Поставите питање Милославу Самарџићу

[kordun]

Gospodine Milosave ja koliko sam vas razumio kada ste govorili o tome kako su komunisti uspijeli da preuzmu komandu nad bunama zaključio sam da je glavni problem nakon aprilskog rata 41 bilo to povlačenje jedinica prema jugu,kasniej se oficiri nisu mogli vratiti ,jer su komunisti već bili preoteli bune na svoju stranu?

[Милан Грујић]

У време подизања устанка комунисти се нису видели нигде јер су се завукли у мишије рупе. Зашто су имали успеха у Босанској Крајини? Зато што се налазила у зони која Швабама није била од интереса, због близине Загреба, муслиманске већине у то доба и што тамо није било активних четничких јединица. Због комунистичке непромишљености у беспотребним нападима, неколико десетина хиљада Срба је завршило у јасеновачком логору.

[brana]

Брате Милисаве,

некако оно господин, ми баш не иде...

Имам једно конкретно питање, надам се да ми неће замјерити они што прате ову тему.

Сад смо попричали о времену, прошлом, о четницима, страдању и још много чему.

Ваш став је прилично јасан, и темељите га на доказима, који обухваћају много шири дијапазон,

од историјски важећих чињеница владајуће елите.

истражили сте нашу историју, и показали да су нас учили у школама и факултетима погрешној историји, учили смо

из фалсификата. Ја сам имала срећу да ми је моја пок. бака често говорила из прве руке, ко су били четници а ко партизани.

Потичем из страдалничке породице, из Лике, моји преци су завршили свој страдалнички живот у Јадовну, а дједа су ми убили

партизани, био је четник. 

Моје опредељење је увјек било уз мој народ.

Мене занима, ваше опредељенје. Не историјско. Него садашње.

Где ви сада себе видите?

Живимо, у садашњости Ви у Србији, са владајућом елитом, дали себе видите уз ту елиту?

Где заправо себе видите?

Надам се да питање није исувише директно, и да ме неће администратори ружно гледати да им траумирам госте.

[Милослав Самарџић]

  On 7. 11. 2013. at 16:32, kordun рече

Gospodine Milosave ja koliko sam vas razumio kada ste govorili o tome kako su komunisti uspijeli da preuzmu komandu nad bunama zaključio sam da je glavni problem nakon aprilskog rata 41 bilo to povlačenje jedinica prema jugu,kasniej se oficiri nisu mogli vratiti ,jer su komunisti već bili preoteli bune na svoju stranu?

То је био само један од проблема. Ипак прочитајте оне књиге, детаљно је описано.

[Милослав Самарџић]

  On 7. 11. 2013. at 16:45, Милан Грујић рече

У време подизања устанка комунисти се нису видели нигде јер су се завукли у мишије рупе. Зашто су имали успеха у Босанској Крајини? Зато што се налазила у зони која Швабама није била од интереса, због близине Загреба, муслиманске већине у то доба и што тамо није било активних четничких јединица. Због комунистичке непромишљености у беспотребним нападима, неколико десетина хиљада Срба је завршило у јасеновачком логору.

Нису заузели целу Босанску Крајину, ''само'' до Бањалуке. Оријентације ради, Босански четнички одреди под командом Радета Радића лета 1942. имали су 15.000 четника, а у целој земљи било је око 10.000 партизана.

[Милослав Самарџић]

  On 7. 11. 2013. at 17:24, brana рече

Брате Милисаве,

некако оно господин, ми баш не иде...

Имам једно конкретно питање, надам се да ми неће замјерити они што прате ову тему.

Сад смо попричали о времену, прошлом, о четницима, страдању и још много чему.

Ваш став је прилично јасан, и темељите га на доказима, који обухваћају много шири дијапазон,

од историјски важећих чињеница владајуће елите.

истражили сте нашу историју, и показали да су нас учили у школама и факултетима погрешној историји, учили смо

из фалсификата. Ја сам имала срећу да ми је моја пок. бака често говорила из прве руке, ко су били четници а ко партизани.

Потичем из страдалничке породице, из Лике, моји преци су завршили свој страдалнички живот у Јадовну, а дједа су ми убили

партизани, био је четник. 

Моје опредељење је увјек било уз мој народ.

