Поставите питање Милославу Самарџићу

[Tumaralo.]

Nemoguce da je sve komunisticka propaganda o cetnickim zlocinima. Ako zaista nisu cinili zlocine to je onda jedini slucaj u istoriji.

Sta je sa pokoljem muslimana?  http://sh.wikipedia.org/wiki/Pokolj_muslimana_Sand%C5%BEaka_i_isto%C4%8Dne_Bosne_1943.

 

A ako su komunisti zaista ubili "samo" 12 000 Srba to ne odudara mnogo od cetnickih zlocina masakriranja nenaoruzanih muslimanskih civila.

Cak je i mnogo gore jer cetnici imaju vecu odgovornost buduci da se uglavnom radi o profesionalnim vojnicima za razliku od komunistickih bandita i terorista od kojih mnogo ni ne ocekuje.

 

Bilo kako bilo, cudi me ta cifra od 12 000. Sta kazete na ovo-  Prema podacima američkog ministarstva vojske, komunisti su u Beogradu streljali „između 13.000 i 30.000 ljudi"?

[Милослав Самарџић]

Nemoguce da je sve komunisticka propaganda o cetnickim zlocinima. Ako zaista nisu cinili zlocine to je onda jedini slucaj u istoriji.

Sta je sa pokoljem muslimana?  http://sh.wikipedia.org/wiki/Pokolj_muslimana_Sand%C5%BEaka_i_isto%C4%8Dne_Bosne_1943.

 

A ako su komunisti zaista ubili "samo" 12 000 Srba to ne odudara mnogo od cetnickih zlocina masakriranja nenaoruzanih muslimanskih civila.

Cak je i mnogo gore jer cetnici imaju vecu odgovornost buduci da se uglavnom radi o profesionalnim vojnicima za razliku od komunistickih bandita i terorista od kojih mnogo ni ne ocekuje.

 

Bilo kako bilo, cudi me ta cifra od 12 000. Sta kazete na ovo-  Prema podacima američkog ministarstva vojske, komunisti su u Beogradu streljali „između 13.000 i 30.000 ljudi"?

Свакако да су чинили злочине. Највећи злочин на територији данашње Србије извршен је у селу Вранићу, муслимана је убијено око 8.000 а Хрвата око 2.000:

http://www.pogledi.rs/zlocini-nad-muslimani-i-hrvatima/

Што се тиче комуниста, 12.000 је на списку државне комисије, стварни број је много већи. Мислим да је процена од 30.000 за Београд превелика, али не и 13.000.

[Grizzly Adams]

Можете ли нам рећи нешто више о злочинима које су над грађанима Србије починили припадници Црвене Армије током "ослобођења" 1944/5-е?

[Милан Ракић]

Можете ли нам рећи нешто више о злочинима које су над грађанима Србије починили припадници Црвене Армије током "ослобођења" 1944/5-е?

Док г. Милослав пише одговор, сећам се да је једна бака из цркве Светог Марка причала, да оне другарице са Дорчола, беху изашле тај дан да дочекају ослободиоце... И док су њих три шетајући се испред Народног Позоришта и поздрављајући војнике, изненада су им пришла двојица ослободилаца и гурајући их у један ајнфорт у Доситејевој, стргли су им накит са вратова, почели да цепају блузе и да их присиљавају, знате већ на шта... Срећом, по њих, тада је наишао један партизански официр и растерао ту гамад рода мушкога... Мислим да и наш Драле зна за ту причу, јер нам је та бакица волела приповедати о својој младости, када се скупимо након Литурџи...

[Милослав Самарџић]

Павле Ђуришић од Црне Горе до Лијевча поља:

http://www.pogledi.rs/pavle-djurisic-od-crne-gore-do-lijevca-polja/

[Милослав Самарџић]

Можете ли нам рећи нешто више о злочинима које су над грађанима Србије починили припадници Црвене Армије током "ослобођења" 1944/5-е?

Берислав Станојловић ''Мајор'', кога смо стално виђали пред Вишим судом у Тимочкој улици у време рочишта за рехабилитацију Драже, био је београдски илегалац, потом четник Авалског корпуса, па поново београдски илегалац. По освајању Београда од стране комуниста, био је један од многих којима је наређено да се убаце у њихове редове. Пошто је код њих било много неписмених, то су београдски илегалци одмах упућени на кратке официрске курсеве и тако су доспели на више положаје. Станојловић је послат на службу у 45. комунистичку дивизију (чини ми се) у Зајечар, пролећа 1945.

