ОТАЦ ЈОВАН КРЕСТЈАНКИН

[Guest]

Породични живот

 

 

 

 

 

 

 

 

Драга у Господу М.!

 

За породицу се треба борити, јер њу не чине само Ваши односи са супругом. Ту је и живот Ваше деце, разбијен још од ране младости.

Прво, што би требало стално чинити, јесте да се молите за супруга и да се молите светима Гурију, Самону и Авиву за очување породице. Друго, и то не мање важно, јесте потреба да се загледате у своје срце и да пажљиво преиспитате саму себе* - има ли Ваше кривице у томе, што муж одлази од куће.

Моја молитва може само да буде помоћ Вашој. Деца понављају грешке својих родитеља!

 

* * *

Драги у Господу А.!

 

Човекова срећа није ни у чему другом до у сједињењу са Богом и у испуњењу Његових спасоносних заповести. И Ви, дакле, са те позиције решавајте своје животно важне проблеме. Ви сте породични човек и Ваш брак је од Бога благословен, што значи да је за Вас најважније спасење читаве Ваше породице и њен живот у Богу. У обећања која сте дали Богу убраја се и материјално обезбеђење породице. Размислите и молите се да то остварите на најбољи могући начин. За то су нам од Бога дати сопствена глава и ум. Духовник може само мало да коригује одлуке које сте донели или Ваше планове.

Нека Вас Бог умудри!

 

* * *

 

Драги А. и Е.!

 

И једно и друго сте само, само осетили да у свету постоје истинске вредности али их још нисте дотакли, само им се дивите а мислите да већ поседујете то благо. Не, драги моји, и пред једним и пред другим стоје тако тешки напори да ће само време показати да ли ћете их издржати и постати истински власници блага. Свој труд треба да започнете тиме што ћете искоренити масу рђавих навика с којима сте се сродили. Ја бих вам саветовао да не журите да се свежете брачним оковима пре него што се укорените у хришћанском погледу на свет. Данас, у периоду духовне битке и уобличавања, боље је да се не свезујете житејском бригом о супружништву. Покушајте да се испитате у чистом пријатељству, јер оно мора бити положено у темељ чисте породице.

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Према Божијој заповести, жена-хришћанка је дужна да у вери и благочешћу васпитава своју децу као и децу своје деце. Судећи по Вашем писму, Ви то нисте учинили за своју децу, и требало би да се побринете бар за унуке.

Ваш муж је још жив, и постриг бисте могли да примите само у случају кад би и он хтео да се замонаши, тј. према узајамној сагласности. Тога, међутим, код Вас нема. Према томе, останите жена свога мужа и помозите деци да васпитају Ваше унуке. Ја не могу да Вам дам благослов за прихватање монаштва.

 

* * *

 

Т.!

 

Ви сте зрео човек, и оно мало, што сте видели, није Вас без разлога узнемирило. То мало ће да прерасте у веће, и Ваша деца ће добијати још мање Ваше пажње него што је добијају сад.

А управо ћете Ви за њих одговарати пред Богом!

Сада сами одлучите.

Нека Вас Бог умудри!

 

* * *

 

М.!

 

Зар Ви, који сте у темељ положили смртни грех, очекујете срећу?

Ви сада не можете да приступите чаши живота. Да сте само своје питање поставили онда, кад се помисао тек појавила!

Ко ће сада бити саучесник у Вашем греху?

Сви мисле о себи, а о деци, за коју су одговорни пред Богом, нико не мисли.

Нека Вас Бог умудри!

 

* * *

 

Драга у Господу О.!

 

Ко у животу није починио грешку? Молите се Господу за свог супруга и свим могућим силама тежите ка уједињењу породице. То је Ваш подвиг и жртва Богу. Ако се пак Д. покаже као глув и слеп и ако огрезне у паду, у томе неће бити Ваше кривице и Господ ће Вас утешити као недужно пострадалу. Патње нас уче да се молимо и да осећамо близину милости Божије, и због тога - слава Богу за све.

Молићу се за Вас, предавајући вас вољи Божијој, да не буде како Ви хоћете него како хоће Сам Господ!

 

* * *

[Guest]

Драга у Господу Л.!

 

Како бих могао да Вам помогнем? Грудва греха, која је зачета непослушношћу родитељској речи, расла је, расла и нарасла. И као што син није обратио ни најмању пажњу на мајчине речи, тако нико, ни мама ни тата, не гледају на патњу дечјег срдашца. Не постоји разумевање да је живот крсни подвиг, у којем човек свагда себе мора да приноси на жртву због некога. Животни пут ће бити на спасење само ако је за Бога, ради Бога и у славу Божију. Код младих је све или лична жудња и амбиција или пак живот који не води у живот.

Молите се за сина и за снаху, јер постоји и родитељска кривица што су они такви, какви су.

Нека вам Господ помогне. Молите се да син, због своје деце, до краја изнесе свој животни крст.

 

* * *

 

Драга у Господу Г.!

 

Ваше хришћанско трпљење и смирење ће постепено и у своје време учинити своје дело, и Ваш муж, Ваша друга половина, оживеће духом. Да бисте то постигли, почните да радите на себи. Ако он пада, немојте падати и Ви. Схватите да је њему теже него Вама: он не зна за Бога и непријатељ га води куд год пожели.

Почните да се молите за њега непрестано и са осећањем жаљења. Сетите се да је њему још од детињства било тешко, баш као и Вама. Све остало је дело Божије. Прочитајте 7. главу 1. посланице Коринћанима. Ви болујете заједно са мужем, јер сте вас двоје* - једно тело.

Добро је то, што се молите потајно од њега. Тако обавезно треба чинити, да не бисте изазвали његово богохуљење. Доћи ће време кад ће се и тајно моћи чинити јавно.

Нека Вас Бог благослови!

 

* * *

 

Драга у Господу И.!

 

Да бисте се спасли, не смете да живите у машти, него је потребно да у стварном животу носите крст који Вам је Господ већ доделио ради спасења.

Ако Господу буде угодно да Вас види као монахињу а не као породичну жену, за Њега неће бити препрека да вас ослободи од ношења крста у породици.

Тога, Међутим, код Вас нема, тако да не би требало да обраћате пажњу на демонске шале, тј. на маштања.

Молите се за мужа (он је болестан) и за сина. За њих ћете одговарати пред Богом. Жалите због њих и молите се* - то је Ваш духовни труд на спасењу читаве породице.

Треба да се молите за духовног оца, и ако Господ буде сматрао да Вам је он потребан, Он ће Вам га и подарити.

Нека Вас Бог умудри!

 

* * *

 

Драга А.!

 

Ви на речима наводно благодарите Господу на свему, а на делу бисте с необичном лакоћом одсекли и удаљили од себе бол. Међутим, оно што бисте у том случају одсекли јесу обећања, која сте дали Богу.

Ваш супруг је болестан, али би сутра и Ви могли да се разболите. Тада се можете опростити са свим обећањима! Исто се односи и на Вашу кћерку.

Приликом венчања, супружници пију из заједничке чаше: вино, помешано са водом, испијају до дна. Вино представља радост заједничког живота, а вода (које има више) заједничке невоље, недаће и патње. Међутим, чашу смо испили, али животом не желимо да потврдимо обећање, које смо дали Богу. Ето, Ви се борите за душу своје кћери, али би требало да се борите и за мужевљеву душу, утолико пре што се он и сам моли, мада је непријатељ надмоћнији. А шта је Фотинија учинила да би помогла мужу?

Ето, драга моја А.! Заповеђено нам је само трпљење и ношење крста, а ми стално бежимо од крста који нам је дао Бог, тежимо ка самовољи и заједно с њом пропадамо.

Нека Вас Бог умудри!

 

* * *

 

Драга у Господу Л.!

 

Бити са Господом значи испунити вољу Божију. Ви нисте без промисла Божијег постали породична жена, мајка, супруга а сада још и бака. Вама доликује да се у том чину и спасавате, носећи, уз Божију помоћ, тај крст који није нимало лак.

Наиме, Ви сте као мајка били дужни да своју децу васпитате на хришћански начин. Ако нисте били у стању да то учините, могли бисте бар унуцима да помогнете. Ви се, Међутим, бринете једино о самој себи.

За Вас нема пута у манастир. Молите се код куће, трпите од својих и молите се за њих. Поред тога, у свему поступајте с расуђивањем да не бисте разјарили ближње, изазвали их да се побуне против Бога и да хуле на Њега.

Како је Господ рекао: Ко хоће за Мном ићи, нека се одрекне себе и узме крст свој и за Мном иде. Ви, Међутим, помишљате да одбаците свој крст.

Нека Вам Господ помогне и умудри Вас!

 

* * *

 

Драга Е.!

 

Нека Вас Бог благослови због љубави и трпљења! Било је некад и такво време кад је Господ исцељивао наше слабости због молитава наших ближњих, и када је душа дозревала, невидљиво за нас, док се у једном тренутку није и сама одазвала на љубав и трпљење других. Ви жалите због блиског човека, због свог супруга, и та жалост ће појачати Вашу молитву.

Супругу, Међутим, немојте показивати свој труд и напор, и живите с њим у истој запрези, не трчећи далеко испред у својој религиозној ревности и све време осећајући да сте близу свог С. Што се тиче М., њој би преподобни Серафим Саровски ставио руку на уста! Родитељи су за децу неприкосновени, чак и ако страдају. Ако постоји љубав, она даје и разумевање и саосећајност према очевом стању.

Понекад је потребно и да отпутујете са супругом, како се у његовом животу не би појавио недопустив расцеп измећу самачког и породичног живота. Не претичите догаћаје* - ка венчању треба ићи свесно и одговорно, јер је то Св. Тајна која обавезује на много тога. Ако не постоји такво поимање овог тајинства, онда га не треба ни прихватати.

Морате се потрудити и умолити Господа да подари веру. Мати св. Григорија Богослова била је верујућа а отац паганин (многобожац). Мислим да у почетку нису ни помишљали на венчање. Међутим, конац дело краси. Мати је децу одгајила као православне, а отац је окончао живот као православни архијереј. Телесна љубав је један од саставних делова брака. Она је благословена у тајинству Брака, и грешан је онај који се усуди да нашкоди браку. Бог је благословио два пута ка спасењу* - брак и монаштво; и један и други пут је крсни пут. Ви сте свој избор већ начинили, и неопходно је да свој крст с љубављу и вољом изнесете до краја. Како знате да нећете спасти и свог супруга, који се освећује својом верујућом женом? Прочитајте 7 главу 1. посланице Коринћанима. Тамо ћете наћи одговор.

За С. се молим, и нека Вам Бог подари снагу и деликатну мудрост, како бисте сина удаљили од штетних утицаја (посебно од савремене музике, која и здравима разара психу а не само болеснима).

Драга Е., благодарим Вам на свему, и опростите ми на смелости! Одавно се молим за Вашу породицу. Упознао сам се са М., и време је да М. буде ако не средиште (јер је то очево место), а оно Ваша подршка. Она је већ довољно одрасла.

 

* * *

 

Драга у Господу В.!

 

Ко ће моћи да помогне А., ако се он сам не обрати Богу? Молите се за њега својом материнском молитвом. Сасвим је извесно да је Ваша кривица што у души Вашег сина не постоје представе о животним истинама и истинским вредностима. Прилажем Вам молитву, којом ћете се свакодневно обраћати Господу због сина. То, што су Ваша деца крштена, с једне стране је добро. Међутим, да ли су се Ваша деца причешћивала, да ли имају представу о Богу и о Светим Тајнама Цркве? Наравно да немају.

Управо из тога и произилазе непоправљиве несреће. Моја молитва за сина само ће помоћи Вашој, материнској.

