Кад духовник постави себе као мерило

[Дејан]

Кад духовник постави себе као мерило

Духовник ни на који начин не треба да стави себе између Бога и верника, каже владика Порфирије

 

(фото архива Политике/Д.Јевремовић)

 

Борећи се са искушењима верници се окрећу својим духовницима, свештеницима и монасима, али и они могу да подлегну искушењу да злоупотребе своје позвање и од духовног оца постану тоталитарне духовне вође које траже беспоговорну послушност.

Када такав свештеник или монах уместо Бога, узме себе као мерило и критеријум, када доведе верника у непрестану зависност од своје личности, када почне да се меша у сваки детаљ његовог живота и одређује му како ће он да спава, једе, живи, онда он престаје да буде духовник и постаје гуру, каже викарни епископ јегарски Порфирије.

– Уместо тога, он треба да духовно руководи, васпитава верника, у исто време да му буде и отац и пријатељ и брат, неко ко пре свега има љубав у односу на своје вернике и своју духовну децу, покушава да подржава слободу верника тако да они идући ка Христу постану оно што јесу. Духовник треба да упућује вернике на Бога, а не да покушава да упути верника на себе доводећи га у потпуно ропску, потчињену везу својом личношћу заклањајући лик Христов. Такви духовници имају менталитет гуруа и злоупотребљавају аутентичну, здраву и искрену потребу сваког човека за Богом, за мистичним, за метафизичким – каже владика Порфирије.

Гуруизам је био један од кључних појмова и појава којом су се бавили учесници недавно завршене конференције Међуправославне мреже иницијатива за проучавање религија и деструктивних култова у Новом Саду, а један од предавача био је и владика Порфирије. „Православни гуруизам“, иако сама појава „духовног тоталитаристе“ никако није страна ни другим црквама и верским заједницама, можда може привући оне који у Цркви и хришћанству траже решење свих проблема на магијски начин, али они који отворено и искрено приступе вери, могу се чак окренути од Цркве сусревши се са таквим духовним учитељима који не проповедају оно што њихова вера у суштини јесте, напомиње владика Порфирије.

У разматрању учесника скупа, појам гуруизма није узет у свом традицијском, историјском значењу духовног учитеља у религијској традицији хиндуизма, већ у ширем значењу, везан за појам сектног и манипулативног деловања, објашњава Андреј Протић из Центра за антрополошке студије.

– Реч је о појави лажног духовног или идеолошког вођства које обавезно користи манипулацију у придобијању својих следбеника, захтева тоталну контролу над својим следбеницима. То је врста псеудорелигијског вође који покушава да на манипулативни начин учини своје следбенике зависним од сопствене личности, сопственог система вредности и својих идеја – каже Протић.

Стварни циљ таквих група, с једне стране, јесте да се вођа покрета или сам култ обожава као једини ауторитет или извор решавања свих проблема, а с друге стране економско злоупотребљавање следбеника – истиче митрополит карпасијски Христофор из Кипарске православне цркве.

– Такве култне групе злоупотребљавајући или искоришћавајући различите проблеме и искушења људи нуде лака, брза и успешна решења, скривају своје право лице и представљају се лажно како би људи мислили да ће унутар таквих организација решити своје духовне и егзистенцијалне проблеме. Православна црква делује против таквих појава у три правца: најпре својом проповеђу покушава да изнесе на светло истину јеванђеља која има за циљ да целовито изгради човека и учини га слободном личношћу са перспективом вечне слободе, затим изучавањем садржаја учења и опасности које произлазе из ових група и обавештавањем јавности о њима да би људи знали о чему се ту ради. Коначно, Црква дејствује и терапеутски, покушавамо да помогнемо жртвама или породицама жртава да се одвежу од зависности од култова и секти и да се потпуно слободно и релаксирано укључе у духовни живот цркве – напомиње митрополит Христофор.

Управо тај трећи правац, међутим, може да буде проблематичан. Рехабилитација жртава лажних пророка и других „божанстава на земљи“ веома је тешка и захтева организован рад психијатара, психолога, социјалних радника, свештеника, па и адвоката, каже Александар Дворкин, један од најпознатијих руских антикултних активиста и директор центра Свети Иринеј Лионски, који се бави овим појавама.

