Нико као ја - Емир Кустурица

[Таша]

http://www.trebinje059.com/059/monika-beluci-ce-biti-gost-trebinja/

 

Monika Beluči će biti gost Trebinja

 

TREBINJE – Monika Beluči će biti smještena u Trebinju tokom snimanja filma čiji je radni naslov “Na mliječnom putu” i nije imala nikakve posebne zahtjeve u odnosu na ostale glumce, rekao je režiser Emir Kusturica.

 

 

On nije želio da otkrije tačnu lokaciju, zbog, kako je rekao, moguće “opsade”, ali je naveo da je Monika jedino tražila da tokom i poslije snimanja ne bude u lošijem smještaju od ostalih članova filmske ekipe.

Kusturica je podsjetio da će snimanje početi 14. juna i da će prva dva dana biti sniman u okolini Mećavnika na Mokroj Gori, a nakon toga na Klobuku u blizini Trebinja.

Monika Beluči će doputovati u Trebinje krajem jula ili početkom avgusta i imaće glavnu žensku ulogu, a veću ulogu imaće i srpska glumica Sloboda Mićalović.

“Mićalovićeva ima divnu ulogu – glumi ženu zaljubljenu u mene”, rekao je Kusturica i pojasnio da je ona u filmu sestra ratnog plaćenika.

Glavnu mušku ulogu igra sam Kusturica.

On je podsjetio da je u toku izbor prvih statista za scene koje će biti snimane u junu, dok će tokom jula biti poseban izbor za veće uloge.

“Tematski, film je podijeljen u tri dijela – priču o zmiji, zatim priču o ljubavi i priču o monaštvu. Film će govoriti o svevremenskoj temi – temi dobrote, odnosno o tome da, ako ne bude dobrote, jednog dana neće imati šta da okreće zemljinu osu”, rekao je Kusturica novinarima u Trebinju.

Što se finansiranju filma tiče, riječ je o meksičkoj produkciji i nijedna marka nije utrošena iz budžeta Republike Srpske ili Srbije, rekao je Kusturica i naveo da će premijera filma biti u Kanu, u maju iduće godine.

Film će biti sniman od 14. juna, uz manje pauze, do kraja oktobra.

Kusturica je najavio da će tokom snimanja u Trebinju biti promovisan i njegov novi roman “Sto jada”.

Izvor: Srna

[Juan Valdez]

  On 11. 6. 2013. at 17:34, Таша рече

“Mićalovićeva ima divnu ulogu – glumi ženu zaljubljenu u mene”

 

.smeha.

[Таша]

  On 11. 6. 2013. at 17:39, Juan Valdez рече

.smeha.

 

Zar nije smekerica ?!

[Andre Williams]

краљ

[ego]

Кустурица: Ја сам Србин, јер је горко боље од слатког!

 

 

Горко је боље од слатког

 

Интервју Емира Кустурице недељнику «Руски репортер» број 23. од 13. јуна 2013.
Недељник «Руски репотер» је у својој редовној рубрици «7 питања» објавио интервју Јулије Вишњевецке са прослављеним српским редитељем Емиром Кустурицом, иначе веома омиљеним у Русији.
Репортерка у уводу подсећа читаоце да је повод за разговор са Кустурициом позоришна представа «Време Цигана» коју славни редитељ припрема да постави у Русији по мотивима свог филма из 1988.
Сценска поставка коју је сам редитељ сврстао у жанр «панк-рок-опере» је од 2007. играна у париском позоришту «Опера Бастиља».
«Време Цигана» на отварању фестивала Kubana у Краснојарском крају.
У Русији ће «Време Цигана» бити први пут изведено на отварању фестивала Kubana у Краснојарском крају.
Специјално за тај спектакл ће на морској обали недалеко од Анапе бити изграђена декорација под отвореним небом.
Музику ће изводити «Забрањено пушење» (No Smoking Orhestar ), а у представи ће се појавити и живе гуске.

 

Никад нисам престао да се интересујем за живот Цигана.

1. Одавно већ не снимате филмове о Циганима, а сад сте се вратили тој теми. Да ли сте за њу још сачували интересовање ?
Никада нисам престао да се интересујем за Цигане, увек су ми биле драге невелике етничке групе које се налазе под притиском и испољавају више талента и снаге од осталих.
У детињству сам живео недалеко од циганског насеља и све време сам ишао к њима. Слуашао сам музику, живео животом њихове заједнице.
Мој живот је у то време био досадан, ограничен строгим европским правилима. А код мојих циганских рођака владала је пуна слобода, премда је то за њих често имало катастрофалне последице. Јер код њих је правило: што више слободе, то мање новца.
У нашем друштву је обратно.