Нека Вас Господ умудри и укрепи у борби за душу Вашег сина!

 

* * *

 

Драга у Господу В.!

 

Ви сте свој пут већ изабрали, и на Вама је да се побринете за кћер, за коју сте одговорни пред Богом.

М. привлачи свет, и тако мора и да буде. Ваш је задатак да је приволите ка добру и да је научите да разуме шта је добро а шта грех и зло.

Заповешћу: "Напред марш за мном да се спасаваш" ништа нећете постићи.

И Ви сами сте само наслутили да осим спољашњег света постоји и онај унутрашњи, који је важнији од спољашњег. Живите у свом дому, а ако се укаже крајња потреба да пређете код мајке учините то само уз сагласност Ваше кћери.

Не одлазите да радите у цркви. Вас ће само збунити она искушења, на која тамо наилазе почетници и нанећете себи више зла него добра.

Испунићу Вашу молбу да се помолим за Вас, Вашу кћер и мајку.

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Испунићу Вашу прозбу за молитву. Хвала Богу што се све добро решило и за радост због рођења сина.

Пред вама су труд и брига, и само ће Вам молитва и непрестано старање о духовном стању вашег сина, почев од првих дана његовог доласка на свет, подарити оно, о чему ме питате. Васпитавање сина је најважније дело у читавом Вашем животу.

Нека Бог благослови Вас и Вашег сина.

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Живи у дому са родитељима и почни у свему да им помажеш. Брижљиво их надзири, јер им је сада већ веома потребна твоја кћеринска нежност и топлина. Чим то схватиш и осетиш, престаћеш да будеш усамљена. Господ ће раширити твоје срце и самим тим ће ти бити боље.

Не тражи ослонац у људима него у Богу и Господ ће ти послати поуздане пријатеље по духу. Господ нека је с тобом!

 

* * *

[JESSY]

divna pisamca i duhovne pouke..... :0442_feel: :0442_feel: :0442_feel: bravo Marti.... :good2:

[Guest]

Драги у Господу А.!

 

Извините, али не нарушавам ја Ваш брачни савез. Сва одговорност пред Богом за то лежи управо на Вама.

Ако је човек прихватио на себе обећање и бреме да буде глава породице и ако за три године породичног живота није нашао времена да заради за живот не само своје породице него и самога себе, онда ће даље постојање такве породице запретити и физичком и духовном животу оне, која је одржава. Све је веома једноставно. Хришћанска идеја која се изражава само речима док се животом одриче, престаје да буде жива. Ето због чега се распада Ваша породица.

Сачувао сам Ваше прво писмо, у којем ми пишете да издржавање породице и тражење световног занимања за Вас значи поништавање читавог Вашег живота, који је предан Цркви.

Драги мој, о томе је требало да размишљате пре него што сте одлучили да створите породицу. Питање да ли ће Ваша породица постојати или неће морате решити Ви сами. Међутим, Ви и само Ви и пред људима и пред Богом дајете М. право на развод.

Ја заиста ничим другим, осим болешћу, не могу да објасним ваше понашање у породици (о којем је говорила М.), јер бих иначе о Вама морао да посумњам нешто још страшније.

Мислим да човека вређа, и више него вређа, ако одлучи да са двоје деце живи без ослонца у супрузи.

Мени готово ништа не значи то, како ћете о мени судити Ви или други људи. Ни ја сам не судим о себи, јер о нама може да суди једино Господ. Једино што је вредно јесте верност свом Господу.

Нека Вас Бог умудри!

Ако пожелите да сачувате породицу, то осећање ће Вам показати пут ка М. срцу. Ја сада ничим не могу да Вам помогнем, јер је са оним А., о којем је говорила М., немогуће продужити породични живот.

Ви стално говорите о Цркви, иако за три године нисте ни почели да је градите - своју домаћу Цркву.

 

* * *

 

М., М.!

 

Речено је: Милости хоћу а не прилога и Који је међу вама без Греха, нека први баци камен на њу. Никоме се није подигла рука, него су сви ишчезли прекорени својом савешћу, а Христос је тада рекао: Где су они што те тужаху? Ја те не осуђујем, иди и од сада више не Греши.

Било је то давно, тако давно да не можемо ни да сагледамо. Да ли је та блудница била изопачена седамдесетогодишњим невременом безбожништва? Највероватније да није. А Христос ни њу није осудио.

Гледам фотографију Т., гледам С, која је мајци благодарна за живот и која се због тога толико привила уз њу. Помишљам колико је срећна та несрећна мати која је на себе прихватила сав терет и мушког и женског удела, и каква је њена будућност. Каква је несрећа што жена - мајка није сусрела човека - одважног мушкарца, него само уметника и песника. Она не треба да стоји пред људским судом; једно је људски суд, а друго суд Божији. И ко ће сада бацити камен на крст њеног живота - крст материнства, који јој предстоји све до краја дана, до смрти?

Да, закон Божији остаје непроменљив. Међутим, у животу свако има свој пут и своје рупе у њему. Господ свакоме куца у срце, али нама није дато да знамо када и како ће се човек одазвати и хоће ли се уопште одазвати. Господ има велико трпљење али још већу љубав и сажаљење. Он чека и нада се до краја, и не одступа. Ето, преподобни се појавио у Вашем животу на самом његовом обзорју, и Господ Вас је призвао из бездана. Он Вас и сада, када се приближава сутон, води по животу. И даље одјекују речи: "Радости моја, Христос васкрсе!" Одјекују оне и за Вас, и за С, која се појавила у животу на дан помена преподобног, и још је много, много оних, које ће те речи препородити за живот.

Молите се за Т. и за њену мајку, молите се за малу С. као и за Н., који "седи" на оптуженичкој клупи и који себе није оптеретио свакодневном бригом о незаштићеном детињем животу. Међутим, хвала Богу и за то, што није одбио да својој кћери да своје презиме.

Молите се и помажите, али допустите да одрасли решавају свој будући живот без Вас. Што се тиче детета, оно се мора и жалити и волети. Уосталом, она је Ваша крв. И она ће на себи понети бреме родитељског наслеђа.

Свети преподобни Серафим Саровски је и медведа хранио, и он је поред његових ногу лежао као јагње. Тако и Ви његовим методама и његовим силама приведите своје под кров љубави преподобног.

Тако је то, М.!

И још ово: уколико не извештавате свакога о својим личним стварима, ко може да Вам забрани или да Вас спречи да се причешћујете две-три недеље па чак и два - три дана узастопно, и то још у П.? Сада пак, у животној испразности над испразностима, морамо особито чувати благо своје душе, јер није сваки у стању да разуме и да брижљиво прихвати туђи дар.

Нека Вас Господ умудри и укрепи заступањем преподобног Серафима!

Вама и Т. шаљем као утеху једну брошуру. Знам да имате много књига, али оваквих, као што су моје, немате. Шаљем вам је као утеху и наду да ће свака од вас до краја носити свој крст - она крст мајке, а Ви крст баке. Ујединиће вас та љубав према сопственом подвигу.

Нека буде тако, Господе!

Данас је чак и са супругом тешко одгајати децу, а без такве подршке је још теже. Међутим, велика је милост Господња, само ако бисмо се уздали у Њега.

Р. S. Добро је што сте ми послали Т. фотографију. Благословио сам и мајку и њену новорођену кћер. Међутим, главно је и најважније што ћу вам послати велику просфору од преподобног Серафима. Стигла ми је из Дивејева и мислим да је управо Вама намењена. Радује ме што се указала могућност да вам све то преда један поуздан човек.

Нека Бог благослови све вас.

 

* * *

 

Драги В.!

 

Ако сте читали мој одговор на писмо упућено 3., морали сте разумети да сам ја предложио 3. и њеној мами да тај, за њих важан проблем, решавају саме али са расуђивањем. Наравно, скренуо сам им пажњу на то да је потребно веома озбиљно размишљање.

Сада, пак, кад сам се упознао и са Вама посредством писма које сте ми упутили, и Вама и 3. могу да кажем да не бих могао да благословим ваш брак. Веома ми је лако да објасним овакву моју одлуку. Ваш брак неће бити хришћански, ви нећете стварати домаћу цркву, нити ћете тежити да своје односе изградите онако, како захтева Црква. Према Вашем признању, Ви сте неверујући човек. Управо то и јесте онај "плуг" који ће прећи преко 3. живота и преорати га. Ја не знам како ће она моћи то да прихвати и да преживи. Једино са сигурношћу могу да кажем да ће њено хришћанско осећање света бити у опасности.

Ја нисам прозорљивац. Ја сам једноставно човек, који је дуго живео и, као свештеник, а нарочито као духовник, много тога видео у животу. Ви се, као супруг, не можете помирити са другачијим мишљењем своје супруге, јер имате право да од ње у свему захтевате разумевање и саосећање.

Због тога ћу још једном рећи да такве бракове нисам благословио ни раније и да то нећу учинити ни сада.

Ма како да сте Ви, драги В., по својим душевним својствима добар човек, одсуство хришћанског стожера у погледу на свет неће ми дозволити да подигнем руку за благослов, јер он Вама није ни потребан.

Никада и никога нисам свезивао својом речју. Господ је свакоме дао потпуну слободу - Он призива, али сваки човек сам одлучује хоће ли се одазвати на Његов призив или неће. Тако сте и Ви и 3. слободни да одлучите о свом даљем животу. Мени није дато да судим каква је сада домаћа црква 3., и ко и какав крст носи у њој. Од крста не можемо да побегнемо. Међутим, постоји крст на спасење, који се носи уз помоћ Господа и уз Његов благослов, као и крст који човек својеручно начини и под којим често пада, јер нема помоћи са небеса. Тај крст не теши човека надом у спасење. Усуђујем се да мислим да би за 3. удаја значила управо такав, својеручно начињен крст... Драги мој В., Ви и ја говоримо различитим језицима и не знам да ли сте ме разумели. Међутнм, силно бих желео да ме разумете. Желим Вам свако добро!

 

* * *

Драга Н.!

 

Са супругом сте проживели двадесет година. У том животу је било и радости и туге. Сада пролазите кроз зону патњи; Међутим, како мислите да побегнете од њих, кад приликом брачног сједињења (венчања) супружници до дна испијају чашу животних радости и патњи? Не би требало размишљати онако, како то Ви сада чините.

Хируршка операција је увек последње средство приликом лечења тешких болести а Ви се још увек нисте потрудили да помогнете страдалном супругу: о њему би требало да мислите, за њега би требало да се молите Богу и свима светима. Читајте Акатист Пресветој Богородици "Чаша која се не испија", молите се св. мученику Вонифатију и трпељиво носите свој крст. Најважније је да размотрите намере свога срца. Супружници су два тела у једном. Чим страда једно, неминовно је болесно и друго. Међутим, што је Бог саставио, човек да не раставља.

Трпљењем вашим спасавајте душе ваше. Лако је побећи са крста, али је тада спасење под великим знаком питања.

 

* * *

 

Драга М.!

 

Ја могу само да поновим оно што сам Вашој мами већ писао о Вашем браку. Тада сам одговорио на вапај душе Ваше мајке. Сада сте и Ви сами већ три пута мајка па чак и бака - и Ваша душа болује као и душа Ваше мајке. Мислим да Вам је сада лакше да разумете једна другу.

Ви сте се развели по благослову и сада ништа не обнављајте. Драга моја, било је времена кад су се према браку односили озбиљније и одговорније него сада. У то време, психички оболелима нису давали благослов за брак, жалећи будућу децу. Саслушајте своју децу, осврните се на њих. Она већ понављају Ваше родитељске грешке. Да се то не би поновило, потребно је да више размишљате о њима.

У духовном животу не постоји рецепт који би био јединствен за све. Због тога не можете све примере примењивати на себе.