Мене занима, ваше опредељенје. Не историјско. Него садашње.

Где ви сада себе видите?

Живимо, у садашњости Ви у Србији, са владајућом елитом, дали себе видите уз ту елиту?

Где заправо себе видите?

Надам се да питање није исувише директно, и да ме неће администратори ружно гледати да им траумирам госте.

Уз владајућу ''елиту'' се, очигледно, не видим.

Али на жалост и опозиција је слаба. Запад је урадио одличан посао стварањем тзв. страних радикала (СНС). Они су пре ових избора били опозиција, и то јака, тако да тадашња владајућа ''елита'', на челу са Демократском странком, није смела да води оволико радикалну антисрпску политику. А у ситуацију када ту политику воде ''страни радикали'', аутоматкси немају јаку опозицију. Заиста генијалан потез! У равни са оним кад су макли Ђинђића са чела ДОС-а и на његово место поставили некомпромитованог Коштуницу. Било је јасно да Ђинђић никада не може да победи, док је Коштуница био одличан маркетиншки материјал. После су га једноставно макли.

Да су сада избори, гласао бих за ''Двери'', ако сте конкретно то питали.

[kordun]

Brat Milan je malo pobrkao informacije,u Bosanskoj krajini su srbi većinsko stanovništvo i to u jako visokom procentu i 90-te godine,a kamo li 41 kad su bili većina u cijeloj Bosni...

[Милан Грујић]

  On 7. 11. 2013. at 23:51, kordun рече

Brat Milan je malo pobrkao informacije,u Bosanskoj krajini su srbi većinsko stanovništvo i to u jako visokom procentu i 90-te godine,a kamo li 41 kad su bili većina u cijeloj Bosni...

Мислио сам на Цазин, Бихаћ и те делове где је било више муслимана, Кордунаш.  :good2: 

[Милослав Самарџић]

  On 7. 11. 2013. at 16:32, kordun рече

Gospodine Milosave ja koliko sam vas razumio kada ste govorili o tome kako su komunisti uspijeli da preuzmu komandu nad bunama zaključio sam da je glavni problem nakon aprilskog rata 41 bilo to povlačenje jedinica prema jugu,kasniej se oficiri nisu mogli vratiti ,jer su komunisti već bili preoteli bune na svoju stranu?

Ево детаљнијег одговора на ово питање:

 

Срби са Тромеђе Босне, Лике и Далмације започели су борбу за опстанак 26. јула 1941. године, када су Никола Кецман, Симо Бурсаћ Мимо, Бранко Богић и Милан Миљевић из заседе ликвидирали усташког мајора Конрада Фердинанда и његову пратњу, у селу Пасјаку код Дрвара. Фердинанд је био једна од водећих личности у извршењу геноцида над Србима у том крају. До половине августа устаници су ослободили највећи део Тромеђе. Усташка противофанзива, започета 16. августа, завршила се неуспехом.120

У нову офанзиву Павелић је 2. октобра упутио главнину снага, јер су Немци и Италијани већ сумњали у његову способност да одржи ''Независну Државу Хрватску'' без осовинских трупа, које су биле преко потребне на другим фронтовима. Пошто ни та офанзива није успела, италијанске трупе 17. октобра проширују своју окупациону зону на рачун хрватске нацистичке државе. Италијани су запосели већа места и у ослобођеном и у неослобођеном делу Крајине, терајући усташе даље према северу. Тако је у овим крајевима коначно завладало примирје, које ће крајем године нарушити комунистичка акција. Први партизански одред у Крајини основан је 29. новембра 1941, мада је ''Главни штаб народноослободилачког покрета'' формиран још 19. октобра.121 

Те прве групе комуниста носиле су српске заставе без петокрака, узвикивале паролу ''Живео краљ'' и позивале се на савез са Русијом. Мајор Милан М. Цвјетићанин, командант бригаде и касније корпуса ''Гаврило Принцип'' Динарске четничке дивизије, првобитну акцију комуниста описује као ''дипломатску''. Циљ им је био да уз помоћ вештих агитатора припреме терен за оснивање својих јединица.122

