Jump to content

Епархија шумадијска

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

  • Гости

ПРАЗНИЧНО БДЕНИЈЕ У МАНАСТИРУ РАЛЕТИНАЦ

У суботу 11. јула, празничничним бденијем, отпочело је молитвено прослављање Верховних и сваке хвале достојних апостола Петра и Павла, у манастиру Ралетинац.

Свечано празничнично бденије поводом храмовне славе овога манастира, служио је Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење високопреподобног оца Серафима, игумана манастира Денковац, високопреподобног протосинђела оца Алексеја, крстоносних отца; Милована Антонијевића, Животе Марковића, ђакона Саборног храма Ивана Гашића и Небoјше Јаковљевић.

Након одслуженог бденија Владика Јован честитао је високопреподобној игуманији Евгенији и свом сетринству као и благочестивом народу храмовну славу.

За несебично залагање и свесрдну помоћ манастиру Ралетинац, Владика Јован уврстио је у ред задужбинара Епархије шумадијске г-дина Борислава Јевтића из Смедеревске Паланке.

Манастир Ралетинац посвећен Светим Апостолима, налази се на шумовитим обронцима планине Кременца, недалеко од села Великих Пчелица код Рековца. Нема поузданих података када је настао. Према народној традицији, подигнут је почетком 15. века као испосница оближњег манастира Денковца.

По другом предању манастир је задужбина извесне Рале чије мошти се и налазе у храму, једне од три кћери непознатог српског племића који је погинуо у Косовском боју. По том предању и по именима ове три девојке Рале, Дене и Саре – сазидане су три цркве на подручју села Великих Пчелица. Ове светиње су по њиховим именима назване: Ралетинац, Денковац и Саринац.

Молитвено славље настављено је уз трпезу љубави, коју је спремила мати Евгенија са сестринством.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 802
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Гости

ХРАМОВНА СЛАВА ЦРКВЕ У РАЧИ КРАГУЈЕВАЧКОЈ

И ове године свечано је прослављена храмовна слава храма Св. апостола Петра и Павла у Рачи крагујевачкој. Свету Литургију су служили Архијерејски намесник јасенички протојереј-ставрофор Драгослав Сенић, протонамесник Велибор Јовановић, јереј Радивој Стојодиновић, протонамесник Видоје Рајић уз саслужење ђакона Дејана Шишковића.

Надахнуту беседу је одржао протонамесник Видоје Рајић говорећи о великом значају поменутих апостола. Свети Петар је од самог почетка био уз Господа Исуса Христа сведочећи га верно током читавог његовог познијег живота, док је Св. Павле имао другачији животни и духовни пут, али не само да није мање значајан већ њих двојица стоје раме уз раме као два велика апостола и мученика хришћанства. Литургији је масовно присуствовао верни народ рачански, а после возгласа “Са страхом божијим и вером приступите” уследило је Свето Причешће . После одслужене Литургије вршена је свечана литија око храма и пререзан је славски колач. Затим је одржан пригодан културно-уметнички програм ,да би на крају уследила трпеза љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

ДУХОВНА ПОУКА ВЛАДИКЕ ЈОВАНА У ХРАМУ СВ. ПЕТКЕ-ВИНОГРАДИ

Храм Св. Петке у Виноградима 10. јула 2009. године посетио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован настављајући да духовну поучава своју паству Литургијским животом Цркве.

Архијерејска Богослужења Првојерарха шумадијског и богонадахнуте беседе у овом Св. Храму указују нам на смисао и суштину нашег хришћанског живота утемељеног на Христу Богочовеку и Његовој Цркви. Литургија је једина могућност дата људима свих времена и, као таква, она нас избавља и лечи – јединим леком против човекових зала, како је то рекао Никола Кавасила, или леком бесмртности како је посведочио Свети Игнатије Антиохијски.

Својим свакодневним беседама Епископ шумадијски нас позива да дођемо и да окусимо са извора вечног живота.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

ПРЕПОДОБНИ ДАВИД СОЛУНСКИ У СТАРОЈ ЦРКВИ

На дан Преподобног Давида Солоунског у четвртак 9. јула 2009. године, Епископ шумадијски Г. Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви.

