Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[Панарет]

Иако ти неће много помоћи али ће ти разјаснити неке ствари и можда подстаћи на јачу борбу, требало би мало да "прочачкаш" по својој ужој и даљој породици и прецима и можда ћеш ту наћи одговоре.

 

А не...ако је Јанко мислио на ово, не слажем се уопште. Хомосексуална склоност никако не може бити наследна у том смислу, то је и наука утврдила. А у духовном погледу можда може бити последица неких других грехова предака, али да се хомосекусалност наслеђује директно као девијација то није могуће.

[ПиП]

А не...ако је Јанко мислио на ово, не слажем се уопште. Хомосексуална склоност никако не може бити наследна у том смислу, то је и наука утврдила. А у духовном погледу можда може бити последица неких других грехова предака, али да се хомосекусалност наслеђује директно као девијација то није могуће.

Ниси баш најбоље разумео. Не мора да значи директно да је неко од предака био хомосексуалац, али више појава те склоности у породици гледано у хоризонтали показује да постоји проблем који је то узроковао. Наравно да не мора испољена хомосексуалност увек да буде узрок. О девијацији од природног, преко неприродног до хомосексуалног блуда писао је апостол Павле дајући упрошћен низ како до тога долази. Све у свему најбоље је за човека када све греховне склоности одбаци као нешто што није његово ЈА. Мислим да је то кључ свега, и да је то суштина покајања које наводи Јеванђеље. Када постанеш свестан да оно што мислиш да си суштински ТИ, не мора уопште да значи да себе познајеш. О томе су писали и многи признати писци који су се овом темом бавили. Доста Светих Отаца и ових писаца потврђује да човек када нађе право своје ЈА, огради га и одбаци све примесе које том ЈА не припадају, истог момента спозна и Бога.

Једноставно речено лакше је човеку устати против нечега када стекне свест да то није ОН.

     Сликовитије речено, тешко је човеку да му се одсече део тела, али када постане свестан да је тај део тумор онда не жалећи каже лекару: Сеци!

[Панарет]

Све у свему најбоље је за човека када све греховне склоности одбаци као нешто што није његово ЈА.

 

Са овим се слажем.

 

Међутим,  нема сумње да хомосексуалност не може биолошки бити узрокована хомосексуалношћу. То не постоји као процес ни на нивоу гена, хормона па чак ни на неком психогенетском или социогенетском нивоу. Мислим да је у питању свеопшти неред под капом небеском који је настао с првородним грехом и да је хомосекуалност једна од пројава тог нереда.

[ПиП]

Са овим се слажем.

 

Међутим,  нема сумње да хомосексуалност не може биолошки бити узрокована хомосексуалношћу. То не постоји као процес ни на нивоу гена, хормона па чак ни на неком психогенетском или социогенетском нивоу. Мислим да је у питању свеопшти неред под капом небеском који је настао с првородним грехом и да је хомосекуалност једна од пројава тог нереда.

Наравно да је грех ђавољи хаос у коме нама баш неког смисленог поретка али ипак постоје и неке законитости о којима рецимо између осталих пише Јован Ластвичник у "Лествици". Пошто је грех увек духовна категорија, тако сматрам да биологија и гени сами по себи и немају везе. Њих не можемо посматрати одвојено од духа, а дух нам је углавном непознат. То је оно када кажем да човек ни сам себе не познаје. Свему томе је узрок грех т.ј. одвојеност од Бога.

Ево цитата од Апостола Павла који сам помињао и који у низу излаже неке узрочно-последичне везе када је грех у питању:

 

"Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

 

Кад се грађаху мудри, полудеше,

 

И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

 

Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;

 

Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.

 

Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

 

Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

 

И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

 

Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

 

Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

 

Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

 

А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине."

 

(Римљанима, 21-32, Св. Апостола Павла)

 

Из претходног цитата можемо закључити да је уздизање сваке твари (што многи данас чине живећи телесно) изнад Бога, пут који води у блуд сваке врсте јер и претходно није ништа друго до блуд духовни. Али се може уочити и "развој" и "градација" блуда. На то сам мислио када сам причао о наследности.

     Што се тиче науке и медицине нисам увек склон да верујем свему што они говоре. Постоји велика препрека у савременој медицини и науци, а то је не познавање суштине човека. Једино је у Јеванђељу откривена суштина човековог бића али на жалост савремена медицина и наука то не узимају у обзир када доносе закључке.

