Nečastivi među Srbima. Vreme današnje.

[Zayron]

04. 12. 2011. 13:16h | Srna

veličina teksta:+-

Kod kontejnera digli spomenik manipulatoru, mizeriji, bitangi, vandalu...

Komentara 5

5

Kod kontejnera za smeće u Milićima u Bosni i Hercegovini pojavio se neobičan spomenik - bronzana statua na kamenom postolju sa pet muških likova spojenih u "jednu glavu", ispod kojih je napisano: manipulator, mizerija, bitanga, vandal...

Glava sa pet lica ovekovečena za sva vremena

Spomenik, visok oko dva metra, pojavio se ove sedmice, a ne zna se ko je izradio ovo umetničko delo.

"Građani Milića za nauk sadašnjim i budućim generacijama podigoše na smetlištu obeležje, onima koji se prepoznaju, a narod zna ko su", napisano je na posveti spomenika koji se nalazi pored parkinga u blizini Doma zdravlja "Sveti Nikola".

Bronzana statua na kamenom postolju sastoji se od gornjeg dela sa pet muških likova, spojenih u "jednu glavu", koja je oslonjena na pet krakova hobotnice (sipe). Sa strane spomenika postavljene su pločice na kojima je napisano: manipulator, mizerija, bitanga, vandal...

http://www.vesti-onl...bitangi-vandalu

[Дијана.]

iz istog kraja...

http://www.google.rs...9QEwBg&dur=2808

[Јаков.]

"I ne uvedi me u iskušenje, no izbavi me od lukavago". 

 

Obično počinjem rečenice u kojima nešto diskutujem sa "čini mi se", "može biti da", "razmišljam o", i slično, jer ne mogu bez obzira na svoje mišljenje da ga uzmem kao aksiom.

Međutim kada se radi o mojem večerašnjem razmišljanju ne mogu, a da ne počnem sa "Avaj". To je tako i nema druge. Ni treće.

 

Avaj. Pukli smo. Srbi su definitivno sluge nečastivog u svim formama. Od onih koji su crkveni, pa do onih najgorih. Kada pričamo o našem narodu a hoćemo da se hvalimo, nemamo drugo nego da pominjemo naše dične heroje i učenjake. Nikad ceo narod. Jer se narod mnogo iskvario. Kada neki srbin nešto loše uradi, mi kažemo da je on izrod. E pa nije. Isto je pripadnik naroda kao i onaj najbolji, i ne možemo se identifikovati samo sa onim koji valja. 

 

Šta je to što današnje srbe čini slugama nečastivog. To su pre svega dva dominantna karaktera, koji se pojavljuju od onog najmanjeg što je tek naučio da sriče azbuku, pa do onih što su na sutonu života. 

Cinizam i ironija. 

Što je najgore mi se time hvalimo. Cinizam i ironiju stavljamo na pijedestal i govorimo kako smo pametni, jer imamo takav stav prema životu, i drugima. 

Kod nas je veća pohvala nekoga nasamariti, nego biti pametan.

 

Hvalimo se "svojim" vicevima, u kojima smo lukaviji od drugih, ali je to tako samo u vicu. 

Bitno je biti faca i imati stav prema životu koji se zove "baš me briga za druge".

 

Onaj ko je prevaren, taj je umesto žaljenja, raspet na stub srama i smatra se ludim i budalom. I kako onda da čovek čini, nego da i on bude prevarant, cinik, varalica, ironičar. 

 

Društvo to traži. Nečastivi slavi. 

 

Nekada kada automobil projuri sa više od 100 na sat, nekom ulicom, svi se okreću za tim i kude ga. Nazivaju ludakom. Danas na to niko i ne obraća pažnju. 

Nekada kada neko učini kakvu krađu, podvalu ili laž, na celu familiju padne ljaga, koja se vuče generacijama. Danas kada je neko lopov, prevarant, čak ubica.. nalaze se reči opravdanja i hvale. 