Проповедајући верноме народу на 49. зачало Јеванђеља по Матеју, Владика Јован је направио јасну дистинкцију између између онога што би смо могли назвати формом Црквеног живота верних људи и онога што знамо и осећамо као његову суштину. Користећи објашњење самога Господа Исуса Христа (Који је као одговор на питање вернога народа, ко је Његов брат и ко је Његова мати, рекао да су браћа Господња управо они који извршавају вољу Бога Оца, а мати они који својим животом изграђују Цркву), Владика је поучио верни народ да препозна танане разлике између истинског хришћанског живота и онога што под псеудохришћансим формама оптерећује Цркву, као појава идеократије, формалистичког ритуализма, филетизма, пијетизма... који замагљују саму суштину Црквеног живота.

Након причешћа свих верних, Владика је погледао радове на фрескопису на обновљеној крстионици, и задржао се у разговору са братством Старе Цркве и верним народом у канцелариским просторијама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Литургијско крштење у Старој Цркви

У четвртак, 23. јула 2009. године, на дан Преподобног Антонија Печерског и 45 мученика Никопољских, Владика Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви, у капели посвећеној изношењу Часног Крста.

Епископу је саслуживало братство храма, заједно са пензионисаним протојерејом -ставрофором Лазаром Јагличићем.

Следујући праксу ране Цркве у којој чин хришћанског увођења у Цркву није  био раздељен и у којој су Свете Тајне Крштења, Миропомазања и Евхаристије чиниле једну целину, Епископ шумадијски је у току Свете Литургије крстио малу Софију, унуку проте Саве Арсенијевића. - Крштењем нам се дарује Живот Вечни јер примамо у себе Христа Спаситеља, истакао је Епископ шумадијски. - А то значи да се ми крштењем сједињујемо са Васкрслим Господом, као што каже Св. ап. Павле да се Христос уобличава ( Гал.4,19)  у свакоме од нас. Живот новокрштене Софије јесте живот који се тиче читаве Црквене заједнице на челу са својим Епископом.

Након обављеног крштења, дугогодишњи чтец Старе Цркве Сава Николић добио је благослов Архијереја за ношење орара. Литургијско славље поводом крштења мале Софије је настављено старањем архијерејског намесника лепеничког протојереја-ставрофора Саве Арсенијевића и његове породице у канцеларијским просторијама Старе Цркве.

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован  0409_feel на дан храмовне славе Пресвете  Богородице Тројеручице 25.јула 2009.године служио је Свету Архијерејску Литургију у крагујевачком насељу Мале Пчелице. У новоподигнутом храму чија се лепота и величина већ сада назире, Епископу је саслуживало свештенство крагујевачког и лепеничког намесништва, а на Литургији је појао хор младих Саборне Цркве. Пригодном беседом у којој је нагласио важност нашег молитвеног обраћања Мајци Божијој, Владика Јован је рекао да су ретке Цркве које су посвећене Богородици Тројеручици, а једна  од таквих јесте Црква у Малим Пчелицама.

Све што нам је Бог дао, дао нам је преко Пресвете Богородице и Њеног Сина Господа Исуса Христа. За труд на Њиви Господњој  надлежни парох отац Зоран Митровић одликован је достојанством протонамесника. Након одслужене Литургије и резања славског колача , ученици Основне школе  из Малих Пчелица, песмом и игром подсетили су на дивне обичаје овог дела Шумадије. Културно-уметнички програм наствљен је извођењем песама на виолини младог Лазара Павловића ,ученика другог разреда Музичке школе родом из Малих Пчелица. Литургијско сабрање продужено је заједничком трпезом љубави коју је спремио домаћин колачар Слађан Миленковић из Крагујевца.

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На дан Сабора Светог Арханђела Гаврила прослављен је престолни празник Цркве манастира Брезовца под Венчацем. По великој обнови која још увек није окончана, први пут је прослављен и то веома свечано дан манастирске славе. Уочи празника бденије је служио Епископ шумадијски Г. Јован са презвитерством и ђаконством шумадијске и сремске Епархије уз учешће великог броја верника.

