Покајање је величанствено осећање

[Лазар Нешић]

@@w.a.mozart,

 

Е, па видиш, у овоме што си навео лежи "замка" (немам бољу реч) ... ништа није једноставније и лакше него мислити како је све што је написао један светитељ буквално тачно и како је реалистично. Па ипак мислим да је то "замка", "мамац" коју је овај генијални светитељ (или човек који је писао под тим именом - што је такође сасвим могуће) поставио за оне који је читају.

 

Постоји једна цака у читању (било којих) текстова, једна од највећих апорија сваке херменеутике и егзегезе: места која траже наочаре за сунце да би се читала јесу места којима те наочаре заправо уопште нису потребне, штавише сметају. Шта то практично значи? Ово: кад наиђеш на овако хеви место - као што је опис Тамнице, или места по житијама која звуче такође хард кор - мораш се пазити да не будеш заведен, јер овакав опис хоће да превари, он хоће да говори то што говори, како би заправо рекао нешто друго, а не то о чему говори.

 

Ево одговора: смисао приче о Тамници није прича о великом труду човечијег покајања, већ (сасвим неочекивано) о неизвесности, амбису и немиру плодова сваког подвига људског покајања - у крајњој линији то је прича о томе да нема институционализованог опроштаја (идеш код попа да ти очита молитву или да платиш индулгенцију), већ да само добри Бог може да избрише грехове и да се не зна да ли је опроштено и да нико то не може у његово име да тврди и да Он једини зна. То је теологија Јована Лествичнича у овом пасусу: радикална интима односа човека и Бога.

 

Свакако, пошто нема истинитих и неистинитих тумачења, ово је само моје размишљање, надам се корисно.

[w.a.mozart]

slažem se u potpunosti sa tvojim zaključkom ali način na koji se do toga treba doći je meni stran- logično, jer niti sam monah niti neki teolog, niti poznajem misao svetog Jovana lestvičnika ali mi je čudno što onda znači da možda i svetitelje koji su mi po pisanju i duhu vrlo bliski (npr. Kavasila) možda treba drugačije da doživim...

 

 

u svakom slučaju - najbolje tumačenje Tamnice za koje do sada čuh .hvala.

[Лазар Нешић]

@@w.a.mozart,

 

molimmmmm

 

Али, тема је баш одлична ... дуго времена ме ништа није потакло да пишем, као што ме је натерала ова тема!

[w.a.mozart]

lično su mi najbliža i najtoplija pokajanja iz jevandjelja... recimo onaj nesrećnik Zakhej a o bludnici koja je suzama oprala noge Spasitelju tvorevine neću ni da pričam - to je moja omiljena rečenica iz celog Novog zaveta (uz prvosvešteničku molitvu)

 

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.

 

i svakako - svako pokajanje je drama susreta sa Bogom... nema 2 ista

[Лазар Нешић]

Да, нема шта да се дода ...

Баш ћу потражити ову књигу о Русима!

[Драган άσημος :)]

У процесу покајања, промјене, шта је до нас, које је наше, људско дјело, а шта је до Бога, тј. од Бога? 

[DankaM]

Једни су међу њима натапали земљу сузама. А други су, не могавши ни да плачу, сами себе тукли. Једни су нарицали над својом душом као да је мртва, не могући да поднесу патњу у своме срцу. Други би у себи заурлали, али им се глас замрзавао на уснама. Понекад би, када се већ не би могли саваладати, изненада крикнули.

Видео сам тамо неке који су од силне туге били као ван себе, неке који су постали глухи и неми од своје несреће, потпуно смрачени и као неосетљиви за све што се односи на овај живот. Они су умом сишли у бездан смирења и огњем свога бола исушили сузе у својим очима. Други су седели замишљени, сагињући се к земљи и климајући стално главом, те као лавови рикали из дубине срца и ноктима гребли тле под собом.

 

Znaš, Moci, meni ova dva pasusa liče na klinički opis krivice kod ljudi u velikoj depresivnoj epizodi, i lično smatram da svako jako kajanje bez Božjeg učešća vodi u mračne predele.