Nečastivi slavi. Srbi su njegovi.

 

Zovemo ustima Svetoga Savu, Nikolaja, Avu.., a javno se gnušamo nečastivog. Avaj. Nije to tako. To su samo reči. Pukli smo. 

 

Ako Gospod pogleda na nas, čisto radi onih naših starih i pravednika koje na prstu jedne ruke možemo izbrojati, i zbog Svoje milosti...inače Sodoma i Gomora, vreme Potopa...to je Srbija danas. To su srbi danas. 

 

Учећи их да све држе што сам вам заповиједао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин. (Мат.28,20)

 

Говори онај који свједочи ово; да доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе. (Откр.22,20)

 

[Јаков.]

Sudnji dan

 

[Панарет]

Судиће се појединцима, не народима

[lab_man]

Судиће се појединцима, не народима

 

nažalost, pomislim vrlo često da se i pojedinim narodima isto tako sudi za počinjeno...

[Јаков.]

Slažem se, ali kao što i dete stiče svoje navike i prve korake, imitirajući svoju najbližu okolinu, tako i mi nismo ništa drugo nego imitatori. 

Neko na svoju sreću i na sreću još koga, na koga padne ta sen, imitira Sv.Vasilija ili Sv.Nikolaja, ali većina imitira Legije, Miloševiće, Kristijane, Šešelje... Avaj.

[lab_man]

Slažem se, ali kao što i dete stiče svoje navike i prve korake, imitirajući svoju najbližu okolinu, tako i mi nismo ništa drugo nego imitatori. 

Neko na svoju sreću i na sreću još koga, na koga padne ta sen, imitira Sv.Vasilija ili Sv.Nikolaja, ali većina imitira Legije, Miloševiće, Kristijane, Šešelje... Avaj.

 

Ko može da imitira Svetog Vasilija? 

[Јаков.]

Uostalom da narodi nisu bitni, ne bi se naši vajni nacionalisti tako bacali na "genocidne" hrvate, na "zle" šiptare, na "licemerne" engleze, na "izdajice" ruse, na "đavolje" turke, na "pasje" amerikance, na "kukavičke" talijane, na "fašističke" nemce... 

 

A to što se i u tim narodima rodio neki Krleža, Skenderbeg, Džojs, Dostojevski, Pamuk, Tven, Mikelanđelo, Gete.. to je za njih pojedinac. 

 

I pojedinac i narod.. To su neodvojivi konci. Sudbina jednog naroda je povezana sa sudbinom svakog pojedinca iz tog naroda. Neće se suditi narodima, to je tačno, ali kad 90 pojedinaca od 100 iz jednog naroda, dobiju sud, onda je to kao da je i narodu suđeno. 

[Deki992]

Zasto mislis da je ironija najveci problem u nas Srba?

I ironija moze biti dobra i losa. Lakse se prebrode mnoge teske situacije uz ironiju.

Hristos je imao smisla za nju,takodje.

[Јаков.]

Ko može da imitira Svetog Vasilija? 

 

Što da ne može? Poznajući žitije Svetoga, to može da radi neki srbin, okružen srbima-aspidama, i srbomrziteljima, koji čine sve da njegove pokušaje širenja jevanđelja, obore. Koji takvog srbina sapliću na svakom koraku, a ovaj ne odgovara drugačije nego trpeljivošću i još većim trudom. 

 

Zar ne treba Hristos da je onaj koji se imitira. Namerno kažem reč "imitira" jer mi po svojoj volji baš i nemamo tu snagu da neprijatelje volimo, i da dajemo košulju onom ko nema. Ali kad kažemo "Isus je tako radio, i to je put za spasenje. Uradiću tako makar mi sto ljudi reklo da to ne činim, to je imitacija. Imitacija koja će biti nagrađena večnošću."

 

A šta su svetitelji, ako ne mali Isusi. 

[Јаков.]

Zasto mislis da je ironija najveci problem u nas Srba?

