Милан Меденица :) Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 Шта какве везе има? дакле. Рекох - та пракса је сада напуштена. Значи тада је постојала, пре свега из објективних разлога, тј. недостатка монаштва. Сада када имамо јако, образовано и бројно монаштво не може постати епископ онај ко је био у браку. зашто не може постати епископ онај који је био у браку? клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marko_13 Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 Из простог разлога што то забрањује и канонско право. Разлози су и практични и богословски. С обзиром на то да је наша Црква била у посебним условима, а канонско право није мртво слово на папиру, већ актуелизовано учење Цркве и одговор на проблеме, у складу са икономијском праксом у одређеном временском периоду је било разрешено због битнијих ствари. Сада, када није алармантна ситуација и има довољно кандидата, Црква се придржава основног учења. Дијана. је реаговао/ла на ово 1 Призван или не, Бог је увек ту Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marko_13 Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 Da li se čin monašenja mora održati u manastiru ili može u bilo kojoj crkvi? Монашење може да се обави и на пољани. Призван или не, Бог је увек ту Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Velja94 Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 Ovo prvi put čujem da monašenje može i na poljani da se obavi? Koliko traje čin monašenja vremenski? Da li je naš sadašnji patrijarh vršio čin monašenja? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 Из простог разлога што то забрањује и канонско право. Разлози су и практични и богословски. С обзиром на то да је наша Црква била у посебним условима, а канонско право није мртво слово на папиру, већ актуелизовано учење Цркве и одговор на проблеме, у складу са икономијском праксом у одређеном временском периоду је било разрешено због битнијих ствари. Сада, када није алармантна ситуација и има довољно кандидата, Црква се придржава основног учења. оћеш молим те да издетаљишеш мало, зато и питам даље од општег објашњења? уосталом, није ли основно црквено учење и канон да епископи могу да буду брачници, кад си већ то поменуо? клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marko_13 Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 Ovo prvi put čujem da monašenje može i na poljani da se obavi? Koliko traje čin monašenja vremenski? Da li je naš sadašnji patrijarh vršio čin monašenja? У Цркви не постоји формализам. Литургија може да се служи било где где има антиминс и свештеник - у возу, авиону, пољани, логору, затвору, броду, свемирском броду... Траје око сат времена. С обзиром на то колико је дуго у епископском чину, сигурно да јесте. Александар С је реаговао/ла на ово 1 Призван или не, Бог је увек ту Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Velja94 Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 У Цркви не постоји формализам. Литургија може да се служи било где где има антиминс и свештеник - у возу, авиону, пољани, логору, затвору, броду, свемирском броду... Траје око сат времена. С обзиром на то колико је дуго у епископском чину, сигурно да јесте. Šta je to antimins? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Anette Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 хахаххахааххахаах! извињавам се.. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marko_13 Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 [quote name=Милан Меденица ' timestamp='1347107050' post='706220] оћеш молим те да издетаљишеш мало, зато и питам даље од општег објашњења? уосталом, није ли основно црквено учење и канон да епископи могу да буду брачници, кад си већ то поменуо? Јесте било, док није било промењено из познатих разлога. Та одлука је била васељенска, донета на Сабору, надхнута од стране Светог Духа. И да, често се меша, па се каже да је епископ МОРАО бити ожењен. То је велика грешка у читању Павла, он каже да епископ буде муж једне жене, тј. да није био вишебрачан. Било је и оних који нису били ожењени, као нпр. и сам Павле, који на више места говори у прилог целибату. Наравно, он