Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[Александар Милојков]

Nije potpuna sloboda, ali svakako bi bila veca nego sada.

Da ne bude zabune - pod slobodom podrazumevam ovu nasu "uobicajenu" slobodu, ne slobodu o kojoj Aleksandar prica. 

 

 

Да Петре, али то "уобичајено" НИЈЕ слобода.

[Sherlock H.]

А шта ће онда да уради човек? Шта ће остати од човека и његове слободе?

Njegova sloboda da cini zlo bi i dalje postojala, i pored vecnog postojanja.  

[Александар Милојков]

Njegova sloboda da cini zlo bi i dalje postojala, i pored vecnog postojanja.  

 

Чекај, врати се на оно што си рекао. Питао си, чини ми се, зашто Бог не спречава проблеме, чињење зла и сл. Јел тако? 

[Срђан Шијакињић]

Zasto covek ne bi imao slobodu da cini zlo u tom slucaju? 

 

Највеће зло је лишити човека онога до чега му је највише стало, а по природи ствари, најчешће је човеку највише стало до постојања (без обзира чиме то постојање свако од нас попуњава). Како би човек могао да изабере да буде зао ако не би могао да лиши другог човека постојања? Највеће зло би могло бити иритирати некога вечно, гребањем ноктима по табли или нешто слично.

[Sherlock H.]

Зато што је Он добра вила а ми размажени ни "гузицу  не померисмо" да учинимо нешто?

Jok. Meni to nije uopste kljucno. Ja sam ne prihvatam kao savrseni nacin postojanja mucenje mnogih koji to ne zele.  

[асдф]

Заборављаш слободу и са друге стране. Како ти рече отац Сава Јањић, имаш погрешне премисе. Индивидуализам. Патња није узрокована Богом већ човековом вољом, заблудом да има постојања мимо Постојања.  Паклени огањ долази изнутра, не споља, не од Другог (или другог), мада смо склони да их (друге) кривимо. Љубав, пројава слободе као заједнице (не као индивидуализма) је једина истина. Нема ничег другог, што би представљало алтернативу. Негирање тога је грех. То је оно што убија човека и што ће га послати у пакао. Пакао је ништа друго до обезличење човека, немање односа, немање личносне потврде од другог. Осећаш самога себе. И из самога себе осећаш гнев који кипти и који те мучи. Тај гнев је изопачена љубав, она која је требала, по природи ствари, да буде послата напоље, изван властотог сопства, ка другом. Та љубав се уцрвљала, претворивши се у самољубље, у самоћу. Та самоћа је "неуспављиви црв" у паклу. Мржња и самољубље - то је окус пакла. Бог нема ништа са тим. 

 

Какав гнев би имао неки будиста на пример, који посвети живот љубави, али није хришћанин? Бол јер није са Богом? А што, зар га не може свемогући Бог довести код себе? Може али неће? А што неће? Опет, руши се слободна воља? Зашто, мислим да је воља сваког човека да буде у благостању. А опет, чак и да је тако, како онда можемо ми нашим молитвама да утичемо на стање упокојеног, зар се онда не коси то са његовом слободном вољом? Ви као да мислите да постоје само хришћани и зли људи. Ко није хришћанин он је зао изопачен пун мржње. У овом случају хомосексуалци могу бити људи пуни љубави, не видим на који начин је хомосексуални однос чин против љубави?

[ПиП]

Поента те приче је да нису хтели да се покају и да прихвате одговорност него су пребацивали кривицу на другога. И да не почињемо сад да извлачимо цитате из Библије као аргументе, поготово из СЗ...

 

 

Ево ти савршенији: свако ко промаши, Бог му укаже на грешку, и он каже "ахаааа сад ми је јасно, опрости Боже" и Бог му каже "опроштено ти је"

 

Шта фали овоме?

Поента приче је да пребацивањем кривице са Адама на Еву (коју му Бог даде), и са Еве на змију (коју Бог створи) итд. упрво осуда пада на Бога. Њихов грех је што су одбацили Бога и оптужили га за кривца њиховог пада. Казна која је настала је само природан след догађаја који се одвија овако или онако у завсности колико Бога гурамо од себе.

 

А баш у тој "казни" се садржи то што си даље писао. То је управо: Ево ту си погрешио (видиш из свог живота без Бога) па поправљај. И милост Божја је у томе јер је дато време у којем можеш то да исправљаш. Немилост би била да је Адама у таквом стању оставио у вечности.

[Sherlock H.]

Највеће зло је лишити човека онога до чега му је највише стало, а по природи ствари, најчешће је човеку највише стало до постојања (без обзира чиме то постојање свако од нас попуњава). Како би човек могао да изабере да буде зао ако не би могао да лиши другог човека постојања? Највеће зло би могло бити иритирати некога вечно, гребањем ноктима по табли или нешто слично.

Znas ono sto Isus rece o tome da je uciniti preljubu mislima isto kao i u stvarnosti? Tako, ako je neko sprecen da ubije drugog coveka, to ne znaci da on nije zao po sebi. Ubistvo nekog je samo manifestacija tog unutrasnjeg stanja, koje moze biti i dobro i zlo. 

[Александар Милојков]

Jok. Meni to nije uopste kljucno. Ja sam ne prihvatam kao savrseni nacin postojanja mucenje mnogih koji to ne zele.  

 

Упорно заступаш тај, за хришћанство погрешан постулат да Бог мучи неког ко то не жели. Мучење, шта год то било, иде из нас. И одраз је управо нашег несавршенства, недолажења до Савршенства.

[Александар Милојков]

Ко није хришћанин он је зао изопачен пун мржње.

 

Ја то нисам рекао. 

[ИгорМ]

Могао је Бог да створи човека тако да укине могућност да греши.

 

То је тај виши степен слободе "не моћи грешити" до ког се стиже узрастањем јер нам је пала природа дала то робовање греху и могућност да грешимо.

[асдф]

Шта мислиш да имаш дете и да му укинеш те "могућности" о којима си писао колико би остало од тог детета. Једноставно нема другог начина да створиш другу личност ако ме разумеш. А други је сав смисао Божјег стварања.

 

Остало би једно дивно дете које би чинило само добре ствари и сви би били срећни због тога. Уствари упс, јадно дете не зна шта је зло, па не може да га чини, јаој не, боље ипак да му кажем све начине на које може да чини злодела и да тиме створим огроман ризик да дете постане зло... ал барем ће имати ту слободу

 

Па колко ти ствари не знаш па си и даље слободан? Колико ствари људи не знају да могу да учине па су и даље слободни, тако исто би и били слободни кад не би могли да чине зло - не би ни знали да зло постоји и да га је могуће чинити, тако да се ни не би осећали ограничено.

[Sherlock H.]

Упорно заступаш тај, за хришћанство погрешан постулат да Бог мучи неког ко то не жели. Мучење, шта год то било, иде из нас. И одраз је управо нашег несавршенства, недолажења до Савршенства.

Tacno. Zato imas i mucenje ovde. Ali ono pakleno mucenje je i posledica Bozijeg sveprozimanja. A to ovde nemas. Nemas tu kolicinu mucenja kakva ce biti u paklu. 

[Александар Милојков]

Tacno. Zato imas i mucenje ovde. Ali ono pakleno mucenje je i posledica Bozijeg sveprozimanja. A to ovde nemas. Nemas tu kolicinu mucenja kakva ce biti u paklu. 

 

Одакле ти то? Мерио си?  

[Sherlock H.]

Одакле ти то? Мерио си?

To pitanje treba da uputis biblijskim piscima i svetiteljima. Oni kazu da je  to neko nevidjeno mucenje.