О св. Књегињи Јелисавети

[JESSY]

Духовно вече посвећено Светој кнегињи Јелисавети је одржано уочи Светог Луке ове године, у Крушевцу, са благословом Епиоскопа крушевачког Давида, а у организацији Културног центра, као прилог прослави 400 година царске породице Романових. О Преподобној Јелисавети, великој кнегињи, добротворки, монахињи и мученици, говорили су архимандрит Алексеј (Богићевић) игуман манастира Светог Луке и Радмила Мишев, главни и одговорни уредник „Светосавског звонца".


http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/12/23.12.13_zbor_-_o._aleksej_i_radmila_misev_u_krusevcu_-_o_sv._jelisaveti_64_kbps.mp3

[JESSY]

http://www.tolmach.org/sv.Jelisaveta.pdf

[Драшко]

http://www.tolmach.org/sv.Jelisaveta.pdf

 

Човече, унука краљице Викторије!?

Веома инетересантно, прочитаћу цео текст после, ово што видех баш ме је заинтригирало, будући да имам и иконицу из манастира Св Јелисавете у Миснку

[JESSY]

Човече, унука краљице Викторије!?

Веома инетересантно, прочитаћу цео текст после, ово што видех баш ме је заинтригирало, будући да имам и иконицу из манастира Св Јелисавете у Миснку

ako mozes da procits knjigu o njoj....http://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=86-905075-7-4

[JESSY]

Велика кнегиња Јелисавета је рођена 1. новембра 1864. године. Родитељи су јој били велики војвода Лудвиг IV од Хесена и Рајне и британска принцеза Алиса. Преко своје мајке, Св. Јелисавета је била унука краљице Викторије. Кад је порасла, сматрана је једном од најлепших жена Европе тог времена. Старија је сестра последње руске царице Александре.

Удала се 15. јуна 1884. за великог кнеза Сергеја, сина руског цара Александра Другог. Из лутеранства је прешла у православну веру.

Дана 18. фебруара 1905. Сергеј је настрадао у атентату и пошто нису имали деце, велика кнегиња Јелисавета је одлучила да остатак живота посвети Богу и да му служи љубављу према ближњима. У Москви је основала Марто-Маријински манастир који је развио добротворни рад. Народ ју је назвао „анђелом чуварем Москве“.

Када су бољшевици преузели власт, Лењин је издао наредбу да се она ухапси и спроведе у Алапајевск. Ту су их претукли, одвели у напуштени рудник и живе бацили у јаму дубоку 20 метара. Затим су убице убациле и неколико граната, али се песма и даље чула из јаме.

Св. Јелисавета је преминула од последица пада у дубоку јаму, али је ипак успела да превије ране својим сустрадалницима.

[JESSY]

Одлучила сам да идем стопама Христа, мог Спаситеља;  Господе, благослови и помози … идем.

 

 

Наравно да сам ја недостојна те бесконачне радости коју ми даје Господ, — да идем тим путем служења, али ја ћу се трудити и Он који јесте Љубав ће ми опростити моје грешке, јер Он види како ја желим да служим Њему…

Велика Књегиња Јелисавета

[JESSY]

 

СЛУЖЕЊЕ

 

Ја остављам блистав свет, где сам имала блистав положај и у потпуности се успињем у већи свет — у свет сиромашних истрадалника».

[JESSY]

«…Ако осазнамо ту велику жртву Бога Оца, Који је послао Свога Сина да умре и васкрсне за нас,онда ћемо осетити присуство Светог Духа, Који ће озарити наш пут. И тада ће радост постати вечна…»

Велика Књегиња Јелисaвета

[JESSY]

Одлучила сам да идем стопама Христа, мог Спаситеља; Господе, благослови и помози... идем.

Из Устава обитељи свете Марте и Марије

Наравно да сам недостојна бесконачне радости коју ми Господ даје — да идем тим путем служења, али ја ћу се трудити и Он Који јесте Љубав ће ми опростити моје грешке, јер види како желим да Му служим...

велика књегиња Јелисавета

Кад се Божија љубав дотакне човека, све оживи. Као лагани облак она носи душу ка Вечном Извору Љубави, испуњавајући је наствореном светлошћу.

Као што сунце греје цветове и они стреме ка њему, тако и душа, која заволи Бога, непрестано стреми ка Њему.

Пребивајући у светлу, и сама душа постаје носилац светла. За таквог човека више нема својих и туђих — постојање свих постаје његово постојање.

Пут Христове љубави је пут крста, али кад благодат ојача душу, човек не осећа тешкоће пута, он се радује, што може да послужи Богу и ближњем.