Ја сам Србин.

2.Зашто сте увек одбијали да се сврстате у било коју националну припадност?
То је било у прошлости. Ја сам Србин. Раније сам заиста из принципијелних разлога за себе говорио да сам Југословен, али би сад то звучало нереално. Како неко може бити Југословен, кад та земља не постоји већ двадесет година?
Моји родитељи су имали муслиманска имена, али то је отуда што су Срби били принуђени да узимају муслиманска имена у време Османлијске империје. Дешавало се да у истој породици један део може примити ислам, а други не мора. И једни су помагали другима. У Израелу живе Јевреји и Арапи. Ако пођете у Њујорк, тамо сви људи себе називају Американцима, и веома су поносни на то. Чак и у Русији има људи који су поносни зато што су Руси.

Сматрам да ми Срби такође заслужујемо да се тако називамо.

3.Како се то слаже с вашим левичарским погледима, који подразумевају интернационализам?
Врло логично. Не може се сваки цвет из Русије пресадити да расте у Шпанији. Ако бисмо сви кренули на Волстрит и хтели да постанемо Американци, изгубили бисмо самобитност, уникалност.
Морате бити неко, не можете бити нико.
Не можемо себе идентификовати са небодерима – а с Талмудом можемо, и с Библијом, и с Кураном, можемо такође са савременом уметношћу, с чим год хоћете, али за то је неопходно да будете неко.
Не можете бити нико!
А губећи своје порекло, обележје припадности својој култури, ви почињете да бивате нико.
Нажалост, то тако проистиче из глобализације која све чини да човек постане нико.
Али ви сте дужни да се против тога буните, да на то не пристајете и то сви, ма ко били.
Не може се бити интернационалиста ако на интернационалну сцену доносите само интернационализам. Јер то је само идеологија.

Кад умиреш, мораш бити неко, не можеш умрети као нико.

4.Али, зар баш национално питање није било узроком распада Југославије ?
По мом мишљењу међународна заједница је створила ситуацију која је отворила врата за национализме. Рат је повољна прилика за то.

5.Многи од ваших поклоника у Русији су шокирани што волите Никиту Михалкова?
За мене је он један од најбољих режисера у свету. Одрастао сам с његовим филмовима као што је «Роб љубави» или његова позната екранизација Чехова. Ништа више нећу рећи.
То што ме ви питате-то је политичко становиште у које ја не желим да улазим. Никита није једини руски режисер који ми се свиђа.

А шта ви мислите о пет милиона људи које су после 1945.г, убили Американци?

6.Пре неколико година сте примиле православље. Не могу а да вас не питам: шта мислите о случају Pussy Riot?
A ако ја вас питам: шта ви мислите о пет милиона људи које су убили Американци од 1945. г.? Ви не желите о томе да говорите.
Случај Pussy Riot је пример како Русија настоји да заштити себе уз помоћ конзервативизма. То је добар сиже за драму, то изгледа као испољавање неправедности.
Али у човечјем животу се често дешава да је најкорисније за здравље-горко. Већи део јеловника је сладак, али слатка јела шкоде вашем здрављу.Тако је исто и у друштвеном животу: дешава се неретко да ако упражњавате нешто горко, то помаже вашем организму.
Зато ја мислим да и конзервативизам понекад помаже, премда је могуће да изунутра то не примећујете.
Запамтите: горко је боље од слатког.

 

7. Кога то носите на вашој мајици?
То је Иво Андрић. Српски писац, лауреат Нобелове награде за књижевност, аутор романа „На Дрини ћуприја“ по којему сад снимам филм.
Ми градимо град од камена –Каменград, недалеко од мог дрвеног Дрвенграда, али на територији Босне. Сад он није велики ...
И не заборавите: горко је боље него слатко!

[Golub]

И Емир га мало претера... нису Амери убили пет милиона људи од 1945.г.

 

Статистика вели да је у питању 4 милиона и 830 000 људи...

 

[obi-wan]

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=08&dd=14&nav_id=742347

 

Izvor: B92, Beta, Tanjug

 

Slavna glumica Monika Beluči, koja je u Trebinje došla zbog nastavka snimanja filma Emira Kusturice "Na mlečnom putu", rekla je da bi pristala da radi s Kusturicom i bez scenarija. "Iza kulisa", u BiH traje polemika o ustupanju arsenala oružja Kusturici.

