Нико као ја - Емир Кустурица

[зеленизуб]

Ma hajde.... sta kazes ...Vidi se odmah poznavalac umetnosti ... Kakav crni Stanislavski ... Zeleni Zub je zakon ...

Живот је море.

[Таша]

А Пекић и Киш? 

 

 

Takodje velikani srpske knjizevnosti ali daleko da su bili nacionalisti. Kis je o nacionalizmu jasno izneo svoj stav u knjizi Poetika (II).

Ali to je sve manje vazno. Ostavili su sjajne tragove u svetu kulture i umetnosti pod srpskim identitetom, bas kao Andric, Selimovic, Crnjanski. Trebamo biti ponosni na to. Bas kao sto to Kusturica radi danas u svetu filma.

[зеленизуб]

 

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2014&mm=01&dd=13&nav_id=799613

 

 

 

Disko – atentat za početak Kustendorfa

| IZVOR: B92

Ovogodišnji filmski festival Kustendorf biće otvoren 18. januara na Mećavniku uz neobično koreografisan atentat na Franca Ferdinada, obojen disko hitovima i vatrometima umesto pucnjeva.

 

 

 

 

 

Berenis Bežo i Ašgar Farhadi, gosti Kustendorfa (Beta/AP/Invasion/John Shearer)

 

 

"Kustendorf će da bude otvoren osamnaestog januara na spektakularan način, ne onako stidljivo kao do sada", otkriva za B92 reditelj Emir Kusturica. "Biće to koreografija na temu ubistva tiranina Franca Ferdinanda, ali u plesnom aranžmanu disko muzike iz sedamdesetih". 

Kostimirani par, Sofija i Franc, kroz kapiju Mećavnik grada ući će u maniru starih filmova, ali će ih ubrzo uz veliki broj ljudi dočekati i neobična plesna bomba, navodi Kusturica koji ceremoniju otvaranja opisuje kao spektakularnu holivudsku zabavu. 

"Njih dvoje će pozdraviti ogromna količina ljudi, kostimiranih statista. Oni će na njih da bacaju cvijeće na lastišu, koje će se potom njima vraćati u rukav. Sve će se to dešavati u improvizovanoj 3D projekciji", objašnjava Kusturica dodajući da će sve zgrade na Mećavniku biti pokrivene platnom sa filmskim projekcijama. 

"Neuspio pokušaj ubistva na drugoj krivini biće početak plesa za sve koji se tu nađu. A na kraju, kada dođe do ubistva, ono se zapravo neće desiti, već će Gavrilo Princip ispružiti ruku i uperiti pištolj iz kojeg neće izaći metak, već će se iznad svih brda oko Mećavnika pojaviti vatromet."

 

Paolo Sorentino (Beta/AP/Invasion/John Shearer)

 

Ove godine akcenat festivala stavljen je na kvalitetne autore, pa će tako na Kustendorf stići Ašgar Farhadi, reditelj čuvenog iranskog filma "Razvod" koji je prošle godine nakon brojnih evropskih nagrada osvojio i Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. 

Njemu će se pridružiti i poznata francusko-argentinska glumica Berenis Bežo, koja igra glavnu ulogu u Farhadijevom novom filmu, hvaljenoj drami "Prošlost". 

"Nisu više u pitanju zvezde, već ono što je cilj festivala, a to je da okuraži mlade ljude i da ih dovede u poziciju u kojoj je film najvažnije sredstvo", tvrdi Kusturica. 

Osim Farhadija, studentima-gostima festivala predavanje će održati i Paolo Sorentino, reditelj filma "Velika lepota" koji kritika svrstava rame uz rame sa italijanskim klasicima na čije se nasleđe film velikodušno oslanja. 

"Velika lepota" je 12. januara nagrađena Zlatnim globusom u kategoriji stranih filmova, a velike su šanse da se nađe i u trci za Oskara nakon što 16. januara budu saopštene nominacije za tu američku nagradu.

