Невоља је бивало и биваће...

[JESSY]

„Невоље је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће.
Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди
то од нас зависи“
Патријарх Павле

Нема живота у свету без страдања и патње. Престанак страдања и патњи долази тек у Царству Божијем. Страдамо и патимо од прогона других у телу и души. Страдамо и патимо од болести и слабости. Страдамо у духу ради грехова света. Свети Исак Сиријац је, на пример, био познат по томе што је проливао горке сузе страдалне љубави за све људе, за читаву творевину, па чак и за ђавола. Човек се са страдањима и патњима бори на два начина: или тако што их смерно прихвата и преобрази у спасење себе и других, или бива поражен сопственом побуном и одбијањем У Светом Писму у Предању Цркве налазимо да они који страдају од болести и слабости, а живе са свим Христовим врлинама, примају довољно благодати од Бога да буду снажни и усмере своја страдања не на смрт, већ на славу Божију.

Велике природне катастрофе, ратови, терористички напади, и све то здружено са економском кризом, пошаст су наше плланете. Човеков арогантан ум неприкидно насоји да обузда безганичне снаге природе, не схватајући да је борба са њима последица духовног и моралног поремећаја људског рода. Економска криза од које толико стрепимо, криза је морала, такође. Људи су се полакомили да непрестано троше оно што још нису зарадили, углавном на ствари које им нису потребне.

Само вера у Васкрслог Христа може да умири природне и моралне валове који данас узбуркавају свет. тА се вера пројављује кроз хиршћански етос, то јест живот по заповестима Божијим, уз молитву, пост и дела милосрђа.

Са Васкрслим Господом који нас избавља срећемо се и заједничаримо на Светом Причешћу, као Апостоли Лука и Клеопа у селу Емаусу (Лк. 24:13-32). Потребно је више него бити крштен, црквено венчан, опојан, славити славу и, евенуално, уписати дете на веронауку. Веронаука у школи не може да замени искуство успостављања личног односа са Богом, али може на то да подстакне, слично као и породично окружење. Због тога је Његова Светост Патријарх иринеј приликом првог доласка у наш храм, скренуо пажњу вернима Раковице да на Литургију и Причешће редовно долазе са децом. О важности Литургије и Причешћа блаженопочивши Патријарх Павле пише: „Из речи Господа Исуса Христа сазнајемо да нам је, поред појединачне молитве насамо (Мт. 6:6), потребна и заједничка, у храму, са другом браћом у вери, на општем богослужењу, особито на Светој Литургији, о чему Господ вели: „Где су два или три сабрана у моје име, ту сам и ја међу њима“ (Мт. 18:20). О заједнчкој молитви Апостол Павле казује да су верни учествовали и одговарали при благодарењу речју Амин (1. Кор. 14.:16). У апостослким Установама, на сваки од ђаконских узгласа, народ и деца говоре Господе помилуј! А тако каже и Хетерија у Шести васељенски сабор осамдесетим каноном наређује за верника који у три недељна дана не буде на заједничкој молтви да се позове на одговорнос, и ако је разлог неоправдан да се одлучи од Цркве.“ (Патријарх Павле, Одговарања на литургијама, вечерњи и јутрењи)

Пренимо се из апатије! Православље је вера радости, наде и истините љубави. Приступимо Господу Христу, који је ради нас и ради нашега спасења – вечног блаженог живота, дошао, умро, васкрсао и опет долази. „Тело Христово примите, које је извор бесмртности. Окусите и видите како је добар Господ. Алилуја. Алилуја. Алилуја. (Причасна песма)

Извор: Билтен раковичке цркве
''СЛОВО''
Храм Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици

[Ненад Р.]

Уз веру у Бога нема та невоља која не може да се преброди . Слава Господу.