Временом, комунисти су се инфилтрирали у устаничке одреде и преузимали команду над њима. Тако су преузели и Плашчански одред, да би онда на његовој територији почели да убијају ''кулаке'' и ''народне непријатеље''. На питање како им је то пошло за руком када су били мањина, Ђуро Видаковић, један од командира у одреду, одговара: ''Знам да је то млађим генерацијама просто несхватљиво. Вешто су фабрицирали оптужбе. За неког би рекли да је носио Талијанима неку кокош, за другог да је издао одред...''123 

Тако су на суд извели и Видаковића са још неколицином, јер су још носили кокарде. Саслушавао их је Хрват Вецо Хољевац, по налогу више команде, коју су чинили Хрвати Иван Гошњак и Јакоб Блажевић. Спасао их је Србин Мићо Бараћ, али је зато у првој борби убијен метком у леђа. Ликвидације су заустављене тек после успешних пучева у више одреда у Лици, у ноћи између 2. и 3. априла 1942, које је организовао поручник Мане Пешут. Тада је територија подељена на четничку и партизанску.

Ево како Мане Пешут описује наступ комуниста тим крајевима:

''Акција комуниста у четничким  редовима  развијала се у самом по­четку опрезно и лагано... Српски комунисти су им припремили терен и довукли клицу от­ро­ва у здраво српско језгро... Свој улазак у  редове четника правдали су хрватски комунисти 'терором и прогоном' њих комуниста и осталих 'поштених Хрвата' од стране Павелића и његове клике. Они наводно нису могли мирно по­сматрати покољ Срба или пак у њему учествовати. Овој лажи Срби су насели, а кад су се освестили било је сувише касно...

Хрватски комунисти су у доба инфилтрације певали српске на­ци­о­налне песме, иако су у душама осећали одвратност према истима, иа­ко  је сваки од њих носио по неколико српских живота на својој ду­ши... 

Један од врло успелих трикова био  је у узимању српских имена и слава. Тако су Стипе и Мате постали Милоши и Богдани... Један од највећих крвника био је Јосип Куштрин, ко­ма­ндант партизанског батаљона у Мочилима, Слуњ. Он  је у почетку ус­та­нка живео под именом Милоша Савића, поручника Краљевске  ју­го­словенске војске, а био  је у ствари усташки функционер у Пе­три­њу. Роберт Готвалд, командант кордунашког партизанског одреда у При­мишљу. Он  је живео под именом Владе Ивановића, мајора Кра­ље­вске југословенске војске. Највећи циник био  је међутим Славко Кло­бучар, командант партизанског батаљона у Мочилима, после смрти Миће Бараћа. Клобучар је живео под псеудонимом 'друг  Чорт'. Издавао се за Србина. Право име  није наводно смео рећи ра­ди своје породице, која би услед тога могла настрадати. Пре ступања у партизане Клобучар  је био усташки таборник у Иванцу, хрватском За­горју. Шеф  усташке посаде у Шкарама био је Јосо Туркаљ. За вре­ме његовог боравка у Шкарама убио је 30 Срба овог краја. Кад  је букнуо устанак Срба, Туркаљ је увидео да се исти не могу више уни­штавати дотадашњим начином, зато  је прешао у редове партиза­на као 'поштен Хрват'. Иако су комунисти знали ко  је био Ту­р­каљ, а знали су они да то и део Срба зна, ипак су га они правдали како су по­кољи извршени и преко његових протеста, а да  је он бољи Србин и од многих истинских Срба...

Они су умели вешто компромитовати ове љу­де, како би их могли заменити себи поузданим борцима, а где у томе ни­су успели, убијали су их у борбама с леђа. Тако су на дан 15. августа 1941. убили из заседе великог српског бо­рца Ђуру Кекића, Медакча, 22. августа 1941. Милана Летицу, Шу­мо­ње, Плашки; потом 28. августа 1941. Илију Цветичанина, Са­ди­ло­вац, као и многе друге...

Четнички одреди у Банији и Кордуну били су практично уни­ш­тени концем октобра 1941. За овај огроман успех Комунистичка партија Хрватске без сумње ду­гује велику захвалност српским комунистима окружног комитета Ка­рловац, на чијем челу су се налазили Станко-Ћаница Опачић и Ва­си­лије Гаћеша. И у Лици је већи број четничких одреда као у Банији, Ко­рдуну и Горском Котару силом прилика постао партизански...

