Поставите питање Милославу Самарџићу

[Милослав Самарџић]

Досадан сам... Опет извор!?  Ако ни због чег` другог, а  оно за наслов теме... Па тамо је неко погинуо за слободу ове земље , а не да би га звали "Тзв."-цитирам

Чланак о тзв. Сремском фронту је из једне моје књиге, у књизи су фусноте, а овде сам их избрисао.

За шта тачно тражите извор? 

Немци су поставили фронт на десним обалама Дунава и Босута и на левој обали Дрине, а комунисти су са супротних обала терали у смрт голобраде, силом мобилисане младиће, без војне обуке. Немци су фиксирали МГ42, најбржи (пушко)митраљез на свету, 10 цм изнад земље, тако да први меци погађају у ноге, наредни у главе

По војничкој логици, требало је нападати Немце са оне стране коју нису утврдили и испред које није било река - из Славоније. Али, тамо су били хрватски партизани и њихови животи су се штедели.

Ово тврди чак и високи комунистички функционер Милан Трешњић, који је био ту, погледајте од петог минута:

http://www.youtube.com/watch?v=_jUCfuLOg4A

Уосталом, то је ноторно. Као и факат да фронт није померен од одласка Совјета новембра 1944, па до пада Беча, дакле до оног момента када су се Немци сами повукли.

Другим речима, тај ''фронт'' је служио за ликвидацију преко 30.000 српских младића, а додајте томе и Семберију.

Ти младићи су жртве рата. НОП је тзв, они су праве жртве.

О борби за слободу ту наравно нема говора.

Из два разлога.

Прво, за слободу једне земље бори се њена војска, а не нека илегална група.

Друго, за слобуду се не може борити неко коме је циљ ропство, као комунистима. Они су се борили да поробе народ, укидањем свих слобода које се могу укинути: говора, чак и мишљења, штампе, кретања, привређевања, вероисповести, итд.

Наравно, они у пропаганди користе термин ''слобода'', али требало би да је све то прошлост и да сада можемо реално посматрати ствари.

[Милослав Самарџић]

У реду, верујем и теби и гдину Самарџићу, али бих волео да ми уакажете на извор.. Неког нашег повејсничара, Архив Србије, Југославије, Војно историјски Институт, емиграцију... То су ипак озбиљне ствари...Ако схваташ

Навео сам оне две књиге као извор. Имате и књигу једног партизана, заборавио сам му име, ''Личка трагедија''.

[Милослав Самарџић]

Ovo duže vreme pišem i da treba da se ističe JVuO, Jugoslovenska vojska u otadžbini (dok se imala i jedna Jugoslovenska vojska izvan otadžbine, tj. drugo krilo Jugoslovenske vojske, obično u redovima britanske kasnije i američke armije), i ne četnici, ravnogorci i ravnogorski pokret. A pojam četnik ionako ne volim, dok ravnogorci sugerišu da se radi o nekakvoj hajdučkoj bandi sa nekih valjevskih planina.

I naravno JDNZ i tako dalje, i da JVuO nisu činili svega samo neki bradati srpski nacional-monarhisti nego da je bio opštenarodni pokret gde je bilo desničara i levičara, monarhista i republikanaca, demokrata, socijalista i nacionalista i drugih, najviše Srba, ali i Hrvata, Slovenaca, Muslimana itd. - ustvari skoro sve predratne političke frakcije osim Hrvatske Seljačke Stranke, komunista, i naravno ustaša. JVuO je od svih vojnih frakcija bila najmanje jedna partijska vojska a do 1944. nije isticala ni jasno političko opredeljenje jer je sebe smatrala zvaničnom vojskom Kraljevine Jugoslavije sa (egzilnom) vladom u Londonu - tek 1944 formira se JDNZ, Jugoslovenska Demokratska Narodna Zajednica, pod vođstvu socijaliste Živka Topalovića da bi se pružio adekvatan odgovor komunističkom AVNOJ'u.

Ово је у основи у реду, само да прецизирам:

- Није ЈВуО, већ ЈВ. Интерна подела - Југ. војска у Отаџбини, у емиграцији (северна Африка) и у заробљеништву је небитна. Централно гласило нпр. звало се ''Билтен Врховне команде Југословенске војске''.

- Четници су да тако кажем државни назив. Постојали су пре рата, Дражино животно дело била је четничка војна (герилски рат) и прва формација коју је основао маја 1941. звала се Четнички одреди Југословенске војске (јер се на четнички начин ратовања прелазило у случају слома фронтова).

