Sve sto ste htjeli da znate o monastvu istocnom i zapadnom!

[Zayron]

Evo kratki video o kontemplativnom maronitskom odnožju (grani) karmelitskog reda:

Maronite Monks of Adoration

A Catholic community of contemplative monks

dedicated to a life of prayer and Eucharistic Adoration.

[Zayron]

Byzantine Discalced Carmelites of Holy Annunciation Monastery, Sugarloaf, PA

Ovo su istočnoobredni karmelićani, oni su čak ustvari onim prvim izvornim

karmelićanima. Tek potom poslije nekoliko vijekova se zaveo rimski obred.

Ali od početka su bili pod jurisdikcijom Rima i papa, kroc ciijelu svoju istoriju.

http://www.byzantine...carmelites.com/

[Zayron]

Holy Liturgy

Byzantine Liturgy at the Carmelite Monastery in Pennsylvania.

[Zayron]

Carmelites Tribute

Carmelites are the Legendary Monks and Nuns of Holy Catholic Church.

Their Monasteries are Simply Heeaven on Earth.

Our Lady of Mount Carmel and the Brown Scapular are the icons of the Carmelite Order.

God Bless all the Carmelite Monks and Nuns All Over the World. Ameen.

[Zayron]

No, ovi pjevaju kod nas najbolje, s njima se ne usudi baš

svako ko se toga sjeti nadmetati u pojanju, barem ne kod nas:

Collegium Russicum:

http://en.wikipedia....legium_Russicum

Easter Stichi and Stichirà

Easter Sunday - Holy Mass of the Day

Saint Peter's Square, 24 April 2011

Easter "Stichi" and "Stichirà" -- after the Gospel reading

East and West celebrate the Resurrection of the Lord on the same date this year. Let us join together in the singing of the Easter "stichi" and "sticherà" (Psalms, interspersed with poetic verses that sing of the of Jesus' resurrection and of Christian joy) of the byzantine liturgical tradition which centuries ago were sung in the presence of the Pope on the Easter Sunday.

Hristòs voskrèse iz mèrtvich, smèrtiju smèrt popràv, i sùščim vo grobjèh živòt darovàv.

[Лазар Нешић]

Kakav veličanstven snimak! Voleo bih i ja da sam tamo pevao, zaista

[Zayron]

Kakav veličanstven snimak! Voleo bih i ja da sam tamo pevao, zaista

Imamo mi još takvih videa, opravoslavljujemo se,

nejde to najednom, na primjer ovo, ko zna grčki:

Trisagion in Greek

Conclusion of the Special Assembly

for the Middle East of the Synod of Bishops

Vatican Basilica, 24 October 2010,

30th Sunday of Ordinary Time

Trisagion in Greek , Sung by:

Il coro inter-rituale

dei Pontifici Collegi Orientali in Roma

Text:

Ἅγιος ὁ Θεός, Ἅγιος ἰσχυρός, Ἅγιος ἀθάνaτος, ἐλέησον ἡμᾶς.

(Agios o Theos, Agios ischyros, Agios athanatos, eleison imas.)

Holy God, Holy Strong, Holy Immortal, have mercy on us.

[Zayron]

Ovdje još nismo imali ništa o tom kako jedan takav red ustvari nastaje,

sad to možete vidjeti na primjeru oratorijana čijim osnivačen je Sv. Filip Neri.

Vjerovali ili ne Sv. Filip Neri je takodjer i stavarocem oratorija, muzičke forme

u klasičnoj muzici, prvo su to bile ustvari duhovne vježbe koje je on izmislio i

vodio a potom se iz njih razvio taj oblik muzičke kompozicije koji nazivamo oratorij.

Više o tome imate ovdje: http://hr.wikipedia.org/wiki/Oratorij

Sv. Filip Neri: http://www.zvonik.rs...a/551/ZV12.html

Wikipedija: http://en.wikipedia....int_Philip_Neri

Sveti Filip NERI osnivač oratorijana 1 dio

http://www.youtube.com/watch?v=d-e1Ma33cFI

Sveti Filip NERI osnivač oratorijana 2 dio

http://www.youtube.com/watch?v=lWVl_EKOWE4

[Grisha]

