Олимпијске Игре

[Guest]

Тема биће закачена како би је лакше пронашли и пратили!

[Justina]

Martirije

 

Ako ostavimo politiku, ekologiju, ekonomiju po strani, onda budi dosledan pa diskutuj o sportu, batali

ove slike koje smo svi od reda pre nekoliko dana gledali u svim medijima.

Kakve pa veze crkva ima sa zimskom Olimpijadom?

[Guest]

@@Justina,

 

Батали да упорно спамујеш!

 

Рекох, ако ти треба нека расправа око овога - слободно отвори засебну тему, то важи и за све друге чланове, ово је пдф Спорт и није предвиђена за таква препуцавања!

[Guest]

Коме се не допада ова тема и ове игре - није му морање - нит га неко тера, да улаши у ову тему,

 

ради оних што воле спорт и спортска дешавања, испоштујте ову тему!

[Guest]

Radi informacije,

 

direktan prenos otvaranja ZOI je u 17h na drugom programu RTSa!

[Guest]

Ако је неко заинтересован да са нета птари отварање ЗОИ,

 

ево линка!

[Manolis]

Pokušaj terorističkog napada na Soči!

 

http://mondo.rs/a660130/Info/Svet/Pokusaj-teroristickog-napada-na-Soci.html

[Брђа]

Колико мење безвезе овај Бах све около прича не сме директно да искритикује Путина због закона забране педерске пропаганде.

[Милан Ракић]

Паљењем олимпијског пламена испред СЦ "Скендерија", на месту које је предвиђено за доделу медаља спортистима и хокејашким утакмицама између тимова Шведске и Италије у СЦ "Зетра", односно САД и Канаде у СЦ "Скендерија", на данашњи дан пре 30 година су практично започеле 14. зимске олимпијске игре у Сарајеву.

Званични постер ЗОИ `84 (аутор, Мирослав Антонић)

Сарајевска регија, са свих страна окружена планинама са више од 100 снежних дана годишње, чинила се као идеално место за организацију зимских спортских такмичења. Надомак Сарајева су постојали терени за скијашке спортове који су имали вишедеценијску традицију. Пале и Јахорина су рецимо између два светска рата били познати скијашки центар, са смучарским теренима, скакаоницама и крос-кантри стазама. Први југословенски смучарски слет је тако одржан на Палама и оближњој Јахорини 1937. године, а почетком седамдесетих, Јахорина добија и сертификат ФИС-а, за одржавање међународних смучарских такмичења. Управо тада се и "јавља" идеја да се у Сарајеву организују ЗОИ.

Међутим, град тада није био спреман ни инфраструктурно у смислу објеката и олимпијских борилишта, а није се имало ни новаца. Ипак, припремало се, радило се, израђивали су се пројекти (а у ходу се и зидало и подизало, ако не за Олимпијаду, а за грађане-свеједно) и углавном, сви приступни услови за кандидатуру су испуњени 1976. године, да би 1978. године, Међународни олимпијски комитет (МОК), између Гетеборга, Сапороа и Сарајева, изабрао за домаћина XIV Зимских Олимпијских игара град Сарајево.

Званична маскота ЗОИ `84 "Вучко" (аутор, Јоже Тробец)

Тадашњи председник МОК-а, лорд Мајкл Киланин је отворено лобирао да Сарајево добије организацију из више разлога, од којих је неколико било пресудно. Сапоро и Јапан су већ раније били домаћини, Гетеборг је само у начелу био кандидат, иначе су борилишта била диљем Шведске, док је Сарајево била "чиста егзотика" и својеврсан изазов и за МОК, а и за саму организацију у СФРЈ. То би биле (и остале су) једине Олимпијске игре у једној комунистичкој земљи, а домаћини Сарајево и СФРЈ као несврстана земља, "обећавали" су превазилажење хладноратовских трвења и бојкота, са којима се олимпијски покрет суочио 4 године раније на ЛОИ у Москви, однозно ЗОИ у Лејк Плесиду.