- Равногорци су колоквијални термин, просто речено није постојао  печат ''Равногорски покрет'' (први пут се појавио 1990).

- Браде није носило 99% четника.

- И осим ''Збора''.

- ЈВ није уопште била партијска војска - била је државна војска, као и свака друга регуларна војска тога доба у западном свету, тј. у демократским земљама.

- ЈВ није себе сматрала званичном војском, већ је то и била. И СССР је то признавао до 1944.

- Политичко опредељење није истицано јер је рад политичким странкама забрањен током рата (како по домаћим законима, тако и по окупаторским, с тим што је окупатор оставио КПЈ и Збор). Ту забрану Дража је укинуо почетком 1943, уз ограду да се странке морају бавити националним радом, а не страначким. Главни одбори странака су прихватили позив. Нпр. Главни одбор Демократске странке, на тајном састанку у Београду, гласао је 70% за Дражу а 30% за Недића. Ових 30% чинили су тзв. банкарци, који су тако гласали бојећи се за свој капитал.

Дража је форсирао Топаловића јер је он био у добрим односима са британским лабуристима (социјалистима) и њиховим вођом Атлијем, који ће постати премијер после Черчила. Било је јасно да смо у британској интересној сфери, такође било је познато да између две велике британске странке нема разлика по суштинским питањима, па је Дража дао значај Топаловићу преко нових функција и што је могуће пре послао га у Британију. Међутим, Британци су га ухапсили још у Италији... Дуга прича.

Углавном, Светосавски конгрес није био одговор на Авној. Одржан је тек почетком 1944. јер је било тешко окупити представнике свих странака, из свих делова земље, од Словеније до Македоније. Комунисти су могли да држе конгресе сваки дан, јер их је било мало и били су на једном месту.

[Милослав Самарџић]

Уочи поласка на Вуковар гласно сам супрузи изнео своју дилему "Па који су бре моји!", збуњена ми је рекла "Па, СПО"...нисам ја њу питао за које сам ја, него који су за мене..." нема борбе, нема рата, без"...

 

Ето, поштовани господине Самарџићу то је била моја дилема у вези пристајања на ову или ону страну, дилеме више немам, моји су оно мало што се појави у цркви на Богослужењу и чека да буде поклано од нових левих, левљих, или најлевљих, некога новога рата...а што се тиче поука, држим се Светих Отаца Цркве...

 

Хвала Вама, а, Богу слава, за све...

У реду.

Само сам хтео да нагласим да војска постоји зато да спречи те, ма које, да дођу до цркве...

[Баба]

Ви овде говорите да су четници( ЈВуО) као регуларна војска извршавали егзекуције над комунистима сасвим легално и по закону.

Међутим бројна су сведочанства страдања цивилног становништва од стране четника.

Такође како с обзиром на вашу поставку о регуларној војсци која се у окупираној Југославији бори против окупатора објашњавате сарадњу истих са Немцима и Италијанима?

[Милослав Самарџић]

Ви овде говорите да су четници( ЈВуО) као регуларна војска извршавали егзекуције над комунистима сасвим легално и по закону.

Међутим бројна су сведочанства страдања цивилног становништва од стране четника.

Свака (регуларна) војска има право и обавезу да суди и да извршава пресуде. Ако се при томе не држи закона - она чини ратни злочин. Највише ратних злочина припадници ЈВ починили су над муслиманима (8.000), затим Хрватима (2.000), а онда над Србима, с тим што би у овом случају било потребно велико истраживање да би се утврдила тачна бројка.

Наравно, проблем је у томе што су деценијама комунисти сваку ликвидацију од стране четника проглашавали ратним злочином, а сваку ликвидацију коју су они починили херојским чином. На пример, они и даље славе комесара Љубу Чупића. Њега је на смрт осудио редовни суд у Никшићу, због учешћа у тзв. левим скретањима (''Пасја гробља'', јаме...) Његову фотографију после изрицања пресуде сматрају примером херојства, можда је чак и проглашен за ''народног хероја''. А због чега је осуђен - то и не помињу, мада нема суда који би га ослободио за та дела. Опширније о том случају:

