Поставите питање Милославу Самарџићу

[Степа]

Да ли је постојала могућност да се нападне Јасеновац у току рата од било које стране?

Имате ли икаквих података о логору Циглана у Приједору?

[kordun]

Не бих рекао да можете имати квалитетне информације о Дражи, када погрешно пишете његово презиме.

Да је имао велике организацијске пропусте - свакако није, јер је то била највећа герила у Европи. Шта онда да кажемо за друге, на пример за партизане, који су због лоше организације дозвољавали да их Немци више опкољавају и масакрирају? Само у Операцији ''Шварц'' погинуло је око 11.500 од око 16.000 партизана, колико је бројала њихова главнина. Подсетићу да су четници у тој операцији имали 17 погинулих, мада су они били први циљ Немцима.

Комунисти су преузели управу над српским устаницима само у Северној Лици, на Кордуну, Банији, Грмечу, Козари... То се десило тако што су чланови КП Хрватске, Срби пореклом, или формално, доводили своје другове Хрвате, под српским надимцима. Основали су штабове и под њих потчињавали поједине одреде. Онда су основали казнене водове и почели да убијају угледне Србе. Устаничке команданте убијали су из заседа (као Илију Десницу), или с леђа (као поручника Мићу Лукића). Било је много побуна, али су у крви угушене. Успеле су побуне нпр. у Горњој Лици, али не у побројаним областима.

Тако је дошло до апсурда да Срби који су отишли у шуму због геноцида Хрвата из осовинског табора, сада долазе под команду других Хрвата, који су иначе били у вези са онима првима. У свим тим областима масовни злочини над Србима настављени су до краја рата - за разлику од оних које су држали четници.

Чак и јединице чији су терени били уз Јасеновац, као 4. и 5. крајишку дивизију, Хрвати су целог рата гонили у напад на Србе, четнике. То што су их ти партизани слушали, у ситуацији када су баш њихове фамилије биле у Јасеновцу, говори колико је комунистичка идеологија опасна.

Било је и дезертера...

http://www.pogledi.rs/dezerterstva-iz-5-kozaracke-brigade/

...али већина је извршавала задатак.

Битан је и податак да су многи очеви ових Срба били у аустраоугарској војсци, па и под командом Хрвата, у тој војсци, и да су заједно са њима учествовали и у нападу на Србију. Другачије речено, Срби који су живели надомак Загреба били су поприлично кроатизовани. Неки од њих били су по националној свести Хрвати, а само формално Срби.

Хвала вам на труду да ми одговорите,ја немам много информација о Дражи Михаиловићу,зато вас и питам,хвала вам на појашњењу у вези са тиме на који начин су комунисти преузели команду над бунама.Ја сам само питао да ли сматрате Дражу одговорним за то,зашто то није спријечено,Срби су се дигли на буну као Срби,не као комунисти,ја сам прије три вечери питао моју маму која је рођена након рата 1948 године и чији је отац бивши командир партизанске чете,борац споменичар шта је било са четницима на Кордуну,мама ми је рекла да су сви у почетку се дигли на устанак као четници,али касније су обиједињени сви у партизане јер није хтјео србин на србина да пуца,мене само занима овдије како је могуће било да комунисти преотму српски народ на своју страну...

Нисте ми требали  помињати партизане,о њима не мислим ништа добро,без обзира што ми је ђед са татине стране погинуо 1944 као партизан у једној битци са усташама...

[Милослав Самарџић]

Пошто сте ме позвали да погледам и пркоментаришем, гледе тензија које у последње време владају на форуму, или ми се то само причињава, дужан сам да кажем следеће...

 

Као војно лице и војник ЈНА, одгајен и одшколован у једном духу, овакве ствари бих могао само као намћор да пренебрегнем...

Као теолог, за своју душу се приватно школујући на Богословском факултету, за поменуто могу рећи-Бог нека им души опрости!...

Као човек, за све што сте поменули у овом сепарату, могу само рећи-СТРАШНО!

 

Признајем да сам од почетка ове теме наступао са позиција извора и просто ми није било "нормално" да неко може да "сакрије" неколико десетина хиљада људи. Жртве комунара нигде и никада нисам оспорио (ако ме је неко питао), али истовремено, ипак, не могу акламацијом да прихватим да је сваки родољуб, припадник НОП и ПОЈ, а priori лош човек, те учесник злочиначког подухвата проту српског и иних народа наше Краљевине, односно послератне ДФЈ....

 

С` тим у вези, волео бих да ми кажете, ако је то икако могуће и ако су Ваша истраживања дала одговор на то... Дакле, где је "граница" међу људима који су се борили за слободу отаџбине? Како је то КПЈ деловала преко својих "послушника" па убијала Србе? Која је и какава улога четничкого покрета, тј. ЈВуО у покрету отпора? Одакле извори о томе да је "Броз направио Сремски фронт, е да би уништио српску младост", итд, итд... 