Плато испред СЦ "Скендерија" где су додељиване медаље и на којем је паљењем олимпијског пламена на данашњи дан извршено "праотварање" 14. ЗОИ, а што је наведено у уводу текста,

Добијањем организације, приступило се реализацији предвиђених и од стране МОК-а усвојених планова. На почетку, дефинисана су места олимпијских такмичења према спортовима. Бјелашница је била место за одржавање мушких алпских дисциплина, док је Јахорина служила истој намени, али само за жене. На планини Игман, на локацији Велико поље су предвиђена борилишта за крос кантри и бијатлон, док је Мало поље предвиђено за скијашке скокове. Планина Требевић је била "резервисана" за боб и санкање, док су у самом граду, на две локације требала да се одрже такмичења у хокеју и уметничком клизању у СЦ "Скендерија", док је  СЦ "Зетра", био такође "хокејашки стадион" и простор за такмичење у уметничком клизању, а требало је направити писту за брзо клизање.

Речено-учињено. Уз новац од унапред продатих телевизијских преноса, новац добијен од спонзора из земље и иностранства, средства од самодоприноса, започела је изградња олимпијских борилишта и пратећих објеката. Подигнут је СЦ "Зетра" са олимпијском двораном и пистом за брзо клизање. Надомак "Зетре" је комплетно реконструисан стадион "Кошево" за потребе церемоније отварања и затварања ЗОИ. Уз постојећи центар "Скендерија" дозидана је нова дворана. На Требевићу је подигнута боб/санкашка стаза. На Игману уређене стазе за крос кантри и биатлон са стрелиштем, као и скакаонице. Извршена реконструкција постојећих и изградња нових стаза на Јахорини. На Бјелашници комплетно подигнута борилишта за алпску комбинацију. Све поменуто подразумева и пратећу инфраструктуру, плус жичаре (реконструисане и изграђене) на Игамну, Бјелашници и Јахорини, укупног капацитета 16000 скијаша на сат.

Поред борилишта радило се и на инфраструктури. Реконструисана је Главна пошта на Обали војводе Степе, а подигнута је и нова и модерна зграда поште у Новом Сарајеву. Дограђени су нови објекти поред зграде телевизије са студијима и интерном сателитском станицом као испомоћ сателитској станици "Југославија" у Приликама код Ивањице, са два линка за Америку, и по једним за Европу, Азију и Аустралију, тако да је преко 200 сати реализованих преноса гледало 2 милијарде људи. Југословенска радио телевизија је преносе радила са амиричким "Еј-Би-Сијем". Такође је реконструисано и Народно позориште, Главна Железничка станица, аеродром "Бутмир", студентски дом у Неџарићима и хотели "Европа", "Босна" и "Стојчевац" у Сарајеву, односно на Илиџи, те хотели "Мразиште" на Игману, "Турист" на Палама и "Јахорина" на Јахорини.

Оно што је битно, изграђени су хотели у граду - "Холидеј Ин" и "ЖТО", на Јахорини и Палама чак 5 нових хотела (Бистрица, Кошута, Коран, Фероелектро и Панорама), на Игману и Бјелашници по један (Игман и Фамос), и на Игману Олимпијско село (помоћно) са смештајним и инфраструктурним објектима (менза, амбуланта, собе за спортисте, трим сале, и сл. за 550 спортиста)...

А оно што је најбитније и што је остало сарајлијама и имало практичну вредност од ширег значаја (за једно 3000 породица ), то је изградња Олимпијског села на Мојмилу и Новинарског села на Добрињи, односно доградња још једног блока студентског дома у Неџарићима (1000 кревета). Прво се мислило да ће постојећи и овај дограђени део "студењака" бити довољни за прихват спортиста. Али, како су пријаве долазиле и олимпијски комитети држава потврђивали број учесника и делегација, одлучило се на (већ припремљену варијанту Б). Тако је настало Олимпијско село Мојмило са 639 станова (за потребе такмичара "напуњених" са 2250 кревета) и Новинарско село на Добрињи са 2154 стана и 8500 кревета. Сви ови станови су касније предати на коришћење грађанима Сарајева и радним организацијама, а пратећи објекти су пренамењени (нпр. Главна спортска менза на Мојмилу је касније постала Робна кућа-чини ми се) 

Олимпијско село, Извор

Око организационих факта, поменуо бих још да је у организацији Игара било 35000 волонтера, који су "опслуживали" око 1300 спортиста и исто толико делегата и тренера и преко 7500 новинара, све у свему више од 10000 људи са свих меридијана. Сарајевски аеродром је за тих 15 дана "опслужио" преко 300 летелица на редовним и чартер линијама, док је за превоз такмичара и гостију било ангажовано преко 600 путничких аутомобила и око 1000 аутобуса и минибусева. Преноси су реализовани са преко 100 камера, итд, итд... 