Једне ноћи цела касарна у Зајечару је мобилисана и послата да брани прилаз граду од ''бандита''. То су црвеноармејци прелазили Дунав у већим групама, пљачкали, убијали, силовали... Станојловић је сазнао да се то раније дешавало више пута и да изгледа раније није било одбране, барем не први пут.

Рафалном паљбом већа група црвеноармејаца је поубијана или израњавана. Рањеници су пренети у Војну болницу у Зајечару. Сутрадан је дошао НКВД. Рањене су побацали са кревета и шутирали, утоварили на камион, одвезли до Дунава и све их бацили у реку.

То се понављало више пута.

Станојловићево казивање је забележено камером.

[Tumaralo.]

Koliko je ljudi stradalo u saveznickim bombardovanjima od aprila do septembra 1944. godine?

Negde pise do 1, 200 a negde do 20 000 ljudi...

[Милослав Самарџић]

Koliko je ljudi stradalo u saveznickim bombardovanjima od aprila do septembra 1944. godine?

Negde pise do 1, 200 a negde do 20 000 ljudi...

Око 10.000.

[Tumaralo.]

Берислав Станојловић ''Мајор'', кога смо стално виђали пред Вишим судом у Тимочкој улици у време рочишта за рехабилитацију Драже, био је београдски илегалац, потом четник Авалског корпуса, па поново београдски илегалац. По освајању Београда од стране комуниста, био је један од многих којима је наређено да се убаце у њихове редове. Пошто је код њих било много неписмених, то су београдски илегалци одмах упућени на кратке официрске курсеве и тако су доспели на више положаје. Станојловић је послат на службу у 45. комунистичку дивизију (чини ми се) у Зајечар, пролећа 1945.

Једне ноћи цела касарна у Зајечару је мобилисана и послата да брани прилаз граду од ''бандита''. То су црвеноармејци прелазили Дунав у већим групама, пљачкали, убијали, силовали... Станојловић је сазнао да се то раније дешавало више пута и да изгледа раније није било одбране, барем не први пут.

Рафалном паљбом већа група црвеноармејаца је поубијана или израњавана. Рањеници су пренети у Војну болницу у Зајечару. Сутрадан је дошао НКВД. Рањене су побацали са кревета и шутирали, утоварили на камион, одвезли до Дунава и све их бацили у реку.

То се понављало више пута.

Станојловићево казивање је забележено камером.

 

 

Da li ovo znaci da su nasi komunisti ubijali crvenoarmejce pljackase, silovatelje?

 

 

Uzgred koliko su pouzdani podaci koje iznosi Pero Simic, npr o Titovom bogatstvu? Cini mi se neverovatnim da je Tito imao veci vozni park od kraljice Engleske, De Gola i Adenauera zajedno!

 

Sta je bila tajna "jugoslovoneskog blagostanja"? Krediti i novac od emigracije (pogovo posle otvaranja granica 1968) ?

[Милослав Самарџић]

Da li ovo znaci da su nasi komunisti ubijali crvenoarmejce pljackase, silovatelje?

 

 

Uzgred koliko su pouzdani podaci koje iznosi Pero Simic, npr o Titovom bogatstvu? Cini mi se neverovatnim da je Tito imao veci vozni park od kraljice Engleske, De Gola i Adenauera zajedno!

 

Sta je bila tajna "jugoslovoneskog blagostanja"? Krediti i novac od emigracije (pogovo posle otvaranja granica 1968) ?

Да, значи.

Добра је Перина књига, то је сигурно тачно.

Благостање у правом смислу речи није постојало, као ни у ма ком комунистичком режиму.

[Милослав Самарџић]

Књиге у издању Теа букс и НИП Погледи, од сада и на Скрибду:

 

 

Милослав Самарџић: Истина о Титовим партизанима:

https://www.scribd.com/book/251702188/Istina-o-Titovim-partizanima

 

Милослав Самарџић: Борбе четника против Немаца и усташа:

https://www.scribd.com/book/251689819/Borbe-%C4%8Detnika-protiv-Nemaca-i-usta%C5%A1a

 

Милослав Самарџић:Срби против Вермахта:

https://www.scribd.com/book/251582436/Srbi-protiv-Vermahta

 

Милослав Самарџић: Крвави Васкрс 1944. - савезничка бомбардовања српских градова:

https://www.scribd.com/book/251582433/Krvavi-Vaskrs-1944

 

Урош Шуштерич: Од Љубљане до Равне Горе:

https://www.scribd.com/book/251582439/Od-Ljubljane-do-Ravne-Gore

 