Радосно Вас благосиљам и радујем се Вашем писму. Ја већ одавно све вас молитвено помињем, као и Вашу мајку. Вама је довољан сопствени крст, који сте упола својеручно начинили, и не узимајте поново на себе и туђи крст.

 

* * *

 

Драга у Господу Г.!

 

То што се догађа са А. јесте духовна а не физичка борба. Иако сте и Ви и он крштени, на томе се све завршило. Међутим, без Бога се никако не може живети. Тамо где нема Бога настањује се непријатељ (ђаво). Добри А. није био ограђен благодаћу Божијом од непријатељског дејствовања, и зато су резултати тако жалосни.

Хоћете ли и Ви и он знати да се тако обратите Господу, са тако живом и несумњивом вером, да ће мрачна сила бити приморана да се повуче?

По вери вашој нека вам буде. Човеку је то немогуће, али је Богу све могуће. Молите се за сина својом материнском молитвом, јер не постоји средство које би било снажније од ње. И Ви и он исповедите цео свој живот и примите миропомазање. Пијте уље од миропомазања и њиме се свакодневно помазујте, као што то чините у време Св. Тајне Миропомазања.

По могућности, причешћујте се сваке недеље или на празнике. Неизоставно позовите свештеника да Вам освешта стан, и нека се у Вашем дому нађе св. Еванђеље. Такође, свакога дана обавезно читајте по једно поглавље из Еванђеља.

У почетку ће се мрачне силе активирати и плашиће Вас. Међутим, када виде постојаност у обраћању Богу, дејствовањем божанствене благодати биће прннуђене да се повуку.

Нека Вам Господ помогне, а ја ћу се молити за Вас и за Вашег сина.

 

* * *

[Guest]

М.!

 

Ваше стрепње и страховања у односу на васпитање сина и на очев утицај на њега нису узалудни. Све то, чиме је испуњен Ваш стан, мора утицати на све који живе у њему. И Ви ћете бити одговорни за оно што се дешава са Вама и у Вашој породици, иако сте изабрали позицију некога ко то посматра са стране.

Нека Вас Бог умудри!

За сада и Ви и Ваша породица живите без Бога. Сада су страшна времена и сви морају да изаберу: или - или.

 

* * *

 

Драги у Господу А. и Л.!

 

Нека је слава Богу што се у вашим срцима родио Богомладенац Христос. Радосно вам честитам велики празник Рождества Христовог.

Да би Он у вама и узрастао, потребно је да сада у вашим срцима нарасте и љубав према Господу, да почнете да живите у Богу, испуњавајући заповести Божије и обећања која сте већ прихватили на себе приликом крштења и венчања. Супружничка обећања морате носити до краја својих дана, уместо да сами измишљате животне путеве који су непознати и једном и другом. Ви сте, наиме, драги моји, пред Богом одговорни и за своју децу, коју нисте васпитали у Богу, као и за своје унуке, који такође не добијају ништа духовно, будући да њихови деда и баба неће да испуне своју дужност према њима.

Живите код куће, у својој породици, и не мењајте ништа у свом животу. Ако Вам је тешко да одржите велико домаћинство, онда га донекле смањите.

На манастир и не помишљајте, то није ваш удео. Потребно је да и једно и друго постанете истински хришћани а за то су потребни и време и труд.

Нека вас Бог умудри!

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Радосно вам честитам велики празник Рождества Христовог.

Драга моја, а како је живела у Богу и причешћивала се св. Нона, мајка св. Григорија Богослова, чији је муж током дугог периода био паганин (многобожац)? Као да неко на људе полаже неподношљиве окове и забрањује да се причешћују они који су у законитом браку!

Где ћете пронаћи снагу да свог мужа, ако он није у Богу, умолите да се с Вама сједини у Св. Тајнама? Забрана се односи само на оне који су у блудним односима. Ви имате породицу и, будући да већ толико времена живите заједно, имате и децу. Нека је слава Богу што сте Ви пронашли пут у Цркву. Вас је привео Сам Господ, али је сад потребно да се потрудите и да се молите да и Ваш супруг и Ваша деца буду удостојени дара вере.

Нека Вас не замори да се молите, и не очајавајте. Вашем свештенику реците да се од Бога не могу удаљавати они, ради којих је Господ дошао у свет. За Вашег супруга би требало да се помолимо и ми, свештеници, као и Ви, његова супруга. Прочитајте 7. главу 1. посланице Коринћанима. Тамо је написано да верујућа жена нема право да напусти неверујућег мужа, уколико он то не жели. И муж и деца освештавају се верујућом и женом која живи по вери. Бог Вас је благословио да до краја изнесете брачне обавезе, које сте преузели у младости. Нека Вас Господ сачува, укрепи и умудри.

 

* * *

 

Драги у Господу П.!

 

Оживите у свом сећању и у својој свести она обећања која сте преузели на себе ступајући у Свету Тајну брака. Ви сте глава породице, и Ви сте одговорни за њено духовно и материјално добро. Дужни сте да непрестано мислите и делате у том правцу, јер пасиван однос ни пустињаци никада нису имали.

Нека Вас Бог умудри!

Размислите да ли је исправно што се за Вас труде Ваши рођаци, уморнији од живота него што сте Ви? Зар то није грех?

 

* * *

 

Драги у Господу К.!

 

Почни одатле што ћеш покушати да васпоставиш породицу, јер си ти одговоран за свог сина, па и за своју супругу. Ваш брак није растројен без твоје кривице.

Требало је да приволиш жену и да је постепено васпитаваш у вери. Ти се, Међутим, ниси дозвао памети нити си желео да сачуваш породицу. Одрастање без оца било је трагично за твог сина.

Веома је добро, драги К., што се трудиш у манастирима, али то је за тебе* - људско, док би по Божијем требало да живиш у кући и да чиниш све што од тебе зависи да би вратио и жену и сина.

Нека те Господ умудри!

 

* * *

 

Драга у Господу И.!

 

Испунићу Вашу прозбу о молитви за Вашег сина.

Он преживљава страшно искушење. Зар у свему што се догаћа нема родитељске кривице?

Сада би било добро да се цела породица покаје и миропомаже. Требало би да се и Н. миропомаже.

Да ли је отац В. одавно примио чин и да ли је све у реду с канонске тачке гледишта? Нека отац сам, као свештеник, испита живот своје породице.

Ја могу само да се помолим за вас.

 

* * *

 

Драги у Господу Г.!

 

Господ разним путевима налази приступ ка човечијем срцу, и наилазе тренуци кад се човек одазива на призив Божији. Тако се догодило и са тобом. Посредством смрти твог брата ти си познао Бога и узалудност свих наших животних тежњи. Међутим, драги мој, сав тај живот који си проживео пре твог обраћања Богу био је обухваћен током промисла Божијег о теби. То значи да су и жена и кћер твоје и ничије више.

Управо кроз тебе* - јер си ти глава породице - у твој дом треба да уђе Господ, Који је тебе већ дотакао. Ти си, међутим, како каже Еванђеље, пронашао скупоцени бисер, а затим си га сакрио и желиш да се само ти обогатиш. Не може тако. Ти ћеш можда и стати сам пред Господа, али Он ће те упитати: "А где су твоји крвни сродници?" Наиме, муж и жена нису двоје него једно тело. А твоје чедо, за које ћеш у потпуности одговарати, какво ће одрасти? Шта ћеш одговорити? Хоћеш ли рећи да си их успут изгубио и да то ниси приметио?

Кад сте стварали породицу, обоје сте били неверујући и нисте ни помишљали на Бога, а Бог је превасходно љубав. О љубави у Богу према својим ближњима ти и не размишљаш. Жена неће да живи с тобом - другачијим, чудним и њој непознатим. Да ли си нешто учинио да она с тобом подели радост због пронађеног блага? Да, она је световна особа, али ни ти још увек ниси духован и само лебдиш духом, у машти се успињући на небо уместо да научиш да на земљи живиш као хришћанин.

Шта можеш да учиниш?

Да се помолиш и да уложиш све напоре како не би дошло до развода.

Не би требало да у породици почнеш да живиш као монах него као породичан човек, који ће до одређеног времена делити са супругом њене немоћне жеље. У души се свагда моли за њу, призивајући Божију помоћ за њено преобраћање. Тада ћеш, макар то било и мало, моћи нешто да учиниш и за кћер.

За тебе нема пута у манастир, а утолико пре ни пута у усамљеништво. У манастир не можеш да одеш пре пунолетства твоје кћери. У манастир не примају с налогом за заплену. Уосталом, ни савест не допушта да се напусти дете које је без материјалне и духовне подршке. Усамљеништво за тебе значи пут ка прелести и духовној болести.

Понављам оно што сам ти већ рекао, односно да је потребно да хришћанин постанеш својим животом а не теоретски.

Према томе, остани у свету, васпитавај и одгајај своју кћер, при чему ћеш и сам узрастати духом.

Нека те Господ умудри!

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Очување породице је женин задатак, а прво средство за то је молитва. Не допустите збуњујуће помисли о томе да ли да се молите за супруга или не.

Прочитајте 7. главу 1. посланице Коринћанима и руководите се оним, што је тамо написано.

Што се тиче С, требало би пажљиво саслушати препоруке лекара. Нека се причешћује што чешће. Било би добро да се и Ви сами миропомажете и да уљем миропомазања ујутро и увече помазујете кћер. Људи се сада спасавају само патњама и болестима. Због тога не негодујте, него носите свој крст сећајући се Бога. Молитвом помажите својим крвним сродницима да нађу пут ка Богу, јер је то једино важно дело живих.

 

* * *

[Guest]

Драги у Господу А.!

 

Није по Богу Ваша мисао да напустите породицу, и то ону у којој постоји духовни раздор, где свако живи сам за себе и верује на неки свој начин, али не на спасење.

Сада Господ посредством једног човека улази у дом. Он то сада чешће чини кроз децу и потребно је да онај, којег је Господ пробудио за живот, поднесе напоре и патње за спасење својих ближњих.

Потребно је много трпљења а још више љубави. И Вама желим да живите у свом дому и да у задрузи радите за своју породицу, а да у цркви помажете колико можете и да се молите за супругу и децу. Господ ће Вас умудрити како да живите на начин који ће омогућити да и они познају радост живота у Богу.

 

* * *

 

Драга у Господу Г.!

 

Ништа не мењајте у свом животу, док се кћер не одлучи како ће живети. Њој је сада потребна Ваша помоћ, и још дуго ће јој бити потребна.

Ви радите док год имате снаге и помажите у свом манастиру. Жељу за монаштвом моћи ћете да испуните тек онда, кад до краја испуните своја прва обећања - супружничка. Мајка - хришћанка је дужна да своју децу и децу своје деце васпита у Богу. Управо супружничка обећања, као и обећања приликом Крштења, која су дата Богу у Св. Тајнама, остају на снази и апсорбују духовну битку искушења. Не журите. Мајка Божија ће све устројити у своје време.

 

* * *

 

Драга у Господу М.!

 

Ви сте много трпели, и требало би да свој крст претрпите до краја. Прочитајте 7. главу 1. посланице Коринћанима. Материнско срце неће моћи спокојно да напусти сина који се још није снашао у животу, и ту Вам ниједан манастир не може пружити утеху. Живећете тако, што ћете мислити о сину. И супруг је пристао да се венчате, а то значи да сте обоје прихватили обећања која допуњују она, што сте их дали на Крштењу.

Када неверујући наруши обећање то је само половина несреће; за верујућег је, међутим, страшно да прекрши заклетву. Зар мислите да Господ не види и не зна за тешкоће Вашег породичног живота?

