Добра одлука или културни скандал у Новом Саду?

[Crveni Baron]

 

http://www.youtube.com/watch?v=mAsU9B--sls#t=15

 

Bojkot KCNS propao, pre nego što je i počeo!

 

Aktivisti se slikali u pozi „Isusa sa novcem“ a zatim skinuli gaće i golim zadnjicama trljali izlog Kulturnog centra, a prostorije polivali alkoholom. Čitav incident su zabeležile sigurnosne kamere.

 

 

 

 

 

 

Taman su ih lepo snimili da mogu da stave slike u licnjake ...

 

 

         

[коЖељ њацИ]

М. Ковачевић: Смртни грех верника Фајгеља

 

27 октобар 2013 

 

 

Велика се драма одиграва ових дана у Новом Саду, епска борба добра и зла. На једној страни грозни фашиста, уз то дилетант и скоројевић, а на другој обесправљени и угњетени културни радници  у  исконској и праведној борби за слободу. Судећи по бурној реакцији медија и иначе меланхоличне новосадске интелектуалне јавности, стекао се утисак о формирању неког новог концентрационог логора у који се затварају сви слободоумни уметници и над њима врше страшни психолошки експерименти и тортуре не би ли се они некако укалупили у задате културне матрице горе поменутог фашисте. На сву срећу храбри и праведни уметници нису сами. Њима спонтано у помоћ стижу одреди антифашиста, новинара, писаца, интелектуалаца, активиста, вечитих студената, академаца, хомосексуалаца и свих других савесних и поштених грађана Новог Сада који самопрегорно ступају у беспоштедну борбу како би једном за свагда искоренили из свог града то зло оличено у лику и делу др. Фајгеља. „Има Бога!“ Неко би сад ликујући узвикнуо. Но, то нас напредне и модерне не интересује много, него дај да видимо има ли логике у редовима ових храбрих добровољаца?

-          Заиста, свако иоле нормалан мора стати у одбрану те дивне прогресивне елите човечанства, тих над-људи који просто светле у тами опште тривијалности и својим ремек делима утиру пут ка спознаји смисла битисања и нама обичним смртницима.

-          Тако је!

-          Како да дозволимо гажење елементарних људских права тих великана свих епоха који управо сами детерминишу раздобља међу њима?

-          Живео говорник! Живео друг Т…

-          Ћути баба, то се не виче сад. То смо онда.

-          Ма боље и јогурт да ме стрефи него да видим уметничку креацију избачену у блато!

-          О, зар можемо чисте савести  да немо гледамо како се један Уметник (са великм „У“) понижава и његово дело скида са зида као у доба најцрњих диктатура? Ослободите већ једном профано од тог назадног сакралног!

-          Назадног? Ко је рекао назадног…ево ја ћу ако треба. Имам и празну гајбу.

-          Како ли је неком нечовеку уопште пало на памет да се дрзне и дирне у светињу над светињама, у сам извор наше посебности и привилегија, у ту фамозну, бесконачну и свеобухватну уметничку слободу?

-          Еј, а ја сам чуо да тај страшни фашиста врло могуће има и неког јеврејског порекла.

-          Шта?

-          Откуд сад то?

-          Аха, и ја сам нешто тако начуо.

-           Е да, и прилично је ангажован у обележавању оне Рације и изгледа да се баш напаљено бави  чувањем сећања и на још неке злочине из „оног“ рата.

-          Ништа ми није јасно.

-          И шта ћемо сад?

-          Ајде ту ситницу да ипак мало заборавимо.

-          Ма није бре он је Словенац.

-          Словенац? Стварно? Али ја баш волим Словенију. Имао сам момка из Марибора.

-          Био сам сто посто сигуран да је неки крајишник, они имају та чудна презимена.

-          Доста! Та нећемо се ваљда у двадесет првом веку бавити пребројавањем крвних зрнаца. Немојте молим вас.

-          И то баш у овде Новом Саду! Ман'те ме тих причао о пореклу, него да видимо шта је дотични урадио у животу?

-          Па…чини ми се…овако…из доступних података…да би за штампање професионалне биографије тог „дилетанта“ требао, ни мање ни више него, један празнични троброј „Дневника“.

-          Је ли?

-          И то све са референцама на неким страним језицима и радовима у неким далеким универзитетским центрима.

-          Ти то озбиљно, или нас ложиш мало?

-          Рекло би се да је тај „аматер“ некако цењен и признат у стручној јавности изван овог нашег града и познат мало шире од ове наше равнице.

-          Ајде, пусти сад те приче, то као „чувен у свету“ и слично, не падам ја на те форе, гари.