Човек који одлучи да Богу послужи као монах,мора сав живот свој да посвети другом и да схвати,да смо ми само са другим Црква Христова,морамо да се манемо отуђења од другог,правдајући себе било каквим подвигом.Монах умире за свет,ал се зато рађа за вечност.Наше умирање за свет не значи да ми умиремо за другог,напротив. Ми посвећујемо сав живот свој Христу Богу,како,кроз послушање Цркви. Исказујући љубав према својој заједници (Цркви) на чијем челу је Епископ ми усмеравамо вољу своју на послушање,нон стоп водећи борбу са својом палом природом. Као монаси не смемо заборавити своје родитеље,своје рођаке,пријатеље,али их не смемо ставити изнад Цркве. Монах треба да настоји да се бави богомислијем,ал не да себе зароби,фанатизује и да се упреподоби прелести.Исто тако (што је данас ретко)монах мора да буде послушан старешини,који је послушан Епископу. Суштина монашког живота је борба као и Литургијска активност читаве заједнице причешћујући се на свакој Литургији.Водећи борбу ми не смемо да причешће доживљавамо као награду за нешто што смо заслужили већ као Дар Господњи. Слушајући Литургијске песме и молитве,ако их заиста слушамо схватићемо суштину нашег живљења. Само али само у Литургији у којој смо сви учесници у ЧАШИ СПАСЕЊА,можемо постати синови Божији и само је она Литургија наш смисао монашког живљења,а подвиг и послушање произилази из љубави,за коју смо рођењем одређени и од самога Господа позивани ево већ скоро 2000 година. Нека нам љубав буде послушање,а други наш подвиг. Када схватимо,да волимо другог и да наша љубав није само за Јанка,Марка,Перу,Мару и Дару схватићемо да нисмо од овог света и моћићемо да се наоружамо монаштвом које из Литургије излази примајући Христа у заједници којој краја нема,и бићемо синови Бога Живога коме нека је слава у све векове векова.

Љуби Вас у Христу Господу монах Георгије

[Angelus]

Ево нека размишљања дјечака који је кренуо на тај пут,великог подвига и велике радости:

http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=4444

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4535

https://www.pouke.org/forum/topic/19384-53-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%82%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5/

[Ignjatije]

@@Grisha,

Hvlala puno na lepom i poucnom tekstu.

Dobrodosao na forum zru

[Angelus]

[Grisha]

@@Grisha,

Hvlala puno na lepom i poucnom tekstu.

Dobrodosao na forum zru

Amin,nek je na spasenje! <3

[Gandalf Sivi]

o je malo teze izvesti jer moj svestenik ne pricescuje ako se ne posti cela Nedelja na vodi

Brate pitaj sveštenika, kako se on pričešćuje svake nedelje ako ne posti na vodi...

[Grisha]

Христос је Васкрсао,дарујући нам Живот вечни,Есхатон, посведочивши нам тим најважнијим догађајем за човечанство да је он заиста Месија Помазаник,Син Божији,Цар Славе Који је једини наш пут,једина истина и једини Живот.

Сједињујући се са Њим,ми се опредељујемо и верујемо,надамо се у живот вечни.

У данашње време када су искушења модерног доба велика,тај пут ка Њему,не мора бити ни мало тежи,него што је био у примитивном цивилиѕацијском добу.

Христос од нас тражи заједницу,дружину у Њему,тражи нам љубав за ближњег,а то уз мало труда није тешко.

Постајући хришћани,руковођени којекаквим духовницима,ми најчешће упадамо у прелест,осуду и духовну гордост,мислећи на грехе других не хватамо се за своју егоистичну личност и тако хитајући ка самосталном квази спасењу,осуђујемо ближњег на погибију и вечно не постојање,а о љубави према не савршеној личности ближњега нема ни говора. Хватајући се за најситнији грех брата свога,преувеличавајући га,ми најчешће њега,брата гурамо у пропаст,не желећи да га пригрлимо,пружимо му руку и од срца га прихватимо као блиског. Не свакако нам он не може бити близак,јер он нарушава нашу светост.

Христос прихвата грешнике,и даје нама који смо свесни грехова да помогнемо браћи нашој,ради заједничарења и сабрања у Њему,а ми браћо пружамо ли руку,или је држимо иза леђа,сматрајући Есхатон као нешто индивидуално.

Лажно духовништво,је позив ка одвајању човека из заједнице

За човека,који полако прилази вери битно је да се не изграђује сам и да сам упркос огромној заступљености религијског материјала на интернету и другим медијима не гради веру,заснивајући је на рекла,казала. горе од тога је,у колико налети на духовнике који гледају да клонирају човека,стварајући себи подобну личност,не поштујући индивидуалну различитост која нам је битни талант од Господа. Желећи,пошто пото да човека одвоји од заједнице ђаво гордошћу демонизује личност,доводећи човека у прелест,сервирајући му заблуду,да је он велики вођа ка спасењу,одвајајући га од евхаријстиског сабрања у Господу,које једино преображава личност и спрема је за живот вечни. Човек тада постаје духовник,који уздижући себе,гледа на људе,као на демонизована бића,не видећи у њима Христа,и богове по благодати божијој,бића која су позвана да буду вечна,већ прописује сам дијагнозу,осуђујући их на пропаст,на вечни заборав.