Он све види и све зна, али не жури да са Вас скине крст. Претрпите и Ви, а за супруга се усрдно молите. Он није сам по себи такав богохулник, али много страда због непријатеља (ђавола). Ништа друго не могу да Вам кажем.

Сетите се да сте и Ви сами добили дар вере тек након што сте прошли кроз безверје. Вера је као дар, као милост Божија. Потрудите се за супруга и сажалите се на њега, јер сте вас двоје - један човек.

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вашу кћер. Међутим, без Цркве не можемо изаћи на крај с њеном болешћу, јер то није обична него духовна болест. Преклињите Господа да јој поклони дар вере.

За Вас је то веома тежак крст, и не знате куда да кренете.

Чешће се сетите тога да с крста не силазе, него да с њега скидају. Све њене досетке су ђавољи наговори. Било би добро да освештате свој стан, јер и супруг почиње да болује од исте болести од које болује и кћер - од ђавоиманости. Молићу се да Вам Господ подари макар мало олакшање.

Нека Вас Бог укрепи!

 

* * *

 

Слуге Божије, М. и М.!

 

Стварајући своју породицу Ви сте дали обећање, и оно представља допуну оном обећању, које сте дали приликом крштења. Обоје ћете одговарати за одржавање породице. Нико и ни на који начин неће моћи да насрне на оно, што је од Бога благословено.

Духовник не сме да заклања ни Христа ни Цркву, а ви управо о томе пишете у свом писму.

Зашто марите за претње и застрашивања? Наш живот је у руци Божијој и ако човек насрне на слободу, од Бога даровану човеку, онда је то грех и у томе не може да буде правде.

Ја бих вам поставио једно питање: Да ли сте у Цркву дошли код Бога или код човека? Размислите о томе.

 

* * *

 

Драга у Господу Н. Н.!

 

Примио сам Ваше писмо и испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вас.

Ви сте 12 година чекали на преображај душе свога мужа. Са децом би било лакше да она у својим тежњама нису била препуштена сама себи. Све се може имати: и телевизор, и магнетофон, али све мора бити на свом месту, и ништа од тога не би смело да поседује нас. Данас ствари почињу да владају људским душама. Ето на какав лажни сјај непријатељ људског рода лови душе!

Васпитање деце не препуштајте стихији, телевизору и улици. То је грех, и то велики. Молите се и, колико год можете, утичите на њихов избор у животу. Не насиљем, разуме се, него саветовањем и свешћу о погубности савременог, споља наметнутог погледа на свет.

За Н. ћемо се удвостручено помолити. Да ли сте ју миропомазали? То је Св. Тајна од које почиње исцелење сваке озбиљне болести. Уље миропомазања би требало да пије и да се свакодневно њиме помазује. Исто тако, требало би да се чешће причешћује. Позовите свештеника у свој дом, ако јој је тешко да стоји током службе. Питање поставите мало другачије: не "зашто" него "због чега?" Због тога да бисмо познали Бога и надали се Његовој сили и помоћи. На своје питање: "Зашто неки живе дуго и тешко а неки умиру у раној младости, и пре него што почну да живе, зашто су једни богати а други сиромашни", св. Антоније Велики је од Бога добио следећи одговор: "Антоније, пази на себе и не покушавај да испиташ одлуке Божије. То ти неће користити."

Требало би да у томе и Ви пронађете Божији одговор за себе. На нама је да претрпимо све, што нас сусретне на животном путу и да са тим уђемо у починак вечности.

Нека Вас Господ укрепи и умудри!

 

* * *

 

Драга попадијо!

 

Да би деца проговорила и престала да болују, потребна им је Ваша материнска пажња и Ваш матерински труд. Деца су живе иконе. Потрудите се над њима и не допустите да Ваша непажња и небрига унакази образ Божији у њима. Нека се иконопису уче они, који су слободни од најозбиљнијег послушања да буду мати и попадија. Вама је време да се позабавите собом и својим хтењима, како бисте испунили вољу Божију која је за Вас већ одређена.

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Питање о васпостављању породице морате решавати Ви сами. У томе се могу појавити оне нијансе, које ћете само Ви моћи да осетите.

Једно је несумњиво: другу породицу не можете да стварате све дотле, док је жив отац Вашег А. То није по Богу. Због тога Вам преостаје само једно: или да се сједините са својим супругом или да останете сами. Друга варијанта за Вас не постоји.

За сина ћете се молити и, наравно, добро се потрудити за његово служење у православној средини. Нека Бог благослови.

А шта да кажем о Вашем раду у цркви? Већ сте много тога преживели, много је онога чега сте постали свесни, и не осврћите се за собом. Учите се да благодарите Богу за све; душевне патње су корисније него утехе. Нека Вам Бог подари да то схватите не само умом него и срцем. Тада ће Вам бити лако и радосно да живите.

Нека Вас Господ умудри!

 

* * *

 

Драга у Господу Л.!

 

Према црквеним канонима, Ви можете да створите другу породицу и да се поново венчате. У томе за Вас нема греха, тј. Црква увек узима у заштиту увређенога. Ви нисте били иницијатор распада Ваше прве породице и због тога се правило, које Вам је дао свештеник, односи на Вашег бившег мужа а не на Вас. Ви сада имате једно горко искуство. Међутим, то искуство је и драгоцено, јер је оно Ваше наслеђе, да не бисте поново погрешили. Будите заједно, дружите се, упознајте једно друго. Кад увидите да је његова душа блиска хришћанству, учините одлучујући корак.

До тог времена, молите се за њега. Осим тога, не заборавите да на земљи не постоји ништа идеално. Будите строжији према себи и попустљивији према другима.

Нека вам Господ помогне!

 

* * *

[Guest]

Драга у Господу Н.!

 

Добио сам Ваше писмо. У Вашим расуђивањима и жељама постоји нека недобронамерност, која се назива "себичњаштво". Међутим, спасење није у њему (себичњаштву) него у испуњењу воље Божије.

Воља Божија је управо Вас одредила да будете мајка четворице витезова које сте Ви а не неко други дужни да припремите за самосталан живот: да им створите представу о његовом циљу и о путевима који воде ка том циљу. И ако нам је Господ одредио да живимо у "компјутерском" времену, можемо ли онда да оградимо нашу децу од онога, у чему живе они којима су окружени?

Међутим, погледајте то овако: један на компјутеру припрема и издаје богослужбене књиге а други нешто непотребно. Зар онда треба судити компјутеру? Наравно да не треба. Ради се, Н., о сложеном задатку. И Вама самој тек предстоји да схватите и да постанете свесни да Бог не може и не треба да стоји између Вас и Ваше деце. Колико Вам је ума, љубави и такта потребно да не бисте изгубили синове и да бисте их привели Богу! Време је да и сами седнете за компјутер, како бисте о Богу говорили на језику и нивоу разумевања Ваше деце. Ни компјутер није измишљен без допуштења Божијег. Зар нам није позната молитва: Без Мене неможете чинити ништа? Молите се за своју децу, показујући им у животу трагове промисла Божијег, који ствара живот. Оно, што сте Ви схватили као зрела особа, они морају да сагледају и да схвате још у младости. Требало би, међутим, да се плашите да своју децу неконтролисано препустите телевизору и улици. Сада им немојте говорити о Богу него о животу, који може бити са Богом и без Бога.

Нека Вас Бог умудри.

Благосиљам све вас.

 

* * *

 

Драга М.!

 

Оставите далекосежне планове, будући да сте супруга јереја, а то значи попадија. Не доликује Вама да износите планове о новој, идеалној породици. Колико год Вам је то могуће, очувајте породицу и не дајте повода онима, који траже разлог за распад породице. Није потребно да отпутујете из Русије. Прочитајте 7. главу 1. посланице Коринћанима. Ако Ваш муж одлучи да коначно оде у Израел, тада ће се решавати и питање о разводу. А убудуће - нека буде што Бог да. Морате прекинути блиске односе са Д., јер је то искушење за обоје. М., сам живот нас учи животу. Молите се и трудите, а будућност је у власти Господњој.

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Ви треба да живите у свету и да уз помоћ молитве научите кћер да разликује добро и зло, да јој створите одрећену представу о смислу живота. Манастир је за монахе, а Ви сте породична особа, одговорна за будућност своје кћери. Док она не одрасте, не заврши школовање и не одабере свој животни пут, Ви морате живети поред ње и бити њена мајка, пријатељ и саветник.

Питање о пресељењу решава се у породици. Мајка до краја мора да носи свој крст, а отац се невидљиво освећује њеном вером и молитвом. Молите се за сестру. Испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вас.

Нека Бог благослови Вас и Вашу кћер.

 

* * *

 

Драга у Господу В.!

 

Поред Ваше болести, ко може да Вам гарантује благостање? Породица сама по себи претпоставља рађање деце. Приликом венчања, моле се за то и добијају Божији благослов за рађање деце; међутим родитељи томе претпостављају своје здравље.

Шта могу да Вам кажем? Да сте ми писали пре венчања, ја бих Вам саветовао да се не удајете. Сада једноставно ћутим. Ваш крст је тежак, и то је све. Све долази у противуречност.

Брак значи потпуну породицу, са децом; у хришћанским породицама немају само једно дете него онолико деце, колико Бог да. Чедоморство, тј. усмрћивање деце, обећава паклене муке, и то још овде на земљи а не само у будућности.

Молите се Пресветој Богородици Теодоровској и њеним родитељима - светим праведним Јоакиму и Ани, као и родитељима св. Јована Претече, светим праведним Захарији и Јелисавети. Молите се Богу и предајте се Његовој светој вољи.

 

* * *

 

Драга у Господу А.!

 

Испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вашу породицу. Молите се за супруга, он страда од тешке болести. Ма где да је он, он је Ваш супруг.

Ако је и један телесни уд болестан, болестан је васцели човек. Тако је и са Вама. Молићу се да Вам Господ подари снагу духа и несумњиву веру, како бисте били духовни ослонац и свом мужу и својој деци. Униније (чамотиња) је ђаволски притисак на Вас. То би требало да знате, да се молите и да се чешће причешћујете.

 

* * *

 

Драги А. и Е.!

 

Време Великог поста није најпогодније за решавање вашег проблема. Међутим, како се он појавио, молићемо се да код обоје сазри одлучност да у Светлу седмицу станете на одабрани животни пут.

Ружа ће бити само на почетку пута, док се трње (које не може да избегне ниједна породица) појављује касније. Међутим, количина тог трња и јачина бола који ће вам наносити зависиће од ваше мудрости и, што је најважније, од ваше љубави. Ако ваша осећања подразумевају и апостолско одређење појма љубави, нећете бити далеко од среће.

Благослов ћете узети од родитеља.

2. марта 2001. године

 

* * *

 

Драги у Господу о. В.!

 

Ето, дошло је време да и Ви извршите квалитативну анализу своје вере и свога служења. Ко у животу није погрешио?! Сада је и за Вашу попадију и за Вас самог наступило време духовног испита до којег, узгред речено, није дошло без Вашег "залагања". Ви га нисте издржали, и утешитељка се појавила већ на његовој првој етапи. И, као што по промислу Божијем и треба да буде, дошло је до сукоба у породици. Помоли се и уложи све напоре да очуваш породицу. О манастиру се може говорити тек онда, кад супруга одлучи да створи другу породицу. Не сме се ни помишљати на неку утешитељку и помоћницу. То је грешно и погубно.

Драги оче, и без оне три застрашујуће шестице, за Вас је то онај страшни жиг којег се сви плаше. А тек деца! На њих нико и не помишља! О њима не размишљате, а доћи ће дан када ћете морати да одговарате за њих.

 

* * *

 

Драги М.!

 

Тако не може да се живи. Љубав утроје представља велики грех. Ви морате уложити све напоре да сачувате породицу. Најважнији у тим напорима су молитва за супругу и често причешћивање. Међутим, допустите да она сама изабере, након што добро размисли. Ви поразговарајте с њом, јер ни она није сасвим сигурна да ће створити нову породицу. Због тога је потребно да добро размисли пре него што прокоцка читав свој земаљски живот и баци се у јаму погибељи. Чак ће јој и Бог убрзо послати казну за њену заблуду* - то су савремене тешке болести. Кад се то догоди, никога неће бити воду да јој донесе. Покажите јој ово моје писмо. Ја ћу се молити за обоје. Тако страшно помрачење у тим годинама, а смрт ће наступити! Куда да пођемо? Те муке, које су сада сустигле Вас, већ значе предворје пакла. А шта онда? Размислите.

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

На Ваша питања одговориће Вам духовни отац. Не постоји други пут да изађете из ћорсокака. Молите се и преклињите за милост Божију. Ја бих Вам саветовао да само о једном размислите озбиљно, а то су Ваши односи с бившим супругом.

Не, драга моја, између мужа и жене не могу постојати сестрински односи. Ваша близина за њега не значи помоћ него га, напротив, раздражује и подстиче на сваки незаконит поступак.

Због тога је и потребно да првенствено решите тај проблем: или ћете озаконити свој однос са њим и живети онако како доликује супружницима, или ћете отићи и дати му слободу да сам уреди свој живот. Драга моја, то је озбиљан проблем, и не може се мислити само о себи и својим жељама. Молите се за своју мајку и децу. Заблагодарите Богу што вас је извео из погибељне таме. Житејске невоље и несреће нису ништа у поређењу с духовном несрећом, у којој сте Ви живели.

Нека Вас Бог умудри и укрепи.

 

* * *

 

Драги И.!

 

Према заповести Божијој, први и најважнији благослов за стварање породице и једно и друго морате добити од својих родитеља. Њима се, у вези са њиховом децом, даје свештено знање, које се граничи с прозорљивошћу.

Услед тога, Ваше питање не би требало да буде упућено мени. Друго, и такође важно, јесте благослов ваших духовника.

Ја бих вам само саветовао да Св. Тајни приступите кад положиш завршни испит и окончаш богословију. Што се тиче К., њено учење ће бити под великим знаком питања. Породичне дужности из корена мењају човеков начин живота, а те породичне обавезе су прворазредне.

 

* * *

 

Драги С. В. и Г. В.!

 

У мом сећању сачувао се датум који је веома важан за ваше животе - датум С. рођења, јер је тај дан обећавао да ће постати благословени дан ваше породице, у време кад је Божији благослов почивао на вашим супружничким односима. Тај дан је постао дан рађања хришћанске породице, крунишући вас славом и чашћу.

Желео бих да вам честитам тај дан, јер за свештеника нема веће радости него кад види да светлост љубави Христове и истине озарује живот.

Желим вам многе, многе године у радости, љубави и једнодушју. Р. 8.

Поводом тог дана, који је по свом значају јединствен у вашим животима, шаљем вам иконицу-диптих. Од тренутка кад је настала, она је увек била уз мене, па сам је носио са собом чак и кад сам путовао. Нека сада буде код вас* - да вас чува, освећује и уразумљује на свим животним путевима. Чувајте Господа и Он ће сачувати вас.

 

* * *

[Guest]

Драга у Господу В.!

 

Живот је уметност, и не постоји један општи рецепт за све животне околности. Међутим, једно је несумњиво - дата обећања морају се испунити. А Ви, иако сте супруга привели олтару Господњем и пред Богом му обећали љубав, верност и послушност, нарушавате обавезе које сте преузели на себе. Наиме, потребно је да стрпљиво чекате да се и код супруга почну појављивати зачеци религиозних појмова.

Док се они не појаве, морате бити попустљиви према њему. Кад сте ступили у брак, и Ви сте свет схватали слично као и он, тако да ни сада нисте отишли далеко од њега.

Картице се за сада могу прихватити, јер тамо нема питања о Вашој вероисповести.

Учите се да сачувате породицу. Љубављу, саосећањем и разумевањем вратите наклоност свога мужа.

Нека Вас Господ умудри!

 

* * *

 

Драга у Господу А.!

 

Питање удаје требало би да решаваш са својом мајком и са духовником. Упознај С. и са мајком и са оцем, и Господ ће и једном и другом подарити знање да ли би требало да са С. ствараш породицу. Рећи ћу ти још и ово: ма са ким човек да почне да гради породични живот, мора проћи кроз период искушења, јер се срећа мора постепено градити: она не зависи само од мужа него, у истој мери, и од жене.

Због тога треба да учите и да мотрите једно на друго. Дружите се, али не прелазите границе дозвољенога. Наиме, ако се у темеље породице положи грех, не би требало да очекујете благостање.

Током последњег семестра факултета, доћи ће време да се покаже одлучност у погледу избора даљег животног пута.

 

* * *

 

Драга у Господу О.!

 

Истина је да Ваше очи не знају куда пре да погледају и да Вам је ум сасвим пометен. Кад бисте Ви били сами и кад не бисте били одговорни за супруга и сина, онда би се то још некако и могло разумети и објаснити. Међутим, сад бих желео да Вас позовем на трезвено поимање света и на осећање одговорности. Наше спасење зависи од испуњења воље Божије а не од самовоље.

Ви сте породична особа, и у Вашем животу би све требало да буде потчињено испуњењу обећања породичне особе. Због тога Вам се ни у ком случају не може допустити живот у скиту, који би потпуно разорио породицу. Својом ревношћу бисте и супруга одвратили од вере и Цркве, што значи да би требало да мењате своје понашање.

Нека Вас Бог умудри!

 

* * *

 

Драга О.!

 

Чувајте своје добре односе и не нарушавајте их нити раскидом нити недозвољеним поступцима. Чувајте једно друго. Ако је у темеље будуће породице положен грех, онда не треба очекивати ништа добро. Исто тако, не би требало журити са свадбом.

Две године су сличне неком испитном року, који ће Ваша осећања учинити дубоким и провереним.

Будите мудри.

Избор животног пута и стварање породице представљају веома озбиљан корак.

 

* * *

 

Драга С.!

 

Не трчи далеко испред супруга. Кад сте стварали породицу, ти и А. сте били једнодушни у свом незнању. Ти се сада удаљујеш од супруга, и он за сада није у стању да разуме због кога се и због чега дешавају такве промене у његовој жени.

Ни твој изглед не би требало много да се разликује од онога, што је А. навикао да види. Не жури да промениш свој спољашњи изглед.

Што се тиче оног унутрашњег, мораш се ослонити на молитву. Наиме, А. те воли, и због тебе је пристао да се венча у цркви. Сада је, С, твој главни задатак да сачуваш породицу. Твом срцу ће бити тешко што чиниш уступке супругу, али то је неопходно.

Господ види твоја страдања, и Он нам опрашта лакше и једноставније него нама блиски људи.

Нека те Господ умудри.

 

* * *

 

Драги у Господу Ј.!

 

Ваша жеља за стварањем породице је благословена. Конкретно, први и најважнији благослов за брак са А. треба да добијете од ваших родитеља, док други треба да узмете од ваших духовника, који вас исповедају.

Обоје добро запамтите да у темеље стварања породице не треба положити грех превременог зближавања, јер ће у противном бити тешко да саздате оно чему тежите својим жељама. Исто тако, запамтите да срећа мора да нараста постепено, и то уз велики труд са обе стране.

Тек онда, кад обоје будете дубоко осећали своју одговорност пред Богом, доћи ће до стварања породице.

 

* * *

 

Слушкињо Божија Л.!

 

Сваком лечењу треба да претходи обраћање Исцелитељу душа и тела, односно Господу, и то кроз Св. Тајне Миропомазања, исповести и причешћа. Тако ће, уз помоћ Божију, болест моћи да се излечи. Породицу треба да сачуваш мудрим и трпељивим односом према супругу. Веома је лако рећи: "Развешћу се!"

То се може рећи онда, када мислиш само о себи и знаш само за себе; међутим, ако помислиш и на супруга, и на децу, тада ћеш се свим силама потрудити да деца имају оца а муж* - своју породицу.

Нека те Бог умудри! Драга у Господу Н.!

Шта ја могу да Вам кажем? Вера је стварање живота уз велико трпљење и љубав. Међутим, кад вера постане разлог раздора, онда је очигледно да ту нешто није како треба, да се појавила самовоља и да се помоћ Божија удаљује. Ето, Ви сте пришли вери а Ваш супруг није.

Након тога Ви, с необичном лакоћом и послушавши речи туђег човека, одсецате своју другу половину, јер су муж и жена* - једно тело. Нисте размишљали ни о њему, ни о деци.

Кад сте стварали породицу, између Вас и Вашег супруга владало је једномислије. Требало је да се потрудите и да понесете његове слабости, да приволите блиског човека.

То се, међутим, није догодило. Сада Вам предстоји да сами носите крст који сте својеручно начинили. Вашим синовима је потребан отац, и они су Вам то већ више пута напоменули.

Обећавам да ћу се помолити за Вас. Савете Вам нећу давати, јер је све то почело без мене и није на мени да га завршим.

Нека Вас Господ умудри.

 

* * *

 

Драги М.!

 

Не знам шта хоћете да чујете од мене као одговор? Ја могу само да посведочим да ни Ви ни Ваша жена не размишљате о будућности, о томе да је живот кратак и да је пред вама - вечност. И Ви и она сте имали везе са другима, и Ви о томе спокојно говорите, без сенке пометње и покајања. Ја бих Вам сада рекао да је време да се пробудите из греховног сна, да је време да се замислите над собом. Ако жена не помишља на васпостављање породице, немојте је спречавати да се разведе и тражите од архијереја да Вам одобри да раскинете црквени брак. Тек онда, кад будете слободни, можете помишљати на стварање друге породице. Међутим, док се не разведете, не оптерећујте свој живот смртним греховима. Према канонима Светих Отаца, онај, који је иницијатор распада породице, треба да остане сам, док онај, који је увређен, може поново да оснује породицу.

За кћер се молите, јер сте је уписали у такву школу, какву ја никоме не бих пожелео. После такве школе, биће јој тешко да ступи на пут спасења, и питам се да ли ће то уопште бити могуће?

 

* * *

 

Драга у Господу Н.!

 

Прозбу за молитву ћу испунити, и нека Вам Бог подари мудрости и трпљења да бисте очували своју породицу и љубав у њој.

Није потребно да постанете неко други, у односу на ону коју је волео Ваш муж. Потребно је и да се облачите са доста укуса, и да се фризирате, јер Ви нисте монахиња.

Исто тако, требало би да Ви и Ваш супруг имате иста интересовања. Не збуњујте га својом спољашњом религиозношћу, него у свему сачувајте меру и узмите у обзир душевну болест која га је сустигла. Потајно се молите за њега.

Једном речју, очувајте љубав и мир у породици, трпељиво снисходећи према његовој душевној слабости. Као одговор на Ваш труд и у свему мудро понашање према њему, и он ће бити награђен вером. А. ће за своју праву мајку дознати чим поодрасте, јер у противном нећете моћи да задржите свог сина. Ни он ни Ваш В. неће бити у стању да на прави начин поднесу Вашу религиозност, која је за сада само спољашња. Нека Вас Господ сачува и нека Вам помогне!

 

* * *

[Guest]

Драга Л.!

 

Мислим да је читава Ваша породица, а посебно Ви, недовољно или нимало благодарна Господу. Требало би да учите и да тражите, да примате и да благодарите.

Нека супруг затражи помоћ од светог мученика Трифуна.

