... I ne uvedi nas u iskušenje ...

[Mikelanđelo]

Odnosno, možda je bolje, recimo da pitam,  ili da mi neko objasni, pojasni, ili ukaže na temu...koja je definicija, recimo, iskušenja. Kako se ono manifestuje. Da li je zato iskušenje zato što nas boli, jer nam se nešto en dopada, ili deluje uve primamljivo, ili baš zato nije simpatično jer nas dirka u ono šta znamo sami s sobom, da ne umemo ili deluje baš super da se vidi koliko smo jaki da ne padnemo? Otud mi i ta dilema, kako prepoznati iskušenje a kako recimo zamku. Da mi to neko pojasni, recimo, pa ću onda možda bolje razumeti razliku između one dve kategorije, iz svog malošređašnjeg pitanjca. Nije problem, i ako postiji neka knjiga koja se bavi tom tematikom, ja ću pročitat vrlo rado.

Iskušenje je unutrašnji ili spoljašnji izazov da se zloupotrebi nešto čega smo u nekoj vrsti posedovanja, nečega što nam je dostupno, bilo da je od ljudi, bilo da je od Boga. To mogu biti sve vrste blagodati, duhovni darovi, milost Božija, sloboda, ljubav, poverenje, materijalna dobra koja su nam poverena, duše koje su nam poverene, vreme koje nam je dato od Boga. Novac i moć najviše iskušavaju ljude.Lepe žene su u iskušenju: (pre će kamila kroz iglene uši, nego lepa žena.......) šalim se, ali ima tu istine. zanimljiva je ovo tema pa nisam odoleo iskušenju.

[Srdasce]

Mislim da je to već pitanje koliko čovek ima vere u Boga, a da se pritom ne pogordi, da ne pomisli "sve mogu", a zaboravi na ono "u Onome Koji me snaži". Izvini ako sam nerazumljiv, bolje bi bilo kad bi neko sa više iskustva nastupio ovde, ne želim da ispadnem licemeran...

 

Kažem "podvižništvo" jer (barem po meni) svako proživljeno iskušenje (pritom da nismo pali) predstavlja jedan maleni podvig, ako ne lestvicu, onda barem nogu pomerenu ka stepeniku koji vodi više, ka Bogu. A i ako smo pali, možemo ustati. Mislim da svako iskušenje nosi određeno dobro, makar pouku koja se može izvući iz svega toga, i da nikako ne može da nas "unazadi" (sve je stvar na koji način posmatramo).

Na kraju, mislim da ovaj deo "Oče naš" ("i ne uvedi nas u iskušenje") odražava i skrušenost onoga koji moli, znajući da je ništa bez Boga i njegove blagodati i preobilne milosti.

 

Ne, ne...vrlo si ti za jednog laika drugom laiku, tj. meni pojasnio. A ako recimo non stop padaš i ustaješ, s nadom i verom da istrajavaš ali nešto u tebi neprekidno govori da je preteško i da ustati nećeš...digao bi ruke ili istrajavao uporedo s nadom da će se nešto promeniti, u stilu da recimo i Bog nekako, da kažem vidi, da ti je potrebno možda nešto drugačije, da to prevaziđeš...u smislu, da li misliš da se onda dešavaju neke okolnosti, ako recimo on shvati u tvojoj duši, jer ja verujem da ima neki univerzalan pogled kao skener šta svako od nas nosi u duši, kao na dlanu...da bi ti recimo onda pomogao kroz okolnosti, neke druge ljude s kojima ćeš to recimo lakše, udruženim snagama ili jednostavno misliš da shvata, moraš to sama, pa sama s sobom? I da li se recimo ta milost ogleda i u lišavanju istoga, ako zaista shvati da na sve načine pokušavaš ali da recimo ne uspevaš...odnosno, kako reći..stid te je da pred njim odustaneš, jer si tako mala, ponizna i shvataš da si slab/a u tome a licemerno je istrajavati u onome u čemu polako već kopniš...Meni je to dilema. Ne u čemu si veća u njegovim očima, nego jednostavno, ne šta će On više da ceni...nego kako ne posustati a ne i odustati a ako odustaneš ti si posustao/ la. Ili je "fora" u besomučnom istrajavanju. A to nije to, ako ja u sebi nemam snage za istinsko istrajavanje jer polako počinjem da se kolebam, da ću ugledati to svetlo na kraju tunelčića. 