 

Можда ова питања "делују" провокативно, можда она у својој бити и јесу таква, али је потребно да пронађемо негде ИСТИНУ...

 

Простим језиком речено, не дозвољавам неком комунару да оспори највећу акцију спасавања Савезничких војника у Другом рату-Операција Халјард, али исто тако не слажем се са тиме да је комплетна послератна историја нашег народа фарса, да су људи веровали у фарсу, а не у слободу, итд., итд... Или сам у криву, е да је ипак све фарса... Верујем да схватате, шта хоћу рећи... 

 

Када стигнете и доспете, волео бих да ми одговорите на ова питања... Може и приватном поруком ;

Само законитост је прави одговор. Тако:

1. НОВ и ПОЈ не постоје. Постојали су тзв. НОВ и ПОЈ. А иначе оружане формације илегалне КПЈ, што би се данас рекло - паравојне формације.

2. Не можемо прихватити ни да је сваки припадник Вермахта био лош човек, али то није битно.

3. Граница је поштовање закона.

4. Сви чланови КПЈ били су њени послушници, иначе су поубијани - што је типично за тоталитарне организације.

5. Четнички покрет је надимак, име је Југословенска војска - дакле као и пре рата. ЈВуО је део интерне поделе. Нпр. није постојала Врховна команда ЈВуО, већ Врховна команда Југословенске војске. Дража је био начелник штаба ВК ЈВ и војни министар Краљевине Југославије.

6. У вези тзв. Сремског фронта, дуга је прича, али погледајте нпр. ово:

 http://www.pogledi.rs/tzv-sremski-front/

7. Јесте фарса. Ако сумњате, распитајте се да ли је нпр. у Северној Кореји могуће писати објективну историју.

[Милослав Самарџић]

Да ли је постојала могућност да се нападне Јасеновац у току рата од било које стране?

Имате ли икаквих података о логору Циглана у Приједору?

Постојале је формално, али у суштини не, јер Хрвати нису хтели да нападају друге Хрвате.

[Милан Ракић]

То се десило тако што су чланови КП Хрватске, Срби пореклом, или формално, доводили своје другове Хрвате, под српским надимцима

 

Извор? 

[Милослав Самарџић]

Хвала вам на труду да ми одговорите,ја немам много информација о Дражи Михаиловићу,зато вас и питам,хвала вам на појашњењу у вези са тиме на који начин су комунисти преузели команду над бунама.Ја сам само питао да ли сматрате Дражу одговорним за то,зашто то није спријечено,Срби су се дигли на буну као Срби,не као комунисти,ја сам прије три вечери питао моју маму која је рођена након рата 1948 године и чији је отац бивши командир партизанске чете,борац споменичар шта је било са четницима на Кордуну,мама ми је рекла да су сви у почетку се дигли на устанак као четници,али касније су обиједињени сви у партизане јер није хтјео србин на србина да пуца,мене само занима овдије како је могуће било да комунисти преотму српски народ на своју страну...

Нисте ми требали  помињати партизане,о њима не мислим ништа добро,без обзира што ми је ђед са татине стране погинуо 1944 као партизан у једној битци са усташама...

Дража је послао групу од око 80 официра и подофицира родом из тих крајева, да преузму команду. Али, они су путовали 6 месеци, а у путу половина је изгинула у борбама против усташа. Кад су стигли било је касно, па су остали југоисточно од Бањалуке - Команда Западне Босне.

За сам тај процес преузимања команде од стране Хрвата над српским устаницима, битна је књига ''Револуција у Лици'' Манета Пешута. Можете је пронаћи на нету.

Ево укратко и случаја мајора Рашете.

Мајор Рашета је доживео нервни слом и повукао се фебруара 1942. године, после следећег случаја: по­ручник Станко Шакић, до тада у Србији, дошао је у Лику, у Доњи Лапац, и рекао Рашети да ће ићи да ви­ди свог рођеног брата Мићуна, у село Висућ. Ра­ше­та му је рекао да не иде, јер је Мићун комуниста, одан партији, и да ће га убити. 

''Идите Ви, мајоре, код неког доброг доктора да Вам прегледа мозак'', одговорио је поручник Шакић и отишао. 

Пришао је брату раширених руку, а овај је извадио пиштољ и убио га. 

Догађај је описао Никола Плећаш Нитоња, пар­тизански командант који је 1943. године пребегао у четнике и потом емигрирао, у својој књизи ''Пожар у Крајини''.

[Милан Ракић]

6. У вези тзв. Сремског фронта, дуга је прича, али погледајте нпр. ово:  http://www.pogledi.r...-sremski-front/

 

Досадан сам... Опет извор!?  Ако ни због чег` другог, а  оно за наслов теме... Па тамо је неко погинуо за слободу ове земље , а не да би га звали "Тзв."-цитирам

[Милослав Самарџић]

Извор? 