 

Đanfranko Rozi (Beta/AP Photo/Andrew Medichini)

 

Iz Italije na Kustendorf dolazi i reditelj Đanfranko Rozi sa prošlogodišnjim dokumentarcem "Sveti GRA", prvim dokumentarnim filmom koji je u Veneciji osvojio Zlatnog lava, nagradu tradicionalno namenjenu igranim filmovima. 

Svi oni će uz brojne druge goste održati predavanja studentima iz celog sveta i sa njima razmeniti iskustva o radu i životu u filmskom svetu. 

Muzički program festivala, koji je organizovan u vidu večernjih koncerata, obeležiće nastupi francuske pevačice Zaz i sastava Riblja čorba, Mostar Sevdah Reunion, Mahala Rai Banda, Emir Kusturica & No Smoking Orchestra. 

Festival će trajati do 23. Januara, a detaljne informacije o programu festivala možete pronaći nazvaničnom sajtu festivala.

Мен' ово "Kustendorf" некако баш србски звучи. Изворно.

[Crveni Baron]

A tu ti meni dobro stojis? Pa sta je nego kitch? Svaka je replika kitch.

 

 

 

Replika cega?

[Crveni Baron]

Мен' ово "Kustendorf" некако баш србски звучи. Изворно.

 

 

Pa naravno, pola nemca su srpskog porekla a pazi ovo:

 

Il sostantivo latino fāgus risale a un'antica radice indoeuropea che trova parentele nel greco φηγός phēgós "tipo di quercia"^[1], nel gotico bōka ^[2] (cfr.tedesco Buche e inglese beech, "faggio"), nel russo бузина buziná, "sambuco".

 

Radi se o nazivu drveta BUKVE, goti su je nazivali bōka a danasnji nemci Buche ....

 

A mi Srbi bukva .... vidis kako lici ....

[зеленизуб]

... koreografija na temu ubistva tiranina Franca Ferdinanda, ali u plesnom aranžmanu disko muzike iz sedamdesetih". Kostimirani par, Sofija i Franc, kroz kapiju Mećavnik grada ući će u maniru starih filmova, ali će ih ubrzo uz veliki broj ljudi dočekati i neobična plesna bomba...

Можда ово мало вуче на "kitch"?

[Crveni Baron]

Можда ово мало вуче на "kitch"?

 

 

Aha. I Andy Warhol takodje je bio ziva kicerica ...

 

Ali izvini, zaboravio sam da si ti Zeleni Zub cuveni filmsko-knjizevno-slikarko-vajarsko-pozorizni poznavalac svega i svacega ...

 

A da Kusturica, a narocito oni iz Kana, veze sa vezom nemaju ...

[зеленизуб]

"Njih dvoje će pozdraviti ogromna količina ljudi, kostimiranih statista. Oni će na njih da bacaju cvijeće na lastišu, koje će se potom njima vraćati u rukav. Sve će se to dešavati u improvizovanoj 3D projekciji"

Брате мој...

"Neuspio pokušaj ubistva na drugoj krivini biće početak plesa za sve koji se tu nađu. A na kraju, kada dođe do ubistva, ono se zapravo neće desiti, već će Gavrilo Princip ispružiti ruku i uperiti pištolj iz kojeg neće izaći metak, već će se iznad svih brda oko Mećavnika pojaviti vatromet."

... и тебра.

[Justina]

Aha. I Andy Warhol takodje je bio ziva kicerica ...

 

Ali izvini, zaboravio sam da si ti Zeleni Zub cuveni filmsko-knjizevno-slikarko-vajarsko-pozorizni poznavalac svega i svacega ...

 

A da Kusturica, a narocito oni iz Kana, veze sa vezom nemaju ...

 

 

Imaju ( ti iz Kana) veze i Kusturica je zasluzeno dobio nagrade koje je dobio.

Nego ti njega smatras nekakvim Srbinom i ponosan si na njega jerBo je dobio ovu Palmu.