 

Iskušenje je unutrašnji ili spoljašnji izazov da se zloupotrebi nešto čega smo u nekoj vrsti posedovanja, nečega što nam je dostupno, bilo da je od ljudi, bilo da je od Boga. To mogu biti sve vrste blagodati, duhovni darovi, milost Božija, sloboda, ljubav, poverenje, materijalna dobra koja su nam poverena, duše koje su nam poverene, vreme koje nam je dato od Boga. Novac i moć najviše iskušavaju ljude.Lepe žene su u iskušenju: (pre će kamila kroz iglene uši, nego lepa žena.......) šalim se, ali ima tu istine. zanimljiva je ovo tema pa nisam odoleo iskušenju.

 

 

Da, moguće. Nisam to nikada posmatrla na takav način. Biće da to jeste ipak neka vrsta vezanosti, što ti kažeš. Jer da nije, sve bi čovek mogao vrlo lako da pusti i da se recimo prepusti. Nije reč ni o novcu, ni o moći, ni o lepoti...nego šta znaš da ti duši šteti jer te sekira a uporno i dalje sebe jedeš zbog toga i kriviš. Meni je zanimljiv i tvoj i Zericin post, pa ni ja ne odoleh iskušenju da prodiskutujemo.

[Mikelanđelo]

 

 

 

 

Da, moguće. Nisam to nikada posmatrla na takav način. Biće da to jeste ipak neka vrsta vezanosti, što ti kažeš. Jer da nije, sve bi čovek mogao vrlo lako da pusti i da se recimo prepusti. Nije reč ni o novcu, ni o moći, ni o lepoti...nego šta znaš da ti duši šteti jer te sekira a uporno i dalje sebe jedeš zbog toga i kriviš. Meni je zanimljiv i tvoj i Zericin post, pa ni ja ne odoleh iskušenju da prodiskutujemo.

 

"nego šta znaš da ti duši šteti jer te sekira a uporno i dalje sebe jedeš zbog toga i kriviš"

 

ovo nisam razumeo ako možeš da pojasniš, možeš na pp ako želiš, možda mogu da pomognem 

 

i to o vezanosti, puštanju i prepuštanju ne razumem  

[JESSY]

"Велика је корист од искушења. Као што киша, падајући на земљу, пробуђује семење; тако и искушења, улазећи у душу, побуђују усрђе. По речи Божјој — Црква је непоколебива: „врата паклена неће је надвладати. Ко напада на њу, тај убија самога себе, а Црква се показује свемоћна; ко напада на њу, тај разара своје властите силе, а наш ратни плен чини најсјајнијим. Славан је био Јов и раније, али је после страдања постао још славнији; није тако он био славан када је имао тело здраво, као што је постао славан када је био окићен гнојем рана.

Никада се не треба бојати искушења, ако је душа припремљена за њих.

Невоља не шкоди већ „гради трпљење". Као што огањ не квари злато, тако и невоља не шкоди врлини. Шта чини огањ са златом? Очишћава га. Шта производи невоља у ономе који је подноси? Трпљење. Она га узвишује, одгони лењост, усредсређује душу, чини ум обазривијим. Непријатељи су подигли гоњење да би разјурили овце, а десило се супротно: оно је довело пастира. Не треба се никада бојати искушења. Ти си — камен? Онда се не бој валова, пошто ћу на овоме камену, рекао је Господ, сазидати Цркву Своју, и врата паклена неће је надвладати. Бивају ратови некада споља некада унутра; но ништа неће потопити ову лађу."