У Плашком је битисао и даље  четнички одред потпоручника Ђу­­ре Ралића. Четнике у Доњем Лапцу предводио  је артиљериски ма­јор Бошко Рашета а у Брлогу поручник Милан Жакула. У Грачацу и да­ље ка Србу постојали су четнички одреди под командом Дане Ста­ни­сављевића-Цицваре, Мирка и Ђоке Марића, браће, Пајице Ом­чи­куса и други. Ови одреди су били већ блокирани партизанским снагама услед чега је веза међу њима била прекинута...

Чим су комунисти преузели власт над одредима, приступили су планском извођењу акција против окупатора и његових колаборатера. Раније акције четничких одреда извођене су у ненасељеним пре­де­лима, док су садање акције 'народних руководилаца' извођене ис­кљу­чиво из српских насеља... Последице овакве њихове тактике биле су кобне по Србе. Тако су српска села и збегови служили као прихватне тачке борбе, из њих су вршени напади на окупатора, у њима су постављане заседе против ис­тог и у њима се одлучивао исход борбе, који је био нормално у ко­рист окупатора...

Комунисти су повели Србе на непријатељске бункере, топовске и митраљеске цеви, где су храбри српски синови падали као снопље. У овим акцијама додељиване су најопасније улоге оним борцима, које  је по њиховом мишљењу требало ликвидирати као непоуздане и че­т­ни­чки настројене. Поред  тога, они су поједине борце убијали с леђа у акцијама. Командант Тоболићанског одреда, ковач Сава Божић, био  је  једна од ових жртава. Убијен  је с леђа за време борби с при­ми­­­­­шљанским усташама. Убио га је хрватски комуниста Стјепан Ми­ла­­­шинчић-Шиљо. Командант партизанског батаљона у Мочилима Ми­­­ћо Бараћ, завршио  је на сличан начин као и Сава Божић. Убио га  је за време јуриша на хрватске усташе и домобране у Тржићу његов оп­е­ративни официр хрватски комуниста Славко Клобучар-Чорт. Ко­ма­ндир Јошанске чете Бранко Машић убијен је с леђа по налогу Ма­рка Орешковића-Крнтије. Нижег старешинског кадра и бораца поу­би­­јано  је много на овај начин.''124 

После рата, када су писали своју верзију историје, видевши да им недостају вође устанка, комунисти су у њих убројали чак и сопствене жртве, попут по­ру­ч­ника Миће Лукића, кога су убили с леђа на Бихаћком фронту. Мићин рођени брат, Душан Лукић, који је од првих дана био уз брата, да би касније постао и командант четничке бригаде - то никада није сазнао. Душан Лукић је живео у Канади, где је објавио књигу ''Друга бригада Првог личког корпуса Динарске че­тничке дивизије''. Описујући устанак 1941, он на­води:

''Никаве везе нити удела у нашој устаничкој борби није имала Комунистичка партија за Хрватску. Шта­више, ни један комуниста из наших крајева није уче­ствовао ни у једној устаничкој борби било на коме фронту, нити су опалили метка на непријатеља. Зна се да су њихови први меци испаљени у груди и главе срп­ских народних вођа који су руководили уста­нком...''124а

Велики успех комунисти су остварили повлачењем официра са највишим чином, мајора Бошка Рашете. Мајор Рашета је почетком 1942. године командовао свим оперативним јединицама из Лике, Далмације и Западне Босне на највећем фронту против Хрвата у то доба, на Бихаћу. Доживео је нервни слом и повукао се фебруара 1942, после следећег случаја: по­ручник Станко Шакић, до тада у Србији, дошао је у Лику, у Доњи Лапац, и рекао Рашети да ће ићи да ви­ди свог рођеног брата Мићуна, у село Висућ. Ра­ше­та му је рекао да не иде, јер је Мићун комуниста, одан партији, и да ће га убити. ''Идите Ви, мајоре, код неког доброг доктора да Вам прегледа мозак'', одговорио је поручник Шакић и отишао. Пришао је брату раширених руку, а овај је извадио пиштољ и убио га. 