 

 

Reč je o univerzalnoj ljubavnoj priči, rođenoj u ratu, koja se mogla dogoditi bilo gde u svetu, u bilo kom ratu, ispričali su na konferenciji za novinare Belučijeva i Kusturica.

"Zaista sam uzbuđena što sam tu, zadovoljstvo mi je da budem u vašoj zemlji, da radim sa Emirom. Veoma sam motivisana, za mene sve ovo donosi snažne emocije, film je zaista jak, nasilan, vrlo intenzivan rekla bih", rekla je Monika.

O svom pristanku da bude deo Kusturičinog projekta, Monika je kazala da bi znajući njega, pristala da radi i bez scenarija.

"Radim svoj posao sa strašću, a kada radim sa nekim sa kim želim, to mi je najvažnija stvar", naglasila je slavna glumica. Za ulogu u filmu "Na mlečnom putu", Belučijeva je morala da nauči i nekoliko reči na srpskom, što joj, kaže, nije bilo lako. Kusturica, koji igra i glavnu mušku ulogu u filmu, rekao je da nije imao dileme u vezi s izborom glavne ženske uloge.

"Zašto Monika? Mislim da u svetu nema žene koja bi tu ulogu bolje odigrala, a i pošto je ljubavna priča u pitanju, da pitate mene ili bilo kog muškarca na svetu u koju ženu biste se zaljubili na prvi pogled, to je Monika", istakao je Kusturica.

Sekvence filma "Na mlečnom putu" biće snimane narednih dana na lokalitetima na Zelengori, Mokroj Gori, u okolini Prijepolja i u Hutovom blatu. Kompletno snimanje bi trebalo da bude završeno do novembra, a film bi trebalo da bude prikazan naredne godine na Kanskom festivalu.

Slavna glumica stigla je u Trebinje juče popodne, a ispred hotela "Platani", gdje će boraviti tokom snimanja, dočekale su je brojne novinarske ekipe iz Republike Srpske, BiH, Srbije i regiona, prenela je RTRS.

Za ovaj film scenario su pisali Emir Kusturica i njegova ćerka Dunja. U Trebinju su se okupili svi članovi ekipe ovog filma, kao i radnici koji rade punom parom na izgradnji "malog filmskog grada" na Klobuku. Film je tematski podeljen u tri dela - priču o zmiji, o ljubavi i priču o monaštvu.

Kusturica je ranije rekao da će film govoriti o svevremenskoj temi - temi dobrote, odnosno da, ako ne bude dobrote, jednog dana neće imati šta da okreće Zemljinu osu. Glavnu žensku ulogu igra Belučijeva, a značajnu ulogu imaće i srpska glumica Sloboda Mićalović.

 

 

  Цитат

Kusturici ustupljeno oružje bez znanja Predsedništva

Piše: Merima Spahić, dopisnica Agencije Beta

Režiser Emir Kusturica trebalo je da dobije na raspolaganje arsenal oružja Oružanih snaga BiH za snimanje filma "Ljubav i rat" koji se već snima u Trebinju. Međutim, u Predsedništvu BiH tvrde da to telo, kao vrhovni komandant Oružanih snaga BiH, nije dalo saglasnost za ustupanje vojnih resursa zbog čega je zaustavljen taj proces.

Predsedništvo BiH je u utorak zatražilo obrazloženje o tome ko je potpisao naredbu da Oružane snage BiH ustupe oružje i ljudstvo za potrebe snimanja filma. Takvu odluku je, po vlastitom priznanju, potpisao zamenik ministra odbrane Mirko Okolić.

"Za ovo nije potrebna saglasnost Predsedništva. Mi ne tražimo saglasnost, nego ih informišemo. Oni (Predsedništvo) zbog toga nemaju šta biti saglasni ili ne", rekao je Okolić za Federalnu televiziju (FTV).

Medjutim, vršilac dužnosti načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH, Anto Jeleč, tvrdi da je "previdom u proceduri zaobiđeno traženje dozvole Predsedništva BiH".

"Neće biti izdavanja naoružanja dok se ne obave sve konsultacije potrebne u tom procesu. Na osnovu upozorenja Kancelarije predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića, ja sam to zaustavio", rekao je Jeleč.

 

[Ignjatije]

"Kusturica - veliki reditelj i veliki izdajnik"

IZVOR: TANJUG

Mimo dosadašnje prakse, dva od tri člana Predsedništva BiH - Željo Komšić iz reda hrvatskog naroda i bošnjački član Bakir Izetbegović - pokušali su da zabrane Oružanim snagama BiH da tehnički podrže snimanje filma "Na mlečnom putu" Emira Kusturice.