Нека М. не очајава и нека не жури да понови грешку. Према црквеним канонима, она може поново да створи породицу, али би све требало да чини с молитвом, како не би пронашла привремену срећу, која ће потрајати само годину дана, него срећу која ће потрајати читавог живота.

Ни Ви, Л. не би требало да се предајете унинију (чамотињи). Као прво, то је грех, и то велики. Као друго, од Вашег стања зависи клима у Вашој породици. Због тога се чешће опомињите великопосне молитве Јефрема Сиријског и не заборавите да видите она добра, која Вам дарује Господ.

Мени је то очигледно. А Вама?

 

* * *

 

Драга у Господу В.!

 

Ви сте породична особа и, према томе, свој проблем не можете да решавате сами него искључиво заједно са супругом. Ако на породичном скупу дође до разногласја, требало би да узмете у обзир глас Вашег супруга.

Наиме, породица и њено очување су најважније дело, то је испуњење обећања, које сте преузели на себе.

Тиме се и руководите. Данас сви тешко живе, изузев елите којој нећемо завидети.

Најважније и основно у животу је* - корачање пред Богом и живот у Богу. Сиромаштво томе не само да не смета него чак и потпомаже развијању уздања у Бога, због чега верујући не бивају постиђени.

 

* * *

 

Драга О.!

 

Колико жена има твој пријатељ? И зашто мислиш да ћеш ти бити боља од њих? Свештеник није без разлога на време зауставио ваше намере, јер је то било учињено због тога, да би се разјаснила ситуација у вашим односима.

Магла се развејала свуда унаоколо, осим у твојој свести и осећањима. Размисли, О.! Какве су то бајке о љубави? Једну је волео, другу је усрећио дететом, а трећу је уљуљкивао перспективама љубави. Као резултат, добија се савремена представа о љубави, која никако не одговара љубавиподвигу.

 

/* * *

 

Драги у Господу Е.!

 

Животни подвиг Ваше супруге се окончао. Она је успешно препливала житејско море. Молимо се за њу, и благодаримо Богу због милости према њој и према Вашој породици, јер се ни Ви ни она нисте мучили због тешкоћа њеног страдања. Причешће и миропомазање пред упокојење сведоче о љубави Божијој према њој.

Молим се и за Вас и за Вашу децу, како би Вам Господ подарио храброст да преживите жалост због губитка драге и тако потребне особе, да Вам се умножи снага за предстојеће животне подвиге.

Наиме, Вама предстоји да у своје срце унесете и материнску топлину покојне супруге.

Благодарите Богу за све и у том тешком тренутку свога живота осетите Његову близину.

 

* * *

 

Драга у Господу Г.!

 

Испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вас и Ваше ближње Ви се молите Пресветој Богородици "Свецарици".

И себе и свог сина уистину предајте вољи Божијој. Ми нећемо живети два живота, и Господ зна како ће нас и чиме привести ка спасењу. За сина се само молите. Његов посао подразумева нервну напетост, и не може свако да га издржи.

Постарајте се да за све благодарите Богу, а то значи и за патње, јер једино још патње посредују за наше спасење.

Живот је кратак: све ћемо претрпети, и спашће нас наш Спаситељ, Христос - Бог.

 

* * *

 

Слушкињо Божија А.!

 

Ваш супруг није погодан за свештеника. Ви још нисте размислили о томе, шта хоћете у животу и од живота. Ви се још играте и поигравате својим жељама.

Крст попадије је посебан и по смислу и по тежини. За свештеника је он једини, који ће носити читавог живота. И како ће му бити, уколико уместо попадије добије глумицу? Нека Вас Бог умудри.

Прочитајте 13. главу 1. посланице Коринћанима. Размислите о себи у светлости онога што сте ту прочитали.

Само такво поимање љубави осигурава будући породични живот који ће бити на спасење.

 

* * *

 

Драга у Господу Л.!

 

Добро познавајући своје болесно стање, сама одговараш на питање које си ми поставила. Породични живот у сваком погледу значи подвиг. Потребно је много снаге: и физичке, и моралне, и духовне, да би била жена, мајка и домаћица.

Ако те снаге нема, не би требало ни размишљати о удаји. У противном ћеш ти сама страдати а други ће се мучити.

Нека те Бог умудри. Моли се Господу да ти подари снагу за живот у Богу.

 

 

 

 

 

Архимандрит Јован (Крестjанкин)

Светосавље.орг

01 / 02 / 2014

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/68079.htm

[Guest]

divna pisamca i duhovne pouke..... :0442_feel: :0442_feel: :0442_feel: bravo Marti.... :good2:

 

 

превелико па сам морао овако из више делова...  хвала секана  

[JESSY]

превелико па сам морао овако из више делова...  хвала секана  

da, najbolje tako iz delova....nemaju ljudi strpljenja da citaju veoma duge postove...ovako dozirano je efektnije....

[Guest]

@@JESSY,

 

сам лаганица, мали текстићи-делићи, буљави очићи :0102_laugh:

[JESSY]

мали текстићи-делићи, буљави очићи :0102_laugh:

[JESSY]

БОЛЕСТ И ЛЕЧЕЊЕ

 

Драга у Господу И.!

Добио сам Ваше писмо, и удовољићу Вашој прозби за молитву. Требало би да исповедите читав свој живот, да примите помазање и да се причешћујете не ређе него једном месечно, а било би добро и двапут. Требало би да се уље од помазања пије ујутро, са светињом, и да се свакодневно њиме помазујете, онако као што се то чини у време Св. Тајне Миропомазања. У Вашем животу је све било добро, осим што нисте осећали живо Божије присуство у свету и што Му се нисте молили. И ево, дошао Вам је призив Божији у виду болести. Одазовите се. Ако није било озбиљних грехова, ако сте венчани са супругом и ако није било смртних грехова (питање о деци), не очајавајте. Обратите се Господу васцелим својим бићем - душом, срцем и умом и видећете чудо Божије милости према Вама.

 

* * *

 

Драга у Господу В.!

Судећи према Вашем писму, болест Вашег сина је духовна и већ је захватила и душу. Стога би требало да се исповеди за читав живот, да прими миропомазање и да се често причешћује. Међутим, иако је то потребно, он неће то да учини и зато га лечите код психијатра.

Размотрите и Ви свој сопствени живот: Да ли можда родитељски грехови лебде над сином? Да ли је у Вашем животу било тешких, смртних грехова, због којих сада треба да испаштате кроз сина? И сами примите миропомазање и преклињите Бога за трпљење. Молите се за сина топлом материнском љубављу и предајте га у руке Божије.

 

* * *

 

Драга у Господу В.!

Ви сте нетрпељиви. А спашће се само онај, који до краја претрпи. Има и разлога за трпљење. Свети Оци кажу да ће се у случају чедоморства она деца, која су остала у животу, осветити родитељима за своју браћу и сестре који нису угледали светлост Божију. Има много и осталих грехова, знаних и незнаних; патње су епитимија од Бога, али их треба подносити без роптања. Супруг је болестан као што је била болесна и његова мама, због чега је и њему потребно трпљење. Молите се за своје ближње на следећи начин: "Боже, Ти све знаш и Твоја љубав је савршена. Узми живот мог страдалног мужа В. и моје деце, Е. и И., у Своје руке и учини оно што ја желим да учиним, али нисам у стању. Амин."

Доживели смо, драга В., таква времена, у којима су само још патње и болести заступници нашег спасења. Према томе, заволи свој претешки живот и не гледај на радост и изобиље око себе него на Крст Христа Спаситеља испред себе. Нека те Бог благослови.

 

* * *

 

Драги у Господу А.!

Добио сам Ваше писмо и одговорићу на Вашу прозбу да се молнм за Вас. Не могу, међутим, да Вам кажем због чега ће Вам и колико дуго бити послато искушење. То није посао свештеника. Осим тога, ја сам, за разлику од Вас, склон да размишљам не о томе зашто Вас је оно сустигло, него са којим циљем, иако се на основу писма које сте ми упутили вероватно може закључити и зашто се то догодило. Грехови који се творе "у знању" рађају болести које потпуно везују човека. Хришћанство које је схваћено само као философска теорија дошло је у противуречност са хришћанским животом, и непријатељ је добио слободу да дејствује. Вас и Вашу жену нису задовољили одговори данашњих свештеника у вези с астрологијом, а нисте разумели ни оно што су о томе писали духовни Оци прошлости. Сада пак, ако не поверујете ни практичним резултатима својих заблуда, неће бити крив нико други осим вас самих. Господ је све дао и исцрпео све могућности за Ваше уразумљење, и ово сада је последње. Вама је преостало само да другачије размислите о свему у свом животу - и о односу према вери, и према Светом Писму, и према Цркви, и према животу и према женама да о свему, о свему другачије размислите, да се ужаснете над својим заблудама и живо покајете, али не теоријски него од свег срца и да себе сагледате онаквог, какви сте у животу и били. Особито тешке последице смртних грехова носе они, који су их чинили у знању (свесно). Зар то није разлог што лежите на болесничкој постељи и што Вам се приближава одлазак из овог живота? Потребно је да се покајете, да будете миропомазани и да се предате Богу. Ја Вам обећавам само то да ћу се молити за Вас да Вам Господ подари покајање и олакша болест. Нека Вас Бог благослови.

 

* * *

 

Драга у Господу С.!

Свака болест је последица греха. Међутим, постоје болести духа и болести тела. Епилепсија се не лечи. Болест се може олакшати свакодневним миропомазањем и честим причешћивањем.

Молите се за сина и нека га често помињу на Литургији, нека за њега изваде честицу. Требало би да се свакодневно помазује уљем за миропомазање и то онако, како се то чини у време Св. Тајне Миропомазања. Молите се усрдно за сина својом материнском молитвом. То је веома делотворна помоћ. Нека Вас Бог благослови.

 

* * *

 

Драги моји 3. и П.!

Нека вас Бог благослови! Одавно сам добио ваше писмо са записима и преводом. Учинио сам све што сте тражили - имена сам ради помена дао у манастирски синодик. Код мене су сада ваши записи, тако да ја сам помињем све ваше - и живе и усопше.

Наше болести, ваше и моје, не би требало да нас збуњују, јер смо дошли до последње границе. Подвиг труда је већ окончан и преостало нам је још само да понесемо подвиг болести. Мислим да је то највреднији духовни труд који много обећава, јер човека ништа не смирује тако као болест. Ми тада уистину већ стојимо пред Господом, као младенци, будући свесни да смо сви ми и све наше у руци Божијој. Пружамо руке ка Господу и само Њему упућујемо вапаје свога срца. За тај подвиг се не привезују никакво славољубље и гордост, што је веома добро и спасоносно.

И ја већ ретко одлазим на службу и више се молим код куће. И то је, међутим, веома вредно, јер ме на тај начин нико не одвлачи од молитве узгредним разговорима. Међутим, чим почнем са поменима, келија се испуњава људима, и живим, и усопшим: сви су они живи, и сви се тискају и журе, подсећајући на себе и на своје рођаке.

Мислим да ће Господ и вас утешити због труда који сте поднели у славу Његову. Не жалите се нити на свој кућни "притвор" нити на болести које су тај притвор узроковале. Све је од Бога, што значи да је све на спасење. На нама је само да благодаримо Господу и да Га славословимо због проживљеног живота, због његових радости и патњи. Господ нека је са вама!

 

С љубављу у Господ, ваш убоги молитељ пред Богом,

архим. Јован.

 

* * *

 

Драга у Господу Л.!

Ваше питање би требало поставити лекаримаспецијалистима, јер само они могу да знају какве компликације могу да се јаве на здравом оку. Ја ћу Вам поставити једно узгредно питање: како ћете се осећати ако око сасвим ослепи?