http://www.pogledi.rs/zlocini-komunista-u-crnoj-gori/

Није чудно што постоје ''бројна сведочанства'', јер се сваке године и даље обележава на пример тзв. покољ интелектуалаца у Јагодини - како га је крстио Добрица Ћосић, мада су четници тада ликвидирали сараднике окупатора, петоколонаше, проститутке, итд, од којих су неки сарађивали и са комнуистима, али ни један није био члан КПЈ. Опширније о том случају:

http://www.pogledi.rs/prvofebruarski-pokolj-u-jagodini/

Највећи ратни злочин на територији данашње Србије четници су починили у селу Вранић. То је ратни злочин, без обзира на повод, због ког је локални командант изгубио контролу:

http://www.pogledi.rs/dva-zlocina-u-selu-vranic/

Ликвидације у селу Друговац, које комунисти такође експлоатишу, тешко да се могу сматрати ратним злочином, јер је ту била борба, после које су смртне казне изрицали надлежни официри. Те казне нама данас свакако делују преоштро:

http://www.pogledi.rs/drugovac/

Злочини над муслиманима и Хрватима:

http://www.pogledi.rs/zlocini-nad-muslimani-i-hrvatima/

 

Такође како с обзиром на вашу поставку о регуларној војсци која се у окупираној Југославији бори против окупатора објашњавате сарадњу истих са Немцима и Италијанима?

Да ли је генерал Ратко Младић сарађивао са непријатељима? С обзиром да се неко време са муслиманима борио против Хрвата, и обратно, да се сликао са НАТО генералом Кларком, итд?

Свакако да није. То што је он радио је ствар ратне тактике. То је ноторно, али, да је било комуниста да га оклеветају, и за њега би се у маси сада говорило да је сарађивао са непријатељима.

Према томе, једно је контакт из тактичких разлога, а друго сарадња у формално-правном смислу, која је кривично дело. Једно је кад постоје само две сукобљене стране са јасном линијом фронта, друго је кад постоји преко 20 различитих формација, што је био случај на територији окупиране Краљевине Југославије. Дражина општа директива гласила је, препричавам: имамо много непријатеља и била би лудост ударити на све одједном. Зато тежимо да користимо једне против других и да их тучемо једног по једног. Дража ја масовно користио тзв. тактику легализације - убацивање својих људи у непријатељске редове, нпр. у недићевце и Печанчеве четнике или у Антикомунистичку добровољачку милицију коју су основали Италијани. После су комунисти показивали документа или слике где је тај и тај официр, као нпр. легализован код Пећанца, са Немцима - а нису говорили да су Немци такве вешали, ако би сазнали да су у ствари Дражини.

Наглашавам да није било ситуације да су четници и усташе у истој борбеној линији, док је било да се партизани и усташе боре заједно против четника, ''раме уз раме'', како је записано у једном немачком документу.

[Милослав Самарџић]

Draža je svakako hteo da JVuO bude regularna vojska i ne skupina ili zajednički naziv za dobrovoljačke jedinice pod komandi lokalnih i nezavisnih "vojvoda" ili "warlords", ali mislim da u ovome nije uspevao. Što su razni "četnici" bili više udaljeni od Dražine komande, to su više delovali samostalno i Draža ih nije mogao kontrolisati. Neki od njih su otvoreno sarađivali sa Nemcima, primer Pavle Đurišić i njegovi crnogorski četnici kada je zamalo došlo do međusobnog ratovanja JVuO i Đurišićevih četnika (Đurišić je hteo slobodnu eskortu kroz JVuO-teritoriju da pređe u Nemce - najzad su pušteni, ali im pomoglo nije jer su ih u NDH desetkovali "saveznici" ustaše), a ovim su kasnije doprinuli da se okleveta cela JVuO.

Za moj pojam, da bi došlo do konačne rehabilitacije JVuO, mora da dođe do distanciranja od tog "četničkog" - jer četnika je bilo na svim stranama - i da se naglasuje JVuO kao regularna vojska JV.

ЈВ је била регуларна војска у формално-правном смислу. Кад кажете да није, претпостављам да мислите на нпр. једнообразне униформе, и сл. То није битно у формално-правном смислу. Такође није битан начин рата, који је у овом случају био герилски.

Управо Ђуришић није био далеко, јер је Дража дуго био на његовом терену. Али Дража просто није имао решење за црногорско питање, као ни многи пре и после њега, па мислим да није у реду спочитавати му то. Јер, његова позиција за решење црногорског питања била је најгора, с обзиром на ситуацију.