 

 

Emir Kusturica (Foto: Beta)

 

 

Komšić i Izetbegović su odluku doneli bez konsultacija sa srpskim članom Nebojšom Radmanovićem, a Izetbegović je otišao korak dalje, pa je tokom jučerašnjeg boravka u Zvorniku rekao da Kusturica nema njegovu podršku da bilo šta radi u BiH jer je, kako je naveo, on "veliki reditelj i veliki izdajnik svoga naroda". 

Sam Kusturica kaže da ima sve potrebne dozvole u vezi sa snimanjem filma "Na mlečnom putu", a sve u vezi s tim, uključujući i saopstenje "dvočlanog" Predsedništva smatra "čaršijskom pričom" pojedinaca iz Sarajeva. 

Kako podsećaju mediji BiH, Predsedništvo se nije smatralo ni nadležnim za ustupanje vojno tehničke opreme kada je holivudska zvezda Anđelina Džoli u Federaciji BiH snimala film "U zemlji krvi i meda". 

Slučaj izmedju dva člana Predsedništva i Kusturice počeo je pošto je u utorak Ministarstvo odbrane BiH potvrdilo da je producentska kuća iz Trebinja podnela zahtev za dobijanje odredjene količine vojnog naoružanja za potrebe snimanja Kusturičinog filma. 

Taj resor je saopštio da je to ustaljena procedura i da su neki rekviziti već korišćeni u filmu "U zemlji krvi i meda" Andjeline Džoli. Usledilo je, dan kasnije, saopštenje Predsedništva BiH kojim se načelniku Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH, generalmajoru Anti Jeleči, nalaže da suspenduje odluku Ministarstva odbrane BiH o izdavanju opreme i naoružanja sa pripadajućim vojnicima za potrebe Kusturičinog filma. 

Savetnik za unutrašnju politiku i odnose s medijima u Komšićevom kabinetu Damir Bećirović potvrdio je da Predsedištvo traži suspenziju pomenute odluke, zbog toga što o svemu, kako je rekao, to telo nije konsultovano, čime je, kako tvrdi, prekršena uobičajena procedura u ovakvim slučajevima. 

"Prema spornoj odluci, OS BiH je trebalo da ustupi jedan kamion od 10. do 14. avgusta, ali taj kamion nije dat nikome na korištenje. Medjutim, ista odluka je podrazumevala da OS BiH ekipi filma od 25. septembra do 30. novembra na raspolaganje stave opremu i naoružanje sa pripadajućim vojnicima, što se svugde u svetu itekako dobro plaća. Nalogom Predsedništva je sve to suspendovano i obustavljeno", rekao je Bećirović, preneli su mediji u BiH. 

Savetnik srpskog člana Predsedništva Djordje Latinović demantovao je da je Predsedništvo BiH suspendovalo odluku Ministarstva odbrane BiH, kao i da takva odluka kolektivnog šefa države ne odražava stav sva tri člana, pre svega člana iz RS Radmanovića. 

Prema njegovim rečima, iz Ministarstva odbrane ranije je predočen stav prema kojem Kusturicina inicijativa i ne predstavlja zahtev za "upotrebom" nego za "pozajmljivanjem" materijalno-tehničkih sredstava Oružanih snaga BiH za "odredjene specifične posebne namene". 

"U tom smislu nije ni bila potrebna odluka Predsedništva BiH, a da je to tako potvrdjuju neki prethodni primeri u kojima su sredstva Oružanih snaga BiH pozajmljivana i korištena, na primer, za snimanje filma Džolijeve 'U zemlji krvi i meda'. Tada niko nije postavljao pitanje niti tražio odluku nijednog organa", podsetio je Latinović.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=AAoQLJRJ1po

 

 

A dok u Sarajevu "ratuju" saopštenjima i izjavama, na Zelengori su pali prvi kadrovi trećeg dela dugonajavljivanog Kusturičinog filma. Kod Orlovačkog jezera, jednog od osam glečerskih jezera "gorskih očiju" na 1.438 metara iznad mora, ogledala se i jedna od najlepših žena sveta Monika Beluči koja je dan ranije doputovala u Trebinje. 

Belučijeva i Kusturica su glavni glumci filma čiji je radni naslov "Na mlečnom putu", a scenario je pisala ćerka proslavljenog reditelja Dunja. 

Treća etapa filmske priče o dobroti svevremenskoj temi bez koje nema života na zemlji, prvog dana snimanja prošla je sa dobrim rezultatima. "Snimali smo scenu završnog dela gde Kosta sanja san o ženidbi koji je ostvaren i kako u raju skače sa mladom u vodu i rone, ali ona se pretvara u leptira", otkriva Kusturica delić ove filmske priče.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=08&dd=15&nav_id=742893

[Crveni Baron]

Pazi ovo, poturice optuzuju za izdaju ....

 

0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha

 

 

Pa to je tamo sve naduvano po tom Sarajevu ...nema pola metra zdrave vene ...

[Таша]

http://www.andricgrad.com/2013/11/spomenik-njegosu-od-petka-u-andricgradu/

 

 

Spomenik Njegošu od petka u Andrićgradu

25. novembar 2013.

 

Beta / Medija Centar

Petak, 29. novembar 2013. godine

Konferencija za novinare  Andrićgrada

 

Spomenik vladiki Petru II Petroviću Njegošu, povodom 200. godišnjice rođenja tog velikog pjesnika i državnika, biće otkriven u petak, 29. novembra u Andrićgradu, najavio je danas direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica. Na konferenciji za novinare, Kusturica je rekao da će na taj način biti ispravljena propuštena prilika da se obiljeleži 200. godišnjica rođenja Njegoša, kojeg je nazvao najvažnijim pesnikom.

„Najmlađi od svih starih evropskih gradova ugostiće Petra II Petrovića Njegoša, na njegovom trgu ispred Crkve svetog Lazara, čime će čuvati leđa Andriću, koji je u njemu vidio svog duhovnog oca i o kome je, ne tako često pisao, ali kada je pisao to je bilo odlučujuće da na tom mjestu stoji Petar II Petrović Njegoš, tragični junak kosovske misli“, rekao je Kusturica.

Kusturica je ocijenio da Andrićgrad ne bi bio to što jeste da nema Njegoša i dodao da će povodom 200 godina njegovog rođenja biti organizovan i program u kojem će učestvovati 200 igrača folklora, hor iz Bijeljine, biće pušteno 200 golubova a biće predstavljeno i novo izdanje sabranih djela Matije Bećkovića.

Pjesnik Matija Bećković podsjetio je da je prvi spomenik Njegošu podigao pjesnik Jovan Dučić u Trebinju prije 80 godina. „Dučić je tada proglasio Njegoša počasnim građaninom Trebinja a ovaj put će postati počasni građanin Andrićgrada, čijom je izgradnjom Višegrad postao više od grada“, rekao je Bećković.

 

 

[Таша]

Dva savremena velikana.

 

http://www.mc.rs/mc-web-televizija.1498.html

[Таша]

  On 15. 8. 2013. at 15:41, Ignjatije рече

"Kusturica - veliki reditelj i veliki izdajnik"

IZVOR: TANJUG

Mimo dosadašnje prakse, dva od tri člana Predsedništva BiH - Željo Komšić iz reda hrvatskog naroda i bošnjački član Bakir Izetbegović - pokušali su da zabrane Oružanim snagama BiH da tehnički podrže snimanje filma "Na mlečnom putu" Emira Kusturice.

 

 

 

 

Odgovor velikog majstora

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Zz7zxubyM6E

[Таша]

Emir Kusturica: Srbi su svetu dali najveće kćeri i sinove

 

 

Glumac i reditelj o snimanju filma, nastajanju nove knjige i globalnoj paganskoj civilizaciji: Imamo individualce koji su promenili svet

 

Emir Kusturica/Foto D. Karadarević

 

Ekipi filma "Na mliječnom putu" oblačno nebo nad Hercegovinom "ukralo" je dve nedelje snimanja. Pod svodovima kamenih zdanja Andrićgrada, iščekujući sunčaniji dan, Emir Kusturica vedri vetrom reči: smenjuju se bića ljudska i mitska, vremena istorijska i buduća, mesta nastajanja i umiranja civilizacija. Monika Beluči ulazi u kožu mlade Anastasije Mirković, čuveni reditelj postao je pravoslavni monah, Matija Bećković prati trag mitske zmije, Šekspir sreće braću Marks, Olbrajtova se bavi Principom, Izetbegović ne može bez šehita Komšića, kao što Srbi više ne mogu dalje bez sebe samih...

 

Razgovor se zapodenuo u pauzi snimanja zbog iznenadnog viška tame i vremena: bez sunca nema kinematografije, tako kaže Kusturica.