Трновит је пут земни,
Ал само тај пут одведе
До сјајних врата Раја
Серце моје и твоје.

Архиепископ Јован (Шаховској)

Појављују се и нестају облаци. Сваки је човек пред Богом усамљен. Сијање тихе вечности осветљава пут. Душа у Богу је као птица у ваздуху, са свих страна окружена Њиме. Господ се односи пажљиво према свакој души, с љубављу је призива, трпи, чека, не присиљава човека, поштује његову слободу. И човек сам бира свој пут — заволеће светлост или таму више од светла (Вид.: Јн. 3: 19).

Пут наше небеске покровитељке — свете преподобномученице велике књегиње Јелисавете — налик је зраку светлости, светлости добра и милости која греје све око себе.

 

http://www.obitel-minsk.by/obitel-minsk_mid1395.html

[JESSY]

Ако постанемо свесни велике жртве Бога Оца, Који је послао Свога Сина да умре и васкрсне за нас, осетићемо присуство Светог Духа, Који ће озарити наш пут. И тада ће радост постати вечна...

 

У мом животу је било толико радости, у мојој туги — толико безграничне утехе, да желим да бар мрвицу тога дам другима.

Велика Књегиња Јелисавета

[JESSY]

Чинило се, да она стоји на високој, недостижној литици и одатле без страха гледа на таласе који бесне око ње, устремљујући свој духовни поглед у даљине вечности

Митрополит Анастасије

[JESSY]

...Радуј се судбинама
Божијим прослављена.
Радуј се, Горњег Јерусалима
житељко блажена;
Радуј се, ка Јерусалиму Небеском,
свима нама предводнице.

(Из Акатиста св. прмц. великој књегињи Јелисавети)

[Kaludjerovic Sreten]

 

 

 

 

 

Dr Nikola Č. Jovanović

KNEGINJA JELISAVETA

Trideset i

šeste, sedmoga aprila,

u Belome dvoru, sred beloga grada,

Pavlu je i Olgi sudba podarila

da im na svet dođe kneginjica mlada.

Tada su se grane pod beharom svile,

točio se šampanj i nektar od grožđa,

u zahvalnost nebu zbog rođenja vile,

čukununukice Vožda Karađorđa!

To maleno dete, beše k

’

o iz bajk

e,

v

ilinskog

izgleda

i vilinskog lika,

prvo žensko čedo u krilima majke

i skutima Oca, Kneza

–

Namesnika.

To dete je raslo kao talas plime,

lepa k

’

o boginja Novoga zaveta,

na mnogaja ljeta dadoše joj ime,

-

njeno visočanstvo, Jelisaveta!

Unuka i ćerka o

d tri srpska kneza,

postade kneginja sred prestonog slavlja,

po majci Grkinja i ruska princeza,

postala je simbol celog pravoslavlja!

Al

’

život je rano ošinuo vilu:

na

sramotu sveta i njegovog lica,

knez Pavle se nevin nađe u egzilu

pa kneginja posta tužna izbeglica.

Izbeglištvo za nju beše gorka škola,

da kneževski život ne liči na bajku,

tamo je imala život prepun bola,

i predala zemlji i oca i majku.

Skoro pola veka kasnije od tada,

k

’

o kad časovnik se prebrzo navije,

vratila se vila na tlo rodnog grada

,

na tlo otadžbine, voljene Srbije

.

Od tada Srbija više nije sama,

Kneginja se bori protiv ljudske bede,

kao dobra vila ona bdi nad nama,

poučena delom svoga čukundede.

Pomaže svoj narod kome i sad sude,

istinu o nama širi svud po svetu,

za siročad srpsku i bolesne ljude

–

Kneginja je digla čitavu planetu!

Kada danas kažu zapadni veziri

da naš narod mora pred dželata stati,

da Srbin s lancima mora da se miri

i da odsad mora sili robovati,

mi moramo reći što se mora kasti

zapadnim žbirima sa đavoljom togom:

Srbin može samo na kolena pasti

pred srpskom kneginjom, pred Slavom i Bogom!

Kad Srbin pred Vama na kolena pada,

kad ljubi, Kneginjo, Vašu ruku belu

–

to on ljubi srpstvo, koje i sad strada,

i klanja se Voždu i njegovom delu!

Autor je pesmu prvi put izgovorio u okviru

večeri

„

Pod sjajem zvezda

“

, programa

posvećeno

g

Nj.K.V.

kneginji Jelisaveti

Karađorđević (Etnografski muzej

u Beogradu

, 19. maj 2008.)

 

Izvor:http://www.princesselizabeth.org/wp-content/uploads/2011/02/Dr_Nikola_Jovanovic_Kneginja_Jelisaveta.pdf