 

To govori o tebi da jednostavno jako malo znas i o filmu, umetnosti, knjizevnosti, ali

sadea smo kod filma pa da ti ja objasnim ko je srpski genije za filmsku umetnost.

A covek jeste Srbin, ugledna gradjanska porodica iz Beograda, znaci svi su krsteni

vec kao bebe, nisu se nikada kurchili  svojim poreklom, a covek je inace prvi dobitnik

Srbin Zlatne Palme, dva puta su njegovi filmovi bili u trci za Oskara, nekoliko puta u

uzem izboru za jos koju palmicvu, ali eto, ti pojma sada nemas o kome ja govorim

jer su za tebe reperi nekakvi kvazipatrioti iz opskurnih medija.

E sada , taj je covek imao problem jer nikada nije bio miljenik rezima, a Kusta od kako se rodio,

ovaj je gadno nayebavao pa je bio prinudjen da bega u Pariz gde je snimao filmove sa poznatim

francuskim glumcima i imao nezampamcen uspeh. U Svetu filma smatra se jednim od najboljih

evropskih rezisera " crnog talasa".

 

Da kažem jednu stvar: ja sam, brate, građanskog porekla. I to me je mnogo koštalo. Moj je čukundeda, Filip Hristić, bio guverner Narodne banke, poslanik, i tako dalje. Moj je pradeda bio sreski načelnik, moj je deda bio načelnik u Narodnoj banci. To je sve bilo pre rata. Pre rata 1914.

 

Po očevoj strani, moj deda je bio vlasnik najboljeg hotela u Banji Koviljači, pa se preselio u Francusku i tamo je umro. Od tada, porodica živi većim delom u Francuskoj. Nešto je tu bilo sumnjivo.

RANKO MUNITIĆ : Jako gadan pedigre.

ALEKSANDAR PETROVIĆ : Nekako je to bilo – šta sad’ pa ovo! Nije došao ni sa Durmitora… Mada, pošto sam bio malo šaškast, (ne zato da bih popravio ovaj svoj, ovakav, što Ranko kaže, gradanski pedigre) ja sam, čim sam mogao, pošto sam bio levičarski nastrojen i nisam poslušao savet, pametan savet moga oca, koji je glasio: ”Sjaši Kurta da uzjaše Murta”, ja sam otišao dobrovoljno u partizane. Otišao sam odmah, sa nepunih šesnaest godina, i šest meseci se lomatao. Ali, to opet nije vredelo. Kada sam se vratio, pocepao sam karakteristiku, nisam hteo da uđem u Partiju. Nekako, ja jesam građanin.

"

 

 

Da budemo sasvim otvoreni… javlja se zavist profesije. Duhoborstvo. Pošto spektakularni filmovi koštaju, nužno, skuplje nego oni obični, mali filmovi, onda svi mogući, već postojeći režiseri, koji reflektuju na državne jasle, kao isvi oni koji još nisu režiseri ali hoće da budu režiseri i reflektuju na državne jasle, izlaze sa tezom: ovaj snima film koji košta koliko bi koštalo deset mojih filmova. Pa zar nije bolje da pravimo deset malih filmova, nego jedan veliki. Tako da, kad i ne kažu to otvoreno, čim vi počnete da snimate, to vama skoče za vrat.

 

Tri i Skupljači perja su mu doneli mnoge svetske nagrade i priznanje značajnog umetnika i predstavnika modernog evropskog filma. Posle prikazivanja filma Biće skoro propast sveta na festivalu u Kanu, gde je film bio nominovan za Zlatnu palmu, Nagradu Žirija i za Režiju, ali nije bio nagrađen, u francuskoj, italijanskoj, nemačkoj, češkoj, poljskoj i u štampi drugih zemalja Evrope kritika je o filmu veoma pohvalno pisala. To nije bio slučaj u Jugoslaviji. Dole citirani odlomak iz knjige: «Let nad močvarom» Aleksandar Petrović svojim životom, delom i filmovima, Petar Volk, Institut za film, jasno pokazuje kakav je prijem imao film Biće skoro propast sveta u Jugoslaviji gde se digla hajka protiv filma i Petrovića. Vrhovnici komunističke vlasti su davali izjave. Mika Tripalo hrvatski nacionalista, je rekao «Pojavio se crni film» a Veljko Vlahović, visoki rukovodilac, član Predsedništva CK SKJ: «Petrović u ovom filmu kaže da je propast komunizma neminovna… takvi stavovi potpuno su suprotni programu i ideologiji Saveza komunista».