 
Извор: Пакибитија

[Srdasce]

" Da, moguće. Nisam to nikada posmatrla na takav način. Biće da to jeste ipak neka vrsta vezanosti, što ti kažeš. Jer da nije, sve bi čovek mogao vrlo lako da pusti i da se recimo prepusti. Nije reč ni o novcu, ni o moći, ni o lepoti...nego šta znaš da ti duši šteti jer te sekira a uporno i dalje sebe jedeš zbog toga i kriviš. Meni je zanimljiv i tvoj i Zericin post, pa ni ja ne odoleh iskušenju da prodiskutujemo.  "

 

"nego šta znaš da ti duši šteti jer te sekira a uporno i dalje sebe jedeš zbog toga i kriviš"

 

ovo nisam razumeo ako možeš da pojasniš, možeš na pp ako želiš, možda mogu da pomognem 

 

i to o vezanosti, puštanju i prepuštanju ne razumem  

 

Da. To nešto što me muči i jako opterećuje, a za šta ja sebe krivim, pa se kao Mesec jedem duuuuuuug vremenski period, a ne mogu realno da sagledam sve stvari i onda sve kasnije situacije doživljavam kao iskušenje, da mi se možda "naplati" za sve a ja sada ne umem da se nosim s tim, jer čak i kada grešiš, kao ljudsko biće, ako učiniš sve da popraviš a ništa ne vredi, zapravo onda koliko je kasnije muka a koliko iskušenje? Shvataš? Ne razumem, kako da mi pomogneš?

 

O vezanosti, prepuštanju i prepuštanju...sam samo aludirala na to, da smo kao ljudi ipak visinski grešni, jer da nismo, zar bi se ja sekirala sada oko svega toga, nego bih mozda imala onaj stav - ko zna zbog čega je to sve najbolje, On zna super sve, sve će to da dođe na svoje...a nemam. I zbog toga me je stid. A trebalo bi da imam. Jer ja u glavici znam da On ipak ima sigurno neki plan zašto baš sve ide kako ide a ja iako sve to znam, sam još uvek "vezana" s tim, a sta ako, umesto da kažem...Srdašce, ok, grešimo svi, pa i ti, pogrešila, pogrešila ili nisi, On će dati konačni sud. Pogrešila ili nisi, učinila si sve da popraviš, opet je to sve neko video. Ne zato što je silno gledao ili jer si strašljiva, nego jer dubinski si mislila da radiš ispravnu stvar. E, sada je druga stvar, zašto ja mislim, što ja pazi ja, malen čovek mislim, u odnosu na Njega visinskog, ko sam ja, da dovodim u pitanje njegov sud, zašto je opet sve ispalo pogrešno, po mene? A po Njemu, je garant sve ispalo kako treba. Tu sam se ja osetila od Njega ne podržano, shvataš, jer kako zaboga miloga, možeš misliti koja radi , ili misli da radi pravu stvar, nije reagovao i On, pa aminovao, nego je baš ovako, kako je? Shvatam da je komplikovano, ali tako je. Pa ko razume, razumeće. Ko nije, ja se trudim iz petnih žila, da pojasnim.

 

 

"Велика је корист од искушења. Као што киша, падајући на земљу, пробуђује семење; тако и искушења, улазећи у душу, побуђују усрђе. По речи Божјој — Црква је непоколебива: „врата паклена неће је надвладати. Ко напада на њу, тај убија самога себе, а Црква се показује свемоћна; ко напада на њу, тај разара своје властите силе, а наш ратни плен чини најсјајнијим. Славан је био Јов и раније, али је после страдања постао још славнији; није тако он био славан када је имао тело здраво, као што је постао славан када је био окићен гнојем рана.

Никада се не треба бојати искушења, ако је душа припремљена за њих.

Невоља не шкоди већ „гради трпљење". Као што огањ не квари злато, тако и невоља не шкоди врлини. Шта чини огањ са златом? Очишћава га. Шта производи невоља у ономе који је подноси? Трпљење. Она га узвишује, одгони лењост, усредсређује душу, чини ум обазривијим. Непријатељи су подигли гоњење да би разјурили овце, а десило се супротно: оно је довело пастира. Не треба се никада бојати искушења. Ти си — камен? Онда се не бој валова, пошто ћу на овоме камену, рекао је Господ, сазидати Цркву Своју, и врата паклена неће је надвладати. Бивају ратови некада споља некада унутра; но ништа неће потопити ову лађу."