Iz nekog razloga, samo shvatanje koliko smo daleko od Njega kao ljudi, ne dovodi do neizlečivog očajanja, već do želje da Mu budemo bliži...

[w.a.mozart]

У процесу покајања, промјене, шта је до нас, које је наше, људско дјело, а шта је до Бога, тј. од Бога? 

 

odlično pitanje... verujem da je želja za promenom na bolje prvi korak... za ostalo ću morati da konsultujem O životu u Hristu, N.Kavasila

[w.a.mozart]

Znaš, Moci, meni ova dva pasusa liče na klinički opis krivice kod ljudi u velikoj depresivnoj epizodi, i lično smatram da svako jako kajanje bez Božjeg učešća vodi u mračne predele.

Iz nekog razloga, samo shvatanje koliko smo daleko od Njega kao ljudi, ne dovodi do neizlečivog očajanja, već do želje da Mu budemo bliži...

 

slažem se... ima tu mnogo slojeva, ne da se objasniti baš ovako...

 

 ova pesma me uvek podseti na početak pokajanja... ono kad ukapiraš i napraviš korak

 

 

 

[DankaM]

slažem se... ima tu mnogo slojeva, ne da se objasniti baš ovako...

 

Da, pročitala sam sad Pouku V iz Lestvice, i tumačila bih je zaista na više načina:

- kao prvo, čak i ove muke koje deluju užasne, nisu opisane kao nepodnošljive, već kao nešto što je, uz Božje delovanje, spasonosno;

- isto mi liči opis na naše bivstvovanje na zemlji, kao da je ovo što mi živimo nije život, već muka i plač, "suzna dolina";

- ova slika Tamnice liči na tzv. centralnu sliku sna, nešto što u sebi kondenzuje mnogo značenja i veoma je bitno za onog koji sneva;

može se uporediti sa nekim pesmama, npr. Ozimandijas - Persi Biš Šeli, Tigar - Vilijema Blejka, Drugi dolazak - V.B. Jejtsa i dr., kao simbol nečega što je vanvremensko i sržno za sve ljude na svetu.

[w.a.mozart]

mene više podseća na Kolridža LOL

 

Day after day, day after day, We stuck, nor breath nor motion; As idle as a painted ship Upon a painted ocean. Water, water, every where, And all the boards did shrink; Water, water, every where, Nor any drop to drink.

 

[Срђан Ранђеловић]

У вечерашњем издању емисије слушате предавање теолога Марка Јовановића "О покајању". Предавање је оржано у парохијском дому при Светосавском храму на Врачару у оквиру редовних духовних сусрета.

 

 

Трајање: 01:07:53

 

Послушајте:

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/04/09.04.13_zbor_-_marko_jovanovic_o_pokajanju_64kbps_.mp3

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-marko-jovanovic-o-pokajanju

[Иван Недић]

Опа, Јовановић почео да се експонира

Поздрав господину колеги ако буде читао ову тему. 

[Драган άσημος :)]

Колико и како у покајању учествује човјек, а колико и како Бог, тј. шта је до човјека ,а шта до Бога?

[Драган άσημος :)]

Лука 7,37.-38.; 48.,50

И гле, жена у граду која бјеше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.

И ставши позаду код ногу његових плакаше,и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.

 

Ево примјера скрушености и покајања.

 

А њој рече: Опраштају ти се гријеси.

 

Ево примјера Божије реакције на скрушеност и покајање.

 

А жени рече: Вјера твоја спасла те је, иди у миру.

 

Ево узрока и разлога жениног покајања.

 

Ако знамо да је вјера благодатни дар, тј. да је осјећај  и свјесност о постојању Божијем присуство благодати Божије у нама, а у овој причи се наводи као узрок и разлог жениног покајања (сагледавања своје грешности, туговања због ње и наде на опроштај од Бога и жеље и спремности на промјенутј. једноставно промјена правца мишљења и дјелања) и Божијег праштања, онда је и покајање више дјело Божије благодати, него човјечијег труда.

 

Рађа се у мени питање, зашто је она повјеровала? Да ли је онај сами почетак био чисто људски или  је изазван дјеловањем Божије благодати?