Поставите питање Милославу Самарџићу

[banana]

Da li se zna koliko je ljudi u Srbiji tokom rata bilo uz cetnike a koliko uz komuniste,procentualno?

[Милослав Самарџић]

Da li se zna koliko je ljudi u Srbiji tokom rata bilo uz cetnike a koliko uz komuniste,procentualno?

Према извештају немачке обавештајне службе, било је 80% за Дражу, 15% за Недића, а 5% су делили комунисти и љотићевци.

На западу, огромна предност четника ила је до линије Козара - Дрвар.

[Милослав Самарџић]

Сарадња комуниста и Немаца у чачанском крају 1941. и 1942. године

 

Током 1942. године по списковима које су им дали комунисти Немци су у Такову ухапсили и потом убили “300 присталица Драже Михаиловића“. Како је ово било опште познато, неки од тих комуниста су касније, 1949, морали да се изведу преду суд, али казне су биле благе

 

ПИШЕ: Горан ДАВИДОВИЋ

 

http://www.pogledi.rs/saradnja-komunista-i-nemaca-u-cacanskom-kraju-1941-i-1942-godine/

[Милослав Самарџић]

Адресар библиотека Србије

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Сваке године у ово доба Народна библиотека Србије и Министарство културе саопштавају издавачима резултате откупа књига за библиотеке, па нас тако подсећају и на једну веома непријатну ствар: на адресе библиотека широм Србије.

У адресару, наиме, видимо имена масовних убица и ратних злочинаца, као и појмове који подсећају на катастрофу народа и државе коју су они изазвали, а чије последице трају и данас.

За утеху, тих имена и појмова из године у годину све је мање у називима главних градских улица – јер су библиотеке углавном у центрима градова – али и данас их је превише: најмање 35.

Уверите се и сами:

http://www.pogledi.rs/adresar-biblioteka-srbije/

[Милослав Самарџић]

Извештај са промоције документарца ''Краљевина Југославија у Другом светском рату'' у Љубљани:
http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%99%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8/

[Милослав Самарџић]

Па где си бре Милославе.....

 

Пс. Шумадинац 

[Милослав Самарџић]

Ако сте у прилици, пласирајте овај чланак на енглеском говорном подручју:

http://www.pogledi.rs/en/a-book-of-falsehoods/

[Милослав Самарџић]

Дража ''у Аушвицу''

Нова изложба Историјског музеја Србије: Не само што нема ни речи о масовном логорисању и убијању “присталица Драже Михаиловића“, него је у делу изложбе о суђењима нацистима после рата увршћено је и суђење генералу Михаиловићу!

ПИШЕ: Ратко ЛЕКОВИЋ

http://www.pogledi.rs/draza-u-ausvicu/

[Милослав Самарџић]

Нови трејлер за документарац, за епизоде 1-6, које сада радимо:

[Милослав Самарџић]

Битка за Србију 1944. године

Дакле, да су онако велике количине оружја и ратне спреме За­падни савезници испоручили четницима, а не комунистима, до Би­тке за Србију не би ни дошло. Комунистички покушаји зав­р­ши­ли би се на рубљењу најистуренијих српских територија на за­па­ду и југу, уз помоћ непријатељски настројених народа и на­ци­о­налних мањина, али би у целини они остали једна од маргиналних пролазних појава српске историје

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Наставак:

http://www.pogledi.rs/bitka-za-srbiju-1944-godine/

[Милослав Самарџић]

Данас нам је стигло Решење о Дражиној рехабилитацији:

http://www.pogledi.rs/resenje-o-drazinoj-rehabilitaciji/

[Милослав Самарџић]

Парастос у Клисури

 

Како је уништен споменик једној жртви, да би се на његовом месту подигао споменик џелату, који је при томе проглашен за жртву?

 

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

Да ли ће се икада искоренити последице комунистичке власти – то је прво питање које се намеће после читања књиге Младомира Ћурчића “Парастос у Клисури“.

