Поставите питање Милославу Самарџићу

[Милослав Самарџић]

Нове књиге ''Погледа'', од данас на нашем штанду на Сајму књига.

 

Милослав Самарџић: Мајор Палошевић

 

Миодраг Палошевић је живео 44 године, од којих само 14 није носио војничку униформу. У војсци је био од 1912. до 1916, па потом од 1919. године до краја живота.

После трагедије изазване раним губитком родитеља, и ра­тном драмом, његов живот креће узлазном линијом од је­се­ни 1916. године, тј. од почетка школовања у Француској.

Завршио је војну академију и лутао по гарнизонима ши­­ром земље, да би 1936. године добио службу у родном Бе­о­граду, и то као ордонанс официр веома популарног ге­не­рала Војислава Томића. На Палошевића прелази део ге­не­ралове славе у војним круговима, док у грађанском Бе­о­гра­ду његово име постаје познато када се учланио у Српски ку­лтурни клуб, 1939. године.

Официрска каријера Миодрага Палошевића достиже врхунац нешто раније током те 1939. године, ступањем на дужност у Главни ђенералштаб. Када је 1940. године рас­пи­сан конкурс за официре спе­ци­јалних четничких јединица, ма­јор Палошевић је реаговао импулсивно, због успомене на старе четнике, са којима је про­вео много времена као де­­чак. На конкурсу су тражени ели­тни официри, а како су сви официри Главног ђенера­л­ша­ба били елитни, жеља му је испуњена…

Из поговора Милослава Самарџића

http://www.pogledi.rs/17493/

[Милослав Самарџић]

Предраг Д. Ивановић: Ко су љотићевци?

 

Пред читаоцима је још једна књига са ломаче – “Ко су љотићевци“ аутора Предрага Д. Ивановића, премијерно објављена 1954. године у Чикагу. Књига је изузетно ретка, јер су је љотићевци, чим се појавила, сестематски набављали и спаљивали. Тај њихов чин се може разумети, јер су у књизи бројни сведоци описивали конкретна кривична дела љотићеваца, док је аутор директно позивао на задовољење правде. Међутим, тешко је разумети факат да ово дело практично не постоји за званичну историографију у Србији после 1990. године, када је освојена каква-таква слобода говора. Штавише, државни историчари, на катедрама и у институтима, и данас користе и препоручују студентима љотићевску емигрантску литературу, поред, наравно, комунистичке литературе.

Сем тога, љотићевске књиге су у Србији више пута прештампаване и релативно лако су доступне, док и даље нико не прештампава брошуре и књиге у којима је љотићевска пропаганда директно демантована, чији су аутори, поред Предрага Д. Ивановића, пуковници Бранислав Пантић и Јован Тришић, Војин К. Јаничић и други.

Предраг Д. Ивановић, предратни правник у Министарству унутрашњих послова и резервни официр који је рат провео у заробљеништву, био је један од лидера српске политичке емиграције у Америци. Још од послертаних избегличких логора постао је близак сарадник др Слободана Драшковића. Као правник, Ивановић је сачинио стручну анализу љотићевских (не)дела, нарочито настојећи да сакупи писане изјаве што већег броја сведока очевидаца. Занимљиво је да је већина тих сведока током рата припадала Српској државној стражи Милана Недића, међу којима су најпознатији потпуковник Манојло Кораћ и потпоручник Сава Јуришић, командант 2. гвозденог пука. Сви они заједно успели су да створе дело трајне вредности.

Милослав Самарџић

http://www.pogledi.rs/predrag-d-ivanovic-ko-su-ljoticevci/

[Милослав Самарџић]

Ових дана у издању НИП “Погледи“ појавила се књига Предрага П. Ивановића “Ко су љотићевци?“ То је прво домаће издање књиге, а иначе друго, јер је први пут штампана 1954. године у Чикагу, под патронатом Српског културног клуба др Слободана Драшковића.
До сада је прештампано много књига из емиграције, али ова је увек заобилажена. Не само што није прештампавана, него се и цитира спорадично, док се љотићевска литература и прештампава и цитира.
То су разлози због којих на овом месту преносимо неколико поглавља из књиге “Ко су љотићевци?“

 

На последњој страни корице новог издања књиге објављен је део једног документа који је у Архиву Града Београда недавно пронашао истраживач Ратко Лековић. То је извештај поверљивог Љотићевог потпоручника Радојице Ђурића Гестапоу.
Ђурић је убачен у затвор као лажи заробљеник – четничког официра, у ћелију бившег министра Ђорђевића, који се добро држао упркос мучењу. Ђорђевић је поверовао Ђурићу да је заиста четник и открио му је да припада Дражиној организацији. Потом је још више мучен и на крају је убијен.
Овај документ је пример најважније љотићевске активности током рата – денунцијације Дражиних присталица Немцима. Једном приликом су доставили Немцима списак од чак 7.630 Дражиних сарадника и присталица. Многе од њих Немци су похапсили, мучили и ликвидирали.
Препис и оригинал писма објављени су на дну поменутог чланка.
Љотићеве присталице требало би ово да прочитају по двапут.

Наставак:
http://www.pogledi.rs/knjiga-o-ljoticevcima/

[banana]

Da li je Tito glavni krivac sto je doslo do sukoba partizana i cetnika?

[Милослав Самарџић]

Da li je Tito glavni krivac sto je doslo do sukoba partizana i cetnika?

Није. И пре њега то је био циљ комуниста.

[Милослав Самарџић]

Демократе и радикали

Замишљена граница Карлобаг-Карловац-Огулин-Вировитица већ годинама односи радикалима стотине хиљада гласова. Па ипак, за њих је излаз из замке веома једноставан…

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Чланак с почетка 2004. године, наставак:

http://www.pogledi.rs/demokrate-i-radikali/

[Милослав Самарџић]

Као русофили, ми бисмо наследнику Совјетског Савеза – Русији, опростили и Стаљина и Тита и Коминтерну, али проблем је што то од нас нико и не тражи, већ нам се намеће лаж да нам никад са Истока никакво зло није стигло, док се за Запад тврди обратно

 

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

 

Наставак:

http://www.pogledi.rs/srbija-izmedju-istoka-i-zapada/

[banana]

Koji je glavni razlog sto je Cercil prestao da podrzava Drazu i poceo da podrzava Tita?

[Милослав Самарџић]

Страх од сеператног мира Хитлер-Стаљин почетком 1943, после кога би се нацисти и комунисти заједно устремили на запад. Да подстакну Стаљина да то не чини, дали су му Пољску, Чехословачку и Југославију.
Наравно у комбинацији са фактором што мањи сопствени губици (инвазија Нормандије 1942. или 1943. затекла би Црвену армију на сопственој територији и не би било ширења комунизма на запад, али би то подразумевало много веће жртве западних сила).

[Милослав Самарџић]

Совјети и Дража:

 

Да ли je Русија напустила комунистичке неистине када су Срби у питању још нисмо сигурни… Никаква војна парада није требало да се одржи овог октобра у Београду, јер je тих дана 1944. године српски народ пао у ново ропство. Ни председнику Путину није било место на лажној прослави Стаљиновог тријумфа...

 

Пише: Васа КОСТИЋ

http://www.pogledi.rs/sovjeti-i-draza/

[banana]

Da li se zna ko je u stvari bio Tito i sta je bilo sa pravim Titom iz kumrovca?

[Степа]

Да ли је Павле Ђуришић одликован гвозденим крстом од Нијемаца?Каква је улога Војводе Ђујића и четника на тим крајевима,је ли било сарадње са било ким још осим са Италијанима?

[Милослав Самарџић]

Први пут у јавности: Бањица – ДМ логор!

 

“Прихватни логор Дедиње“, данас познат као ‘’Логор на Бањици’’, састојао се из два дела: један под контролом недићеваца, други под контролом Немаца. Поред основног назива, Немци су за свој део логора користили и термин “ДМ логор Дедиње“, зато што се у њему налазило највише “присталица Драже Михаиловића“, како су их они називали. Документа о Бањици налазе се у Архиву Града Београда и до сада су их видели многи истраживачи, али ово је први пут да се један такав документ износи у јавност, после 70 година!

 

Пише: Ратко Лековић

 

http://www.pogledi.rs/prvi-put-u-javnosti-banjica-dm-logor/

[Tumaralo.]

Овај документ је пример најважније љотићевске активности током рата – денунцијације Дражиних присталица Немцима. Једном приликом су доставили Немцима списак од чак 7.630 Дражиних сарадника и присталица. Многе од њих Немци су похапсили, мучили и ликвидирали.

Препис и оригинал писма објављени су на дну поменутог чланка.

Љотићеве присталице требало би ово да прочитају по двапут.

 

 

Zar Ljotic i Nedic nisu bili na istoj strani? Pitam zbog govora popa Djujica

 

 

Citao sam jos da su pred kraj rata Ljotic i Draza pregovarali o savezu.

 

A tu je i govor vladike Nikolaja-  На његовом одру је владика Николај одржао посмртну беседу, назвавши Љотића „најоданијим сином Српства“. Описао га је као „политичара са крстом“ и „идеолога хришћанског национализма“, који је „зашао у кругове светске политике“.

 

Od nedavno sam poceo da se interesujem za stanje u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata i koliko vidim to je bio opsti haos, rat sviju protiv svih.

[Милослав Самарџић]

Da li se zna ko je u stvari bio Tito i sta je bilo sa pravim Titom iz kumrovca?

Ипак је тај из Кумровца прави:

http://www.pogledi.rs/tito-biografija-1/

http://www.pogledi.rs/tito-biografija-2/