Понекад треба жртвовати мање да би се спасло нешто веће. Нека Вас Бог умудри!

 

* * *

 

Драга у Господу М.!

Наше болести су последица грешног живота и лечење треба започети од покајања и миропомазања - то се чини ради душе. Након миропомазања треба се обратити и лекарима, како би они, уз Божију помоћ, помогли и болесном телу.

Преиспитајте свој живот: да ли је у њему било смртних грехова (на пример, чедоморства), који су могли пасти на Ваше чедо? Ако сте криви, требало би да принесете покајање. Стално се молите за сина, али тако што ћете у трпљењу и нади и њега и себе предати вољи Божијој. Посебно се молите св. Теодосију Черњиговском.

 

* * *

 

Драга у Господу Т.!

Добио сам Ваше писмо и испунићу Вашу прозбу да се помолим за Вас. Требало би, драга, да знате једну неоспорну истину, која нам је дата управо због нашег времена. Сада, у одсуству духовних руководитеља и при слабљењу вере верујућих, Господ је људима дао нелицемерног руководитеља који и лечи, и учи, и уразумљује. То су животне тешкоће - патње и болести. Људски ум је сплеткарош а срце је постало лукаво. Због тога је веома тешко контролисати своје поступке. Знајући за то, Господ нам је дао горак лек за душевне болести - телесне болести.

Молите се и не очајавајте. Пијте уље од миропомазања и њиме се помазујте. Најважније је, међутим, да се не само речима него и уистину предате вољи Божијој, и Он ће Вам у своје време послати ослобођење.

Нека Вас Бог благослови!

 

* * *

 

Драги Л.!

За разлику од тебе, ја уопште не сумњам у милост Божију према теби. А знаш ли зашто?

Управо због тога што си ти своје срце неподељено предао Господу и што си таква осећања носио и кроз оно време, када је мало ко јавно признавао да је верујући.

Што се тиче малих и великих прегрешења - ко их нема? Ко је слободан од људске слабости и од непријатељских напада, кад се помућује свест?

Међутим, буре пролазе, и човек се опет загрева у топлини Божије љубави. Према томе, може се рећи да се читав живот састоји од падова и устајања, од спотицања и исправљања. Зашто је то Господ допустио? Зар није због тога, што Он није дошао да спасава праведнике него грешнике, од којих сам први ја?

Оне речи, које ти дошаптава непријатељ, никако нисам могао да изговорим, јер ми је позната тежина духовне борбе, и то не на основу књига. Услед љубави према Божијој творевини и услед љубави према Богу не могу да преотмем оно, што припада једино Богу. Непријатељ ме клевета пред тобом, настојећи да те разлучи од моје љубави. Л., нека се то никада не догоди!

Болести су крст што спаљује грехове, и то оне којих нисмо ни свесни као грехова. Због тога и благодаримо милосрђу Божијем, које нам се шаље у болестима. Кроз њихову ватру мора да прође сваки хришћанин, из једноставног разлога што нема човека који би живео а да не сагреши. Тако је са болестима. Не молим се зато да болести оду него да их ти правилно процениш и прихватиш.

Богатство би требало поделити, али са расуђивањем, не куда било него у цркву, у поуздане руке. Не треба веровати људским измишљотинама да је твоје здравље у њиховим рукама и да су њихове могућности веће од Божије одлуке.

И ти сам си благовремено постао опрезан. То већ говори о томе, да је твој ангео-чувар уз тебе и да ће те уразумити у потребном тренутку.

Најтеже стање, које може да сустигне човека, јесте стање богоостављености. Међутим, Господ ову тугу не допушта дуго, знајући за нашу слабост и за непријатељску препреденост у таквим тренуцима.

То, што се гордост развејала, опет је милост Божија, само се чувај унинија (чамотиње) и очајања. То сигурно потиче од непријатеља.

Л., све иде својим путем; и ти и ја смо Божији и са Богом, и Он нас неће предати непријатељу.

Свакодневно се молим за тебе, осењујем крсним знамењем твоју главу и целивам очинском љубављу моје тако велико и тако болесно чедо.

 

* * *

 

Слушкињо Божија Л.!

Ви сасвим правилно схватате узрок болести тога детета. Не доликује нам да се позивамо на совјетску пропаганду.

Посао демона је да нас искушава за безакоње, а наш посао је да стојимо за Истину. Требало би да Н. родитељи постану свесни свога греха и да се због њих покају, да се миропомажу и, најзад, да се причесте.

Када ће пак Господ погледати на болесну девојчицу - то је у Његовој власти. Наиме, догодило се чудесно исцелење пред иконом али ми то нисмо разумели. Наставили смо да живимо као и раније, уместо да заблагодаримо Богу и да почнемо с исправљањем свога срца.

И ето, девојчица поново страда а са њом и њени родитељи. Молићемо се за Н.

 

* * *

 

Драга у Господу К.!

Судећи по Вашем писму, ви сте веома, веома далеко од Бога и од Цркве.

У жељи да помогнете Вашем сину, Ви сматрате да су сва средства добра.

Међутим, дужан сам да Вам кажем да је обраћање биоенергетичару обраћање непријатељу Божијем, што значи да не би требало очекивати да одатле проистекне било шта добро.

Доћи ће до привременог побољшања, а затим ће му бити још горе. Међутим, најгора је душевна болест. Ви ме питате шта би требало да учините. Требало би да пођете ка Богу, да идете у цркву и да своје болести исцељујете Св. Тајнама. Наиме, Ваш син је још дете, што значи да су за његову несрећу криви родитељи. Да ли сте Ви крштени, да ли сте се венчали у цркви? Причешћујете ли се Христовим Тајнама, да ли разумете грех и исповест?

Сва та питања се односе на вас, на одрасле. Извор живота је једино Бог. Извор сваког добра је једино Бог.

Ви, одрасли, размотрите свој живот. Онда, кад пронађете узрок патње, постојаће могућност и да је уклоните.

 

* * *

 

Драга у Господу В.!

Без лекарске помоћи, чедо моје, нећеш моћи да прођеш. Лако је рећи: "буди мученица!" Међутим, зар тим одбијањем лекарске помоћи нећемо искушавати Господа? Нико не може да живи без Божије помоћи, и та помоћ ће доћи онда, кад смирено признамо своју слабост. Имај на уму да су "лекари и лекови од Бога, и лекара поштуј". Твоје обећање је непромишљено и грешно, и Господ таква обећања не прихвата. На монаштво за сада и не помишљај: потребно је да васпиташ сина и да се лечиш. Када син одрасте и постане самосталан, кад одабере свој животни пут, постаће очигледно где ћеш и како усмерити свој живот. У манастирима који се сада устројавају неће се обазирати на наше болести, због тога је и потребно да се лечимо.

 

* * *

 

Драга у Господу А.!

Навешћу Вам пример светог епископа Игњатија Брјанчанинова, који се читавог живота лечио хомеопатским лековима. То му није сметало да постане светитељ.

Купите лек, осените га крсним знамењем као што осењујете храну, и лечите се. Лекари и лекови су од Бога благословени да помажу људима.

Нека Вас Бог умудри и нека Вам помогне.

 

* * *

 

Драга С. Т.!

Кад се реч "Господ" и у души, и у срцу, и у животу пише малим словом, онда човек сматра да су добри сви методи лечења и сви поступци у животу који воде ка циљу. Верујући човек неће прекршити Божију одлуку и неће као лек прихватити оно, што је Господ предвидео да буде одбачено.

Не могу се у себе истовремено примати и Крв и Тело Господње и мокраћа. Не постоји црквени благослов за лечење мокраћом. Ми имамо једног Лекара и Исцелитеља душа - Господа, и Он нам је дао благослов да се обраћамо лекарима а не чаробњацима и неверницима којима је добро све што им дошаптава непријатељ, газећи закон Божији. Потребно је да се миропомажеш, исповедиш и причестиш, јер то представља једино очишћење за душу и тело.

[JESSY]

ВОЉА БОЖИЈА

 

Г.! Воља Божија за нас је таква да се ми, живећи на земљи, научимо да упознајемо Бога и да са радошћу и жељом следимо спасоносну вољу Божију, која је једина спасоносна и испуњава живот истинским садржајем. Човек може да ради било који посао, од најништавнијег па до највећег, и да се тиме или спасава или пропада. Живећеш за Бога, ради Бога и у славу Божију то је спасење, и то је истински а не ефемерни смисао живота. Да је била Божија воља да постанеш жена и мајка, ти би то одавно постала. Сада пак, кад ти је 47 година, твоја чежња за прошлим није ништа друго до искушење.

Лекару, лекару! Осврни се унаоколо! Својим болесницима не би требало да преносиш ништа од твог унутрашњег садржаја - они то неће разумети. Њима су потребни твоја љубав и твој професионализам, и све је то у Богу, у молитви за њих. О каквом необрађеном делићу своје душе ти још говориш? Све је код нас на месту, од Бога благословено, а што се искушења тиче, већ је одавно дошло време да се са њима боримо, да их препознајемо и искорењујемо.

Теби, С. и М. Божији благослов за свако добро.

 

* * *

 

Драги оче Д.!

Добро би било кад бисте у одговору надлежног владике чули вољу Божију о себи и спокојно наставили да служите у својој парохији. То, међутим, не значи да је то коначан одговор Господњи. Једноставно, потребно је да наставите да се молите и да чекате време кад ће Вас Господ призвати на служење у свештеничком чину. Ја Вам тако пишем због тога, што сам се у животу често руководио следећим ставом: "Ништа не тражити и ништа не одбијати". У своје време сам добио и чин, као природан ток догађаја у животу (од детињства сам тежио Цркви). Као од Бога сам прихватио и одлуку да седам година будем удаљен из службе, а затим сам, по вољи Божијој, био враћен у службу пре назначеног рока. "Све је Њиме, све је од Њега и све је ка Њему." Тако и живим. И ево, сада, пред крај животног пута, сведочим да не постоји бољи и поузданији пут од живљења по вољи Божијој. Животне околности нам тако јасно откривају вољу Божију. Ви сте је у овом тренутку дознали посредством архијереја.

Нећу се дотицати оног питања, које се односи на свакодневни живот. То решите Ви сами са својом супругом, како је најбоље за Вашу породицу. Не заборавите да ће човек оставити оца и мајку, да ће се прилепити за своју жену и да ће бити једно тело. Добро је, кад је и душа једна.

Нека Вас Бог умудри!

 

* * *

 

Драга Т.!

Због твоје телесне слабости, у овом часу је твој манастир - твој дом, док је твоја мајка - твоја игуманија. За сада ти не желим бољу игуманију, а будућност је у руци Божијој. Поднеси, чедо моје, своју болест, али без роптања. То је подвиг који не може да поднесе сваки човек. Данас се у свим манастирима много ради, а теби то сад не одговара. Чак ни у свом дому не преузимај на себе никаква обећања. Учи да се молиш и да се суочиш са духом унинија (чамотиње). Сатвори молитву пре читања Светог Писма и све чини по мери својих снага. Добро је што се духом обраћаш светитељима за помоћ. Томе те учи твој ангео-чувар. Имај на уму, чедо моје, да је за нас најважније да научимо да се у потпуности предамо вољи Божијој. Нека те Бог умудри и нека те укрепи, чедо Божије!

 

* * *

 

Поштовани Н.!

Зашто не бисте упутили захтев за остварење Ваших, како Ви мислите, добрих намера? Међутим, човек претпоставља а Бог одлучује. Усрдно се помолите. Ако Ваша тежња није на штету ни Вама ни Вашој породици, Господ ће благословити њено остварење. Немојте, међутим, ништа захтевати него смирено затражите, допуштајући и у мислима и у срцу да Ви можда грешите и да се због тога припремате да прихватите вољу Божију, чак и ако она буде значила одбијање Ваше жеље.

Нека Вас Бог умудри.

 

* * *

Драги оче Т!

Са наше стране, нужно је и веома важно да поседујемо унутрашњу духовну тежњу ка жељи да у животу испунимо вољу Божију. Верујте да ће Господ прихватити и оправдати искреност наших осећања. Он ће, независно од нашег схватања и размишљања, Својом чврстом руком повести по животу нашу трошну лађицу.

Ја имам 91. годину, и сада и себи и другима сведочим да је Господу познато оно што скривамо и да по нашој вери и тежњи ка истини управља наш живот, често лечећи и исправљајући оно што услед незнања и неразумевања може спречавати испуњење воље Божије у нашем животу.

Испите у богословији полагао сам без учења, кад сам већ био у чину, а пред рукоположење испитивала ме представничка комисија при Московској епархијској управи.

Драги оче Т., ја у то време нисам био свезан таквим мноштвом титула каквим сте сада свезани Ви, али ме моја жива ревност ка служењу заступала пред Богом и људима као духовника, а то је у послератном времену било веома одговорно, озбиљно и, слободно могу да кажем, опасно. Ја сам се предао том служењу. Академију сам похађао ванредно. Пола године пре њеног завршетка, у време кад је мој дипломски рад већ био написан, Господ ме је превео на ново послушање* - у затвор, код нове пастве и код нових руководитеља. Да ли сам помишљао на такво пројављивање воље Божије? Наравно да нисам. А зашто Вам ово говорим? Предајте се и Ви уистину и свом душом вољи Божијој; не планирајте сами, не одређујте сами своје могућности. Сада, хвала Богу, постоји владика, и испуните његов благослов, не размишљајући данас у шта ће се то претворити сутра. Најважније је да имате поверења у њега, јер је он прошао школу од послушника до архијереја. Ако су пак и његови планови сагласни само са људским жељама, онда ће, верујте, Господ дејствовати одлучно и самовласно, и тријумфоваће правда Божија.

Нека тако буде, Господе.

3. април 2001. године

 

* * *

 

Драга у Господу Е.!

Какво те то искушење сада обузело? Пишеш о својој вери, а о животу у потпуности размишљаш као неверујући човек!

Да је била воља Божија да будеш жена и мајка, све би се то већ одавно остварило. Ти, међутим, размишљаш о богоборачком поступку: о детету зачетом и рођеном у греху, рођеном за муке, тако да ће својим животом својој мајци узвратити за њен грех. Изабери.

Боље би било да оставиш та празна и грешна маштања и да се молиш Богу с одлучношћу да прихватиш Његову вољу као варијанту која је најбоља за тебе. Покај се због своје склоности ка грешним помислима. Можемо се молити за остварење своје жеље за стварањем хришћанске породице, али се њено остварење мора препустити вољи Божијој, и њој се морамо повиновати.

 

* * *

 

Слушкињо Божија Т.!

Ви сте изабрали пре 21. годину. Сада, пак, када међу Вас и Вашу породицу долази Господ, Ви тежите да ту породицу разорите. Венчање је Божији благослов и за Вашу децу која су већ рођена. Вас збуњује непријатељ. За мужа ћете, уколико се он Вашом кривицом препушта блудничењу, пред Богом одговарати Ви, и неће Вам бити опроштена та кривица. Потрудите се у својој породици, молећи се за своје ближње. Потребно је много трпљења у том добром делу. Картице прихватите, јер Вас још увек не питају за Вашу веру и не присиљавају да се одрекнете Бога.

 

* * *

 

Драги оче И, баћушка, како то да не слушате вољу Божију за Вас, коју Вам је изрекла Глава Цркве? "Значи, требало би да останем овде!" То је утолико вредније што је изговорено без размишљања о овој или оној заинтересованој страни. Ви сте у том тренутку исправно помислили да је то питање решено. Тек након тога су себичњаштво и самовоља започели своје подземно дело. Свјатјејши је, пак, понављањем потврдио оно, што је по надахнућу рекао: "Боље Вам је да останете овде!" Он не захтева и не убеђује, него очекује добровољну послушност вољи Божијој. Одвраћање и позив на расуђивање, који су се јавили касније, јесу болест која Вас је погодила. Владика не везује Вашу слободу, него очекује добровољну одлуку ("не говорите о конкретним роковима, размислите").

Бог љуби добровољног даваоца. Тако је то, драги мој оче И. Дошло је време да полажете испит из онога што сте научили за време свог монаштва. Да ли сте научили?

Мој благослов нећете добити. Дужни сте да сами чујете вољу Божију и да с радошћу приклоните главу послушању. Вама је већ све и исцрпно рекао Свјатјејши.

 

* * *

 

Драга у Господу Л.!

Молимо се за Вас, да Господ умири пометњу у Вашој души и да у умирено срце удахне одлучност да следите Господа, повинујући се Његовој светој вољи. Због тога је потребно да Га као дете молите да уреди Ваш живот. Чак и кад не стојите пред иконама, носите у срцу непрестану жељу да Сам Господ управи Ваш пут: да будете близу свете обитељи, да будете поред Т. Каква би то подршка била за обе! Уколико постоји бар кап такве жеље, Господ ће све уредити. Молићемо се Господу и Његовом угоднику, светом Спиридону Тримифунтском, да Ваше пресељење буде безболно и за Ваше ближње и за Вас.

Господ ће тако уредити да ће се наћи и новац и довољно снаге за то.

Нека Вас Бог благослови. Најискреније желим да се све уреди на добро Ваше душе.

Нека Вас Господ сачува!

 

* * *

 

Драга у Господу Л.!

Ваша заљубљеност за Вас представља искушење. Такви неуравнотежени бракови, и поред здравијег морала, никоме нису донели срећу. За Вас то сада значи да идете у сигурну пропаст и неподношљиве патње. Требало би да познајете и црквене каноне, који кажу да је допустива разлика у старости само пет година а више од тога не. Према томе, одреците се своје заљубљености као непотребног искушења. Можете се молити да се све уреди, али је боље да се поуздате у вољу Божију за себе него у своје жеље. Нека Вас Бог умудри.

Молим се за Вас, да Вас напусте жалост и чамотиња (униније). И код куће се може живети по Богу.

 

* * *

 

Драга у Господу Г.!

Добио сам Ваше писмо. Испунићу Вашу молбу да се молим за Вас и Вашег погинулог сина. Нека Вам буде утеха то, што код Бога нема мртвих и што су код Њега сви живи, што значи да Вас очекује сусрет с љубљеним сином. Међутим, да би тај сусрет био радостан, неопходно је да се и Ви и он нађете у милости Божијој.

Хвала Богу што је сведочење људи о К. изванредно. Потребно је још да и Црква посведочи да је био са Богом и да је живео у Богу.

Ако то буде недостајало, Ваша је родитељска дужност да то надокнадите молитвом за сина. Помоћи ће нам молитва, милостиња, обраћање Богу и дела Бога ради, а не сузе и роптање. Требало би да се чешће сетите тога. На питање зашто се и због чега не одлучује још на земљи одговарам да се Бог ни с ким не саветује и да никоме не полаже рачуне.

Несумњиво је само то, да је све што Он чини добро за нас, да је само добро и сама љубав. Понекад, да би душу сачувао од пропадања, Бог одлучује да је пресели у други свет, не допуштајући да је овај свет оскрнави.

Драга Г., не обремењујте душу свога сина том неутешном патњом. Предајте и себе и сина вољи Божијој, и радост Божија протераће непријатељску таму патње, која је ушла у Ваш дом.

Нека Вас Бог благослови.

 

* * *

 

Драги В.!

Утешило ме твоје писмо. Сад ћу и ја утешити тебе, јер ћу ти рећи да је Бог допустио ту болест ради твог очишћења и спасења. Постави сада себи задатак да учиш без роптања и да се безбрижно предаш вољи Божијој. Периоде тешког боловања и кратке утехе од Бога прихвати са свешћу да је све то милост Божија према теби и на твоје добро. Грех ће се тада повући, и ти ћеш за њега постати недоступан. Нека те Господ укрепи и умудри да се потрудиш на спасењу своје душе. Нека те Бог благослови.

 

* * *

 

Драга у Господу Т.!

Одмах сам дознао за болест твоје мајке. Молио сам се и молим се да је Господ подигне са болесничке постеље. Одавно је требало поставити питање о прекиду њеног рада, не само због болести, него и због тога што њена старост захтева другачији животни ритам и другачију испуњеност. Нисам о томе раније говорио, јер сам претпостављао да сте сви ви, па и она са вама* - лекари, да све сами разумете и да друге исправно саветујете. Према томе, драга Т. М., треба испунити оно што узраст прописује, јер нам се то даје одозго, и оно што се томе противи, противи се и Божијој одлуци о нама.

По самоме себи знам колико је тешко ступити у тај нови живот, препун свакаквих ограничења. Ја, Међутим, и сведочим да је, уколико пре то схватимо и смирено приклонимо главу пред нарастајућим слабостима, утолико боље и за нас и за нашу околину. Све има своје време, и Господ смиренима даје благодат. То се не може учинити административним поретком, јер Господ љуби добровољног даваоца.

Сада ћу вам говорити о ограничењима, која су већ ступила у мој живот.

1. Посета службама скраћена је до минимума. Дешава се већ да ни за велике празнике нисам у стању да будем у храму, него се молим код куће.

2. Сасвим сам престао да примам људе и на питања одговарам писмено, не улазећи у личне контакте. Међутим, нећу рећи да је мој живот постао празан. Молитве и прозбе у самоћи добијају нова својства. Верујем да је и за М. Е. дошло време да се привикне на молитвену тишину и усамљеништво. Ко ће на себе преузети труд да буде уз њу, помажући јој у животним потребама - одлучите то и, наравно, уз њену сагласност.

Нека Бог благослови све вас. Ја сам, пак, читав живот провео међу мноштвом народа и сад благодарим Господу што ми је макар у последњим тренуцима живота подарио сладост усамљеништва и нерасејане молитве.

Молим се да и М. Е. радосно и са жељом ступи у тај нови начин живота - предворје тишине Вечности и радости богоопштења.

12. октобар 2000. године

 

* * *

 

Драга В. В.!

Име владике Серафима од Бога је већ прослављено предстојањем онога, ради којег се толико потрудио.

Ја бих рекао да би, према родбинском наслеђу, и Вама било добро да се малом лептом својих напора присаједините подвигу свога деде.

И као што се преподобни Серафим поклонио свештеномученику Серафиму, тако желим да и Ви добијете плату љубави од свог, великог пред Богом рођака.

Време је кратко, и Ваш труд није толико потребан њему колико је потребан нама и онима који живе са нама, као и онима, који ће живети после нас. Деда већ обитава у недоступној светлости. Зар мала светлост Ваше љубави према њему неће у све гушћу таму нашег земног живота привући луче вечносуште божанствене светлости?

Мислим да, молитвама Вашег деде, Божији благослов већ почива на Вашим добрим намерама. Његовом свемоћном предстојању за Вас ја ћу само с радошћу присајединити и своје молитве. Са задовољством читам оно, што сте ми послали.

Желео бих да све, што је преостало од радова митрополита Серафима, кроз Вас добије други живот, а на корист оних што сада ступају у Цркву.

Нека Вас Господ умудри и надахне и нека Вам подари снагу да корачате у вољи Божијој. Благодарим Вам за добро сећање и за све што сте ми послали. Молим Вас да ми опростите што сам донекле оклевао с одговором. Молим за Вашу великодушност и снисхођење према мојим слабостима. Свакодневно ћу Вас молитвено помињати.