Поставите питање Милославу Самарџићу

[Милослав Самарџић]

Нови тизер за документарац ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'';

[Милослав Самарџић]

Досије Панић (1)

Да ли се сећате Милана Панића? Још од када се далеке 1992. године чуло да је овај “контроверзни“ амерички бизнисмен кандидат за југословенског премијера, дописник “Погледа“ из Њујорка започео је серију чланака, која ће постати класичан пример истраживачког новинарства. Каквог је данас све мање. Ни после толико времена, ништа из ове серије није демантовано – напротив, и даље се потврђује, пошто најновија вест гласи да се Панић уортачио са бившим руским министром спољних послова Козирјевом, кога такође памтимо по злу.

Следи први чланак из серије

ПИШЕ: др Петар Павловић

Наставак чланка:

http://www.pogledi.rs/dosije-panic-1/

[Милослав Самарџић]

Досије Панић (2)

У истом чланку, у истом броју „Л. А. Тајмса,“ још стоји и то да је Панићево предузеће (а) пристало на вансудску нагодбу по тужби савезних органа у вези са лажним извештајима и ширењем нетачних финансијских података током 1972. године, и (б) прихватило нагодбу у једној другој тужби која се темељила на наводима сличне врсте, тако да је оштећеним странама исплатило $1 милион у готовом новцу.  Ово је типичан садржај стотина чланака о Панићу и његовим предузећима у америчкој штампи. Ту нема скоро ни једног написа где се не помиње нека превара, тужба или исплата некакве, често позамашне, глобе или надокнаде.

ПИШЕ: Др Петар Павловић

http://www.pogledi.rs/dosije-panic-2/

[Милослав Самарџић]

Досије Панић (3)

У поређењу са предстојећом ером бестидне корупције под председничком палицом Милана Панића, моралисти ће чежњиво уздисати за вулгарним екцесима епохе Јосипа Броза, која ће им се чинити као право викторијанско доба у јавном животу земље (прим. ур: процена дописника “Погледа“ из 1992. године)

Пише: Др Петар Павловић

Наставак:

http://www.pogledi.rs/dosije-panic-3/

[Милослав Самарџић]

После 23 године: Парадигма Панић

Научена беспомоћност и ишчекивање месије је константа српске политичке психологије. Идеално, лажни искупитељ долази извана и издалека, незнано ко и откуда, и покренут чистим алтруизмом решава нагомилане проблеме народа коме никако не полази за руком да помогне самоме себи. Панићев мецена Слободан Милошевић био је (и затим још неко време остао) српски месија још пре Панићеве краткотрајне интервенције, а пре тога ту улогу играо је злокобни Јосип Броз. Потом је плашт месије носио Ђинђић

ПИШЕ: Др Петар ПАВЛОВИЋ

Наставак:

http://www.pogledi.rs/posle-23-godine-paradigma-panic/

[Милослав Самарџић]

Топлички партизани Ђинђићи и Мићуновићи

Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст...

Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића. Драгољуба Мићуновића су као комунисту пребацили у разред више у гимназији 

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Наставак:

http://www.pogledi.rs/toplicki-partizani-djindjici-i-micunovici/

[Agnostik]

Kako komentarisete napade Holma Zundhausen na vas racun. 

[Милослав Самарџић]

Холм Зундхаусен, савремени немачки историчар специјализован за историју Балкана, а реч је о књизи ''Историја Срба'', у којој помиње и мене (напомена ако неко не зна о коме је реч).

А помиње ме у тако што ме изједначава са Субнором, у смислу две екстремне фракције у историографији, четничка и партизанска, а истина је негде у средини.

Написао сам критику те његове књиге, коју никако да објавим у збирци критика разних књига. Двадесетак.

Прво, он не зна српски и није читао ни једну моју књигу, мада неке наводи у фуснотама. Како рече Батаковић недавно, апострофирајући и Зундхаусена, поред других страних историчара који пишу о Србима а не знају српски - то њима све суфлирају ''домаћи издајници'' из круга двојке.

Ко год је читао моје књиге, зна да оне не могу бити антипод Субнору, јер су то два неупоредива приступа историји: идеолошки и неидолошки.

Разуме се да Зундхаусенова историја Срба није објективна. Колико се сећам, он напомиње да намерно користи муслиманске и хрватске ауторе о Србима да би избегао српску необјективност. 

[Милослав Самарџић]

Синоћ је РТС поново репризирао филм Битка на Неретви. Тим поводом, да се подсетимо једне ТВ полемике о Бици на Неретви, између Александра Вулина, Бојана Димитријевића и моје маленкости:

[Милослав Самарџић]

Двери: Осмехом до победе

Такозвани расцеп у Српском покрету Двери може бити један од најважнијих догађаја на српској политичкој сцени у последње време

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Наставак:

http://www.pogledi.rs/dveri-osmehom-do-pobede/

[Agnostik]

Холм Зундхаусен, савремени немачки историчар специјализован за историју Балкана, а реч је о књизи ''Историја Срба'', у којој помиње и мене (напомена ако неко не зна о коме је реч).

 

Sta Zundhausen nije znao srpski (preminuo je inace) kako se mogo onda baviti toliko dugo srpskoj istoriji cak i pre ratova 90tih. 

 

To znaci po vama nije dobar istoricar bio??

[Милослав Самарџић]

Sta Zundhausen nije znao srpski (preminuo je inace) kako se mogo onda baviti toliko dugo srpskoj istoriji cak i pre ratova 90tih. 

 

To znaci po vama nije dobar istoricar bio??

Батаковић је написао да он није знао српски. Странци су написали преко 2.000 књига о ратовима 1991-1995, а не верујем да је 1% њих знао српски.

На основу ове његове књиге о историји Срба, свакако да није био добар историчар.

[Милослав Самарџић]

Нешто нисам приметио да се овај јубилеј помиње у медијима, за разлику од неких других датума:

http://www.pogledi.rs/31-avgust-dan-slobodjenja-loznice-1941/

[Милослав Самарџић]

Полемика о Добрици Ћосићу

Када су се мештани Велике Дренове одбили да њихова школа понесе име по Добрици Ћосићу, ‘’Вечерње новости’’ су објавиле извештај Расинског партизанског одреда, који садржи и Ћосићев потпис, о убиству 15 особа. Комунистички историчар Милан Радановић оспорава да је ово убиство било злочин и оптужуује саговорника ‘’Новости’’ Ратка Лековића за ревизионизам. Ово је Лековићев одговор:

ПИШЕ: Ратко ЛЕКОВИЋ

http://www.pogledi.rs/polemika-o-dobrici-cosicu/

[Милослав Самарџић]

Битка на Западној Морави (Битка на Парцанској коси)

 

Током 20. сеп­те­­м­бра водиле су се крваве борбе на левој обали Западне Мо­ра­ве, али одлучујући окршаји одигравају се сутрадан, 21. сеп­те­м­­б­ра 1944, ка­­да четници крећу у противофанзиву. Борбе вођене тог дана Сто­­шић овако описује: “Надмоћним снагама и све­шћу да је ово по­с­ледњи бедем продору партизана у централну Србију, че­тни­чке снаге су натерале на повлачење партиза­н­с­ке јединице на чи­та­­вој линији. Неочекивано снажан удар изазвао је тоталну пометњу да су, у хаосу повлачења, “Црногорци“ сти­гли из Велике Дренове у Мрзеницу, а 3. српска из Беле Воде и Ко­њу­ха до Велике Дренове и Медвеђе, где су прешли Мораву“

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Наставак:

http://www.pogledi.rs/bitka-na-zapadnoj-moravi-bitka-na-parcanskoj-kosi/