се развио са монаштвом, због великог увећања верујућих, а пре тога (у Римској империји) се с подозрењен гледало на мушкарце који нису ожењени. Епископима је забрањено да буду ожењени, пре свега јер је почела да се развија пракса хиротонија из монашког реда. Но било је изузетака, али до иконоборства. Након победе православља и дефинитивне монахократије, сви епископи су бирани из монаштва (када су биле редовне прилике), а то се одразило и на богослужење (нпр. изгубљен је градски типик). Са друге стране познати су богословски ставови о целибату, а они су се често темељили и на "земаљским" основама. Епископ се потпуно посвећује епрахији, без икаквих спољашњих сметњи. Дијана. and Милан Меденица :) је реаговао/ла на ово 2 Призван или не, Бог је увек ту Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marko_13 Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 Šta je to antimins? Тема је монашење. За остало нађи на Википедији. Призван или не, Бог је увек ту Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Velja94 Написано Септембар 8, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 Тема је монашење. За остало нађи на Википедији. Ja sam ovde pitao za to jer to ovde sigurno neko zna. миркан је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Септембар 8, 2012 Гости Пријави Подели Написано Септембар 8, 2012 na forumu sve imaš, samo treba da prelistaš evo ti jedna od tema...https://www.pouke.org/forum/topic/15331-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B5/ Малавила је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Септембар 15, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2012 Уживам пратећи тему! Доста сам сазнао нових ствари. Него, ако имаш времена за једно питање: да ли је и колико (ако имаш каквих сазнања о томе) Филокалија (Добротољубље) заступљена и практикована у данашњем западном монаштву? Под тиме не мислим само на Филокалију, него уопште на аскетске писце Истока. Питање је, прецизније речено: какав је правац, начин и манир духовности и аскетике по западним манастирима? Mnogo, više nego što biste to uopšte pretpostavljali. Naročito u posljednjih 50 i više godina je prisutno povećano zanimanje u svim sferama crklvenog života na zapadu o literaturu hrišćanskog istoka, izdavalaštva i izdavateljska činost, teološki seminari tome posvećeni, monaška i laička savremena spiritualita je također time vrlo zahvaćena. Znam osobno za cistecitske opatije u Njemačkoj i Austriji u kojim se Filokalija i ostala istočna hrišćanska literatura intenzivno studiraju u okviru njihovog redovnog sistema spiritualnog obrazovanja. A u mnogim drugim redovima je to neobavezni, fakultativni predmet izučavanja kao alternativna mogućnost duhovne izobrazbe. Nije to toliko ni neobično kad se zna da ustvari postoje cijele crkvene zajednice sjedinjene s Rimom a koje ustvari imaju za osnov istočnu hrišćansku spiritualitu, na primjer UGKC (Ukrajinska grkokatolička Crkva) kao najveća od njih. Zahvaljujući njima i Orijentalnom Institutu u Rimu, Colegiumu Russicumu i sličnim ustanovama su patrologija tj. rani hrišćanski oci i njihovi spisi te sva ostala duhovna literatura hrišćanskog istoka predmetom stalnih proučavanja i inspiracijom za mnoge monahe, monahinje, redovnike i redovnice na zapadu. Postoje čak i cijele katoličke arhiepiskopije čiji arcipastiri su tradicionalno vrlo dobro obeznameni sa istočnom spiritualitom kao na primjer pražska i krakovska gdje je ordinarijem bio sam nadbiskup krakovski Karol Wojtyla prije nego što je postao papom a on je inače slovio kao vrlo dobar poznavatelj istočne hrišćanske tradicije. To zbog toga što se pod njihovom jurisdikcijom nalaze cijele oblastii nastanjene grkokatolicima a koje prema kanonskom razgraničenju pripadaju tradicionalno pod Krakov ili Prag. Tako zbog toga oni moraju vrlo dobro poznavati istočnu hrišćansku duhovnost i istočno kanonsko pravo, liturgiju itd. Vrlo veliki poznatavelji istočne duhovnosti među katolicima ili i istoričari baveći se istorijom hrišćanskog istoka su tradicionalno uvijek poticali najčešće iz Češke, Slovačke i Poljske što nije ni nikakvim velikim čudom. Tako na primjer pokojni kardinal Tomáš Špidlík, inače češki isusovac, jezuit je slovio kao jedan od najvećih teologa, poznavaoca ali i širitelja ili kako bi se današnjim svjetovnim novinarskim rječnikom reklo, "popularizatora" vizantinske i ćirilometodijske tradicije i literature hrišćanskog istoka na zapadu. Tomáš Špidlík http://en.wikipedia....i/Tomáš_Špidlík http://www.mzv.cz/va...idlikovi_s.html Cardinale Tomáš Špidlík SJ e metropolita romeno ortodosso Daniel, rappresentante del Patriarca di Costantinopoli Лазар Нешић је реаговао/ла на ово 1 Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Zayron Написано Септембар 15, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2012 Evo, ovo je web stranica jednog mog osobnog prijatelja, inače simpatičnog mladog čovjeka ali velikog hrišćanskog entuzijaste koji je odlično obeznamen s tim šta je to Filokalija, i sa istočnom dohovnosti i literaturom uopšte, inače je studentom teologije u Prešovu, Slovačka. S njim i krugom njegovih najbližih saradnika često sarađujem, razmjenjujemo informacije, videa itd. http://www.christian.christ-net.sk/ https://www.facebook...ondrej.miskovic A ovo je video mog osobnog propovjednika a odnedavno i prijatelja sa FB grupa posvećenih istočnoj sipiritualiti: Oboženje - cilj našeg života Zbožštenie - cieľ nášho života Zanimljiv je spisak preporučene lliterature pod tim videom: Pár kníh k tejto téme: ŠPIDLÍK, T.: Spiritualita kresťanského východu. Systematická príručka. Refugium, Velehrad. ŠPIDLÍK, T.: Spiritualita kresťanského východu. Modlitba. ŠPIDLÍK, T.: Spiritualita kresťanského východu. Mnišstvo. LELOUP, J.Y.: Slová z vrchu Atos. Vydavateľstvo Petra, Prešov 2000. (modlitba, mníšstvo) SENDLER, E.: Tajomstvá Krista. Vydavateľsto Oto Németh, Bratislava 2008. BENEDIKT XVI.: Ján Klimak. Rebrík do raja. In: Slovo, č. 15/2009. RUPNIK, I.M.: Adam a jeho rebro. Refugium Velehrad-Roma s.r.o., Velehrad 2004. SCHMEMANN, A.: Pôst -- cesta k Pasche. A ovo je njegova stranica na FB "Pramene" ili "Izvori" srpski: https://www.facebook...134182193264915 On inače ima na You Tube svoj evangelizatorski YT kanal HomilyService sa kratkim propovijedima, tamo ih je sada s današnjim danom 15.09.12. - 424: http://www.youtube.c...e/videos?view=0 Ovo je njegova lična stranica na FB, samo obratite pažnju na to da on ima i sina s istim imenom i prezimenom Miron Kmec jr tako da ih ne zamjenjujete: http://www.facebook....miron.kerulkmec A ovo je njegova internet stranica posvećena evangelizaciji i propovijedanju: http://www.homily-service.sk/ Također je lijepa i zanimljiva ova stranica njegovog sina posvećena ikonama: http://www.facebook....352292964796297 Ovo su sve ikone koje njegov sin naslikao, inače studira ikonopisanje: propovjednik i ikonopisac 3 in 1, takva renesansna osobnost: http://www.facebook....64796297&type=3 Ovdje možete vidjeti kako izgleda taj proces ikonopisanja kod njega po fazama: Christ The High-Priest (19) My first biggest Icon I have ever written(painted) (35''-45'') — v St. Nicholas Byzantine Catholic Church, Barberton, OH. http://www.facebook....64796297&type=1 A na kraju još njegova lična stranica na FB - Miron Kmec jr (tog njegovog sina, ikonopisca), zaista vrlo talentovan mladić: http://www.facebook.com/kerulkmec @Lazar Nešić: Kako vidiš s istočnom duhovnosti sam dosta dobro obeznamen, učim se svaki dan. .smesko. Лазар Нешић је реаговао/ла на ово 1 Moravian dulcimer folk music RADIO Moravian brass folklore music Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Јаков. Написано Септембар 15, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 15, 2012 Slušam trenutno jednu emisiju o pravoslavnim manastirima na Radio Beograd 1. Kažu da za vreme Turaka nije bilo ženskog monaštva i da je nakon odlaska Turaka, prvi ženski manastir bio u Hopovu. Žensko monaštvo je obnovila jedna Ruska kneginja, koja se zamonašila po blagoslovu svog duhovnika, Sv.Jovana Kronštatskog i koja je došla u Srbiju kada su boljševici okupirali Rusiju. Ona je sa svojim monaštvom napustila Srbiju, nakon što su pobedili u ratu komunisti i otišla u jedan manastir u Francuskoj. Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука