Пастирски однос Православне Цркве према особама са хомосексуалним склоностима

[Александар Милојков]

"Слобода је најстрашнија ствар дарована човеку."

 

                                                                    Кјеркегор

 

 

 

И у томе и јесте Божија "одговорност" - што је човека створио сличним Себи, слободним. Али, без слободе не би била могућа ни љубав. А љубав, то је тајна живота. Истинитог, вечног, божанског живота. До тог живота се стиже само преко одговорности - слободом.

[Срђан Шијакињић]

'materijal' i dalje naopak.

 

Можда је материјал наопак јер само тако може постојати човекова слобода. Када би човеков материјал био исправан, када би упућивао човека ка Богу, можда онда човек не би могао да зна да ли бира да буде са Богом јер то стварно жели (упркос датостима, која га вуку на неку другу страну) или зато што му је лакше да се препусти ономе што је већ у њему. Слобода се може освојити једино кроз жртву, једино тад можемо знати шта заиста хоћемо. Једино оваква поставка, мени лично, има смисла, све остало би било суштински неправедно према човеку.

[Sherlock H.]

Можда је материјал наопак јер само тако може постојати човекова слобода. Када би човеков материјал био исправан, када би упућивао човека ка Богу, можда онда човек не би могао да зна да ли бира да буде са Богом јер то стварно жели (упркос датостима, која га вуку на неку другу страну) или зато што му је лакше да се препусти ономе што је већ у њему.

 

Onda je najpravednije da taj materijal bude neutralan.  

[асдф]

Александре, укратко, ово што кажете у тексту "ако хоћеш", то му дође овако нешто:

Рођен си против своје воље, добио си хомосексуални нагон против своје воље, и због тога ћеш у пакао против своје воље... а можеш се спасти, ако хоћеш, али је потребно да будеш свестан да си сам крив за то што си хомосексуалац и да престанеш да будеш, иако то не можеш да бираш... ал онда ако не можеш постати стрејт, суздржавај се цео живот од тог нагона и бићеш награђен за своје муке... у супротном ако прихватиш своју природу мучићеш се вечно у паклу... па сад како хоћеш

 

По томе стварно испада да ко је имао ту "несрећу" да се роди као хомосексуалац, не гине му мучење свакако...

 

Бог кад је стварао човека и цео овај свет, створио је законе природе, значи та нека правила по којима свет функционише. Могао је да створи то "правило" да се људи претварају у вукодлаке на пуном месецу, али није. Али зато јесте створио то "правило" да се неки људи рађају као хомосексуалци. Ако није Бог, ко је? Човек? Онда је Бог створио ту могућност да човек може да својом палом природом проузрокује хомосексуалност. Хомосексуалност која је присутна и код животиња.

 

Ако Богу толико сметају хомосексуалци, могао је да једноставно не створи ту могућност да ико буде хомосексуалан по природи. Занимљиво како није грех родити се без неког уда, или било како поремећен, али баш да ти је сексуална оријентација поремећена, то јесте грех. Значи Богу смета хомосексуалност али неће да је спречи, зашто? Зато што не жели да утиче на нечију слободну вољу? Па сексуална оријентација није слободна воља.

[Срђан Шијакињић]

Onda je najpravednije da taj materijal bude neutralan.  

 

Можда није довољно да буде неутралан, јер од неутралног ка позитивном не треба толика жртва. Можда цена усмеравања ка Богу мора да буде велика, да бисмо знали да то заиста желимо. Рецимо, већа слобода и љубав је например јести јагоде иако смо алергични на њих, него уколико немамо никакав ни проблем ни склоност према њима - уколико смо нетрални.

 

Једини услов да ово делује фер је да верујемо да Бог никоме не даје терет тежи од оноликог колики је потребан да се манифестује слобода. Барем мени. 

[Александар Милојков]

Onda je najpravednije da taj materijal bude neutralan.  

 

Шта значи да је неутралан? Да нема никаква својства, механизме, законитости. Као такав онда ни не постоји. Нашој природи претходи небиће. Покренута је у постојање не својом силом већ вољом Другога. Као таква, сама са собом може једино отићи у небиће (и та њена "особина" је основ свих наших мука). За постојање јој је потребан Други. Зато је и њена истина видљива не у њој усамљеној и самодовољној већ у њеној заједници са Другим (Богом). Човек је своју природу заправо ставио у један неприродан и ненормалан положај, одвојивши је од Бога. Она није створена, понављам, да буде сама. Зато немојте ни њену каквоћу испитивати сада, у њеној неприродној и ненормалној самоћи.

[Александар Милојков]

Александре, укратко, ово што кажете у тексту "ако хоћеш", то му дође овако нешто: Рођен си против своје воље, добио си хомосексуални нагон против своје воље, и због тога ћеш у пакао против своје воље... а можеш се спасти, ако хоћеш, али је потребно да будеш свестан да си сам крив за то што си хомосексуалац и да престанеш да будеш, иако то не можеш да бираш... ал онда ако не можеш постати стрејт, суздржавај се цео живот од тог нагона и бићеш награђен за своје муке... у супротном ако прихватиш своју природу мучићеш се вечно у паклу... па сад како хоћеш

 

Ух, жао ми је што сте тако разумели текст. Прочитајте мој горњи пост.

