Како сведочити веру: Одговорност свештенства-едукација, лаика-одмерена реч, став без присиле, свих-добар пример, ...још нешто?

[Милица]

Сјајна прича, Иване!

Заиста, код људи причање о вери често ствара отпор, услед кога почну да нападају. Чему објашњавања и расправе...? Треба да виде да Православље није нека тамо прича, да је то начин живота којем тежимо, да није толико строго и да немају чега да се плаше. Да је ту лепо и топло!

[Милан Меденица :)]

Иване, добро дошао брате у ову нашу малу православну и сајбер заједницу  0442_feel

[Ivan]

Хвала вам свима што сте ме прихватили као својега, јер моја је радост неописива.Слава Господу

[marija]

'Проповедај, свештениче' 'Коме да проповедам? У цркву ми долазе пет - шест жена на службу Божју. Коме ћу проповедати? Проповедај свештениче, тим женама. Не греши душу. Не стиди се. Не снебивај се. Сети се, како је Он проповедао једној јединој жени у Самарији, на Бунар Јаковљеву'

[Guest свештеник Иван]

Било би добро да мало продискутујемо о погрешним приступима мисионарењу. Ми који вољом Божијом живимо у 21 веку, а још ако знамо да је Бог увек исти и непромењив, када знамо да Црква јесте литургијска заједница а не само чувар традиције (што је свакако врло битно, али не и пресудно), непрестано се налази ред овим изазовом: Како мисионарити и заиста привести људе Христу, тј. привести у Литургију.

[Hidegkuti Nándor]

Ово је врло важно питање.

На жалост, не знам колико се може дати генералан одговор. Врло често је један приступ за једне људе спасоносан, а за друге скроз контрапродуктиван.

[Gospodin Jakov]

Konkretno bih se osvrnuo na forum. Ovaj forum je predivan i svakako donekle ispunjava svoju svrhu. Primetio sam jednu stvar (ne samo na ovom, nego na svim - ne mislim samo na forume ovakvog sadržaja). Naime svaka iole ozbiljnija tema vrlo brzo se završava nekim ponavljanjem opštih mesta koje oni koji učestvuju u toj temi kao po pravilu znaju i tako se vrlo brzo iscrpi snaga koja bi mogla nešto produktivno da donese nekome. Najvažnije je kao što je sveštenik Ivan napisao Liturgija (tj. zajednica) i spajanje vernika u njoj, i sve što iz toga proizilazi. Po mom mišljenjju forum, čisto samo kao forum, neće mnogo pomoći. Bilo bi potrebno angažovati što više crkvenih ljudi iz raznih delova zemlje (predpostavljam da je ovo skoro pa nemoguće) i što više okupljanja (ne u smislu nekog teferiča) i razgovora licem u lice. Dalje, obilasci manastira i crkava i spontano omogućiti kontakt sa duhovnim ljudima. Naravno da se mogu manastiri i crkve i ovako obilaziti, ali lepše je u prijateljskom okruženju. Bar je ovo sve moje mišljenje  :smiley:  ....

[Lion]

Претпостављам да је овде реч о мисионарењу интернетом. Са те стране мислим да је потребно укључити бар још пар људи који су образовани на здравим богословским основама, који воле богословље, истражују га, прате сајтове других цркава и слично... Такве теме треба сачувати од спамовања, не треба да се претворе у неке шале и слично. Даље, мислим да је најбитније преношење личних искустава у вези нечега, то највише делује, као што у свакодневном животу највише делују лични примери.

Свака тема треба да буде водиља ка Христу, Цркви, Литургији, што не значи да треба само да причамо о Литургији већ и о малом милиону ствари поред Литургије. Некада се таква прича учини сувопарном и досадном, понављајући један појам свугде, макар он и био суштински, као што је то Литургија.

Дакле, што више личних искустава, то највише делује и помаже.

[Toma]

Prvi problem koji mi pada na pamet je taj da se pod rečju 'misionar' prvo pomisli na

ne-pravoslavne hrišćanske vernike, u negativnoj konotaciji. A ne mora tako biti.

I tu je pogrešan pristup - ja sam pravoslavni a mi nismo ... 'kao oni misionari'.