Јелена Чалија

 

Извор: ПОЛИТИКА

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Столе]

Имао сам искуства са духовником који је упорно покушавао да ме веже за себе. Није капирао да у цркви нисам због њега већ због неког Другог.

[Хришћанин012]

Имао сам лоше искуство са једним могу слободно рећи ****, монах Симеон из Манастира Рукумија код Пожаревца.

Постим редовно и идем у Цркву , наравно причешћујем се редовно , и углавном сам на Литургији са Епископом и осталим клирицима и лаицима. Био сам у Манастиру Рукумија и већ напоменути **** није хтео да ми да причешће, иако ме први пут види, могао је и Анђео да стане пред њега а духовни слепац га не би препознао. Проблем је дакле сваког ко прилази путиру да ли ће се причестити достојно или не, духовник треба да да савет и опомене, а не да дозвољава себи да некоме не да причешће. Јер у осталом ко је он да стане између мене и Бога. Који смо год крштени , ми смо и цареви и свештеници и пророци , јер смо се у Христа обукли. Разлика је само у томе што ми лаици нисмо и олтарски свештеници, али то не умањује нашу светост ако живомо са Богом. Дакле тај назови духовник, малтретира народ, ко није венчан у цркви нема причешћа за њега, ко није постио на води 7 дана не може да се причести, ко се није исповедао не може да се причести и тако се иживљава над неуким народом. Пао сам у искушење мислено, мада није било далеко ни дело, да га пребијем и узмем што ми припада. Одустао сам од те намере, али кад год видим неки његов клип на "јутјуб" стално га проклињем тамо у коментару, што ми је неправду учинио. Прави се тај **** већи и од самих Епископа СПЦ, ко незна они су углавном доктори теологије. И тако сам ја написао притужбу надлежном Епископу, па нека му он суди, да ја не прљам руке.

Измењено Децембар 2, 2013 од Danijela
Bez vredjanja svestenih lica.

[свештеник Александар]

Ти си бре 012 опасан неки.

[Jelena 76]

Pre par meseci sam upoznala jednog decka ciji brat je monah u jednom manastiru. Prvo pitanje mu je bilo dali imam svog duhovnika. Rekla sam da nemam, i on je bio šokiran . Često se ispovedam, ali nemam svog duhovnika. Nemam ga iz razloga sto po nekoj mojoj logici ne smatram duhovnika kao ličnu svojinu. Meni zaista nije bitno u našoj crkvi kod koga ću se ispovediti, jer celo sveštenstvo su Božiji izaslanici, tako da ja uopšte nisam vezana za jednu određenu osobu.

Ukoliko grešim, i ne postavljam stvari ispravno, volela bih da me neko posavetuje šta jeste ispravno.

[Хришћанин012]

  On 2. 12. 2013. at 19:33, свештеник Александар рече

Ти си бре 012 опасан неки.

Блажено почивши Патријарх Павле каже " не дозволите злу око вас да пробуди зло у вама " , а знаш да Бог чини суд за све којима се неправда чини. Е сад један паметан човек је рекао " у свакоме човеку спава свиња, пази да је не пробудиш" .

И да завршим са блажено почившим Патријархом Павлом " да ли ћемо бити људи или нељуди то зависи од нас -"

[свештеник Александар]

Па и Патријарх Павле је умео да врати од Причешћа.

[Хришћанин012]

  On 2. 12. 2013. at 19:41, Jelena 76 рече

Pre par meseci sam upoznala jednog decka ciji brat je monah u jednom manastiru. Prvo pitanje mu je bilo dali imam svog duhovnika. Rekla sam da nemam, i on je bio šokiran . Često se ispovedam, ali nemam svog duhovnika. Nemam ga iz razloga sto po nekoj mojoj logici ne smatram duhovnika kao ličnu svojinu. Meni zaista nije bitno u našoj crkvi kod koga ću se ispovediti, jer celo sveštenstvo su Božiji izaslanici, tako da ja uopšte nisam vezana za jednu određenu osobu.