Том приликом Архијереј се обратио верницима пригодном беседом  благословивши све присутне. У току бденија Владика је обукао у подрасник брата Милована Ђуришића, првог манастирског искушеника. На сам дан празника Свету Литургију служио је  јеромонах Макарије, игуман ћелијски уз саслужење јеромонаха Пантелејмона, намесника новохоповског и презвитера Александра Миловановића. Лепоти пуноће Службе придодали су причасници Светих Тајни у пристојном броју.

Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Освећење земљишта за нови храм у селу Барзиловица код Лазаревца

4. август 2009 - 9:19

Постављена слика

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован је на дан Светог пророка Језекиља, 3. августа 2009.године, освештао земљиште, поставио камен темељац и часни крст за нови храм у селу Барзиловица надомак Лазаревца. Храм ће почети да се гради благодарећи благослову Његовог Преосвештенства и иницијативи великог броја тамошњих мештана и верника на челу са својим парохом јерејем Жељком Ивковићем, који су пројавили велику жељу за својом црквом и биће  посвећен Силаску Духа Светог на апостоле.

После обављеног чина постављања камена темељца и побијања часног крста на месту где ће нићи нови храм, Владика се најпре обратио, у великом броју присутним мештанима, са жељом да их у животу прати Благослов Божији, да закриљује њих и њихове потомке и све оне који себе буду у овај храм уградили и у њему се Богу молили. Видевши велики број присутних мештана села Барзиловице Владика је изразио наду и веру да ће се он, ако Бог да, брзо и завршити. Апелујући на њихову хришћанску савест Преосвећени их је у очинској љубави подсетио да храм подижу у Славу Божију а не своју, са слогом и љубављу, јер ће једино тако бити благословени и једино тако ући у историју Српске Цркве и Српског народа. Храм треба да градимо да би он нас изграђивао и у Богу и врлини нас васпитавао и образовао, истакао је Владика. На крају нас је све подсетио на речи Св.Јована Златоустог који је рекао, да ако не можемо материјално да помогнемо изградњу храма, сигурно можемо молитвено.

Након овога одржан је пригодан културно-уметнички програм. Овом догађају присуствовали су  председник општине Бранко Борић  и директор РБ Колубара Небојша Ћеран, који помажу и подржавају овакве пројекте наше свете Цркве и нашег верног народа.

Jeреј Жељко Ивковић

Извор: Епархија шумадијска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рукоположење у Епархији шумадијској – Илиндан у Трнави

4. август 2009 - 8:44

Постављена слика

На дан великог пророка Божијег Светог Илије, 2. августа 2009. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г.Јован  служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Трнави близу Тополе. Епископу је саслуживало свештенство опленачког намесништва на челу са архијерејским намесником опленачким протојерејем-стaврофором Миладином Михаиловићем.

Постављена слика

Обраћајући  се верном народу Владика Јован је рекао да најпре треба да иштемо Царство Божије, а једини пут којим се стиже до Бога јесте пут подвига и врлине, којим је ишао и Св. пророк Илија. На радост свих Благодат Божија је кроз Епископа и целу Литургијску заједницу рукопроизвела  дипломираног теолога Владу Димитријевића из Великих Црњана у чин свештеника за парохију прву Баћевачку, а Игора Обрадовића из Бељине у чин ђакона. Новим посланицима на Њиви Господњој Владика Јован упутио је речи духовне поуке. Одговорност свештеника као Литурга и пастира  је огромна. Свештеник је дужан да своју парохију приводи Евхаристијској заједници кроз жртвено умирање пистовећујући се са Првосвештеником Христом, а то значи да  је јерархијско служење, служење из љубави. Свештеничка служба узвишенија је од анђеоске и царске службе јер је Господ ту службу предао апостолима а апостоли епископима, и та нит, тај историјски континуитет до дан данас није прекинут, апостолским прејемством  које је у Цркви.