- Snimanje filma "Na mliječnom putu" zastalo je na polovini. "Filmski radnici" zbog nedostatka sunčeve svetlosti pate od nedostatka vitamina D, a kamera najviše trpi: trska i nebo ne prelamaju se u vodi isto po oblačnom i sunčanom danu. Čekamo da se uspostavi pravi kontrast, pa da nastavimo. Pet godina je prošlo od kada sam snimio poslednji film, jer nisam verovao da najnovije digitalne kamere mogu da dosegnu kvalitet koji želim. Tek me je nova kamera "ari aleksa" uverila da može proizvesti željenu sliku, ali čak i njoj trebaju odgovarajući vremenski uslovi. Do kraja godine ćemo snimati koliko budemo mogli, ako nam uspe, imaćemo premijeru u Kanu. Ako ne bude tako, prvo prikazivanje ćemo pomeriti. Treba reći da su proizvođači filma "Pin bol" iz Londona u koprodukciji sa jednom meksičkom kućom i kompanijom "Mliječni put - Trebinje".

* Kako je uopšte rođena ideja za "Mliječni put"?

- U deduktivnom procesu, tako što sam u glavi imao kraj, a onda sam krenuo prema početku. Gradim od krova, od priče o pravoslavnom monahu. Nju sam stvorio iz potrebe da progovorim o dobroti, a to nije lako iz više razloga. Prvo, mi imamo običaj da za dobrog čoveka kažemo: "Vidi ovo zlo". Drugo, ceo naš svet je postavljen naglavačke, Veliki brat i njegov rođak su čitave narode doveli do kolapsa, od sveta su napravili đubrište, a svima nama preostalo je da prihvatimo da smo tek komad otpada. Svako ko načelno prihvata ovakvu podelu uloga uključuje se u poredak nove paganske civilizacije. Ona uspostavlja ne samo kraj ideje o narodima, već i kraj ideje o ljudskim bićima. Nadam da će moje iskustvo i stvaralačka strast dovesti do povoljnog ishoda za gledaoce, jer moj film stoji na suprotnoj strani, brani ljudskost, koristeći arhetipove dobra, lepog i uzvišenog.

 

 

NEIZVESTAN "KUSTENDORF" * Januar će stići brzo, hoćemo li zimus dočekati najznačajnije filmske stvaraoce na "Kustendorfu"? - Održavanje "Kustendorfa" je u ovom trenutku neizvesno. Pomoć Ministarstva za kulturu je izostala, a ne verujem da će se ministar sam setiti da o tome na vreme razmisli. Uostalom, videćemo. Kod nas su mnoge stvari oduvek postavljene suprotno od očekivanog: u svetu daleko više cene kada vam u kuću dođu ljudi poput Džarmuša, Depa ili Mihalkova, ali kod nas to nije toliko važno.

 

 

 

* Šta je uopšte savremeni film?

- Posle informatičke revolucije internet je postao društvena arena. Kada bi u Los Anđelesu pitali gledaoce kakve bi im projekcije odgovarale, odgovor bi bio jednostavan: "Želimo internet-projekcije, da uz gledanje možemo da telefoniramo." Film će zato najverovatnije završiti kao opera: gradovi će imati po jedan veliki "klasični" bioskop, a sve ostalo će biti u znaku "gedžeta". Intelektualna i emocionalna komponenta filma će nestati.

* Predeli od kojih zastaje dah imaju svoj kontrast u zapletu, ratno nasilje je važan segment filma. Nasilje je i dominantna filmska tema kraja 20. i početka 21. veka, kako ste ga vi "secirali"?

- Zabluda je da su filmovi "secirali" nasilje, oni su ga pokrenuli, a u periodu o kom govorite potpuno ga preveli iz fikcije u stvarnost. Svi blokbasteri to čine. U moje vreme deca su se posle projekcija vesterna makljala, a kada je Brus Li ušao u bioskope, posle prikazivanja stradali bi svi saobraćajni znakovi na putu od bioskopa do kuće. Danas se "ubije" 500 ljudi u jednom filmu. To je naročito opasno kada veći deo sveta s teškoćama uviđa razliku između virtuelnog i stvarnog života. "Na Mliječnom putu" je film o ljubavi u ratu, on seže do arhetipa čoveka, žene, zmije, kroz zaplet u kome par beži od nasilja i potere, a završava se monaškim danima glavnog junaka Koste, to je ishodište priče. Da bi takav film opstao u ambijentu o kom smo govorili, koristim ranije pronađeni delotvoran postupak, kombinovao sam Šekspira i braću Marks. To je žanr sastavljen kombinovanjem svih drugih.

* Biblijski motiv zmije igra važnu ulogu u filmu, na koji način?

