Имамо ли право да се предамо? - Активирајмо се!!!

[Пивопија]

Ја сам аутор, и не, то није ''националистички синдром'', мани ме тих глупих термина!

 

Нисам нигде ни поменуо да идемо са крстом и проповедамо, не банализуј, то је најлакше! Суштина је да је Свети Сава поднео жртву за овај народ и да ми не смемо да се предамо због његове, и жртве хиљада и хиљада других. 

Текст је везан за неко размишљање о повлачењу и одласку у манастир. То је, у оваквој нашој ситуацији, равно предаји. Наравно, не значи да нико не треба да постане монах, али не треба под изговором монаштва бежати од овоземаљске борбе.

 

Причаш ми о зрелости, а своју зрелост управо и показујеш глупом констатацијо о одласку из земље, коју немам снаге ни да коментаришем...

 

Ја баш видим сврху оваквих текстове, и писаћу их увек како би бар из једног јединог човека извукао трунку доброг и дао му снагу да се бори. Ја се бори на своје начине, као што би исвако требао. Кад би свако дао бар део себе, можда Цркве више не би биле празне и можда би и били близу ''те'' земље о којој причам, и која није само у мојим мислима, него у вечном идеалу, која је постојала, и која ће, уз Божију помоћ и наш труд опет настати!

 

А ти иди из Србије, са својим бедним изговорима, тако је лакше...

[Дијана.]

Текст је одличан. Немамо права да се предамо. Морамо да дјеламо према својим даровима, а не да их држимо закопане. Али није монаштво повлачење. То је борба велика. Молитва итекако утиче на људе, тако мијења актере тј. оне који дјелују. И ја понекад мислим да је наше монаштво, за разлику од римокатоличког нпр. сувише пасивно, у односу на прошлост кад је сво образовање и социјална заштита и било при манастиру, и у односу на послање сввих хришћана да се брину о "најмањој браћи". Али и молитва и моћи бити свјетлост, и то је важно. То је само питање два принципа дјеловања: интроверзија и екстраверзија. И лажне алтернативе: вјера или дјела - обоје. Свако према природи и дару, и ко је за шта призван... И ја мислим да је данас теже бити у свијету који у злу лежи... Али нити су монаси више тако изоловани, нити смо ми у свијету увијек у заједници, ни са самима собом, а камоли са другима... Сви треба да свијетлимо, и да се трудимо да своју вјеру покажемо дјелом, а не само да вичемо "Господе,Господе" (Он је већ рекао своје мишљењње о томе), а тако смо далеко од тога, кад не чинимо зло себи и другима, често је више него довољно.

[Srdasce]

Verovatno, da ne.

 

Ponekad je lakše reći, no uraditi.

 

Mislim, kada već dođeš u taj stadijum,  da i razmišljaš o predaji da si već prevaila/o dobar deo puta ka tome.

 

Kao kada dehidriraš. Kad već ti shvatiš da nisi pila vodice, ti si već....ti si već...ma, ti si već...

 

Eh.

[JESSY]

ne....nemamo pravo....kako god da je tesko moramo da idemo napred....da se borimo....

[Trifke]

Jednom je jedan svetitelj govorio da je razlika izmedju nas i monaha samo u  zenidbi i nije pogresio. Npr. knjizica Kazivanje jednog bogotrazitelja svom duhovnom ocu je upustvo mnogo vise za mirjane nego za monahe.  Postoji jedan veliki problem kod verujucih ljudi sto misle da ako su u svetu da im je onda mnogo toga dozvoljeno sto monasima nije. To je velika greska.

Danas su monasi u nekim manastirima mnogo vise izlozeni svetu nego mi. Uzmite npr. Ostrog  koji je ,na zalost, postao turisticka meka ili manastir Prevlaka gde kroz sred manastira prolaze u kupacim kostimima koji vrlo malo pokrivaju a i ne samo to da ne govorim sada o moru problema sa kojima se suocavaju.

Slazem se da nije dobar motiv pobeci u manastir ako nam je finansijska situacija losa ili smo neuspesni ili nemozemo naci bracnog druga ali cak znam i licno neke monahe koji su mi pricali da su i iz tih razloga dosli u manastir i onda tamo doziveli potupuno obracenje. To sto neko oseti poziv da ode u manastir ili ga same misli navode nije bez narocitog Bozjeg promisla. Znam pouzdano ako su razlozi samo jesti i piti nece dugo ostati tamo.

Pravi monah je kao izvor vode iz koje se na nevidljiv nacin napajamo svi a i ubedjen sam da dobar deo nas upravo moze da manastirskim molitvama zahvali svoju duhovnost.

Ja se trudim da se drzim onoga ako hocu da izmenim svet treba prvo sebe da izmenim.

[Ненад Р.]

ne....nemamo pravo....kako god da je tesko moramo da idemo napred....da se borimo....

Не каже наш народ ,, На муци се познају јунаци". Када снађу проблеми кажеш Помози Боже и тераш даље.