И Вама препоручујем књиге ''Револуција у Лици'' и ''Пожар у Крајини''.

[Баба]

4. Сви чланови КПЈ били су њени послушници, иначе су поубијани - што је типично за тоталитарне организације.

 

Само да додам потврде ради преписку између Тадића и Ђиласа (Оца Бориса Тадића и оног негдашњег Ђиласа функционера СФРЈ комунисте)

 

prepisku jedinog preživelog iz masakra u Gornjem Polju i njegovog organizatora, koja je skrivana 36 godina.

 

http://www.nedeljnik.co.rs/prepiska_tadic_djilas.html

 

Дакле извор су двоје комуниста а не четници тако да не може бити објективније.

[Баба]

Извор? 

 

Ово већ није никаква тајна. То је баш напротив позната ствар да су партизани пре свега стога што су им јатаци били српски сељани користили "ник нејмове" највише налик на српске, управо да би били прихваћени у средини у којој пребивају. Тако није било само са Хрватима него и са муслиманима и другима...

[Милан Ракић]

Ово већ није никаква тајна. То је баш напротив позната ствар да су партизани пре свега стога што су им јатаци били српски сељани користили "ник нејмове" највише налик на српске, управо да би били прихваћени у средини у којој пребивају. Тако није било само са Хрватима него и са муслиманима и другима...

 

У реду, верујем и теби и гдину Самарџићу, али бих волео да ми уакажете на извор.. Неког нашег повејсничара, Архив Србије, Југославије, Војно историјски Институт, емиграцију... То су ипак озбиљне ствари...Ако схваташ

[Баба]

У реду, верујем и теби и гдину Самарџићу, али бих волео да ми уакажете на извор.. Неког нашег повејсничара, Архив Србије, Југославије, Војно историјски Институт, емиграцију... То су ипак озбиљне ствари...Ако схваташ

Стварно се извињавам што сад спамујем али просто морам јер ми је невероватно да је за ово потребан писани документ.

Могу ти навести као најрелевантнији извор моју покојну бабу, која је препознала једног муслимана у партизанским редовима који пролажаше кроз село а којег су други партизани зазивали српским именом. Кад је она хтела да га ослови по имену он јој је лично препоручио да то не чини. Такође ти могу као релевантан извор навести и осталу моју родбину која зна за тај факат што живу што мртву. Дакле историја није само оно што је написано у књигама, него и сведочанство из наше шире и даље околине, родбине, пријатеља итд.

[Милослав Самарџић]

Поздрав Милославе...

 

Која је по теби најбоља књига која се бави послератним злочинима комуниста у Србији? Као што је познато без суда је убијено на десетине хиљада људи.

Прота Сава Банковић, ''У предворју пакла''.

[Милослав Самарџић]

Такође, која је права истина о смрти др Војина Андрића (за оне који не знају, најмлађег предратног доктора наука у земљи, шефа пропаганде Дражине Врховне команде).

Убили су га комунисти када је одслужио 20 година у Митровици и изашао. 

[Милослав Самарџић]

Да ли је било паметно рећи било шта лепо о Љотићу у време када је то написао митрополит, пред ослобођење?

Невезано за тему, зашто сви који желе рећи нешто лоше о Љотићу користе мемоаре митрополита? 

Митрополит то није писао за објављивање. Иначе, његова књига је сјајна, види се да је био племенит човек, тј. да је човек који не лаже. Опис Љотића као особе ситне душе и покварењака је уверљив.

Шта је вредно у Љотићевим сабраним делима? Њих је уопште тешко сврстати у неки жанр. Историја није, публицистика није, новинарство није, политика није, о науци нема говора, књижевне вредности нема. Мене највише подсећају на проповеди оних лидера секти из америчких филмова. Видим да неки ваде једне цитате и тврде да није био нациста, други ваде неке друге и хвале се да је био нациста и на крају постао део СС формација, трећи цитирају ово, четврти оно... Заиста има тамо различитих ставова - типично за данашње политичаре, али не и за ондашње, тако да он на тој демагогији и није могао да добије више од 1% на изборима, рачунајући и Хрвате, његове присталице, који су цртали кукасте крстове на предизборне плакате.

А шта мислите о овоме:

http://www.pogledi.rs/najvece-cinkarenje-u-istoriji-srba/

 

Такође бих Вас замолио да прочитате ова два чланка:

http://www.pogledi.rs/ljoticevci-i-bitka-za-srbiju-1944/

http://www.pogledi.rs/bitka-za-srbiju-ljoticevska-verzija/

 

Наглашавам да је у другом детаљно описано како су љотићевци фалсификовали историју - исто као и комунисти.

Такође наглашавам да не желим да пишем нешто лоше о Љотићу, или ма коме, него тежим што објективнијој реконструкцији догађаја.

Ако било шта демантујете из ова три чланка - ја ћу те исправке радо уврстити у будућа издања својих књига.