- Pre nego što je u raju nagovorila čoveka i ženu na greh, zmija je bila mesopotamski bog. Odatle se "preselila" u Stari zavet. Pitom kao golub, mudar kao zmija, tako piše u Novom zavetu. Kod nas su o zmijama najbolje pisali Matija Bećković i Desanka Maksimović. Bećković kaže da je ona zmija koja nas je nagovorila na greh krenula sa nama u ovaj svet, nikada nas nije napustila. A mi se nje sećamo kao davno prošle opasnosti, koja može pobuditi osećaj religioznosti ili bajkovitosti, ali se ne shvata ozbiljno. Kroz istoriju čovek je ostvario civilizacijski poduhvat, dokazao je da je najveća zver, nema mu ravne. Deo scenarija, taj koji se odnosi na zmije, nalazi se u jednoj od priča iz moje knjige "Sto jada"...

* Da li će i originalna muzika i ovog puta biti važan segment filma?

- O tome brine Stribor, već imamo dobre teme, jedna je izvedena iz kratkog filma o monahu. Tegleći tovar kamena on se penje na vrh planine, a muzika je sada oplemenjena izražajnijom ritmičkom sekcijom, udaraljkama i dečjim horovima... Muzičkim i filmskim poklonicima biće interesantna i muzička varijanta prepeva "Ženidbe Maksima Crnojevića" Laze Kostića.

* Novija ratna istorija vreme je u kom se sreću Anastasija Mirković Mlada (Monika Beluči) i glavni junak Kosta (Emir Kusturica). Da li je Kninska Krajina zaista poprište ratne drame?

- Kninska Krajina "pokriva" biografiju Anastasije Mirković Mlade, ona je ćerka iz mešovitog italijansko-Srpskog braka, a na početku sukoba našla se u Krajini zbog sudske ostavinske rasprave, posle smrti oca. Tu je zatiče rat, a njeno bekstvo od potere i traganje za identitetom okosnica su zapleta...

* Javlja se u filmu još jedna istorijska slučajnost i paralela - snimili ste scenu masakra svatova. Da li je reč o ubistvu na Baščaršiji i spaljivanju zastave SPC 1. marta 1992. godine?

- Ne. Slučajno smo se zadesili u Klobuku, najstarijoj naseobini na prostoru Bosne, a o kojoj istorija još nije dala dovoljno podataka. Pod temeljima srednjovekovnog grada nalazi se grob "posečene svadbe", grob svatova koje je ubila neka neprijateljska sila, a samo su kosti ostale da svedoče o neobičnom događaju.

* Neprihvatanje da vas svrstaju u projekat "Ko je ko u Bošnjaka" na početku rata, kao otkrivanje vaših korena, i dalje su trn u oku sarajevske političke elite. Tako je i snimanje filma na trenutak postalo politička tema, kada su čelnici BiH uskratili vojnu opremu koja je trebalo da posluži kao rekvizit. Kako se to završilo?

- Oprema nam na kraju nije uskraćena, o tome smo dobili i zvaničnu potvrdu. Dogodilo se to da su manekeni multietničke BiH iz Sarajeva, gde populacija Kineza danas premašuje broj preostalih Srba, pokazali pravo lice: to su netrpeljivi etnomrsci iz 17. veka. Takvi su u stanju da jedno krštenje, ovaj put moje, pretvore u izdajnički čin. Ja sam otišao u Njujork iz Sarajeva 1988. godine, u svet gde se ljudi svakog dana susreću sa novim idejama i njima se okreću. Tamo pravoslavni konvertiraju u budizam, katolici postaju ateisti, danas se pravoslavci javljaju u Argentini... Svako se prema svojim radostima i tugama skrasi u duhovnom središtu koje smatra svojim. A kada sam ja ispričao priču o svom poreklu, o Babićima iz Hercegovine, kada sam kršten, to je smetalo Sarajevu usred gradnje 100 novih džamija. Samo što sam ja pretežak politički zalogaj za člana predsedništva BiH Bakira Izetbegovića i njegovog šehita predsedavajućeg predsedništva Željka Komšića. Od Ustikoline pa do krajnjeg severa taj Bakir nikome ništa ne predstavlja, ali je za jedno važan: on je islamski ekstremista, njega drže na visokom političkom položaju da destabilizuje Balkan kada se za to ukaže potreba i prilika. To jeste opasno, ali stvaranje jednog filma ovakvi likovi ne mogu osujetiti.

* Kanska premijera je neizvesna jer je još dosta posla pred vama. Kako danas doživljavate filmske festivale?