 

Извор: Пакибитија

 

 

Da. A šta ako te zadesi najveće iskušenje u dosadašnjem životu a ti nisi pripremljena i spremna? Da li je to onda negde "fer" ? Fer jeste u smislu, da se tada vidi realan odnos snaga, jer svi smo mi bolji na bilo kom testu živta kada imamo barem nagoveštajčić onoga šta nas čeka. A ovako iz vedra neba pa u rebra, ajde ti onda, brajko moj, budi heroj/ heroina pa ostani na nožicama, kada te tuče sa svih strana iz svih snaga.

[JESSY]

A šta ako te zadesi najveće iskušenje u dosadašnjem životu a ti nisi pripremljena i spremna?

нисам никако била спремна....и мислим да нико никада није спреман..

Da li je to onda negde "fer" ? 

никада  нисам размишљала на тај начин....боље је таке не размишљати....

A ovako iz vedra neba pa u rebra, ajde ti onda, brajko moj, budi heroj/ heroina pa ostani na nožicama,

да....јако је тешко...али ипак остајемо на ногама....не знамо колико можемо да поднесемо....али зато Господ то зна....

[Zero]

Da. A šta ako te zadesi najveće iskušenje u dosadašnjem životu a ti nisi pripremljena i spremna? Da li je to onda negde "fer" ? Fer jeste u smislu, da se tada vidi realan odnos snaga, jer svi smo mi bolji na bilo kom testu živta kada imamo barem nagoveštajčić onoga šta nas čeka. A ovako iz vedra neba pa u rebra, ajde ti onda, brajko moj, budi heroj/ heroina pa ostani na nožicama, kada te tuče sa svih strana iz svih snaga.

Uf, moram da ti kažem da sam i ja povremeno takav, ali vidim da sebi namećem jaram koji ne mogu sam da iznesem. Mnogo je toga "šta ako", bolje mi je da prepustim Gospodu, on zna, i sama si rekla da "ima sve naše duše kao na dlanu." Evo jedan stihić koji često sebi recitujem kad me muče te "šta ako" misli:

"Više je verovatnoće

 ako smatraš da hoće.

 Bićeš bolje sreće

 ako držiš da neće..."

Milovan Danojlić - Pesme

(Inače, pesma se zove "Ciga i Radojica"  )

 

Da li je to onda negde "fer" ? Fer jeste u smislu, da se tada vidi realan odnos snaga, jer svi smo mi bolji na bilo kom testu živta kada imamo barem nagoveštajčić onoga šta nas čeka. A ovako iz vedra neba pa u rebra, ajde ti onda, brajko moj, budi heroj/ heroina pa ostani na nožicama, kada te tuče sa svih strana iz svih snaga.

Slažem se sa ovim što je JESSY iznad navela, najbolje je ne razmišljati o tome, jer često ni sami nismo fer prema sebi i drugima (prema Bogu).

[JESSY]

''...несрећу можемо поразити својим начином подношења....и све те анђеоске победе јесу неизоставно дарови благога Бога на једином путу - смирењу...то је прави пут - да се стално бориш и да крчиш себи пут ка великој љубави и смирењу....

,,,не може се без жртве, без стрпљења, без борбе...''

 

старац Арсеније

[Двадесети]

Ja mislim da je prevod loš.

Tačnije u nekim ranim prevodima stajalo je "ne uvedi nas u napast". Biti agresivan, kidati i napadati je odlika "vuka" a mi smo "jagnjad Božija". Jesi li video nekad jagnje da napada.

Kao drugo, sam Isus je bio iskušan. Prvo ga je satana vodio u pustinju, pa na krov, pa na goru i sva tri puta ga je kušao. Ako je On prolazio kroz iskušenja naivno je verovati da mi nećemo.