Радомир Петровић Кент: Четници Источне Србије:

https://www.scribd.com/book/251582446/%C4%8Cetnici-Isto%C4%8Dne-Srbije

 

Велимир Пилетић: Судбина српског официра:

http://www.pogledi.rs/sudbina-srpskog-oficira-2/

 

Борислав Тодоровић: Последњи рапорт:

https://www.scribd.com/book/251585854/Poslednji-raport

 

Милослав Самарџић: Војвода Ђујић и Динарска четничка дивизија:

https://www.scribd.com/book/251588537/Vojvoda-%C4%90uji%C4%87-i-Dinarska-%C4%8Detni%C4%8Dka-divizija

 

Милослав Самарџић: Како је Словенија изгубила Истру:

https://www.scribd.com/book/251541187/Kako-je-Slovenija-izgubila-Istru

[Милослав Самарџић]

Два диктатора - једна прича:

http://www.pogledi.rs/dva-diktatora-jedna-prica/

[w.a.mozart]

Čitao sam dosta o savezničkom bombardovanju Leskovca pa me zanima šta vi mislite o tome, posbno o nalogodavcu i interesima kojima su se rukovodili

[Tumaralo.]

 

Два диктатора - једна прича:

http://www.pogledi.rs/dva-diktatora-jedna-prica/

 

 

Za Causeskua se vidi na prvi pogled da je neobrazovan, prost, seoskog porekla dok za Tita je sasvim druga prica. Bio je elegantan i drzao se kao plemic.

Svirao klavir, isao na macevanje, oblacio se stilski, imao je ukusa. Prosto samo njegovo drzanje je bilo aristokratsko. Zbog svega ovoga mi je uverljivija prica da je on neki agent ubacen u KPJ u medjuvremenu.

I prema objavljenim dokumentima CIA-e se vidi da kad su vrsili analizu naglaska i govora Titovog da su utvrdili da se radi verovatno o Poljaku koji je ucio da prica srpski. Tako da to moze biti razlog zasto je Tito lose pricao a ne neobrazovanje. Niko iz rodnog mesta ga se ne seca. Dalje, Tito je znao strane jezike za razliku od Causeskua. Engleska kraljica Elizabeta je nakon razgovora sa Titom izjavila da je bila iznenadjena kako Tito dobro govori engleski i sa njegovom elegancijom i kulturom uopste. Pitala se -zar je ovaju covek zaista bravar.

I na kraju da li bi se zaista sve delegacije sveta okupile na sahrani jednog beznacajnog lika? Ni na Kenedijevoj sahrani nije bilo toliko visokih zvanica.

[Милослав Самарџић]

Čitao sam dosta o savezničkom bombardovanju Leskovca pa me zanima šta vi mislite o tome, posbno o nalogodavcu i interesima kojima su se rukovodili

Налогодавци су несумњиво комунисти. Ево поглавље о Лесковцу из моје књиге ''Крвави Васкрс 1944'':

 

К ада се пред 4. групом јуришних корпуса мајора Драгослава Ра­чи­ћа Титов генерал Коча Поповић повукао са Јастрепца, преко Топлице и Јабланице, на Косово и Метохију, оту­да је 24. јула 1944. го­дине свом команданту послао следећи извештај:

''Ситуација се нагло и озбиљно компликовала, 21. и 24. диви­зи­­ја праћене четничким јединицама пошле су за нама. Сада се три на­ше дивизије налазе између комуникација Лебане - Медвеђа - Ору­глица. Борба се води на линији. Пробијање по могућности у ви­ше праваца. Захтевајте хитно дејство авијације на Лесковац, Вра­­ње и При­штину, и на комуникацију између тих места.''63

Дакле, пошто офанзива према централној Србији није успе­ла, обласни комунистички командант тражи да англоамерички бо­м­бар­дери разоре српске градове. Он каже да се повлачио ''пра­ћен чет­ничким јединицама'', не помињући Немце, јер нити су они на­па­дали њега, нити он њих. Комунисти су често измишљали бо­рбе против Немаца као изговор за своје поразе од четника, али не и овом приликом. 

Наведени радиограм је класичан захтев за де­ло­вање авијације у позадини непријатеља - а непријатељи Коче По­повића су Срби - да би се спремио терен за нови фронтални на­пад.

Током августа дивизије под командом Коче Поповића и даље су водиле велике бојеве само са четницима. Немачке снаге у овој об­ласти биле су симболичне, док су се, када је реч о Бугарима, ко­мунисти определили за преговоре и сарадњу.