[Панарет]

Али се може уочити и "развој" и "градација" блуда. На то сам мислио када сам причао о наследности.

 

Где то видиш?

 

Апостол Павле овде говори о другим гресима као "узроцима" хомосексуалности, не о самој хомосексуалности као "преносивој болести".

[ПиП]

Где то видиш?

 

Апостол Павле овде говори о другим гресима као "узроцима" хомосексуалности, не о самој хомосексуалности као "преносивој болести".

Тешко је овако комуницирати преко форума.

     Не разумемо се баш најбоље пошто се не познајемо и не знам како који појам који кажем теби звучи. Када сам рекао развој и градација блуда управо сам мислио на то што ти кажеш. Пошто сам претходно објаснио да је духовни блуд, како Апостол Павле каже када одбацимо славу вечног Бога и претворимо је у обличје твари, хтео сам да кажем да је духовни блуд почетак а телесни блуд крај. Тако да наследност као узрок може постојати али не мора да значи да ти је неко од ближих предака био хомосексуалац него се можда налазио у неком другом делу тог низа, а код тебе је по градацији и приликама у којима си одрастао дошло до појаве тог облика блуда. Зато сам и рекао да посматрајући породицу у хоризонтали (не директни претци, него браћа, сестре, тетке, стричеви, ујаци, њихова деца итд.) можеш закључити о тежини наслеђа греха. И не мислим само на појаву хомосексуалности него уопште на блуд у смилу значења те речи (лутати). Из искуства могу да ти кажем да у неким породицама (опет подразумевам сроднике у ширину) постоји учесталија појава те склоности него у другим породицама. То свакако нешто значи. Шта тачно, не могу да ти објасним јер нисам довољно упућен у њихове животе а и увид није увек довољан с обзиром да доста сродника живи раштркано по свету и једни о другима мало знају. Али то је факат.

     Једино што могу да закључим је да се грех наслеђује (хомосексуалност није једини грех) и да човек може својом вољом да покуша да "покида" тај ланац и спречи даље преношење, или да прихвати грех и тиме наставља зачарани круг наследности. Мислим да је оно прво наш истински и једини позив у овоме свету.

[Јанко]

Сад видех да ми је мобилни направио лапсус, прави пост је следећи

[Јанко]

facenew22222222

Ово је доста важно што си написао, можеш ли мало детаљније када је у питању конкретно моја ситуација?

Прво да кажем да се само делимично слажем са ПиП -ом. Никако нисам за копање по ближој и даљој родбини. То само води до осуде других и пребацивања одговорности за себе и своје поступке на друге.

Друго, не познајем детаљно твоју ситуацију да бих био конкретнији, али знам следеће:

Копање по научним истраживањима гена је губљење времена. Ако неко нешто пронађе чуће се. (Ни мене не занима евентуална генетска потка моје (наследне?) склоности ка гојазности. Шта тиме добијам кривећи тату, деду...? Ту није решење мог проблема). Исто је са духовним наслеђем, ако не знаш нећеш ни знати, беспотребно се губи време и снага.

Битно је не упасти у замку детаљисања попут протестаната (које су боје Христове очи, колико је био тежак крст и да ли је могао да га понесе, колико је тачно било сати, људи итд исл. Ситнице које одвлаче пажњу, а суштина пролази мимо нас). Треба бити свестан следећег. АКО имам ЧАК и генетски поремећај, који сам наследио на овај или онај начин (ЛУПАМ, можда се тата прејео виршли са конзервансима па дошло до мутације гена ), Бог који нас је призвао из небића кроз овакво генетско наслеђе сигурно да нас није оставио без могућности и без дара којим бисмо се супротставили том проблему. Често такви људи имају велики духовни потенцијал који, ако правилно употребе, њих доведе до много већих дела због којих их је Бог и призвао. (На жалост, ако се тај дар погрешно искористи, пад је такође несравњиво већи, а томе смо сведоци у садашњем времену).

Дакле, имаш дар од Бога, имаш Њега као Силу и Снагу, имаш циљ, имаш знање да Бог не даје више него што можемо да понесемо. И имаш да откријеш своје призвање

П.С. Исти начин размишљања применити на БИЛО КОЈИ узрок за који ти падне на памет да је тачан.

Поента је у Божијем промишљању, даровима, помоћи и призвању...