По неке духовне оце 21 века,који не доживљавају Христа,као апсолутну љубав,већ у својој као побожности показују симптоме осуде,и исте духовне кошуљице,за различита духовна стања личности,слободно можемо поредити са адамовим грехом. Такви људи су изузетно опасни по заједницу,јер мислећи да нас тортурама,епитимијама и додељујући нам по својим прописима бреме које ни сами по слабости својој не могу да изнесу,они нас гурају у индивидуалност,прелест и осуду,а не у заједницу у Христу,која једина носи спасење.

Трип о својој заслуженој благодати,и својим непогрешивим духовним расуђивањем,одваја ове личности од Христа,а са њима и њихове следбенике,стварајући сопствену цркву,у којима се привидно слави Христос,а у ствари намеће првенствено прослављање духовника,као мерила цркве. Заслепљена веза,тортура а понекад и брутално руковођење од стране духовника,је везивање човека за човека,а таква емотивност је осуђена на пропаст,јер је ту Христос пропратна ствар,а не Једини извор Живота.

Сведочење вере и живљење по правилима,без љубави према ближњем јесте само формулар који се неће потврдити печатом,а без печата'' Христа као једине љубави је неважан,јер све што је индивидуално,без сабрања и љубави не даје светлост,већ тиња и полако се гаси.

Христос Бог наш тражи од нас сабрање.Он жели да се сви ми спасемо.Што се теологије тиче,Свети оци Цркве позивају нас кроз историју хришћанства на Радост у Господу.Они од нас не траже да их обожавамо већ подражавамо животима. Човек није савршен јер је створење,једини савршени је Господ наш Исус Христос „Једин Свет,Једин Господ Исус Христос“.И ако нисмо савршени,циљ нашег живота јесте послушање Цркви Христовој,Епископу као Христу који је у јединству,Заједници са Црквом.Он једини приноси „Од свих и за све“.Сабрањем око Епископа ми чинимо заједницу и само тако сабрани ми „Плодове доносимо и добро творимо“.Једино са Епископом ми доживљавамо Цркву Христову и чланови смо исте. Архијереј једини служи,а ми прислужујемо,учествујемо и примајући Тело и Крв Господњу сведочимо да смо Његови,а Он ће нас по чаши препознати када дође да суди „Живима и мртвима“.

Љуби ближњега својега,Љубимо једни Друге,Сами себе једни другог....... Ко је наш други,па ти брате ти си мој други,и ти си тај са ким сам ја у Христу.....Вели нама Христос да тамо где су двоје у име моје ту је и Он. Намерно сам изнад преобликовано понављао реченице изнад желећи да нагласим Цркву,као заједницу сабраних у Христу што она јесте. Бог нас позива да будемо вечни,да окусимо и видимо да је он благ,да свештеник приноси ради свих и ѕа све,ал ко има уши да чује нека чује. Монаштво само сме да се заснива на љубави и по овим принципима,ако изоставимо Љубав изоставили смо себе из Царства небеског и нећемо гледати Красоту Божију говорићемо да нисмо достојни и ако је Господ који милјује све нас пред нама и удостојава нас ми би из гордости срдбено рекли непослушни самом Господу Не ми нисмо достојни. Тешко нама ако се саблазнимо о брата који прихвата позив који већ ево скоро две хиљаде година нас позива да приступимо.

Наше је да никако не умишљамо да смо неко и нешто и да је наше расуђивање мерило Цркве.Наше је да љубимо Епископа и слушамо га као Христа и да као монаси сами себе једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.Да стражимо над собом.ал да не падамо због тога у очајање или гордост,боље је и пасти него понети се! Јер од пада се устане,а од гордости се тешко лечи.Пад лечи гордост,ал опет је потребан труд,па макар корачак напред. И да закључим (Спава ми се)) Имајмо љубави једни према другима чинећи Евхаристијску заједницу око ЧАШЕ која нас чини вечним,али само у љубави,поштујући постове као послушање Цркви и Верујући ДА ЈЕ ОВО САМО ПРЕЧАСНО ТЕЛО ТВОЈЕ И ДА ЈЕ ОВО САМА ПРЕЧИСТА КРВ ТВОЈА.Само се на Литургији и кроз њу заснива Монашка која је увек Евхаријстиска заједница

У заједници љубави са свима вама м. Георгије