«Uzalud je Aleksandar Petrović ponavljao koliko je film istinit, oko njega se širio krug nepoverenja. Pisao je ispravke, često i demantije, pozivao se na zakon o štampi, protestvovao, podnosio i službene predstavke, ali uvek su posle toga dolazili novi komentari sa još više ironije i otvorenog cinizma. Otud su sve manje uticaja imali glasovi razuma koji su navodili na dublju i slobodniju interpretaciju dela. Malo ko je bio spreman o zabludama, o prevazilaženju onog što razdire društvo i zagledanje u dubinu krize. Nikad više zluradosti u zagrbačkoj i sarajevskoj štampi o jednom filmskom delu i njegovom autoru nije bilo ni pre ni posle svega.»

Nije zato slučajno što je nominacija za «Oskara» s mučninom predstavljena kao isforsirana afera koja je morala da se završi neuspehom. Slično je bilo i sa prezentacijom filma na Kanskom festivalu, tako da nije skrivano likovanje što film Biće skoro propast sveta nije ponovio uspeh što su zabeležili Skupljači perja. U ovim kampanjama sudelovali su mnogi filmski i radnici i umetnici, jer im je bio nepodnošljiv internacionalni uspeh i prodor u svet Aleksandra Petrovića. Proglašavali su ga agrasivnim, sebičnim, bezobzirnim, zaboravljali sve to je činio za afirmaciju jugoslovenskog filma. Po žestini osporavanja, moglo se jasno razabrati koliko je Sašin uticaj dominantan u zbivanjima unutar nacionalne kinematografije. Međutim, njegova snaga uverenja graničila se sa fanatizmom. Primao je udarce sa svih strana, a razlikovao se od drugih upravo po tome što nije ćutao – svakom je umeo da na adekvatan način odgovori, nije se plašio, nije priznavao autoritete i branio je sam svoj stvaralački integritet, ne pozivajući nikog da ga sledi ili bezrezervno podržava. Bio je delikatan, ne želeći da zbog njega bilo ko strada, smatrajući da su filmovi njegova sudbina i da mora ostati dosledan sebi do kraja.»

«… Veljko Vlahović se okomio posebno na Aleksandra Petrovića i film Biće skoro propast sveta. Po njemu, ovaj autor tvrdi: «Svet propasti neće, ali propast pojedinaca, tih zanesenjaka i nesrećnika da taj svet promene neminovna je na ovaj ili onaj način.»

 

Do 2013 godine dosije Aleksandra Saše Petrovića još je nedostupan!

«Zanimljivo je da do danas niko nije imao uvid u Petrovićevu fasciklu u službi Državne bezbednosti…» Vlastimir Sudar, Politika 24. 8. 2013.

[Justina]

O Sasi Petrovicu ce se naci jako malo materijala u medijima u Srbiji jer nam umetnost i ukus kreiraju

danas deca bas tih Narodnih Heroja sa Durmitora, a disidenti su za njih otpadnici i u komunizmu

i u "demokratiji".

[Justina]

Takodje velikani srpske knjizevnosti ali daleko da su bili nacionalisti. Kis je o nacionalizmu jasno izneo svoj stav u knjizi Poetika (II).

Ali to je sve manje vazno. Ostavili su sjajne tragove u svetu kulture i umetnosti pod srpskim identitetom, bas kao Andric, Selimovic, Crnjanski. Trebamo biti ponosni na to. Bas kao sto to Kusturica radi danas u svetu filma.