Ја се не бих одрицао четничког имена. Напротив, мислим да би било добро да се обнове четнички батаљони, као специјалне војне јединице. 

[Милослав Самарџић]

Zbog čega? Onda možemo da imamo i janičare itd. Imamo svoj jezik, ne trebaju nam tuđa imena, pogotovo ne turska. Mislim, da smo 1941-e bili spremniji, danas ne bi imali ni četnike ni partizane.

Пише понегде да је чета турска реч, али пише и да је словенског порекла:

četa f (Vuk, 15. v.) = ieto n (Zoranie,Kosmet) »troupe, Schaar«. Praslavenski ratnički izraz poznat svim Slavenima osim Česima. U poljskom je czata posuđenica iz madžarskoga. Nema paralela u baltičkoj grupi (upor ipak skėsti) nego u italokeltskoj : lat cat-erva i ir. cethern imaju istu osnovu i isto značenje. Odatle deminutiv na -ica četica f, pridjevi na -en i -ъп četen potvrđen samo u četenīk, određeni četni, odatle poimeničenje na -ik četnik m prema ćetnica ΐ; četnik »1° član čete; koji četuje, 2° dekurion /Novi/« je stara riječ jer se nalazi kao posuđenica u madž. esetnek »pandur (u našem jeziku ovo se značenje nalazi i u Vojvodini, Vuk)«, kao obnovljena riječ značila je nekada u hrvatskom domobranstvu »major«. Odatle i prilog četimice. Složenice su: četovođa m (Vuk, Crna Gora)

u kojoj je drugi dio turciziran sa baša (v.): četobaša m kao i četokaik (Vuk) »navicula armata«. Denominal na -ovati četovati, na -ati, -iti raščetati (se) perf. (Sinj, Dalmacija) »rastaviti vojsku na čete« = rasčetiti (se) (Stulić). Izgleda da je četa bilo zbog značenja osjećano kao plural, od čega je stvoren neutrum sing, četo (u Kosmetu se upotrebljava kao prilog u značenju »četimice«: idu Turci sve

četo četo). Riječ je posuđenica ne samo u madž. csata (16. v.) »zasjeda, grex«, esete »tumultus« nego i u svim neslavenskim balkanskim jezicima: krč.-rom. žata, rum. ceată, cine. ceată f »troupe, bande«, arb. cete f, ngr. (u Epiru) τσιότα »Haufe«, tur. çete »Raubzug«. U turskom je nastala i radna imenica na -ci > -džija: çeteci »Plünderer, marodeur«, koja kao posuđenica dolazi kod

nas kao četedžija, a u madž. csetedzsi. Kao posuđenica dobiva u turskom i madžarskom pejorativno značenje. Naročito je značajno značenje arb. cete »1° srodstvo, parente, Verwndschaft, 2° Handschlag beim Wettrennen « (kod Gega), što znači da je slavizam došao kod njih u terminologiju plemena (fisa) i bese. Ie. je osnova *qet- »četa«.

Lit.: ARj 2, 1. 6. 13, 365. Miklošič 35.

SEW l, 152. Bruckner 73. KZ 48, 180. 51,

229. Brugmann, IF 28, 370. Rozwadowski,

RSI 2, 73. GM 446. Joki, Unt. 299. Boisacq*

962. Planta, IF 2, 439. Mažuranić, 168.

[Милан Грујић]

Поштовани господине Самарџићу,

Надам се да можете да ми разјасните следеће.

КАДА СЕ ЗАИСТА ДОГОДИЛО ЛИЈЕВЧЕ ПОЉЕ?

Мене неки из Републике Српске упорно тврде да је било 1944. године. За мене је ово неистина. Ако сам ја добро пратио књиге, у октобру 1944. године на Требави је одржано саветовање четничких команданата на коме је било више од 50.000 четника. Тада долази до разлаза између Чиче и Павла Ђуришића. Према казивању појединих чланова Равногорског покрета у РС, Павле Ђуришић је имао некакав договор са др Секулом Дрљевићем око преласка војске кроз део НДХ што је било грешка. До Лијевча Поља долази тек 1945. године када је већина црногорских и херцеговачких четника послано усташама у Јасеновац. Исправите ме ако грешим.   

[Милослав Самарџић]

Поштовани господине Самарџићу,

Надам се да можете да ми разјасните следеће.