I ironija moze biti dobra i losa. Lakse se prebrode mnoge teske situacije uz ironiju.

Hristos je imao smisla za nju,takodje.

 

Mislim da grešiš. (mislim).

Ironija i cinizam ne mogu nikad biit dobri. Ni kao aforizam, ni kao šala, ni kao poruga, ni kao priča.

Mogu biti smešni, uveseliti, ali ne i na spasenje. 

 

Hristos je razumeo sve i sve voleo, ali sam nije bio takav. Ako je bio sa carinicima i probisvetima, bio je jer ih je voleo i prihvatao kao ljude, a ne zato što je sam bio takav. Želeo je da se spasu, kao izgubljene ovce. 

[Justina]

Uostalom da narodi nisu bitni, ne bi se naši vajni nacionalisti tako bacali na "genocidne" hrvate, na "zle" šiptare, na "licemerne" engleze, na "izdajice" ruse, na "đavolje" turke, na "pasje" amerikance, na "kukavičke" talijane, na "fašističke" nemce... 

 

A to što se i u tim narodima rodio neki Krleža, Skenderbeg, Džojs, Dostojevski, Pamuk, Tven, Mikelanđelo, Gete.. to je za njih pojedinac. 

 

I pojedinac i narod.. To su neodvojivi konci. Sudbina jednog naroda je povezana sa sudbinom svakog pojedinca iz tog naroda. Neće se suditi narodima, to je tačno, ali kad 90 pojedinaca od 100 iz jednog naroda, dobiju sud, onda je to kao da je i narodu suđeno. 

 

Kako,li ce samo biti sa Jevrejima? Koji ce se procenat tu primenjivati?

Halal ti tjufta da si stevio Mikelandjela u uvodni post.

Vidim da su likovi na fresi ponovo goli, do pre dvadesetak godina bili su odeveni,

ali je kapela onda renovirana pa su se vratili u prvobitno stanje.

[Зосима]

 

Hvalimo se "svojim" vicevima, u kojima smo lukaviji od drugih, ali je to tako samo u vicu. 

Bitno je biti faca i imati stav prema životu koji se zove "baš me briga za druge".

 

"Били једном у једном авиону један енглез,један бугарин,и француз, и један србин,ера...е сад ја,овај,не знам,како је то све ишло по реду,само на крају, србин је био најпаметнији и све је надмудрио"

 

 

Бата Стојковић (идемо даље)    

[Deki992]

Mislim da grešiš. (mislim).

Ironija i cinizam ne mogu nikad biit dobri. Ni kao aforizam, ni kao šala, ni kao poruga, ni kao priča.

Mogu biti smešni, uveseliti, ali ne i na spasenje. 

 

Hristos je razumeo sve i sve voleo, ali sam nije bio takav. Ako je bio sa carinicima i probisvetima, bio je jer ih je voleo i prihvatao kao ljude, a ne zato što je sam bio takav. Želeo je da se spasu, kao izgubljene ovce.

Mislim da ipak postoji razlika izmedju ironije i sarkazma.Mislim.

Na primer,Hristos je Petra nazivao gromom.Zato sto je ovaj bio plahovite naravi.

Ironija moze biti dobra,ako je poucna.

Kada je patrijarhu Pavlu dosao neki iz patrijarsije da se zali,ljut na kolege,mali rastom covek...Pavle mu je kroz osmeh rekao nesto kao-vidim ja da smo mi mali ljudi opasni i ratoborni,davsi mu tako pouku da se smiri i ne nervira.

To je kao kad nekome nervoznom kazes,ma ti si opasan i tako mu prijateljski kazes da iskulira malo.

Ja smatram da svaka ironija koju nekome mozes zaopstiti u oci,bez da ga uvredis vec da ga nasmejes i razveselis,dobra je.

Ono cavrljanje iza ledja,podsmesljivo ogovaranje i sl.to je vec cinizam i sarkazam.I to moze biti problem.