[JESSY]

Na koji način treba razmišljati o bolestima i nesrećama

Božiji Promisao brine o nama tako da i naše najmanje telesne teskobe ne ostaju neprimećene s Njegove strane. Kao posledica toga, svako od nas pri telesnoj teskobi treba ovako da razmišlja: ova bolest ili druga nezgoda je posledica ili mog neopreza ili ljudske zlobe, ili nečeg drugog, - ali u svakom slučaju se ne bi desila bez Božijeg Promisla, koje ju je odredilo prema mojim snagama, tako da njen početak i njena težina (slabljenje ili pojačanje) zavisi od Njega. Na isti način od Božije Promisli zavisi i način isceljenja iste. On urazumljuje lekara i ukazuje na sredstva, ili se suprtostavlja svemu, jer su i dobro i loše, život i smrt, siromaštvo i bogatstvo od Gospoda (Sirah. XI, 14). Na isti način u svim dogadjajima koji nam se dešavaju treba rasudjivati da su predvidjeni i dopušteni od Boga. Neprijatelj zloslovi i proklinje te, - znaj da su sva njegova huljenja i reči koje izgovara zlobnim ustima, stavljeni pre veka na vagu Božijeg Promisla: koliko mu je dozvoljeno toliko će i reći, i ni jedne reči više od toga. Zašto se ti uzalud protiviš i gneviš? Tako isto razmišljaj i o svim drugim tvojim nevoljama čije dešavanje, broj, težina, trajanje i završetak odredjuje Bog. Zato se pokori Božijem Promislu, govoreći s Psalmopojcem: «Ja sam nem – i ne otvaram usta moja» (Ps. XXXVII, 14). Neka bude volja Tvoja, Bože moj! Po Tvom Promislu i dopuštenju se sve dešava. A ukoliko si Ti to uredio, onda bih ja bio nesrećan bezzakonik ukoliko bih Ti se usprotivio. Dakle, Tvojoj svetoj volji Bože moj se povinujem u svemu i sa blagodarnošću ću primiti od Tebe sve što mi šalješ i trpeljivo ću pretrpeti.

 

Sv. Jovan Tobolski

[JESSY]

Nedoumica koja se tiče blagostanja nepoštenih i stradanja pravednih

Avgustin kaže: «Uzburkava se životno more, i Ti Gospode vidiš zle da napreduju, a dobre ugnjetavane: eto iskušenja, eto bure. Gospode Bože! Je li u tome Tvoja istina da zli budu u blagostanju, a dobri da stradaju? – I Bog ti odgovara: je li to tvoja vera? Da li sam ti Ja to obećao (to jest blagostanje)? Ili se ti zato nazivaš hrišćaninom da bi se nasladjivao ovozemaljskim uspesima? (pogl. Avgust. Tumačenje na 55-i psalm). Smirimo se pred Bogom i umirimo naša srca verom u Božiji Promisao kada vidimo nepoštene da vladaju, a blagočestive da stradaju. Ništa od toga ne bi bilo da Bog to ne dopusti, On istina ne bi dopustio, ukoliko ne bi imao dovoljno razloga, radi kojih smatra da je bolje da ih dopusti nego spreči. Rećićeš: od tog dopuštenja nastaju mnogobrojne nevolje i najveće smutnje. Moguće je žaliti o tome, ali trezveno: jer je po veoma pravednim uzrocima tako bilo ugodno Bogu, Koji od najvećeg zla može da učini divno dobro, tako lako, kao što se lako izvlači mač iz futrole.

U budućem životu će sve biti razjašnjeno

Ne čudi se tome što su Božiji sudovi tajanstveni i nepostižni: na Drugi Hristov Dolazak, u dan Strašnog Suda život svakog čoveka će biti predstavljen kao u ogledalu; biće razjašnjen i svaki uzrok zbog koga je Božiji Promisao uredio ovaj ili onaj dogadjaj, i radi čega je tako bilo uredjeno svuda: u svim carstvima, gradovima, porodicama i sa svakim čovekom. Sve će se otkriti. Otkriće se kako je milostiv bio Gospod prema grešnicima, i svaki od njih će više ili manje biti bez odgovora; a takodje će se pokazati u kom stepenu je bio saglasan način Božijeg upravljanja svetom sa Njegovom slavom i pravdom, i koliko je bio priličan i blagodatan za svu tvar.