 

Ko je rekao da su nacionalisti? Pa jos Danilo Kish, ali i Pekic?

Ovde oni i nisu tema, nego je tema malouman ponos u Srbalja glede Kuste, a ja bih tebe da pitam

sta je on to uradio zadnjih 20 godina u svetu filma, izuzev sto izigrava cirkuzanta o trosku dve drzave.

[Crveni Baron]

O Sasi Petrovicu ce se naci jako malo materijala u medijima u Srbiji jer nam umetnost i ukus kreiraju

danas deca bas tih Narodnih Heroja sa Durmitora, a disidenti su za njih otpadnici i u komunizmu

i u "demokratiji".

 

Ala bi ti rado obrisala Kusturicu sa spiska ... bilo kog ...

 

Sta ti je uradio covek? 

[Crveni Baron]

 

Ovde oni i nisu tema, nego je tema malouman ponos u Srbalja glede Kuste, a ja bih tebe da pitam

 

  Maloumno je pljuvanje po srpskom ...bilo cemu. A narocito po srpskim velikanima ...pljuj po hrvatima malo snajka ..

[Justina]

  Maloumno je pljuvanje po srpskom ...bilo cemu. A narocito po srpskim velikanima ...pljuj po hrvatima malo snajka ..

 

Tesko s tobom moze ozbiljno da  se razgovara.

Ja sam samo htela da ti obajsnim ko su zapravo srpski velikani ( barem u filmu), ali

ti ne citas sta ja pisem, ti imas svojih 5-6 mantri koje ponavljas od jutra do sutra.

Trebalo je da procitas tekst koji sam stavila, valjda nije sramota reci da nesto ne znas.

 

I kakve veze sada imaju Hrvati sa srpskim velicinama? Kad ne znas sta da akzes

ti sagovornika nazoves usatshom i gotova prica?

Sasha Petrovic o Hrvatima:

 

 

NIN – Glišić Novembar 1991.

Ja sam za “Monde”, na zahtev “Monda” pre mesec – dva dana dao jedan intervju koji je objavljen na čitavoj stranici “Monda”. U tom intervjuu sam rekao neke vrlo važne istine: da su Hrvati prvi započeli ovaj prljavi rat, da je za vreme rata u genocidu nad srpskim narodom nestalo najmanje 800.000 ljudi, da se u Hrvatskoj kao i u Srbiji na vlasti nalaze bivši komunisti, da je doskorašnji predsednik Hrvatske vlade gospodin Manulić bio šef svih komunističkih zatvora u Hrvatskoj, pa sam čak rekao da objektivno gledajući, kad je reč o demokratiji, ipak ima više demokratije u Srbiji nego u Hrvatskoj, mada, razume se, prave demokratije nema ni u Srbiji.

Rekao sam još puno drugih, mislim važnih stvari, i možete mi verovati da to, kada sam ja rekao, nije ostalo bez odjeka. Ko god je čitao francusku štampu, pa čak i englesku štampu, mogao je da primeti da posle Pavićevih izjava, pa i mojih, pa i Kusturičinih – izvesne korekcije su očevidne.

Informacije o ovom mom intervjuu nijedan list u Srbiji nije doneo, osim “Politike”, a i ona je o tome objavila ukupno četiri reda.

Ko to treba da objasni svetu da mi Srbi nismo varvari, divljaci, i da je naša stvar pravedna?

[Crveni Baron]

Tesko s tobom moze ozbiljno da  se razgovara.

Ja sam samo htela da ti obajsnim ko su zapravo srpski velikani 

 

 

Jok snajka, ti si samo rekla ovo:

 

Ovde oni i nisu tema, nego je tema malouman ponos u Srbalja glede Kuste, a ja bih tebe da pitam ...

 

Svako objasnjenje je nepotrebno. Ovo se zove bezobrazluk u Srbiji.