- Venecija je, godina 1881. Po "Lava" za film "Sećaš li se Doli Bel" otišao sam u uniformi JNA. Italo Kalvino, jedan od mojih omiljenih pisaca, dodeljivao je nagrade. Mučio se na pozornici da pravilno izgovori moje ime. Neko mu je pomogao, pa se ipak začulo i to: "Kusturica". Kada se ceremonija završila, pitao sam jednog novinara: "Jel’ sad gotovo ili ću morati još da šetam po ovim festivalima"? Odgovorio je: "Imaš zlato, dovoljno ti je za ceo život." Pokazalo se da sam uvek plesao po ivici, sa jedne strane bila je prošlost filma, a sa druge moja poetika u kojoj se sreću Šekspir i braća Marks. Sada sam festivalski veteran. Kao kada su na Koševu igrali veterani Sarajeva i Želje: sve je sporije, tromije i sa manje strasti. Tek kada završim film "Na mliječnom putu", biće i nove energije za festivale.

* Posle nagrađivanih i prevođenih knjiga "Smrt je neprovjerena glasina" i "Sto jada" u izdanju "Novosti", možemo li očekivati novi naslov?

- Pišem novu knjigu, reč je o "Zapisima iz andergraunda". Naslov je parafraza "Zapisa iz podzemlja" Dostojevskog. Osnova na kojoj knjiga nastaje je moj dnevnik stvoren tokom snimanja "Podzemlja". Postoji fama, izazvana velikom čitanošću mojih knjiga, da su one kod publike dobro prošle samo zato što sam poznata ličnost koja piše o sebi. Ovaj put bavim se drugima, jer je dnevnik nastajao u uzbudljivom vremenu za sve nas. Neka me malo kritikuju što pišem i o drugima...

* Da li će Andrićgrad biti završen do Vidovdana 2014. godine, na stotu godišnjicu Sarajevskog atentata?

- U Andrićgradu ulazimo u uzbudljivu fazu, završavamo hotel i školu, 80 odsto svih planiranih poslova je urađeno, a sada očekujemo pomoć Vlade RS da bismo završili pozorište, gde ćemo na Vidovdan iduće godine postaviti operu "Na Drini ćuprija". Početkom idućeg meseca Andrićev institut biće domaćin naučnog skupa "1914.", dolaze nam gosti sa Harvarda, iz Rusije, naši istoričari...

* Živimo u pravoj globalnoj "poplavi" knjiških i novinskih naslova o početku Velikog rata i Gavrilu Principu.

- Kada Madlen Olbrajt, poznata po izreci "možda smo prekršili međunarodno pravo, ali smo ljudima efikasno pomogli", hvali neke od ovih "istorijskih" knjiga, vreme je da se pozabavimo relevantnim istorijskim izvorima. Istorija nas uči da su imperijalističke težnje dovele do rata, kao što čine i danas: lokalne požare raspiruju zarad ostvarenja strateških ciljeva. Srbi treba da znaju - Nemačka ima potrebu da se opere od masovnih zločina, Srbi su joj pogodan "sapun" za to, a imaju i ruke "Druge Srbije" da obave prljav posao. Tako se desilo da je njihov istoričar Fišer odavno utvrdio da je za Veliki rat kriva Nemačka, a pre neki dan "Di velt" piše kako su krivi Srbi i Rusi. Ali, mi imamo individualce koji su promenili svet. Savremenoj civilizaciji, njenoj nauci, kulturi dali smo najveće sinove i kćeri. Srbi moraju koračati napred spokojno, vrednost naučne istine je neprolazna. Zato će se Andrićev institut pod okriljem vlada RS i Srbije baviti proučavanjem prošlosti s namerom da trasira naše buduće puteve.

 

 

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:459677-Emir-Kusturica-Srbi-su-svetu-dali-najvece-kceri-i-sinove

[Таша]

http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=1536&yyyy=2013&mm=11&dd=25&nav_id=781716

 

Povodom 200-te godišnjice rođenja Petra Petrovića Njegoša, u petak će, u Andrićgradu biti otkriven spomenik velikom pesniku i državniku. Obrazlažući inicijativu režiser Emir Kusturica je podsetio da je nobelovac Ivo Andrić, kome je posvećen grad na obalama Drine, Njegoša smatrao svojim duhovnim ocem. Emir Kusturica je gost Ljubice Gojgić.

 

 

 

    http://www.youtube.com/watch?v=obw-ZKRpoRg#t=162

 

 

 

 

 

 

 

 

[Јелина]

Али како фино дефинише: ..."мислим да су ту помешане надлежности, наиме, мени су надлежни, а ја њима одговоран: Андрић, Његош и Дучић"... допашће ми се да га цитирам у неким апсурдно-конфликтним ситуацијама (нпр. са директорком).