Постављена слика

За пастирско старање и труд надлежни парох Слободан Богојевић удостојен је чином протојереја. Орденом Вожда Карађорђа награђен је Радоје Новаковић из Горње Трнаве, а  Архијерејске грамате добили су: председник Црквене општине Радослав Ранић, благајник Радоје Новаковић, Братислав Лазарчевић, Милоје Стојковић, Мирослав Миросављевић, Горан Пантић, Душан Вукић, Рајко Јанковић и Ратко Петронијевић - сви из Горње и Доње Трнаве.

јереј Никола Симић

Извор: Епархија шумадијска

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Носите бреме један другога (Галатима 6,2)

Постављена слика

Беседа Епископа шумадијског Јована на дан прослављања Светог деспота Стефана Лазаревића у Светониколајевском манастиру Павловцу на Космају

У име Оца и Сина и Светог Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре, нека је благословен дан и нека је благословено наше сабрање овде, око ове наше древне светиње манастира Павловца, где смо се сабрали да се Богу помолимо, да одслужимо Службу Божију која се зове Евхаристија, или боље речено, која значи - Благодарење.

Учествујући данас овде на Светој Литургији, треба прво да видимо какво је наше срце, да ли је оно спремно да данас прими Бога у себе кроз Свету Тајну Причешћа и кроз молитве које овде приносимо данас, браћо и сестре?

Вековима су преци наши долазили да траже у овој светињи утеху; и сваки онај који је дошао са јаком вером, правом вером, чистом вером - не сујеверјем, не маловерјем, не ради врачарства, него оном истинитом вером, која и горе премешта, како каже Јеванђеље, налазио је утеху; они су долазили и заиста налазили утеху, јер су знали на која врата да закуцају да траже Бога и знали су за шта да замоле Бога! Преци наши молили су се за себе, али ништа мање и за друге. Они су желели себи срећу, као што и ми желимо, али су исто тако желели и срећу другом човеку, јер су знали да Бог неће себичност нашу, да Бог неће саможивост нашу, да Бог неће самољубље наше. И знали су да Бог није дошао једног човека да усрећи, него је дошао да усрећи цео род људски.

Све ово говорим да се и ми подсетимо, кад се молимо за себе, за своје најмилије, најдрже, да се молимо и за друге, браћо и сестре. Само ће такву молитву Бог примити. Себичну неће никако. Само ће Бог примити ону молитву и дати срећу оном човеку који исто гледа на друге као и на себе. И зато нам се често чини, кад се молимо - некако као да нам Бог не одговара... Па не одговара зато што зна боље шта нама треба, него што ми сами мислимо да знамо. Зато што Он зна боље моје срце, него што га ја знам! Бог даје свакоме од нас онолико колико смо ми дозволили да се Бог усели у срце наше. А основ да се Бог усели у срце свакога од нас јесте вера, јесте љубав, јесте жртва, али она жртва Христова, Васкрсна, Крсноваскрсна којом је Бог жртвовао себе ради свих нас, браћо и сестре.

Зато нам је потребна молитва, као што сам рекао на почетку, али молитва искрена, молитва у смирењу, молитва са осећањем да је Бог слуша, али ако је само из чистога срца. Без молитве нема правог човека, ни потпуног човека, а без Светог Причешћа нема нам ни спасења, ни вечнога живота. И ето, ми смо управо данас дошли овде да то све примимо, да дамо прво од себе молитву, да дамо чисто срце, душу, колико је то могуће огрховљеном човеку, па да онда примимо Христа у себе кроз Свету Тајну Причешћа.

Да, рекох, без Причешћа нема вечног живота. А то уствари рече Христос у Јеванђељу: „ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи" (Јован 6, 53). Да, браћо и сестре, Тело и Крв које примамо оживотворавају нас, они нас оснажују, они нас крепе, они чине да заиста будемо иконе Божије. А без тога, не можемо никако да будемо то што треба да будемо, драги моји.

Али, нам је потребно, да би све то имали у себи, да знамо да без заједнице са Богом и Црквом Његовом, као и без заједнице са другима, нема нам ни среће, ни благослова, ни вечног живота. Зато се та заједница остварује једино кроз заповест Светог Писма, браћо и сестре, која каже: „Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов" (Галатима 6, 2). Ово јесте уствари порука Светог апостола Павла казана свим људским покољењима, а не само онима за које су написане пре две хиљаде година. То је порука и нама, хајде тако да кажем, савременим хришћанима - да бремена једни другима носимо.