Drugo što mi pada na pamet jeste da smo mi pravoslavni ... stali 'na pola puta'.

U Crkvi se potencira da smo grešni i da nam treba Bog, a ta istina je dobar 'temelj' za sledeći

korak - mi smo od Boga (koji nas čisti od greha) obdareni. A koji su naši darovi (talenti)?

I tu je taj pogrešan pristup - nepoznavanje Bogom-danih darova u nama.

Treće što mi pada na pamet jeste da mi koji učesvujemo u Liturgiji, posle Liturgije

nemamo radost ... a često i pre Liturgije nemamo to ... uzbudjeno iščekivanje Boga

na delu, na delu slavljenja Njega sa Njime! I kad smo tako ... apatični, nemamo ni

želju da bližnje pozovemo da budu (za početak barem) pored nas dok mi mislima,

emocijama i telesno učestvujemo u Božanstvenoj Liturgiji. Za početak - pored nas,

a kasnije, ako Bog da i - sa nama!

[Guest Оливера]

Мора се водити рачуна о мисионарењу. И мисионари су различити. Неки иду срцем, а неки разумом али и једни и други су потребни.

Значи, поред различитих циљних група, узраста и разних околности оних којима мисионарите, и сами морате добро владати собом и у свако тренутку се прилагођавати.

Мисионар се рађа или постаје пре свега срцем.

Мисионар је храбар.

Мисионар је мудар.

[Guest свештеник Иван]

Соломон Кане, није проблем да износиш мишљење, чак је врло косрисно. Главни предуслов за мисионарење јесте љубав. Заправо, љубав је главни предуслов за било који истински однос са другим. Лепо је Тома приметио да су данас људи апатични. Незаинтересованост за верски-литургијски живот, у правом смислу речи, је масовна појава. Бојим се да и наш приступ (мислим на нас свештенике) у много случајева је управо преломан за одбојан однос према вери. Такође, одбојан однос према верском животу остављају и они који долазе на Литургију, а понашају се као да у њима нема никакве радости. И таквих имате колико хоћете. Како рећи некоме: Литургија је највећа радост, кад ми који смо у Литургији се опходимо као да сумњамо?

Што се тиче мисионарења на интернету, који може да буде добар старт за човека који трага за истином је такође под великим знаком питања. Данас има толико форума, сајтова који шире мржњу, сумњичавост према Епископима и свештеницима, према народу који долази у Цркву, стварајући тако једну потпуно погрешну слику Цркве. Што је најгоре, ти сајтови носе обележја православног сајта. Е, сад човек који је жељан речи Божије, кад упадне на такав сајт или форум, шта има да види? Свађу, мржњу, погрдна имена... све оно што и сви други раде, само што је то овде, о мом мишљењу, на много гори и подлији начин. Приметио сам да је и фејбук преплављен групама који се издају за православне, а заправо кад прочитате шта тамо пише, видите да је ништа друго до сејање мржње и очајања.

Ја вас молим да, ви који користите фејсбук, не прихватате за пријатеље оне који се представљају са лажним именима (углавном неким који, наводно, показује његову побожност, смирење, служење Хриисту итд...) Углавном се иза тих "смирених" имена крију људи са расколничким идејама, мрзитељи Цркве, пљувачи свештенства... неуравнотежене особе са озбиљним психичким проблемима. Постоји нпр... нека нова група која позива на учлањење за упознавање православних хришћана и хришћанки, а када отворите страну, све сами текстови са расколничких и антицрквених сајтова.

[Toma]

Postoje u našem okruženju (prodici, familiji, komšiluku ili poslu) ljudi koji traže da na njihova pitanja odgovore sveštenici. Njima su čula otovorena za savete samo iz usta ljudi 'pod mantijom'. I potpuno ih razumem. Iskreno mislim da je taj stav naših bližnjih - dobar stav. I ja u sebi primećujem nešto slično.

Ali, postoje u našem okruženju (prodici, familiji, komšiluku ili poslu) ljudi koji traže da na njihova pitanja odgovore oni koji su 'crkveni' ali ne i sveštenici. Imaju svoje razloge za to, siguran sam. Možda sveštenike doživljavaju isuviše autoritativno, možda su se razočarali u nekoga, možda su poverovali medijima i suviše...