 Уочи почетка Операције ''Недеља пацова'' Поповић наста­в­ља да шаље извештаје против четника и да тражи бомбардовање Ле­сковца. Писао је уобичајене пароле о ''појачаном терору чет­ни­ка'', на­водећи чак да они ''кољу са српом'', како по селима, тако и по гра­довима. ''Задњих дана по Београду, Лесковцу и другим гра­до­ви­ма нап­равили су покољ. Кољу и демократски оријентисане ­гра­ђане'', јављао је 29. августа. Следећи Поповићев радиограм, послат ис­тог дана, састојао се од само једне реченице:

''Најхитније потребно озбиљно бомбардовање Лесковца.''64

Значи, не војних објеката у Лесковцу, већ самог града. Не ни чет­ника, већ цивила, за које је управо написао да их четници не­ми­лице кољу. Поповић се после уобичајене пропаганде о клању, која је подразумевала како народ једва чека комунисте да га за­ш­тите, вра­тио на суштину приче: бомбардовање позадине непри­ја­теља као припреме за фронтални пешадијски напад.

Истог дана он шаље још један радиограм Врховном штабу:

''Бугари у Лесковцу разоружани од Немаца и четника, сем 200 који побегли ка Власотинцима. У Лесковац дошао Брајевић са Јаб­ланичким корпусом, јачине 1.200. У граду има 12 тенкова, од ко­јих пет великих''.65

У стварности, четници су 29. августа ослободили Лесковац, сав­ла­­­давши гарнизон састављен од Немаца и албанских есесоваца. Не­­­­мачки крајскомандант је убијен, а освојен је богат ратни плен. Уп­­раво то је - ослобођење Лесковца од стране четника - било раз­лог да Поповић напише страшну реченицу о потреби најхитнијег и озбиљног бомбардовања овог града. Из комунистичке визуре, би­ло је боље да српски градови буду уништени, него да их они не ос­воје.

Притом, он се послужио још једном тезом комунистичке про­паганде: да су четници, сем што масовно кољу народ, у савезу са Не­мцима. Иначе, четничке фо­р­ма­ције нису му биле познате. Ма­јор Блажа Брајевић био је ко­ма­н­дант 1. косо­в­ског, а не Јабланичког корпуса. Брајевићева је­диница прошла је кроз Лесковац и нас­та­вила ка југу, где је вршена концентрација сна­га у покушају заус­тав­ља­ња Немаца ко­ји су се отуда очекивали.

И сам ток бомбародовања српских градова сведочи да она ни­су им­­ала везе ни са комуникацијама, ни са повлачењем ­Не­ма­ца, нити уоп­ште са окупаторима. Примера ради, један лесковачки ис­то­ри­чар овако је описао страдање свог града, 6. септембара 1944. го­ди­не, када су бомбардери које је тражио Коча Поповић најзад стигли:

''Америчке бомбардерске формације су и раније надлетале Лес­ко­вац у правцу Румуније, тако да су тога дана на рођендан кра­ља Пе­тра Другог грађани Лесковца радознало посматрали наи­лазак ави­­она не очекујући бомбардовање...

Рушило се све без икаквог реда. Град је једноставно требало сра­внити са земљом... Гимназије више није било... Не само да је згр­ада сру­шена, већ је и цела околине око зграде била изрована и на­чи­чкана дубоким левкастим рупама од бомби. Нестало је и малог ђа­чког парка. Богаташка четврт око Гимназије је потпуно уни­ш­те­на. Не­­ма више виле Тонкића са водоскоцима у дво­ри­шту, ни ле­пих ку­ћа породица Гичић, Гроздановић и Тонић, ни ста­ре турске ку­ће Гур­­­­бановића...

Сам споменик ослободиоцима Лесковца из Првог светског рата није био ни окрзнут. Стајао је поносито и гордо усред ру­ше­вина око себе, као опомена и знак да је наш народ неуништив...

Врисак жена, људи и деце парао је небо, родитељи су тра­жи­ли сво­ју децу, свуда рушевине и мртва стока, смрад од изгорелих тела, ва­здух пун отровног мириса и прашине, делови тела ба­чени чак на електричне жице или околне кровове, а по дво­ри­ш­ти­ма коса, ноге, руке и просути мозгови погинулих. Река је била пу­на народа. Чуо се плач, лелек и нарицање са свих страна. Ра­ње­ни су се по­лагано кре­тали речним коритом уз помоћ непов­ре­ђе­них. Деца су из­бе­зу­м­љено бежала на све стране уз неку чудну ври­ску. Цела ова маса кре­тала се ка Хисару.