-          Знам ја да је он један новокомпоновани барон, као и сви ти што су преко ноћи дошли у фотеље.

-          Тако је!

-          Јесте, да, баш је новокомпоновани, само мислим да се то, будимо искрени не баш тако често презиме, већ у неколико генерација спомиње уз разне професоре, докторе, осниваче, утемељиваче и сличне, овај…како да кажем, фаце…

-          Слика, еј, слику спомени! Пусти родослов.

-          Да! Тај гнусни инквизитор избацио је једно дубокоумно, топло и алегоријски вишеслојно уметничко дело из свог културног центра као непримерено уз објашњење да вређа верска осећања већине грађана Новог Сада.

-          Уааа!

-          Доле! Нећемо у средњи век!

-          А на слици, шта?

-          Та нису ваљда наши салаши, мамици му његову?

-          Ма, не, само један обичан човек разапет између дугова.

-          Да! Један симбол свих нас обесправљених које су моћници (такви као тај Фајгељ) довели до руба егзистенције.

-          Видо сам ја ту слику и знаш, гари мој, био сам и ја некад у дуговима, али не сећам се да су ми у то време руке биле пуне новаца. Нешто друго та слика поручује, ја вам кажем.

-          И мени су руке биле баш некако, празне, док нисам вратио онај кредит. Пара није било ни за блинкер.

-          Еј, будало, шта ти знаш? Ти један материјалисто нешколовани!

-          Ти се уопште не разумеш уметност. Па, то је пренесено значење, знаш, п-р-е-н-е-с-е-н-о!

-          То у ствари осликава модерног човека разапетог у тежњи ка материјалном. Конташ?

-          Аааа, је ли? Видиш нисам то провалио. Баш моћно звучи.

-          А можда би у том случају било јасније да су рецимо клинови сачињени од новца, ха шта мислиш, а шаке остале празне?

-          Као знаш оно, трагао је за материјалним а остао кратких рукава.  Јер знаш, ипак су клинови ти који њему не дају, јели да сиђе доле, и да… оде кући код кеве рецимо. А шаке су овде препуне пара. А то њему, мислим том гарију што држи те све новце, и није уопште тако лоше… мислим, да су мени те паре…

-          Али то ти је уметничка слобода идиоте! Шта ти знаш, ти сељак један, паор онај банатски…

-          „Људи смо, цењени суде…“

-          Па, добро шта је тај Фајгељ онда тако страшно згрешио?

-          Веровао је!

-          Мислиш веровао у бога?

-          Ма не бре, куд трчиш пред руду! Веровао је људима?

-          Којим људима?

-          Па својим људима! Оним што раде у том његовом културном центру и седе у том неком жирију, комисији или како се већ зове. Та знаш, они што врше селекцију: „Е, ово је уметност ово може на изложбу, е бато, а ово је већ кич то никако.“ Знаш, тим ликовима са штуцованим брчићима и крагнама као Здравко Чолић у млађим данима.

-          Прво је веровао њима да је све океј са изложбом и да су ту све сама пробрана уметничка дела.

-          Па јел нису?

-          За ову неки тврде да није.

-          Па и та слика је уметност, јел тако? Сад си ми објаснио за то…како си рекао… „пренесено значење“?

-          Па јесте, али неки су се нашли увређени.

-          Ко бре?

-          Па ти…ти…верници.

-          Какви верници?

-          Па они што иду у цркву, и што се зову хришћани, кршћани или нешто слично. И верују да је тај гари пун пара био заправо бог.

-          У ствари да је још увек жив и да је бог.

-          Па јел није?

-          Ма није, он је био само обичан дрводеља, сиротиња жива.

-          Убили га брутално његови и сахранили у неку пећину. И то ти је то. Какав бог?

-          Каки су то дивљаци што сахрањују по пећинама? Тако што год у нашој вароши нема.

-          Шта кажеш? Дрводеља? Масакриран? Ужас, брате.

-          Па одакле му онда толике силне паре?

-          Јесте стварно одакле му те паре, ако је био дрводеља?

-          Еј, бре тамо само неке хиљадарке у шакама. Знаш колико карата за Вошу је могао са тим да купи!

-          Е не дирај ми Вошу! Јеси чуо, немој са'те набодем?

-          Еј, лепи набоди мало мене. Знаш ја волим грубо.

-          Бежи бре педерчино.

-          Ћути сад! Смири се. Ми смо за толеранцију.

-          Али овај, хоће…

-          Ћути сад, кад кажем!

-          И не контам шта сад неко ту има да се вређа?

-          Не контам ни ја, али он је звао неке попове и питао их да ли их та слика вређа, ови су му рекли да их вређа, и он је човек скинуо слику.

-          Чије попове, наше или њихове?

-          Као да је важно чије?

-          Важно је. Њихови су лопови а наши нису.

-          Јесте, а ваши су зато педофили.

-          Ти ћеш да ми кажеш, бруко једна!  А још дедину личку капу кријеш под асталом.

-          Доста!

-          Видиш, није ни он сам био сигуран, па је морао да пита. И једни и други,мислим и ови наши, а и они њихови, су му рекли да их та слика вређа.

-          И опет је човек поверовао ономе што су му рекли?

-          Па да.

-          „Вирова сан, старији су били. Опрости ми папе…“

-          Брате, ја још увек не контам.  Ови једни кажу да је масакрирани дрводеља пун пара страва уметност, а ови други да их то вређа. Лудило!

-          А тај Фајгељ је веровао прво једнима па онда другима и на крају оће да га линчују?

-          Него шта, него линч! Само тако се може изборити са њима. Ми смо бре за слободу, за толеранцију, за уметност без граница. Линч!

-          Ни параду нам нису дали, фашисти једни безобразни.

-          Треба полиција да ради свој посао и да хапси такве као тај Фајгељ!

-          Да се линчује и да се ухапси у исто време!

-          Тако је!

-          Таки олош само иза браве је добар.

-          Еј брате, немој то са полицијом.

-          Шта немој, има да се хапси?

-          Мислим то да почну да раде. Шта ћемо ми онда?

-          Како бре шта ћемо?

-          Па брате ди ћемо онда вутру да набавимо? Да идемо чак до Каћа јеси нормалан?

-          Дај бре не сери.

-          Е, ајмо ми на пиво.

-          Ти плаћаш.

-          Одакле мени стипсо!? Јесам јуче пито кеву за паре за пљеску, питај ти твоју.

-          Не могу ни ја брате, моја сваки дан звоца како треба да нађем неки посао и да баталим уметност!

-          А да скинемо са слике?

-          Браво брате! Том гарију ионако више не требају.

-          Ипак је добро тај Фајгељ урадио што је слику швићно напоље, а?

-          Ћути, немој да те чују

 

_________________________________________________________

 

Прилог:  Перформанс бојкота КЦНС

 

Извор: Видовдан

[Crveni Baron]

I pazi, sada ovi trogloditi su kao "umetnicu" .... 

 

 

 

       

 

 

Sta je snaslo Srbiju majko mila ...

[Volim_Sina_Bozjeg]

uvek ima neko od njih praznu gajbu.

[marko_13]

Подршка Фајгељу.

Ћирилица се, благодарећи Фајгељу, појавила на Културном центру, што је овима "просвједницима", посве фројдистички, личило на кукасти крст јер, молим вас, на шта би друго, драги докторе, и могла да личи ћирилица него на кукасти крст.

[коЖељ њацИ]

Бранко Радун: Поновно разапињање Христа и медијски рекеташи

 

 

Фуртутма око повлачења радова новосадских студената са Ликовне академије којем је био повод одлука директора Културног центра Андреја Фајгеља да се не допусти излагање једног рада који вређа осећања верника се данима није смиривала.

Доста смо чули о томе како је ето то нека опака цензура која угрожава слободу уметника, а при томе се код нас мало говорило о томе где је граница те слободе. Да ли је граница пређена када се иконични лик Христа са распећа скаредно злоупотреби са новцем који му се „стави“ у руке. Наравно. Као што би била пређена граница пристојности и културе када би се неко изругивао Мухамеду, или рецимо ако би неко правио пародију од холокауста. Но исто тако се та граница прелази и ако се ругате неком обичном човеку или нечему што не заслужују поругу. Тако је на пример израз одвратне нецивилизованости била „журка – сахрана“ коју су организовали као народно весеље због смрти Милошевића, све са веселим балонима. Тако ми је био одвратан и покушај шаљивог коментара у једним дневним новинама у виду карикатуре на којој се на небу срећу Јованка и Тито док он њу „пригодно“ псује јер је морао толико да је чека. Иако никада нисам био фан Милошевића, а још мање Тита дубоко осећам одвратност према спрдању са нечијом смрћу. Неке теме једноставно нису за спрдњу, а ко то не зна значи да му фали минимум кућног васпитања. Но овде сам желео да скренем пажњу на једну значајну ствар – ово је део шире кампање против традиције, како шире европске тако и националне.

Изругивање распећу јесте јасан симболички чин борбе против истог или моћи коју он као симбол још увек има. Борба против хришћанске и националне традиције је феномен дугог трајања и код нас има историју од два века, у којој је било више таласа и фаза. Но свима је било заједничко – да се хришћанске и народне светиње прогласе за нешто примитивно, превазиђено па чак и деструктивно. Некада се против традиције ишло директно партизански „носим капу са три рога и ратујем против Бога“ а некада су биле примењиване суптилније и перфидније стратегије. Једна од њих је и изругивање светињама традиције које примењују млади уметници или интелектуалци. Када би се неко побунио против тога рекли би му „слобода уметничког или интелектуалног израза нема границу“. Што наравно није тачно. Свугде је слобода ограничена не само границом преко које се угрожава туђа слобода и права, већ и основним принципима на којима почива једна заједница.

Нешто што негира основне моралне норме, у шта спада и вређање верских осећања, или пак државни и уставни поредак као и вредности на којима почива одређена заједница се штити на безбројне начине (формалне и неформалне). Једноставно речено англосаксонским језиком „нема демократије за непријатеље демократије“. Тако је и сада директор КЦ предузео логичан корак – онемогућио да се о трошку грађана у јавној установи вређају осећања верника (православних, католика и протестаната) али и свих оних који желе да се њихова и туђа традиција поштује. Овакав „уметнички поступак“ у коме нема ничег другог осим провокације не угрожава само верска осећања, већ и негира толеранцију.

Када водите кампању против нечије традиције (или сте несвесно део ње) онда се наравно и цела та заједница осећа пониженом па и угроженом. Неко ће рећи да претерујемо када говоримо о кампањи против традиције, али ако видимо који кругови воде непрекидну харангу и против кога, добијамо јасну слику професионалних медијских анархиста и нихилиста којима ништа није свето нити добро и готово све желе да оцрне и унизе. Напади на увођење ћирилице у комуникацији јавних предузећа са грађанима прошле године је изазвало праву шовинистичку и фашистичку хистерију (у којој је опет једна од мета био Културни центар). Но и поред те идеолошке заслепљености овде је ипак реч и о финансијама.

Одређени кругови блиски ДС и ЛСВ су до сада годинама имали монопол у медијима и култури, а сада им се то први пут „отело контроли“. Они не могу да се помире да нису више оно што су били – медијски и културни „комесари“ па покушавају прљавом кампањом да присиле градску власт, по старој рекеташкој техници, на компромис. До сада им је често успевало, јер мало ко је желео да ризикује да га они упорно прозивају и безочно етикетирају да је „националиста“ или „фашиста“. На крају би онај који је месецима или годинама био мета њихове отровне пропаганде био склон да попусти јер се није лако носити да непрекидним нападима и провлачењем кроз медијско блато. Но, надамо се да коначно пред собом имају оне који неће бити спремни да плате „рекет“ онима који воде своје ратове против традиције.

Извор: Новине новосадске

[w.a.mozart]

http://www.youtube.com/watch?v=0kOcIwVTS7g&feature=youtu.be

 

pošto link ne radi

 

[fsa]

Неки упорно покушавају да говоре у име свих хришћана, намећући им своје личне импресије и осећања. Истина је једноставна: рад не вређа осећања свих верника, већ само појединаца који мисле да су у њему "препознали" нешто увредљиво.

[Тања1]

Неки упорно покушавају да говоре у име свих хришћана, намећући им своје личне импресије и осећања. Истина је једноставна: рад не вређа осећања свих верника, већ само појединаца који мисле да су у њему "препознали" нешто увредљиво.

 

Мислиш да је према тим "појединцима" окренут "протест без гаћа"?

[Avocado]

Неки упорно покушавају да говоре у име свих хришћана, намећући им своје личне импресије и осећања. Истина је једноставна: рад не вређа осећања свих верника, већ само појединаца који мисле да су у њему "препознали" нешто увредљиво.

 

A što je najgore, nikako da navedu šta je to uvredljivo u predmetnom radu... doduše uporno navode da je rad bogohulan i blasfemičan... kao da je to isto što i uvredljivo... i kao da imaju prava da budu uvređeni samo zato što je rad nekanonski...

[drvce]

Неке теме једноставно нису за спрдњу,

Uze mi rec sa jezika...

[Crveni Baron]

A što je najgore, nikako da navedu šta je to uvredljivo u predmetnom radu... doduše uporno navode da je rad bogohulan i blasfemičan... kao da je to isto što i uvredljivo... i kao da imaju prava da budu uvređeni samo zato što je rad nekanonski...

 

 

Upravnik te galerije radi svoj posao .... trazite smenu ako vam se ne svidja kako radi ...mi koji smo zadovoljni trazicemo da ostane .... pa cemo onda videti sta dalje ....