Драги моји, сво Јеванђеље, сва истина о Богу, о Божијем односу према нама људима, сва истина о нашем признању и призвању је управо у овим речима - да бремена један другога носимо. О браћо и сестре, када бисмо само испунили ову апостолску заповест која није људска, него је Христова, онда би испунили све оно ради чега постојимо овде на земљи. И заиста, само онај који бреме другога носи, само он знаде што значи имати праву истинску љубав, и према Богу и према човеку. Носити своје бреме, то је природно, али то спада у самољубље. Међутим, узети бреме другога, узети његова искушења, узети његове слабости, узети његову рану и носити је као своју, то је управо право ношење бремена једни другима. И то је оно што нас води на пут спасења, на пут Христов; и то је оно што нас води у праве односе између нас самих.

Такву веру и такву љубав и та бремена других, имао је у себи и на себи Свети деспот Стефан кога данас овде прослављамо, а који је управо на данашњи дан овде, у непосредној нашој близини, предао душу своју Богу. Зато је он био сав Христов и Христос је био његов, зато што је и он, попут Христа, носио бреме и бремена свога народа у оним тешким и претешким временима. А то је порука и свима нама хришћанима. Он је, браћо и сестре, послужио Богу, љубио је Бога свим срцем и свом душом, и носио, као што рекох, бремена свога народа.

Жртвовао се за свој народ, јер је добро знао да је истинска вера у љубави и  жртвовању себе за другога, за оне који су Христови. Колико је он саосећао са својим народом, колико је знао да тугује са својим народом и да се радује са својим народом, најбоље нам говори, чини ми се, једно дивно предање. Ви добро знате да је остао као дете без оца, када је Свети кнез Лазар погинуо. Мајка је преузела улогу да води државу, и каже један хроничар, да је Милици, коју такође данас прослављамо као Свету Евгенију, колико год било тешко као жени да води државу, толико јој је исто било тешко да васпитава, да храни, да научи своје дете, да оно прузме бригу о народу своме. Предање даље каже, када је деспот Стефан пренео престоницу из Крушевца у Београд, на данашњи Калемегдан, да се трудио да га нико не препозна као владара. Био је изузетно леп, како га описују савременици, али не само физички, него је био леп духовно, јер је био, као што сам рекао, Христов и Христос је био његов. Па је, кажу, као млад, имао неку одору од раскошне свиле. А и онда је било, као и данас, оних који су се бунили против оних који су на власти, па су му говорили: какав си ти владар, носиш ту одору свилену, а ми немамо хлеба да једемо. Он их је смиривао и говорио да није човек оно што носи, него га човеком чини оно што је унутра и важно је ко носи то. Тако је и даље покушавао да их умирује, али му то није пошло за руком. Једног дана сабере народ и показа им хаљине због којих га осуђују. Онда је откопчао одежде и показао своје тело. Када су га видели, почели су да плачу и да га питају зашто себе тако мучи. А шта је он урадио? Када је, као врло млад, постао владар, кажу да је узео гвоздене ланце и опасао их себи око тела. И да би њихову душу спасио да га више не критикују, рече им да је ове ланце сам ставио да не би као млад почео да бесни на свом високом положају, него да га ти ланци подсећају како је његов народ у ропству. Замислите, како је он растао, ланци су урастали у његово тело. И увек су га подсећали када би се окренуо, да је његов народ у ропству, а и да се не би погордио. Погледајте, каква дивна хришћанска врлина!

Ево још једног примера: прича се како се деспот Стефан често облачио у просијачко одело и на једна тајна градска врата излазио из двора. Пре тога би припремио по неколико свежњева новаца које је стављао у просијачке хаљине. А испред двора је увек било много сиротиње. И тако је у просијачком оделу пролазио поред правих просијака и стављао им у руке новац. Затим је одлазио даље. Свима је давао и то је чинио често. И шта се догоди једног дана? Један просијак који је примио тај свој део, док је деспот обилазио око града, претрча на место да опет добије, мислећи да га деспот неће препознати. А и деспот Стефан је мислио да га нико не препознаје да је владар. И када је Стефан препознао тог просијака, благо га је прекорио уз питање, зашто то радиш, па ти си своје исе (део) добио вечерас, зашто узимаш део другога? И на крају му рече, како те није срамота да тако чиниш? Али, како ништа не бива без Божијег провиђења, браћо и сестре, онда овај просијак каже деспоту: а како тебе није срамота да као владар на нама просијацима зарађујеш Царство Небеско? Тада се деспот Стефан окренуо истоку и да би узвикнуо: Све ли је истинито Боже, што си рекао у Јеванђељу - ништа нема тајно што се неће открити!

Браћо и сестре, неће остати ни наша тајна неоткривена. Ако је неоткривена за нас, не може остати неоткривена пред Богом, јер је пред Богом све наго, све отворено. И зато размишљајмо о нашем животу: шта радимо, како се трудимо, у чему проводимо живот. И овај дан када се сећамо свете успомене и светога спомена деспота Стефана, као и ово што сам рекао је повод да замолимо светог деспота, да се моли Богу за нас, да се моли за род људски.

Потребна нам је данас молитва и молитва не припада само онима који носе мантије, владикама и свештеницима, монасима, него свима нама, браћо и сестре. Нема једне заповести за владике и свештенике, а друге за вернике, него су једне заповести, да се молимо сви скупа за себе и за друге. Нисам скептик, верујем у победу, Хришћанин мора да верује у победу, али ми се чини, да се овај наш Српски народ и данас налази у оним истим временима, у временима као пред пресудну битку на Пољу Косову. Чини ми се да се и данас пред нас, пред Српски народ, поставља питање, коме ћемо да се определимо, за које царство, земаљско или небеско. А знамо за шта су се определили и Свети кнез Лазар и деспот Стефан и царица Милица - за Царство Небеско. Зато их данас и спомињемо, зато се данас и окупљамо око ове деспотове задужбине, да га замолимо да нам Бог буде милостив, да нам да мудрости, да нам да крепости. А дао нам је и мудрост и крепост и разум, све нам је то дао, али на шта смо то употребили ти и ја, то је наш пропуст, а не Божији, браћо и сестре.

Нека би Господ, молитвама Светог деспота Стефана и свете царице Милице, монахиње Евгеније, чуо нашу молитву и примио је као благодарност нашу из које треба да извире и молитва наша и смирење наше. Бог вас благословио. Амин.

Извор: Епархија шумадијска

  • Волим 1

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Храмовна слава у Станову, Епархија шумадијска

10. август 2009 - 10:31

Постављена слика

Крагујевачко насеље Станово има свој храм који је саграђен 1999. г. и посвећен је Светом великомученику Пантелејмону. На десетогодишњицу свог постојања 9. августа 2009.г. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију на отвореном у порти храма Светог Пнтелејмона, уз саслужење свештеника: протојереја Милића Марковића, протојереја Драгана Васиљевића, јереја Срећка Зечевића, јереја Гојка Марковића, и у присуству великог броја верног народа.

После прочитаног Јеванђеља Преосвећени Владика Јован је у својој беседи између осталог рекао: Да се хришћанство састоји не у себичности и саможивости, него у непрестаној синергији између Бога и човека. То значи да је човек биће позвано на непрестану сарадњу остварену на Светој Литургији. Бог хоће и жели да спасе не само једног човека него и цело човечанство. Свети великомучуеник Пантелејмон својим животом пројавио је Христа јер је таленте добијене од Бога употребио на спасење и оздрављење својих ближњих .Свима нама је потребно оздрављење и духовно и телесно. Духовно болестан човек иако физички изгледа здрав он тоне и пропада, јер му недостаје вере и поверења у Бога . Без поверења у Бога нема нам поверења ни у човека.

Постављена сликаНакон одслужене Литургије извршен је опход око храма са моштима Светог Пантелејмона, а затим је пререзан славски колач. Домаћин славе је био господин Младен Бранковић. Несебичним трудом и љубављу домаћина ове храмовне славе и свештеника Светопантелејмоновског храма, уприличена је трпеза љубави за Преосвећеног Владику, свештенство и госте.

Парох први Светоуспењски јереј Срећко Зечевић

Извор: Епархија шумадијска

  • Волим 1

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Манастир Петковица код Страгара прославио славу

10. август 2009 - 10:25

Постављена слика

Свечаном Архијересјком Литургијом на дан Препмуч. Параскеве -Петке, 8.августа 2009.године обележена је храмовна слава једног од најстарих манастира у Шумадијској епархији - Петковици код Страгара. Литургијско сабрање предводио је Епископ шумадијски Г. Јован са својим свештенством, узносећи молитве за ову светињу и народ који је походи. Честитајући славу Владика Јован је подсетио на културни и историјски значај овога манастира , на светињу у којој су се састајала многа поколења, пре свега жељна непрестане милости и помоћи Божије. Манастир је настао највероватније крајем 13. века, а у време владавине краља Драгутина. На то указује фреско-сликарство које, по неким стилским особинама, посебно палеографским одликама натписа, припада последњој деценији 13. века.

Постављена сликаНадгробна плоча са натписом у коме се каже: „Лета 6887 (1379) умре раб Божи монах Доментијан звани.... Димитрије...", сведочи да манастир Петковица постоји као мушки манастир у доба владавине кнеза Лазара. Још један монах Доментијан сахрањен је на монашком гробљу 1443. године. Због свог истуреног положаја, манастир је био стално на удару многих освајача, посебно турских. После пада Деспотовине (1459), Петковица је запустела. Манастир је обновљен и освећен је 2004. године.Несумњиво, средњовековни живот манастира Петковице био је блиско повезан са значајним политичким и привредним средиштем Деспотовине - оближњим градом Сребреницом у којем је одржан и последњи државни сабор у слободној Србији, када је за наследника деспоту Стефану Лазаревићу одређен Ђурађ Бранковић.

Извор: Епархја шумадијска

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Опело академику Слободану Данку Поповићу

12. август 2009 - 10:24

Постављена слика

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служили су јуче, 11. августа 2009. године, у аранђеловачкој Буковичкој цркви опело упокојеном академику Слободану Данку Поповићу. Архијерејима је саслуживало двадесет свештеника и седам ђакона. Опелу су молитвено присуствовали Њихова Височанства принц Владимир и принцеза Бригита, уважена господа академици, политичари, представници културног и уметничког живота Србије.

Постављена слика

Молитвено надахнут прочитаним одељком из Светог Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит је истакао: - Данас испраћамо Слободана - Данка не на пут смрти него на пут вечнога живота, испраћамо га молитвеном песмом на пут Господњи на који је он испраћао свога Милутина, српског многострадалног Јова, и све друге јунаке о којима је писао, на пут свих оних који су пре њега сахрањени у потри овога храма, да овде чекају трубе Судњег дана.

Постављена слика

Високопреосвећени Владика је нагласио да је Поповићева Књига о Милутину заправо књига о њему, књига о нама, јер кроз Милутина је проговорило биће овога народа, сва згуснута његова патња, његов бол, достојанство, његова пониженост и згаженост, али и унутарња сила и снага која му је дала моћ, не само опстајања, него вечнога и непролазног живљења.

Oд академик Поповића бираним речима говорили су и представници политичког, културног и уметничког живота Србије.

    * Епархијске вести

|

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Богоугодно сабрање у Сопоту, Епархија шумадијска

12. август 2009 - 10:52

Постављена слика

У Вазнесењском храму у Сопоту, 11. августа ове године, молитвама Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, служашчег свештенства и благочестивог народа, вишеструко је призиван Свети Дух, током крштења две новопросветљене душе и током служења свете Евхаристије, свете Тајне над Тајнама. Око свог Епископа, свештенство и верници окупили су се у Сопоту и да заблагодаре Господу што их је удостојио таквим пастиром као што је парох овог града, протојереј ставрофор Љубиша Смиљковић који је на прави начин - светом Литургијом - обележавао добијање виског одликовања - право ношења напрсног крста.

Након читања два јеванђељска зачала, дана и о крштењу, Преосвећени Владика шумадијски Господин Јован упутио је сабранима поуке, које су се, најпре, односиле на најважније аспекте хришћанског живота - да се суштина наше вере састоји у схватању да је људска егзистенција немогућа без Бога и да све губи смисао када свој живот почињено да уређујемо по својим начелима, уверени да имамо моћ да сами градимо, разграђујемо, одлучујемо, уређујемо... Све то одлази у прах ако није саздано на свести да Господ својом љубављу држи и нас и наша дела.

Наглашавајући Господње речи из Јеванђеља (Матеј 28, 16-20) - ја сам са вама у све дане до свршетка века - Епископ је истакао да је наша теологија пре свега крштењска теологија, јер из примања ове свете Тајне извире сва благодат која ће нас обасипати током хришћанског живота. А нарочито је наш Архипастир нагласио колико је битно и даље преносити древну праксу - крштење током служења Свете Литургије. И колико је важно да сви новокрштени одмах буду потпуно сједињени с Господом, Светим Причешћем.

Иначе, Господин Јован, Епископ шумадијски, током евхаристојског сабрања у сопотском храму Христа Спаситеља крстио је малу Анастасију - кћерку ђакона овог храма Филипа Јовановића и девојку Францускињу Cecile Pereira, која је кроз ову свету Тајну постала Православка - Магдалина.

Благодарење за све што нам Бог дарује настављено је током трпезе љубави коју је приредио прота Љубиша Смиљковић, захваљујући што је и на земљи, највишим свештеничким одликовањем, препознато његово самопрегорно пожртвовања - као пастира, градитеља и обновитеља цркава и космајских манастира, саслужитеља, али, понајпре, како многи истакоше - човека који живи за друге, који сваког разуме и увек пружа сабрату све што је Бог њему дао, коме никада није тешко да служи, у пуном смислу те речи, својим парохијанима, али и свима који ходочасте Космајом. О томе су говорили Владика Јован и слављеников разредни старешина из призренске богословије протојереј ставрофор Радич Радичевич, школски другови, млади свештеници које је изводио и у уводио на благочестиви пут пастирствовања. Колико служење оца Љубише доприноси духовном животу на Космају и у његовим светињама, сведочио је својим учешћем у овој светковини и стари арихимандрит тресијски отац Јован коме је прота сопотски већ две и по деценије најискренији саслужитељ и помоћник. Да све похвале које су се чуле о слављенику нису израз пригоде, већ да су аутентично сведочанство о подвигу протојереја ставрофора Љубише Смиљковића, најречитије говоре љубав и поверење који избијају из односа овог свештеника и његовог верног народа. Овог дана, у то се могао уверити и странац или случајни пролазник.

Извор: Епархија шумадијска

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Опело српском књижевнику Слободану Данку Поповићу

12. август 2009 - 10:24

Постављена сликаЊегово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служили су јуче, 11. августа 2009. године, у аранђеловачкој Буковичкој цркви опело упокојеном академику Слободану Данку Поповићу. Архијерејима је саслуживало двадесет свештеника и седам ђакона. Опелу су молитвено присуствовали Њихова Височанства принц Владимир и принцеза Бригита, уважена господа академици, политичари, представници културног и уметничког живота Србије.

Постављена сликаМолитвено надахнут прочитаним одељком из Светог Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит је истакао: - Данас испраћамо Слободана - Данка не на пут смрти него на пут вечнога живота, испраћамо га молитвеном песмом на пут Господњи на који је он испраћао свога Милутина, српског многострадалног Јова, и све друге јунаке о којима је писао, на пут свих оних који су пре њега сахрањени у потри овога храма, да овде чекају трубе Судњег дана.

Постављена сликаВисокопреосвећени Владика је нагласио да је Поповићева Књига о Милутину заправо књига о њему, књига о нама, јер кроз Милутина је проговорило биће овога народа, сва згуснута његова патња, његов бол, достојанство, његова пониженост и згаженост, али и унутарња сила и снага која му је дала моћ, не само опстајања, него вечнога и непролазног живљења.

Oд академик Поповића бираним речима говорили су и представници политичког, културног и уметничког живота Србије.

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...