Удружили се Срби и Бошњаци - заједно обнављају мектеб

[коЖељ њацИ]

Прича из босанског села Устибар код Рудог звучи скоро невероватно - удружили се Срби и Бошњаци и то, ни мање ни више, него на обнови мектеба - исламског верског објекта.

Фото: http://www.vesti-online.com

Пре 85 година изграђени мектеб, објекат у ком су муслимани обављали молитву, данас заједно обнављају повратници Бошњаци и староседеоци Срби. Мржња од пре две деценије кроз ово место на граници са Србијом само је прошла и није се задржала.


Мектеб за који се верује да је грађен 1928. или 1932. године, од ратних разарања сачувале су комшије, попут Милослава Ћетковића, ковача у пензији, који поред њега живи пуне 73 године.


"Ја сам лично два пута казао: 'Људи, не пипајте ово. Ја сам ту близу, мејтеф је богомоља као свака богомоља. Што вам то треба'. У мене је отац живио 91 годину, у 92. умро. Онда је он мени увијек, као дјетету, преносио: 'Што год не мораш, немој радити', јер је он упамтио, ово му је био трећи рат, он је после овог рата умро", каже Ћетковић.



Главни мајстори Ђулбо Кадић и Радојко Виларет у прибојског Градњи заједно су радили и пре рата, а заједно су 1991. године остали без посла. "Овде не постоји никаквих свађа. Што се тиче међуљудских односа, ту су на нивоу, чак су нам људи овде православне комшије помагале, давали и прилоге, и то могу да кажем".


"Ја сам Радојко Виларет, из Сјеверина сам, ту сам близу, као комшије. Доле, у Сјеверину сам имао двоје старих, Мулалића, који су захваљујући мени и остали живи. Ја сам са њима био добар. Наиђе та паравојска, шта ја знам. Е, некад су долазили код мене, некад сам и ја иш'о код њих, знао сам, отиш'о им син за Сарајево, они сами, стари, немоћни. Шта је требало, помаг'о им. Ми смо сви људи, од крви и меса", каже Радојко.


Осим што раде на обнови, обични људи и финансирају набавку материјала. Зијад Кадић, председник грађевинског одбора посебно наглашава добре међуљудске и комшијске односе између муслимана и Срба и напомиње да за обнову верског објекта прилоге дају и Срби.


"Кад је у питању суживот, односно међуљудски односи, Рудо се истиче. Ја ћу навести само један пример: кад се радила џамија у Рудом, било је комшија православаца који су доносили каву, који су припремали ручак", рекао је руђански имам, Мехрудин ефендија Генга.


Устибар, Миоч и друга босанска села, до којих се може доћи само преко територије Србије, данас остају пуста. Бошњаци су избегли на почетку рата, а Срби одлазе по његовом завршетку, тражећи посао у Србији. Некада плодна поља поред Лима данас нико не обрађује. Колико год била јака, од комшијске слоге не може се живети, па села, заустављена у амбијенту из осамдесетих година прошлог века, остају скоро празна преко зиме.

 

Извор: http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/359821/Udruzili-se-Srbi-i-Bosnjaci--zajedno-obnavljaju-mekteb

[Justin Waters]

Kud ce im dusa crnjska njiova zar da s turcinom tikve siju

ka da ne znaju da ko tikve s djavlom sadi o glavu mu se obiju

[Raymond Red Reddington]

Ја предлажем и џамију да подигну.

[Kolega2357]

 

Kud ce im dusa crnjska njiova zar da s turcinom tikve siju

ka da ne znaju da ko tikve s djavlom sadi o glavu mu se obiju

 

Bolje rade zajedno nego da se svađaju. Zaista ne znam šta postižeš time što nekog nazivaš Turčinom.

[Justin Waters]

Bolje rade zajedno nego da se svađaju. Zaista ne znam šta postižeš time što nekog nazivaš Turčinom.

A ti po rimi nisi skontao da se ja malo salim.

[Kolega2357]

A ti po rimi nisi skontao da se ja malo salim.

Ja to jesam skontao nego će ti neko drugi zameriti ili to neće dobro shvatiti.

[Rašo]

Срећан рад!