Морам да додам још и да је војска била ангажована на више фронтова Питомци Центра војних школа КОВ-а и Школског центра РВ и ПВО са оближњег аеродрома у Рајловцу су били укључени у оне слетове током церемоније отварања и затварања. Око 1000 војника је било распоређено на Јахорини, Бјелашници и Игману да притекну у помоћ грејдерима. (То се заиста и десило, када је око 100 војника подигнуто на "жицом" на врх стазе на Пољицама и онда ухвативши се за опасаче и са крпљама на ногама, утабаваху стазу спуштајући се ка Рајској долини). Преко 100 лекара и техничара из Санитетске службе ЈНА је било укључено у здравствено обезбеђење, док је више од 300 официра, подофицира и војника водило рачуна о радио релејним уређајима... И на крају на аеродрому Рајловац је све време злу не требало била приправна једна мешовита хеликоптерска ескадрила са 4 Ми-8 санитетске варијанте те 4 Ми-8 и 4 Газеле за потребе тарнспорта, превожења и снимања из ваздуха.

Иначе ЗОИ Сарајево су коштале када се све сабрало и одузело, значи сви трошкови су износили око 130 милиона долара, док су укупни приходи били 10 милиона већи, тако да је ова Олимпијада била једна од ретких ствари које су у оној бившој нам држави била у плусу.

 

Наставиће се...

[Guest]

Јел неко гледао и дал вам се допало отварање ЗОИ?

 

Мени се баш допало, супер су одрадили, свака част - добар пренос!

[Guest]

РТС - Почеле најскупље Игре у историји!

 

Свечаном церемонијом у Сочију званично отворене 22. Зимске олимпијске игре. Председник Николић и Дивац на вечери код Томаса Баха. Русија у уметничком клизању води после првог такмичарског дана. Први тренинг Моргенштерна у Сочију. Министар Удовичић посетио наше олимпијце.

 

Све вести и занимљивости из света спорта можете да пратите и на нашим Фејсбук и Твитер страницама.

1930 - Председник Русије Владимир Путин на Олимпијском стадиону у Сочију званично је отворио 22. Зимске Олимпијске игре. "Проглашавам Олимпијске игре отвореним", изјавио је Путин на свечаној церемонији пред 40.000 гледалаца.

 

 

18.29 - Руски председник Владимир Путин изјавио је да спорт треба да буде у првом плану током игара у Сочију, а не дебата око права хомосексуалаца. Током састанка с холандским премијером Марком Рутеом уочи церемоније отварања Зимских олимпијских игара у Сочију, Путин је рекао да сада пажњу треба усмерити на Олимпијаду. У поруци на свом званичном Твитер налогу Руте је написао да он "изражава бригу холандске владе и грађана око људских права и специфично права ЛГБТ популације у Русији".

 

17.15 - На Фишт Олимпијском стадиону у Сочију почела је свечана церемонија отварања 22. Зимских Олимпијских игара. Церемонија се одржава пред 40.000 гледалаца у присуству председника Русије Владимира Путина, председника Међународног олимпијског комитета Томаса Баха, бројних државника, званица и делегација из Русије и иностранства. Свечаној церемонији присуствују председник Републике Србије Томислав Николић и министар спорта и омладине Вања Удовичић.

 

 

17.08 - Полиција у Сочију привела је четири особе због геј пропаганде и истицања транспарента на којем је писало "Дискриминација је неспојива са олимпијским покретом". Према руском закону, ширење геј пропаганде међу малолетницима је забрањено, чиме је практично онемогућено пропагирање хомосексуалности у јавности.

14.45 - Председник Србије Томислав Николић на Инстаграму објавио фотографију на којој је у друштву са супругом Драгицом и председником Русије Владимиром Путином.

 

 

13.00 - Међународни олимпијски комитет (МОК) располаже са финансијским резервама од 932 милиона долара, пошто је прошле године у фонд додато 31,5 милиона долара. Председник МОК-а Томас Бах потврдио је ову информацију на тродневном годишњем заседању МОК-а у Сочију. Циљ МОК-а је да има довољно резерви за четири године, у случају отказивања Олимпијских игара. МОК располаже са мањим финансијским резервама од Међународне фудбалске федерације (ФИФА) која у фонду има 2,378 милијарди долара.