Elem, njima su čula otvorena samo za savete nas, 'laika-vernika' (tako nas neki nazivaju). I kada nam takvi postavljaju pitanja, ako ih šaljemo kod sveštenika ___________ (ime našeg omiljenog sveštenika) ili u manastir kod 'velikog' duhovnika ______________ (opet, ime našeg duhovnika) - oni, naši bližnji, odatle uzimaju poruku: "Idi od mene!" A od nas traže savet! Oni vide da mi nismo bezgrešni i nismo sveznajući (nisu oni budale!) ali opet... Od nas traže!

I šta ćemo sad?  :smiley:

[Solomon Kane]

свештеник Иван каже:

Ја вас молим да, ви који користите фејсбук, не прихватате за пријатеље оне који се представљају са лажним именима (углавном неким који, наводно, показује његову побожност, смирење, служење Хриисту итд...) Углавном се иза тих "смирених" имена крију људи са расколничким идејама, мрзитељи Цркве, пљувачи свештенства... неуравнотежене особе са озбиљним психичким проблемима. Постоји нпр... нека нова група која позива на учлањење за упознавање православних хришћана и хришћанки, а када отворите страну, све сами текстови са расколничких и антицрквених сајтова.

Заиста би било лепо упозорити људе на ово што сте рекли оче у последњем пасусу и то чак можда,ако се има сазнања о томе, директним указањем на одређене профиле и групе.Можда је то за неког на неки начин неукусно и делује као својеврсно неетичко "шпијунирање неистомишљеника",међутим моје мишљење је да онима који јесу често на фејсбуку,треба директно указати на оне који се,од стране теолошко верзираних особа,пронађу и докажу као расколници,јеретици,или на оне чије идеје јесу својеврсни религиозни амалгами,јер се многи корисници фејсбука,простодушни и честити а Бога жедни,али у вери православној неутврђени и недовољно теолошки образовни,могу упецати и инфицирати појединим "религиозним вирусима",чак и преко интернета,ма колико то некима нереално изгледало...знам за такве многе примере у свом животу.Није интернет у питању,али јесте погрешна реч (а и интернет је исто "реч" само у другој форми) која их је примамила,освојила и одвела на погрешан пут.

[Lion]

Да, као што се каже "Добра реч се далеко чује, а лоша још даље"...

Мислим да је један од наших основних проблема у Цркви и друштву, неорганизација.

Са једне стране то је добро, глобално друштво је ипак у некој мери и нездраво, тако да је добро што смо и ту разбијени.

Али требамо да искористимо, ми који колико-толико имамо здраву духовност (тако кажем да не би испало претенциозно), да се организујемо, плански да радимо, да се свако од нас, који има смирења у дискусији, али и потребног знања, а најпре љубави, да се дакле, свако од нас укључи на још по један незнабожачки форум, а на нашем матичном да негујемо оно најлепше, да покажемо људима ширину и лепоту Православља...

[Ako-Heka]

Ја вас молим да, ви који користите фејсбук, не прихватате за пријатеље оне који се представљају са лажним именима (углавном неким који, наводно, показује његову побожност, смирење, служење Хриисту итд...) Углавном се иза тих "смирених" имена крију људи са расколничким идејама, мрзитељи Цркве, пљувачи свештенства... неуравнотежене особе са озбиљним психичким проблемима. Постоји нпр... нека нова група која позива на учлањење за упознавање православних хришћана и хришћанки, а када отворите страну, све сами текстови са расколничких и антицрквених сајтова.

Svi mi nekada nasjednemo,dobro shto nas podjetite.Ne treba vjerovati.

Jedan primjer,uchestvujem na nekoliko foruma,nemaju veze sa Srbima,da ne kazem dje se desilo.Eto vjezbam taj jezik,drzavljanin sam te zemlje etc.

Desilo se da je jedan chlan,koji je znao da pricha shta svim godi,lukavo,uspijo uchi svima ispod koza.

Chak i doznati lichne podatke od mnogih.

Ne znam kako su ga uhvatili,ali bio je ne samo podlac,vech i okrjeli nazi,chak i neki glavni medju njima,eto toliko.