[Срђан Шијакињић]

ал онда ако не можеш постати стрејт, суздржавај се цео живот од тог нагона и бићеш награђен за своје муке.

 

Можемо само да верујемо да је за те особе најбољи пут ка Богу баш онај који не подразумева брак и испуњеност у том романтично-емотивно смислу. Зашто је то неопходно, можемо само да нагађамо, то само Бог зна.

 

А све ово ако прихватимо да Бог одређује ко ће бити хомосексуалац а ко не, што се додуше баш и не уклапа са верзијом по којој Бог није створио својом вољом хомосексуалност, већ се она појавила и појављује се по законитостима природе, заједно са свим другим феноменима, у свету који се развио "без Бога", без активне заједнице са Њим. Једино ако је Бог, својом промисли и милошћу, одлучио да кад већ мора, ради слободе човека и природе,  да постоји хомосексуалност, да је "додели" онима који могу да поднесу тај крст.

[Александар Милојков]

Бог кад је стварао човека и цео овај свет, створио је законе природе, значи та нека правила по којима свет функционише. Могао је да створи то "правило" да се људи претварају у вукодлаке на пуном месецу, али није. Али зато јесте створио то "правило" да се неки људи рађају као хомосексуалци. Ако није Бог, ко је? Човек? Онда је Бог створио ту могућност да човек може да својом палом природом проузрокује хомосексуалност. Хомосексуалност која је присутна и код животиња.

 

Не, није Бог створио то "правило". Механизми природе су такви какви су, доводећи до различитих проблема од којих је највећи смрт, човековом вољом да створену природу учини самодовољном, да је одвоји од Бога. "Механизми" ће показати своју праву истину тек онда када дођу до Циља свог постојања. Понављам, наш проблем је што природу и њене механизме гледамо аутономно, без заједнице са Богом. А када "механизам" ставите у погрешан контекст, онда настаје проблем. Сведоци смо да исти механизми и законитости природе могу да значе добро и зло, задовољство и бол, живот и смрт - зависно од контекста у којем остварују свој склоп и смисао деловања.  

[Sherlock H.]

Можда није довољно да буде неутралан, јер од неутралног ка позитивном не треба толика жртва. Можда цена усмеравања ка Богу мора да буде велика, да бисмо знали да то заиста желимо. Рецимо, већа слобода и љубав је например јести јагоде иако смо алергични на њих, него уколико немамо никакав ни проблем ни склоност према њима - уколико смо нетрални.

 

Onda ispada kao da Bog meri neciji ulozeni trud i na osnovu toga odredjuje ko ce da se spasi, dok pravoslavlje, cini mi se, ne postavlja tako stvari. Spasenje je stvar duhovnog stanja. Neko je se vise odvojio od dobra, pa ce mu i vise napora biti potrebno da bi se vratio Bogu. Ni u jednom ni u drugom slucaju Bog ne "odlucuje" koga ce da primi u zajednicu, nego je to stvar njihovog odnosa prema njemu.

 

Tako da mi iskreno nije jasno zasto bi moralo da bude teze, tj. zasto je to jedino pravedno. Zapravo, ako je nesto nepravedno, onda je to da se rodis sa urodjenom sklonoscu ka svakakvim gresima i da onda treba da se boris protiv svoje prirode. Pod takvim okolnostima, sansa da izaberes dobro je znatno smanjena, bez obzira na to sto imas slobodnu volju.

[ПиП]

Pa onda bi trebalo da covek od krstenja postane heteroseksualan.Da se krstenjem ispravi ta naopaka datost,koju covek nisacim nije zasluzio,rodio se takav.

Verujem da postoje homoseksualci koji ne zele u manastir,ne zanima ih to.A za brak (Hriscanski) nisu,zbog svoje datosti.

Sve u svemu,necu vas vise zamarati,ovakve teme su za razgovor uzivo.

 

Пробаћу мало да ти појасним. Датост ја разумем као одређену склоност која се наслеђује ради греха предака (оних не покајаних) а та склоност се онада мање или више развија у зависности од самог окружења и начина живота појединца.

Стога колико год склоност била наслеђена увек има и личне кривице. Хомосексуалност се најпре испољи код полног сазревања (пубертета) јер су деца до неког доба можемо рећи асексуална и неки показатељи пре тог узраста више су израз поремећене улоге оца и мајке у животу детета. Доста ту утиче и истраживање сексуалности која почиње доста рано и одвија се често у истополном кругу из чисте радозналости а због стида који влада између девојчица и дечака. Када се та активност често упражњава може доћи до погрешног усмерења сексуалног нагона према истом полу као што се гледањем порно садржаја ствара изопачена слика о полним односима. По неком мом убеђењу постоје две врсте хомосексуалности: Једна је више емоционалног типа и она највероватније има корен у погрешној улози оца и мајке у животу детета. Такве особе често не привлачи супротни пол или их чак одбија и емоционално се везују за исти пол. Друга је више сексуалног типа и она је везана за претерано упражњавање сексуалних активности у раном добу као што је самозадовољавање, гледање порно садржаја итд. где се онда због недостатка стварног објекта супротног пола под притиском распаљеног нагона лако посегне за било ким па макар то била и особа истог пола. (ово доказује и хомосексуалност која настаје у затворима). О томе сведоче и следећи стихови из посланице римљанима Светог Апостола Павла:

 

"И замијенише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човјека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца.