КАДА СЕ ЗАИСТА ДОГОДИЛО ЛИЈЕВЧЕ ПОЉЕ?

Мене неки из Републике Српске упорно тврде да је било 1944. године. За мене је ово неистина. Ако сам ја добро пратио књиге, у октобру 1944. године на Требави је одржано саветовање четничких команданата на коме је било више од 50.000 четника. Тада долази до разлаза између Чиче и Павла Ђуришића. Према казивању појединих чланова Равногорског покрета у РС, Павле Ђуришић је имао некакав договор са др Секулом Дрљевићем око преласка војске кроз део НДХ што је било грешка. До Лијевча Поља долази тек 1945. године када је већина црногорских и херцеговачких четника послано усташама у Јасеновац. Исправите ме ако грешим.   

Да, у априлу 1945. 

Херцеговачки четници су већином изгинули на Козари.

Четници из Црне Горе су маја 1944. постали Други српски добровољачки корпус (љотићевци), како су се они звали, односно Црногорски добровољачки корпус, како су их звали Немци. Крајем 1944. кренули су са Немцима на север, али Немци су их оставили у Босни. Онда су направили тај споразум са Дрљевићем, о стварању Црногорске националне армије. Ђуришић је то покушао да избегне, али је на крају прихватио па је и он са последњом групом отишао у Градишку. Хрвати су убили део руководилаца, око 150 или 200, а остали су ступили у Црногорску националну армију. Добили су капе са грбом који данас има ЦГ. Ускоро се са Немцима и Хрватима повлаче у Аустрију, одакле их Британци враћају у Словенију, а комунисти већину убијају у Кочевском рогу. 

Детаљно о Лијевча пољу:

http://www.pogledi.rs/lijevca-polje/

[Милан Грујић]

У реду, али то на крају се није десило, тј. та група лажних четника није уопште ступила у контакт ни са Дражом ни са Васиљевићем. Чак су и мештани знали да су то лажни четници.

Ја сам слушао казивање мештана Белог Брда код Вишеграда и било ми је нелогично да би ондашњи четници дозволили себи толику неопрезност да им ОЗНАШИ тако приђу. Прича појединих говорника не пије воду.

[Милан Грујић]

Да, у априлу 1945. 

Херцеговачки четници су већином изгинули на Козари.

Четници из Црне Горе су маја 1944. постали Други српски добровољачки корпус (љотићевци), како су се они звали, односно Црногорски добровољачки корпус, како су их звали Немци. Крајем 1944. кренули су са Немцима на север, али Немци су их оставили у Босни. Онда су направили тај споразум са Дрљевићем, о стварању Црногорске националне армије. Ђуришић је то покушао да избегне, али је на крају прихватио па је и он са последњом групом отишао у Градишку. Хрвати су убили део руководилаца, око 150 или 200, а остали су ступили у Црногорску националну армију. Добили су капе са грбом који данас има ЦГ. Ускоро се са Немцима и Хрватима повлаче у Аустрију, одакле их Британци враћају у Словенију, а комунисти већину убијају у Кочевском рогу. 

Детаљно о Лијевча пољу:

http://www.pogledi.rs/lijevca-polje/

Замислите, мене су чак неки професори историје у то убеђивали али нисам попустио јер знам да сам у праву. Тврдоглави Херцеговац . Знам за погибију Херцеговаца на Козари. Из тог периода је чувена песма о погибији Милорада Поповића која се у Херцеговини често гусла. Имао сам прилике да је слушам уживо летос.  

[Милан Грујић]

Да ли се слажете да је ово била права четничка елита?  :good2: 

[Милослав Самарџић]

Замислите, мене су чак неки професори историје у то убеђивали али нисам попустио јер знам да сам у праву. Тврдоглави Херцеговац . Знам за погибију Херцеговаца на Козари. Из тог периода је чувена песма о погибији Милорада Поповића која се у Херцеговини често гусла. Имао сам прилике да је слушам уживо летос.  

Не чуди ме за те професоре, напротив, погледајте шта пише један Ваш колега:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-kako-se-kod-nas-studira-istorija

[Милан Грујић]

Не чуди ме за те професоре, напротив, погледајте шта пише један Ваш колега:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-kako-se-kod-nas-studira-istorija

Погледао сам Вашу преписку са Ацом. Најежио сам се од онога шта сам прочитао. Типични комуњарски професор који мисли да је Тито још жив. :bleh: