Jump to content

Поставите питање Милославу Самарџићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ипак гвожђара предњачи у енциклопедијским знањима?

 

Е то већ не разумем :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сјајна критика ТВ серије ''Равна Гора'' из пера историчара млађе генерације Милутина Велисављевића:


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zasto Draza sve svoje snage nije poslao u NDH da brane srpski narod od ustaskog noza nego se usmerio na borbu sa nemcima?Valjda je ovo bilo logicnije da brane srpski narod.

 

Није, гледео је потез унапред. Да је све послао, Немци би послали још више, све би савладали, и онда би усташе масакрирале цивиле. Било је оптимално да се шаљу извесна појачања преко Дрине у људству, да се шаље новац, храна, итд, а све то у комбинацији са дипломатијом (Бирчанин и Јевђевић, Радић, итд), као што је и чињено.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На питање о којим четницима се најмање зна, одговор је лак: то су четници из Јужне Србије.  Ових 50-так фотографија из Народног музеја у Лесковцу, Народног музеја у Нишу, као и из приватних колекција, су мали корак у исправљању те неправде.

 


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовани г. Самарџићу, замолио бих Вас да ми одговорите на два питања:

 

1. Који аутор равногорских мемоара по Вашем мишљењу је имао највише књижевног дара односно да ли Вам је познато да је нека књига равногорских мемоара од стране књижевних критичара добила похвалу за стил, приповедање, сугестивност описа и сл.

 

2. Зашто историчари  Бојан Димитријевић и Коста Николић у својој биографији генерала Михаиловића из 2011. ниједном не цитирају нити препоручују неку од Ваших књига?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поштовани г. Самарџићу, замолио бих Вас да ми одговорите на два питања:

 

1. Који аутор равногорских мемоара по Вашем мишљењу је имао највише књижевног дара односно да ли Вам је познато да је нека књига равногорских мемоара од стране књижевних критичара добила похвалу за стил, приповедање, сугестивност описа и сл.

 

2. Зашто историчари  Бојан Димитријевић и Коста Николић у својој биографији генерала Михаиловића из 2011. ниједном не цитирају нити препоручују неку од Ваших књига?

1. Ова књига је добила награду жирија коме је председавао Милован Данојлић:

http://www.pogledi.rs/secanja-iz-rata/

Може се читати и као роман и заиста је добра. Моје мишљење је да је ова боља:

http://www.pogledi.rs/poslednji-raport/

Ако се посматра само књижевност, дефинитивно је најбоља ова:

http://www.pogledi.rs/ratni-dnevnik-1942-1944/

Такође, Војвода Јевђевић је објавио новеле ''Капи крви''. Немам линк.

2. Не знам. Ја њихове цитирам. Мислим да је код њих већи проблем што не цитирају браћу Кнежевић, потпуковника Сергија Живановића (додуше њега понекад и цитирају колико се сећам, али само понекад), потпуковника Бору Тодоровића, војводу Јевђевића, итд. Затим што селективно цитирају четничка, комунистичка итд. документа. Даље, што цитирају комунисте и љотићевце као валидне изворе (дакле, не њихова документа, већ конструкције). Па чак и Јозу Томашевића; он им служи да дају Дражин профил рецимо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Желите да прочитате један добар чланак? ОК, ево га, али немојте да гледате забелешку на дну – када је написан:


  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зашто се Ђуришић повукао у Босну 1944?

Мит гласи: командант Србије, генерал Мирослав Трифуновић, позвао је команданта Црне Горе, потпуковника Ђуришића, мимо Дражиног знања да се повуче у Босну, што је довело до страдања војске и народа…

Како овај мит изгледа у „судару“ са документима: да ли се ту уопште помиње генерал Трифуновић, или су извесну улогу одиграли љотићевци?

Шта кажу документа у вези могућег повлачења у Албанију?

Да ли се у Босну заиста повукло 20.000 људи, или је број доста мањи?

Како је изгледала преписка између Драже и Ђуришића по његовом одласку у Босну – прва после дуге паузе?


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иван Ивановић: Истина о Калабићу (1)

Између школованих историчара Косте Николића и Бојана Димитријевића, с једне стране, и историчара по вокацији Милослава Самарџића, с друге стране, повео прави рат књигама, па је текст који пишем прича о том рату.  Све до 2009. године  Николић и Димитријевић су оспоравали Самарџића, али нису имали ваљану аргументацију за то, пошто им нису била доступна тајна документа Удбе. Више су ишли на човека (ad hominem) него на књигу (ad rem). Њихов главни аргумент против Самарџића је био тај што он није школовани историчар, него економиста који се аматерски бави историјом. Доказе које је он понудио у својој књизи „Истина о Калабићу“ једноставно су игнорисали. Тако је настао један од највећих спорова у савременој српској историји...

 

ПИШЕ: Иван ИВАНОВИЋ

 


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...