 

Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте тјелеса њихова међу њима самима;

 

Који замијенише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у вијекове. Амин.

 

Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно,

 

А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду."

 

Као и сваки порок и грех понављањем ствара навику и узрокује деформитет нормалног полног испољавања. Зато је по мени битно да свако ко има сличних проблема покуша најпре да нађе узрок и почетак у свом животу и тиме ће пола посла обавити т.ј. знаће одакле да почне мисаону борбу. Ако је емоционална поремећеност треба ствари из свог минулог живота и живота породице ставити на право место. (пре свега мислим на улогу оца и мајке). Ту могу да помогну искусни духовници а такође и психијатри попут Владете Јеротића. Код оба типа је битно покушати себе принудити молитвом и постом на уздржање а нагомилану енергију полног нагона ако већ не може да се обузда, трудити се обавезно испољити у општењу са супротним полом а никако сам или са истим полом. Временом и врлина постане навика. Битно је чувати се помисли и маштања. Ту је увек корен сваког испољеног греха.

 

Само бих додао за људе који имају сопствену децу да се чувају од модерног наука о устројењу породице. У кући је битно да се зна улога оца и улога мајке. У данашње време се под изговором разних права та улога ремети што често изазива емоционалну поремећеност код деце. Децу треба чувати колико се год може од утицаја порнографије и упућивати их више на емоционалну везу са супротним полом што је опет најлакше кроз лични пример у односу са брачним другом. Нежност и саосећање које се може испољити на милион начина према брачном другу најбољи је "васпитач" дечије душе. Битно је да ништа не почива на правима него на љубави и обавезама. На жалост чини ми се да су данас код многих узрок несређених емоција баш родитељи који су и сами робови греха и самољубља а онда окружење које је дубоко утонуло у разврат сваке врсте лако утиче на погрешно усмерење.

У сваком случају ово није лак проблем пошто је укорењен на природном полном нагону. Најбоље је наћи руководство искусних духовника по овом питању и не прихватати да је нешто са чиме човек не може да се избори. Чији се грех до сада сводио само на помисли и маштања никако да се не упуштају у исти, јер учињени грех удвостручује своју снагу.

Мало сам опширно писао са намером да дам одговор и на нека друга питања која се провлаче кроз тему.

Надам се да ће некоме користити.

[Sherlock H.]

Шта значи да је неутралан? Да нема никаква својства, механизме, законитости.

 

Da su njegova svojstva takva da su podjednako otvorena i za dobro i za zlo. Sto rece sv. Teofil Antiohijski da Bog coveka nije stvorio ni smrtnim ni besmrtnim vec sposobnim i za jedno i za drugo.Tako ja to nekako razumem.  

[Срђан Шијакињић]

За постојање јој је потребан Други

 

Читајући Петрове постове у другим сличним разговорима, између осталог и на тему са оцем Савом Јањићем, стекао сам утисак да он поставља питање зашто човек није створен такав да му не треба Други, да може да буде слободан од било ког и било чега, да буде самодовољан. Ако сам га добро схватио.

 

И ја сам често размишљао о овоме и понекад ми се чини да би тад човек био више слободан, него у садашњем стању неопходности Другога. Само онда можда не би био човек, него бог, у том смислу самодовољности... Или је можда створен овакав, завистан, баш да би био упућен на Другог и Љубав, јер је то најсавршенији облик постојања, савршенији и од слободе и самодовољности без љубави и заједнице са другим...

[Sherlock H.]

Читајући Петрове постове у другим сличним разговорима, између осталог и на тему са оцем Савом Јањићем, стекао сам утисак да он поставља питање зашто човек није створен такав да му не треба Други, да може да буде слободан од било ког и било чега, да буде самодовољан. Ако сам га добро схватио.

 

To i jeste neko moje razmisljanje. To je jedina opcija koja sa Boga skida odgovornost za mucenje ljudi u paklu - jer ne mogu da postoje bez njega zato sto je on tako odredio - i koja takodje daje odgovore na mnoga druga pitanja. Ali to je neka druga tema...  

[Александар Милојков]

И ја сам често размишљао о овоме и понекад ми се чини да би тад човек био више слободан, него у садашњем стању неопходности Другога. Само онда можда не би био човек, него бог, у том смислу самодовољности... Или је можда створен овакав, завистан, баш да би био упућен на Другог и Љубав, јер је то најсавршенији облик постојања, савршенији и од слободе и самодовољности без љубави и заједнице са другим...

 

И Бог постоји на такав начин. Бог је Отац. То значи да постоји као екстаза ка Другом, Сину. Схватање слободе као слободе од другога (=индивидуализам) је ефекат пале слободе. Права слобода је слобода за другога.