После бомбардовања Лесковац је изгледао стравично: многе ул­и­­це су биле потпуно раскопане, вода је избијала из порушених ис­­пуцалих цеви, улицама се није могло проћи од стакла, ватре и дима који се дизао из згаришта. Фабрички димњаци су штрчали у небо читави и пркосни а око њих није било града. Видела се чар­шија, али сада са патрљцима порушених палата, трговина и хо­те­ла. На бруталан начин побијени недужни становници, уни­ш­­те­на им­о­ви­на. У овом бомбардовању страдале су читаве по­ро­ди­це и мно­ге из­бе­глице, које су у овом граду биле нашле уто­чи­ш­те по­сле про­те­ри­вања из других места од стране усташа, бу­га­р­­ских фа­­ши­ста и ба­ли­ста...

Прва процена ратне штете показала је енормну цифру од преко две милијарде тадашњих динара. Пописом је утврђено да је овим са­везничким бомбардовањем срушено 475 зграда...

Погинуло је преко 1.000 становника, махом жена, деце и ста­ри­јих људи, што није ни коначна ни прецизна бројка. Извесно је само да је 6. септембар најтежи дан Лесковца у његовој шес­т­ве­ко­в­ној ис­то­рији...

Мора се, на жалост, констатовати да Лесковац не пот­в­р­ђује ни оправданост таквог плана 'Ратвик', а још мање оправ­да­ност Коче По­повића, јер бомбардовање Лесковца није убрзало спро­вођење Опе­рација 'Ратвик', нити је омело повлачење не­ма­ч­ких јединица из Гр­чке.''66

Као и у другим приликама, да би оправдали бомбардовање, Бри­­танци и комунисти слали су извештаје да је оно изведено ус­пе­шно. Ге­нерал Фицрој Маклејн, који је разарање града посматрао са об­ли­жњег брежуљка, не крије да је убијено много цивила, али то оп­равадава наводно великим немачким губицима, за ко­је је сазнао ''из причања избеглица''. Ово су његове речи:

''Губици међу цивилним становништвом били су велики, али се, из причања избеглица, могло закључити да је напад постигао своју свр­ху: било је неколико директних погодака на куће у којима су се на­лазили Немци, уништен је велики број њихових ауто­мо­би­ла и оклопних возила...''67

Као школован официр, Маклејн је свакако знао да позивање на при­че неименованих избеглица није професионално. Он је то учи­­нио да би избегао фантастичне цифре из комунистичког из­ве­ш­таја, које гласе:

''Данас је бомбардован Лесковац у три таласа... Према при­ку­п­љеним подацима погинуло преко 500 Немаца, преко 200 четника и 300 добровољаца.''68

У радиограму послатом дан уочи бомбардовања, Коча По­повић је писао да су у Лесковац са југа стигле чак две немачке ди­ви­зије, са 200 возила. У стварности, међутим, после одласка чет­ни­ка у град су ушле незнатне немачке снаге. Зато су и губици Не­ма­­ца били ми­ни­ма­лни. Цитирани лесковачки историчар пише да је по­гинуло свега 20 Немаца, али та цифра није поуздана, јер је дата на основу исказа сведока, тј. није документована.

Као најпоузданији могу се узети подаци из писма капетана Жи­­војина Митића, команданта Власинског корпуса, од 13. септе­м­бра. Митић је писао некој партизанској команди, поред осталог и ово:

''На Лебане у Јабланици напали су (четнике - прим. аут) та­ко­ђе Бугари и босански партизани, муслимани-балије у црвеним фе­со­вима, а у бомбардовању Лесковца узели су учешћа и хрватски пи­лоти Јосипа Броза Тита и то у наш највећи национални пра­зник - ро­ђендан Њ. В. Краља Петра Другог. Ови гангстери и срб­ож­дери по­били су на најзверскији начин преко 2.000 жена, деце. Лесковац је сра­вњен и замро, Ниш такође. Немаца је погинуло све­га осам. Уве­че је радио Лондон Јавио: 'Погођени сви војнички об­јекти, и изгинули многи немачки војници'. Међутим, није сру­ше­на ни једна фабрика, нити погођен ма који војнички објекат. То се зове по­ли­ти­ком Хрвата и народноослободилачке војске.''69

Не може се са сигурношћу рећи да ли је Митић мислио на по­ги­нуле Немце у Лесковцу, или и у Нишу, који је тих дана поново бо­м­бардован. Погинулих четника у Лесковцу, разуме се, није би­­ло.