Ћурчићева књига спада у тзв. локалну, може се рећи и у микро историју, јер је у епицентру само једно место, Манастир Клисура у долини реке Моравице, између Ариља и Ивањице, и само један догађај – злочин почињен у овом Манастиру 9. децембра 1941, с епилогом у виду подизања спомен-плоче на месту злочина, 29. јуна 2014. године. Међутим, прича је универзална, класична, прави пример како један локални догађај може разумети и неко с другог краја планете.

Књига попут ове је управо оно што нам недостаје, јер живимо у доба инфлације крупних речи и парола, које маскирају и прикривају суштину приче. Да ли неко то систематски смишља или не, тек, већ површни преглед штампе и интернета показује доминацију флоскула типа: у рату нема невиних, сви су чинили злочине, и једни и други су исти и сл. Због тога је уобичајен политички говор постао онај о превазилажењу подела, националном јединству, помирењу, итд, где се пре свега мисли на “четнике и партизане“.

Младомир Ћурчић на једном, хируршки прецизно и доказима убедљиво поткрепљеном примеру, открива да такав манир у ствари значи заборав жртве уз истовремено слављење џелата као жртве. Како се све то чини под патронатом и световних и духовних власти, последице су несагледиве и у моралном и у сваком другом смислу.

Како ја Манастир Клисура стигао у ову причу?

 

Наставак:

http://www.pogledi.rs/parastos-u-klisuri/

[Милослав Самарџић]

Осамдесет посто мештана Велике Дренове, родног села Добрице Ћосића, противи се да њихова школа понесе име овог партизанског комесара и идеолога. Мештани су тражили референдум, али им је то право ускраћено. Министарство просвете и многи бивши Ћосићеви другови комунисти, укључујући и оне који су сада у Крунском савету (видети крај чланка), надјачали су Дреновљане.

За све оне који мисле де ја Ћосић био добар писац, препоручујемо до сада најбољу анализу његових (не)дела, из пера Маринка Арсића Ивкова, под насловом “Корени НИН-ове награде“. Наиме, ова награда је установљена ради промовисања комунистичког духа у књижевности, а прва додела је каснила јер ни екипа стручњака није успела на време да упристоји Ћосићеве “Корене“. Сем тога, за комунисте неочекивано, те 1954. године појавио се роман Иве Андрића “Проклета авлија“, па га жири једностано није узео у разматрање.

Подсећамо и на чланак “Романописац из Агитпропа“, писан са комунистичким предзнаком, али они се најбоље познају. У овом чланку видимо да је Ћосић завршио калемарску школу – једину коју је имао – тек у зиму 1942/43. у Ваљеву, као и да му је (туђа) вила у Титовом комшилуку поклоњена негде око 1970, дакле тек пошто је постао “дисидент“. Оцена Ћосићевог књижевног дела је иста као у чланку Маринка Арсића Ивкова: безвредно.

О моралном лику Добрице Ћосића писао је епископ Атанасије Јевтић. Ћосић је директно фалсификовао догађаје у којима је учествовао, зато што је, пише еп. Атанасије, био “човек презаузет собом, скоро затвореник самосвојега, махом умишљенога, а засигурно дефетистичкога света, а он реални свет нихилистички дубоко презире, јер га није успео да преобликује „по својој слици и прилици“.

Подсећамо и на чланке Милослава Самарџића Демантујем књиге Добрице Ћосића као и  Добрице, седи, један!

Следи чланак о побуни мештана Велике Дренове:

 

http://www.pogledi.rs/pobuna-mestana-dobrica-cosic-je-zlocinac-necemo-da-skola-nosi-njegovo-ime/

[Милослав Самарџић]

 

Словеначки документарац о злочинима комуниста

 

Филм емитован на ТВ Словеније 2007. године, показује како су комунисти маја и јуна 1945 убили око 10.000 Словенаца, које су претходно мучили, а жене силовали. Много деце остало је без родитеља и ово је прича о тој деци.

 

Линк ка филму:

 

http://www.pogledi.rs/deca-s-petricekovog-brda-slovenacki-dokumentarac/

[Милослав Самарџић]

Јевреји у четницима, чланак и три фотографије:

http://www.pogledi.rs/jevreji-u-cetnicima/