Bog od zla stvara dobro

Ne zaboravimo da Bog od svakog zla stvara neko dobro. Šta je bilo tužnije od grehopada Adama i Eve sa celim ljudskim rodom? Medjutim Bog ih je tako podigao da je sadašnji položaj hrišćanina viši od Adamovog rajskog položaja. «A mi propovijedamo Hrista Raspetoga, Judejcima sablazan, i Jelinima ludost; onima pak pozvanima i Judejcima i Jelinima Hrista, Božiju silu i Božiju premudrost; medjutim ona je postala spasenje celog sveta, svim zvanima čast i slava i zadobijanje večnog blaženog života (1 Kor. I, 23).

[JESSY]

Кад се налазиш у некој невољи и подносиш је с трпљењем и захвалношћу, пази да те не превари непријатељ или твоје самољубље и зажелиш да је се ослободиш, јер ћеш у том случају претрпети два губитка: прво ћеш, ако не сасвим а оно делимично, ослабити врлину трпљења која ће, због тога што се жеља за избављањем од тешкоћа не испуњава, слабити све већма, те ћеш доспети у стање раздражености и нетрпељивости. Друго, од тога тренутка твоје трпљење бива по невољи, а Бог воли оног ко даје радо. Зато ће, премда ћеш и даље трпети, јер сама жеља да се човек избави невоље не доноси избављање, бити без награде. Бог ће те наградити за трпљење до оног часа до кога си трпео кротко. Од времена пак када ти је жеља за избављањем дошла и откад трпиш преко воље, нећеш примати ништа. А ако одбацујеш и угушујеш жељу за избављањем од страдања и предајеш себе потпуно благој вољи Божјој и изјављујеш готовост да радо претрпиш и сто пута веће невоље него што су ове, само ако Богу буде угодно да ти их пошаље, макар се твоје страдање продужило само који час па и мање, Бог ће га примити за најдуже.

Исто тако, не дај ни у другим случајевима на вољу својим жељама, него их држи у својој власти и управљај све искључиво једном циљу: покоравати се и живети у свему по вољи Божјој. Тада ће и све твоје жеље бити праведне и ти ћеш остати миран у сваком непријатном случају који ти се догоди, јер ћеш налазити мир у сазнању да све бива по вољи Божјој. Кад искрено верујеш да ти се не може ништа догодити без воље Божје и кад не желиш ништа друго, осим да у свему њу испуњаваш, ти ћеш увек имати само то што желиш, ма шта се с тобом догодило.

Ипак, под тим да све бива по вољи Божјој не подразумевам и твоје грехе и грехе других (јер Бог не жели грех), него мислим на невоље и тешкоће које нам Бог шаље да нас уразуми или казни за грехе. Оне су благотворне и с правом се називају спасоносним крстом који Бог често ставља на своје угоднике.

И што сам рекао: не жели да се избавиш од невоља, разумеј правилно. Ми не можемо не желети да будемо слободни од невоље јер је Сам Бог ставио у нашу природу жељу да нам буде добро. Зато је и у молитви коју је Сам за нас дао на крају ставио: И не уведи нас у искушење, што ми свакодневно по неколико пута понављамо. Ако нам дакле Бог и после те молитве шаље страдања, значи да је то Његова воља, којој ми, као Његове твари, ваља кротко да се покоримо као нечему што је неопходно за спасење.

Па и кад говориш молитву: Не уведи нас у искушење, додај: Али не моја воља него Твоја нека буде, подражавајући у томе Господу Спаситељу. Говори је не зато што ни по какву цену не желиш искушење, него само зато што је Господ заповедио да се тако моли. Носи поред тога увек у души потпуну готовост да с радошћу примиш све што Богу буде угодно да ти пошаље. Не попуштај самољубивој жељи која тежи да ти непрекидно буде добро, јер је то на земљи немогуће: то је удео будућег, вечног живота.

 

 

svetosavlje.org