 

 

10.30 - Председник Србије Томислав Николић и председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац присуствовали су вечери коју је уочи отварања Зимских олимпијских игара у Сочију организовао први човек Међународног олимпијског комитета Томас Бах. Вечери су присуствовали шефови држава, влада и међународних организација, међу којима и председник Руске Федерације Владимир Путин и генерални секретар Уједињених нација Бан-Ки-Мун. "Сврха ове вечере је да покаже да Међународни олимпијски комитет допире до друштва у целини и да жели отворен дијалог са светом политике, бизниса, медија, науке и културе. Ми желимо да поделимо са вама олимпијске вредности и олимпијски дух. Окупили смо се овде као што то спортисти раде у олимпијском селу. Иако се такмиче једни против других они деле оброке и друже се у Олимпијском селу. Хајде онда да и ми вечерас поделимо олимпијски дух", рекао је председник МОК-а Бах.

[Милан Ракић]

А да не би било све ово горе поменуто као у Швајцарској , "побринули" су се тадашњи републички и покрајински "лидери".  

Обичај ношења олимпијског пламена из Грчке до државе домаћина, те његово ношење кроз разна места, постало је камен спотицања тадашњих републичких врхушки. Никако нису могли да се договоре где када и како да се бакља прими, којим путевима да прође, а ситуација је доведена готово до "пуцања" у тадашњој СР Србији....

Наиме, из разноразних комитета и СИЗ-ова је предложено да свака република добије по једну бакљу, БиХ две, а Србија да има три бакље (укупно 9), које ће све "кружити" по републикама, па када дође време пред отварање, да се скупе на једном месту и предају "босанцима". Међитим, комунари у Србији нису могли да се договоре где ће бити то место сусрета и предаје бакље са Космета и Србије, тј. Војводине, тако да умало да дође до укидања Олиммпијаде

Шалим се наравно, али су заиста биле свађе, тако да је сам МОК предложио две бакље, које би обилазиле СФРЈ, једна западном, друга источном трасом и на крају да се на данашњи дан састану у Сарајеву...

 

Траса којом је олмпијски пламен пронешен кроз СФРЈ

Олимпијски пламен је 29. јануара запаљен у древној Олимпији и предат југословенској делегацији у Атини. Ова га је авионом пребацила у Дубровник, одакле је пламен "подељен" на две бакље, кренуо у једнонедељни обилазак бивше нам државе...

Иначе, бакљу је радио јапански "Мизуно" и током тих неколико дана преко 5000 учесника је носило кроз места као на мапи горе, а 7. фебруара су се те две бакље, једна од Вогошће, друга од Пала, "сусреле" испред СЦ "Скендерија", где је запаљен пламен запаљен на горионику испред места где ће бити додела медаља...

Олимпијска бакља ЗОИ `84, Извор

Ноћ уочи отварања Олимпијаде, грађани Сарајева и организатори су провели у зебњи и стрепњи. Као и неколико дана пре тога, готово читав јануар, а ево и сад фебруар, Сарајево и околне планине су биле без снега. На планинама помало, а у граду нимало. Добро, граду није ни требало, на планинама су већ биле спремне машине за вештачки снег, све је спремно за церемонију отварања на стадиону "Кошево", спортисти и делегације су стигли, олимпијски пламен је већ на Скендерији, али снега ниоткуда-ни за лек...

Све до првих сати после поноћи, у рано јутро 8. фебруара те 1984. године...

 

Наставиће се...

[Guest]

хехехе некадашњи чувени Вук Вучко хехехе сећам се некадашње олимпијаде, имао сам непуних 5 годиница али добро се сећам када сам гледао са мојим родитељима отварање преко ТВ , било ми тад нешто прелепо, то ми можда и прво право сазнање преко ТВа за спорт, шта је заправо спорт!

 

супер, што си ову тему посветио овом догаћају који се сутра прославља а уједно у истом месту данас су нереди - срамна прослава!!!

[Guest]

ЗОИ Сарајево `84 - 30 година је прошло...

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/32351-%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B5-%D1%81%D0%BE%D1%87%D0%B8-2014/page-4#entry1039549