Догађај је описао Никола Плећаш Нитоња, пар­тизански командант који је 1943. године пребегао у четнике и потом емигрирао.124б

Претварање српских устаника из 1941. године - на северу Лике, Кордуну, Банији и другим најистуренијим крајевима са српском већином - у хрватске партизане током 1942, представљало је највећи успех Комунистичке партије. Ти крајеви остаће партизански до краја рата.

120 и 121 Н. Плећаш, Пожар у Крајини, 84, 89-97.

122 Споменица Динарске четничке дивизије 1941-1945, прва књига, 234.

123 ''Погледи'', 22. март 1991.

124 Опширније: Мане Пешут, ''Револуција у Лици'' издање ау­то­ра, Билефелд, Немачка, 1966.

124а Д. Лукић, Друга бригада Првог личког корпуса Динарске че­тничке дивизије, 124-125.

124б Н. Плећаш Нитоња, ''Пожар у Крајини'', 180-181.

 

[kordun]

Hvala vam Milosave na opsirnom odgovoru!

Ja nisam lakovijerna osoba,ali ovakvo razvijanje dogadjaja mi je jako uvjerljivo,ja recimo imam spiskove svih jedinica na kordunu,zaprepascuje me podatak da  u mnogim jedinicama,recimo cetama koje broje po 200-300 ljudi ide srbin do srbina a na vrhu dvojica hrvata,neki horvat,josip,jozo i slicno,strasne stavri,posebno u tom smislu sto su se jedinice lokalno osnivale u cistim srpskim mjestima bez ijednog hrvata,ocigledno je da su srbi u ovom slucaju obezglavljeni i da su im nametnuti komunisti iz zagreba i pitaj Boga odakle,sve u sveu prevarili su nas jeftino i temeljito,na kraju nasu zemlju prikljucili u hrvatsku republiku i to je to,zato smo i dozivjeli devedesete,to nam je poklon od komunista....

[Баба]

Да подсетим-за пола сата биће емитована прва серија из серијала "Равна Гора". Ово је прилика да они који погледају серију могу касније поводом неких недоумица поставити питање нашем госту.

[kordun]

Čiča Željko jel da otvaramo novu temu oko serije? Da ne zagađujemo ovdije raznim stvarima i otežavamo gospodinu Milosavu da odgovara na pitanja direktno njemu upućena ili smijemo i ovdije  svoje sitničavosti  pisati ?

[Manolis]

  On 10. 11. 2013. at 20:32, kordun рече

Čiča Željko

 

Čičaaaaa

 

http://www.youtube.com/watch?v=f2eamoEkBJk 

[Баба]

  On 10. 11. 2013. at 20:32, kordun рече

Čiča Željko jel da otvaramo novu temu oko serije? Da ne zagađujemo ovdije raznim stvarima i otežavamo gospodinu Milosavu da odgovara na pitanja direktno njemu upućena ili smijemo i ovdije  svoje sitničavosti  pisati ?

 

 

Ево тема:

 

https://www.pouke.org/forum/topic/30118-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%86%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8/page-3#entry969785

[Crveni Baron]

  On 10. 11. 2013. at 17:54, kordun рече

Hvala vam Milosave na opsirnom odgovoru!

Ja nisam lakovijerna osoba,ali ovakvo razvijanje dogadjaja mi je jako uvjerljivo,ja recimo imam spiskove svih jedinica na kordunu,zaprepascuje me podatak da u mnogim jedinicama,recimo cetama koje broje po 200-300 ljudi ide srbin do srbina a na vrhu dvojica hrvata,neki horvat,josip,jozo i slicno,strasne stavri,posebno u tom smislu sto su se jedinice lokalno osnivale u cistim srpskim mjestima bez ijednog hrvata,ocigledno je da su srbi u ovom slucaju obezglavljeni i da su im nametnuti komunisti iz zagreba i pitaj Boga odakle,sve u sveu prevarili su nas jeftino i temeljito,na kraju nasu zemlju prikljucili u hrvatsku republiku i to je to,zato smo i dozivjeli devedesete,to nam je poklon od komunista....

Pa kod srba je moderno biti anacionalan i danas kao i 41. Tako da ne bi bilo cudo ni da se reprizira 41. ako bude neke nesrece ... Vole srbi da budu "sirokogrudi" ... I kratkog veka ...