Дража Михаиловић

[kordun]

 

Небојша Глоговац: Дража Михаиловић је човек који је увек бранио своју домовину!

“Био је врхунски професионални војник и имао је висока морална начела”, рекао је глумац о Дражи Михајловићу којег игра у серији “Равна гора”.

Небојша Глоговац, који у серији “Равна гора” игра Дражу Михајловића, каже да је циљ серије да објасни како је дошло до братоубилачког рата и поделе на партизане и четнике.

“Дража је био војник школован у Француској, један од бољих пријатеља генерала Де Гола. Он је човек који је бранио земљу на свим фронтовима, од Солунског па надаље. Био је врхунски професионалац. Много пута је одликован за храброст”, рекао је Глоговац “Информеру”.

Глумац каже да је пројекат “рађен поштено”, не са намером да “оцрни партизане, а велича четнике”.
“Пројекат је рађен на основу чињеница. Сценарио је писан уз подршку Историјског архива Србије и озбиљних научника. Српски народ се поделио на партизане и четнике, а серија има разумевања за обе стране”.

 

 

 

Небојша Глоговац: Дража Михаиловић је човек који је увек бранио своју домовину!

“Био је врхунски професионални војник и имао је висока морална начела”, рекао је глумац о Дражи Михајловићу којег игра у серији “Равна гора”.

Небојша Глоговац, који у серији “Равна гора” игра Дражу Михајловића, каже да је циљ серије да објасни како је дошло до братоубилачког рата и поделе на партизане и четнике.

“Дража је био војник школован у Француској, један од бољих пријатеља генерала Де Гола. Он је човек који је бранио земљу на свим фронтовима, од Солунског па надаље. Био је врхунски професионалац. Много пута је одликован за храброст”, рекао је Глоговац “Информеру”.

Глумац каже да је пројекат “рађен поштено”, не са намером да “оцрни партизане, а велича четнике”.
“Пројекат је рађен на основу чињеница. Сценарио је писан уз подршку Историјског архива Србије и озбиљних научника. Српски народ се поделио на партизане и четнике, а серија има разумевања за обе стране”.

 

О самом лику којег тумачи, Глоговац каже да је искористио сведочења људи који су га познавали, како би га веродостојно представио у серији. “Покушао сам да откријем његов дух и путем снимака са суђења”.

Серија Радоша Бајића биће емитована од новембра на Радио-телевизији Србије. Током десет једночасовних епизода, гледаоци ће упознати породицу Таралић, која у историјским гибањима почетком Другог светског рата проживљава одлазак деце у бој, поделу на партизане и четнике, издају, бол, страдање…

Публика ће на малом екрану видети и ликове Драже Михајловића, генерала Боривоја Мирковића, краља Петра Другог, Милана Недића, Јосипа Броза Тита и многих других.

Улоге су поверене Небојши Глоговцу, Радку Попичу, Драгану Бјелогрлићу, Лазару Ристовском, Милошу Биковићу, Ненаду Окановићу, Јелени Жигон и многим другима. У серији се појављује више од 80 ликова, и више стотина статиста.

 

Извор: Интер магазин

[Sudija]

Konačno...

 

Biće interesantno videti reakcije Boračkih udruženja NOR-a

[kordun]

Meni je mama rekla da su kod nas na Kordunu 1941 godine svi bili u četnicima !

Problem je bio što nije bilo dovoljno oficira,a sudar sa  elitnom SS divizijom Princ Eugen je bio vrlo bolan,kasnije je sva vojska obijedinjena pod komandu komunista,nije došlo do rata između Srba kao u Bosni i Srbiji,ne bi Tito uspio da zavede narod da su Srbi bili organizovaniji u tom trenutku,ali valjda je tako trebalo biti...

To je moja glavna zamijerka četničkom pokretu,previše srpskog naroda je ostalo bez organizacije,čisto rasulo je vladalo...

[Караконџула]

Baš me interesuje kako će da izgleda čitava ova serija . Inače , nisam ja pristalica ni četnika , a ni partizana , jedino čega sam pristalica jeste istina . Istina je , upravo ono čega smo bili uskraćeni dok smo godinama i godinama gledali one "partizanske filmove" kojima se itekako manipulisalo , te stoga čak ni maloljetnicima nije bilo teško zaključiti da se radi o čistim namještaljkama . I dan danas jedini razlog mog gledanja gore pomenutih , "partizanskih filmova" je uglavnom pronalaženje grešaka i nelogičnosti koji su tako neskriveno servirani zaluđenim gledaocima , doduše druga su vremena danas pa je lakše sve te gluposti i uočiti tako da ne treba zamjeriti ni onima koji u to slijepo vjerovaše . 

Nadam se da će ova serija biti konstruisana drugačije i da će biti rađena iskreno i bez manipulacija , kako je i najavljeno . Bez bespotrebnog veličanja pojedinaca i/li pljuvanja istih !

[kordun]

I ja jedva čekam taj 10 Novembar da krene serija.

[Sudija]

Glogovac je dobar Izbor,mada on je malo dža bu kao lik,dok je Draža bio relativno miran čovek,tako da me baš interesuje kako će Glogovac oslikati Dražu.

Interesuje me povrh svega autentičnost opreme i imidž pripadnika JVuO,jer težak je zadatak potisnuti propagandno prikazivanje "četnika" iz filmova Veljka Bulajića koji su nam toliko isprali mozak,čak do te mere da kad se na Ravnoj gori 90-tih pravilo ono famozno okupljanje-ljudi su nosilli bradurine i idijotske kostime,nožekanje,katane itd i ponašali se bezumno kao što prikazuju filmovi Veljka Bulajića.

 

Zapravo to okupljanje na Ravnoj gori bi trebalo da bude skup veterana JVuO,a pretvorilo se u blatnjavu kostimiranu seljanu i prasijadu.

[kordun]

Glogovac je dobar Izbor,mada on je malo dža bu kao lik,dok je Draža bio relativno miran čovek,tako da me baš interesuje kako će Glogovac oslikati Dražu.

Interesuje me povrh svega autentičnost opreme i imidž pripadnika JVuO,jer težak je zadatak potisnuti propagandno prikazivanje "četnika" iz filmova Veljka Bulajića koji su nam toliko isprali mozak,čak do te mere da kad se na Ravnoj gori 90-tih pravilo ono famozno okupljanje-ljudi su nosilli bradurine i idijotske kostime,nožekanje,katane itd i ponašali se bezumno kao što prikazuju filmovi Veljka Bulajića.

 

Zapravo to okupljanje na Ravnoj gori bi trebalo da bude skup veterana JVuO,a pretvorilo se u blatnjavu kostimiranu seljanu i prasijadu.

Ja mislim da ćeš se iznenaditi,Glogovac je naš najači glumac,može da glumi toliko širok spektar likova od tupavih do genijalnih od jadnika da presrećnih da je to nešto nevjerovatno,svaka mu čast!

[Sudija]

Ja mislim da ćeš se iznenaditi,Glogovac je naš najači glumac,može da glumi toliko širok spektar likova od tupavih do genijalnih od jadnika da presrećnih da je to nešto nevjerovatno,svaka mu čast!

Stvarno se nadam najboljem od ovog projekta.

Još me interesuje,naravno,do koje mere će biti ispoštovane istorijske činjenice!

 

Mada,ovako najiskrenije,čini mi se da će serija ustvari biti uvrnuti pokušaj da se "izmire" četnici i partizani,i opet će istorija biti žrtva za rad "mira u kući".

[Милан Ракић]

Mada,ovako najiskrenije,čini mi se da će serija ustvari biti uvrnuti pokušaj da se "izmire" četnici i partizani,i opet će istorija biti žrtva za rad "mira u kući".

 

  

[kordun]

Istorija je ionako curica koju za nos voda kako ko hoće...

Ja mislim da se narod već izmirio,ovi stari što se još bakću sa time su malo prolupali od starosti,jedna je Srbija.

 

[Sudija]

Istorija je ionako curica koju za nos voda kako ko hoće...

 

Nope!Istorija je učiteljica života,a to saznaš tako što ako istoriju tretiraš kao curicu i pokušaš da je vučeš za nos a ona te vrlo brzo ujede za zadnjicu,kao što se to nama dešava sad npr!

[kordun]

Nope!Istorija je učiteljica života,a to saznaš tako što ako istoriju tretiraš kao curicu i pokušaš da je vučeš za nos a ona te vrlo brzo ujede za zadnjicu,kao što se to nama dešava sad npr!

Mi vijerujemo da je tako,problem je što jednu te istu istoriju pišu na 55 različitih načina,kao takva ne može biti nikom učiteljica nego nekom šizofreničaru,a posebno istorija Partizana i Četnika,Komunisti su tu toliiko toga podvalili da to niko ne može da razazna više šta je šta

[Sudija]

Mi vijerujemo da je tako,problem je što jednu te istu istoriju pišu na 55 različitih načina,kao takva ne može biti nikom učiteljica nego nekom šizofreničaru,a posebno istorija Partizana i Četnika,Komunisti su tu toliiko toga podvalili da to niko ne može da razazna više šta je šta

Upravo ti to pokazuje da je istorija učiteljica života jer se posle 50 godina vratila i nemilosrdno nas ugrizla za zadnjicu.

To što su komunisti uradili sa istorijom se zove silovanje i friziranje istorije,i nisu prvi niti jedini na svetu koji su na taj način pokušali da daju lažnu sliku budućim pokolenjima.Svako ko je pokušao da siluje tok istorije vratilo mu se žestoko.

Poznata je floskula da "pobednici pišu istoriju",to je nemoguće i neizvodljivo i to je rečenica kojom se teše gubitnici.Istoriju NE MOGU pisati pobednici iz više razloga,niti se na taj način manipuliše istorijom,to se radi na jedan sasvim drugi i pouzdaniji način-prećutkivanjem 

 

Ako se baš želi relativno efikasno manipulisati istorijom onda se to radi na istorijski oproban,efikasan i tradicionalan način-potpunim istrebljenjem i zatiranjem tragova postojanja .

[Дуња]

Ореол Светог ратника

Изговорена у Цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18.јула 1954.г.

Рече Господ: '' Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје '' (Јован,15,13)


Поштована господо српска, браћо и сестре,

У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.

У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму, она се односи искључиво на Сина Божијега Исуса Христа, који је положио живот Свој на крсту за васцели род људски.

Према томе, Боzије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство, док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ.

Покојни Дражжа Михајловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим, тиме што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав није за човека него за Бога.

Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и на потпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од Светог Саве до наших дана. У борби коју је Усуд досудио њему и његовој генерацији он није могао дати ништа веће него што је дао, тј.живот свој. Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезовима, како њега тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот свој за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.

Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.

По свим списима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?

Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?

Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) tуђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?

Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверјем, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: '' Дража, Дража! '', '' Ја и Дража! '', '' Ми и Дража! ''.

Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну Цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?

Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него ради и тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим. Њима довикујем: '' На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! ''

Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толику ми част чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења. То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика. Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.

Народ који у страховитом мраку робовања и страдања издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светле у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу. Такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији. Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом Светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле вођи српског народа, на челу са Дражом, били су људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви. Име оних првих на небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством; док ће имена ових других на небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала покољења и покољења.

Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота; но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.

Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије!

Амин, Боже дај!

Слава му!


Свети Николај српски

[Дуња]

Преминула Гордана Михаиловић, Драгчетова ћерка

 

Ćerka vođe četničkog pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića Gordana Mihailović preminula je u 87. godini u svom malom stanu na osmom spratu solitera ispod Tašmajdana u Beogradu, saznaje Telegraf.rs.

Ovaj februar 2014. godine ostaće upamćen po odlasku velike mučenice Gordane Mihailović, ćerke đenerala Draže.

Izraz “velika mučenica“ u ovakvim prilikama obično zvuči kao fraza, ali u ovom slučaju, to su preblage reči. Jer, Gordana je bila ćerka đenerala Draže. Zbog svog porekla robijala je u šest zatvora i logora: u zatvoru Gestapoa u Ulici kralja Aleksandra ili u Glavnjači, pre odvođenja u logor na Banjici, pod Nemcima, i potom u Glavnjači, Zabeli, na Golom otoku i Svetom Grguru pod komunistima.

O patnjama na tim groznim mestima nije želela da priča. One se nisu videle ni na njenom licu i u njenim rečima, makar ne na prvi pogled.

Do pre nekoliko godina bila je živahna, duhovita, društvena i svuda rado viđena, s tim što se to “svuda“ mora uzeti uslovno, jer je veoma pažljivo birala ne samo krug prijatelja, već i s kim će uopšte razmeniti neku reč.

Foto: Album đenerala Draže / Milosav Samardžić

Prema rečima autora knjiga o Draži i četničkom pokretu Miloslava Samardžića, Gordana je bila idealan predstavnik uništenog Beograda.

- Njen lik poslužio mi je kao inspiracija za opis njene tetke, Dražine rođene sestre, koja se, kao i njegova supruga, zvala Jelica. I ona je bila veoma obrazovana i načitana. Bila je jedna od prvih Srpkinja arhitekata. Imala je lepu kuću s baštom u Cvijićevoj ulici. Da li zbog prezimena muža od kog se razvela, Vrečko ili zbog snalažljivosti, tek, do kraja je izmicala pažnji Nemaca, iako je Draži redovno slala detaljne obaveštajne podatke. U nju je on imao najviše poverenja i bili su čvrsto vezani sudbinom dece ostale bez roditelja u najranijoj mladosti. Komunisti su je ubili odmah po ulasku u prestonicu. Kuću su konfiskovali, a potom srušili i tu napravili neku zgradu. Živela je 49 godina (1895.–1944.) – kaže on.

On kaže da mu je za njegovu prvu knjigu o Draži Gordana detaljno opisala predratno doba, ali o ratu nije želela da priča.

- Ratne teme gotovo nikad nisam pokretao. Obično smo pričali o predratnom dobu, o aktuelnoj politici, o dečjim bolestima – kao dečji lekar, davala nam je niz korisnih saveta, najviše o knjigama. Sećala se Branimira Ćosića, prerano preminulog od tuberkuloze (1901–1934), čiji roman “Pokošeno polje” je ponovo objavljen tek 2005. Oduševljen otkrićem romana, upitah je tada da li ga je pročitala, zaboravljajući da mi je desetak godina ranije ispričala pripovest o piscu, kao deo svoje porodične biografije, i da je roman pročitala još pre rata. Preciznije rečeno, priču o velikom piscu sam pamtio, ali je nisam povezao s tim sjajnim romanom, koji mi je tek tada došao u ruke – kaže on.

Gordana se, kako tvrdi Samardžić, rado sećala Božić Bate i bilo joj je žao što se povukao pred Deda Mrazom. Božić je za nju ostao najveći praznik i o njemu nam je, dok je mogla, slala čestitke, uz poklone za decu, među kojima su bili i po jedan zlatni krstić.

- Imala je mnogo rođaka, jer je Draža imao tri strica. Deca su provodila letnje raspuste u krugu šire familije negde u Istočnoj Srbiji, čini mi se u Zaječaru. Ali, provodila su malo vremena s ocem, jer je zbog posla često bio van kuće, pa i van Beograda. U ranom detinjstvu Gordana se sramila pred ocem, dok je uzimao na krilo, posle dužih odsustava. Ni kasnije nisu postali dovoljno bliski. Za nju je Draža na prvom mestu bio komandant srpske vojske, a na drugom otac. Mada je on formalno bio jugoslovenski general i mada je ona odrastala u vreme ekspanzije ideologije o troimenom narodu, ne sećam se da jeuopšte pominjala jugoslovenstvo. Pored svog srpskog roda, najviše je volela Ruse, zatim Rumune i Grke – kaže on.

Foto: Album đenerala Draže / Milosav Samardžić

- U mlađim godinama imala je auto, koliko se sećam, folksvagen bubu. Sa svojom najboljom prijateljicom putovala je na more i uopšte na razna mesta. Oduševljeno je pričala o putovanju kroz Rumuniju sedamdesetih godina. Zalutale su negde na Karpatima i pokušavale da se objasne s čobanima. “Je li vas bilo strah?“ – pitao sam. “Ma kakvi!“ – odgovorila je gotovo uvređeno. Tu prirodu, te seljake, i rumunski narod uopšte, opisivala je biranim rečima. Tad mi je ispričala kako je kao devojčica čula na radiju ili pročitala u novinama izjavu jednog rumunskog zvaničnika u Beogradu: “Rumunija ima samo dva prijatelja: Crno more i Srbiju“. A ja sam joj rekao da su Rumuni jedini susedni narod s kojim Srbi nikad nisu ratovali, kao i da su 1941. samo oni odbili od Hitlera ponuđeni deo srpske zemlje. “Eto, vidite!“ – bila je njena uzrečica u takvim situacijama – završava Samardžić.

Izvor: Telegraf.rs