Ukoliko grešim, i ne postavljam stvari ispravno, volela bih da me neko posavetuje šta jeste ispravno.

 

Да ти кажем сестро , мој професор није важно чега, нам је рекао " писменом човеку не треба ни поп ни адвокат" , све што те занима наћи ћеш и сазнаћеш. Један стари духовник је рекао " некада смо имали дрвене путире и златне свештенике, данас имамо златне путире и дрвене свештенике, нажалост ". Моли се дакле Богу кад год можеш, иди и исповедај се ако те нешто много мучи, и иди обавезно на Литургију...

[свештеник Александар]

Живо ме занима ко си ти -012 ?

[Хришћанин012]

  On 2. 12. 2013. at 19:46, свештеник Александар рече

Па и Патријарх Павле је умео да врати од Причешћа.

 

Па и треба ове госпође са кармином и без мараме, што скрнаве кашичицу.

[Хришћанин012]

  On 2. 12. 2013. at 19:54, свештеник Александар рече

Живо ме занима ко си ти -012 ?

 

Хришћанин из Пожаревца, то ти је довољно

[свештеник Александар]

@012 Da nisi možda Ljju..ša ili Tam...s?

[Зорица Бубало]

  On 2. 12. 2013. at 19:21, Хришћанин012 рече

Имао сам лоше искуство са једним могу слободно рећи ****, монах Симеон из Манастира Рукумија код Пожаревца.

Постим редовно и идем у Цркву , наравно причешћујем се редовно , и углавном сам на Литургији са Епископом и осталим клирицима и лаицима. Био сам у Манастиру Рукумија и већ напоменути **** није хтео да ми да причешће, иако ме први пут види, могао је и Анђео да стане пред њега а духовни слепац га не би препознао. Проблем је дакле сваког ко прилази путиру да ли ће се причестити достојно или не, духовник треба да да савет и опомене, а не да дозвољава себи да некоме не да причешће. Јер у осталом ко је он да стане између мене и Бога. Који смо год крштени , ми смо и цареви и свештеници и пророци , јер смо се у Христа обукли. Разлика је само у томе што ми лаици нисмо и олтарски свештеници, али то не умањује нашу светост ако живомо са Богом. Дакле тај назови духовник, малтретира народ, ко није венчан у цркви нема причешћа за њега, ко није постио на води 7 дана не може да се причести, ко се није исповедао не може да се причести и тако се иживљава над неуким народом. Пао сам у искушење мислено, мада није било далеко ни дело, да га пребијем и узмем што ми припада. Одустао сам од те намере, али кад год видим неки његов клип на "јутјуб" стално га проклињем тамо у коментару, што ми је неправду учинио. Прави се тај **** већи и од самих Епископа СПЦ, ко незна они су углавном доктори теологије. И тако сам ја написао притужбу надлежном Епископу, па нека му он суди, да ја не прљам руке.

 

Све ово што си написао је баш "хришћански".

Познајем о. Симеона, тачније он је духовник мојој тетки. Ти људи који тамо одлазе по савете и помоћ нису неуки, читају духовну литературу и њима такав приступ вери одговара.

Мени лично ово не одговара, али га поштујем, ради онако како он мисли да треба.

Знам неке људе којима је он читао молитве па су добили децу, неки су ушли у бракове.

Немој бити тако искључив. 

[свештеник Александар]

@Зорица Бубало Нећу овде о о. Симеону,било је на неколико тема. 012 и ја живимо тамо и знамо ситуацију,само што 012 мало претерује са изразима. Ситуација и духовна атмосфера међу тим људима који су рукумијског духа је тешка,лоша, нездрава,у прелести и конфузији.Мало имају љубави и сл.Ово вам говорим на основу дугогодишњег удубљивања у тај проблем.Без осуде али са констатацијом и на основу искуства типа-два пута мери једанпут сеци.

[Мирослав Павловић]

Стекао сам утисак да је све мање духовног руковођења, већ се своди сусрет са духовником да би се добио неки духовни савет, без претходног подсећања шта је било пре, јер су већина познатих духовника презаузети и преуморни.