[ПиП]

Прво да кажем да се само делимично слажем са ПиП -ом. Никако нисам за копање по ближој и даљој родбини. То само води до осуде других и пребацивања одговорности за себе и своје поступке на друге.

 

Па оно јесте, најчешће људи осуђују друге а правдају себе. Све је ствар како се прихвати и посматра. Више сам хтео да истакнем оно што је мени помогло да се борим са неким склоностима, којима сам се чудио одакле ми, и стидео се мислећи да сам ја први и једини узрок тих склоности. Овако сам их одбацио као нешто што нисам ЈА, т.ј. што не желим да будем. Једноставно сам закључио да тај дуализам у човеку није и човек како га је Бог створио и покушавам да се приклоним оном ЈА које мислим да је од Бога.

Опет, људи који своје греховне склоности и страсти, посматрају као део свог бића могу и често падају у осуду самога Бога тумачећи да их је Бог таквима створио. Свестан сам на жалост да смо као људи различити, и да рецимо некоме је једно сазнање на корист, а другоме је више на штету. Зато је незахвално давати савете око ових ствари, некоме кога добро не познајемо.

 

У сваком случају, добро је што си скренуо пажњу на то.

 

@@Панарет, Најбоље је саветовање са духовником који те познаје и као личност па може да процени који начин је за тебе најбољи.

 

У Саборној посланици свети апостол Јуда говори о тој разноликости приступа:

 

22. "И тако разликујући једне милујте.

 

23. А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тела."

[Панарет]

Поента је у Божијем промишљању, даровима, помоћи и призвању...

 

Овим бисмо могли и да закључимо

 

Хвала вам свима добри моји на учествовању у овој за мене важној теми, пуно сте ми помогли, а верујем и некима који се нису ни јавили постом 8086.gif

 

Кад се оженим бићете први који ће то сазнати

[Срђан Шијакињић]

Кад се оженим бићете први који ће то сазнати

 

Нека буде плавуша!   

 

Шалу на страну, хвала за једну јако битну и надам се корисну тему свима нама. 

[Никола Ђоловић]

Није лоше али је могло и боље...мало увек каснимо али ок...

 

http://www.spc.rs/sr/tribina_na_kolarchevom_univerzitetu

[Јанко]

Није лоше али је могло и боље...мало увек каснимо али ок...

 

http://www.spc.rs/sr/tribina_na_kolarchevom_univerzitetu

 

Потпуно си у праву, могло је боље. Мислим да смо овде на овој теми отишли и даље и дубље и то на најхришћанскији могући начин, без осуде другога, без етикетирања, али и са пуном свешћу о ставовима наше Цркве као и о могућим путевима суочавања са овим проблемом.

[Ненад Р.]

Ја их не мрзим, али и не ценим ту особину.

[Панарет]

Иако сам свестан да ово моје зановетање о дотакнутом проблему стварно људима може да изгледа као избегавање покајања, ствари заправо стоје сасвим друкчије. Напросто, сваком грешнику је потребна реч Цркве о леку за његову властиту патологију, самим тим и мени, с обзиром на дубину моје патологије. Не инсистирам ни на чему, не тражим никаква права, екстра посвећеност или промене у гледишту Цркве, јер да то хоћу, радио бих што и пре, било би ме баш брига  и дискутовао бих на темама о Вучићу и предстојећим изборима

 

Мене  не занима, примарно, тај политички моменат у причи о хомосексуалности, ја сам подједнако као и огромна већина православних против пропаганде хомосекуализма и пратећих идеолошких концепата, не подржавам истополне "бракове", "геј прајдове" итд. Оно што хоћу јесте да укажем да проблематика хомосексуалности реално постоји, како у друштву тако  и  у самој Цркви и да су приступи често недовољни или погрешни.

 

Што се тиче излагања оца Драгомира, он је заиста изнео неколико важних теза о овом питању, пре свега  о "терапијским мерама" Цркве  у оваквим ситуацијама, а с обзиром на актуеални црквени и друштвени контекст. Примерице, мој исповедник ми није налагао никакве посебне епитимије након што сам се покајао и искуствено морам да потврдим да је то јако корисно. Сама борба са овим поремећајем је толико велика да би неке тешке епитимије ту више поспешивале  распад личности него што би је зацелиле.  Морам да признам да  су  ствари некако недоречене у излагању оца Драгомира, он се више пита него што одговара, али можда је напросто тако и желео како би се о приступима у конкретним случајевима даље размишљало, јер неких универзалних одговора нема.