Lorens Kraus i rastući razdor između prirodnih nauka i filozofije

[GeniusAtWork]

Možda je malo nezgrapan naslov, ali...naišao sam skoro na ovaj blog, koji vodi Masimo Paljuči, šef katedre za filozofiju na Leman Koledžu u Njujorku, pa mi pade na pamet da je ovde baš bilo nekih tema u zadnje vreme koje se tiču odnosa filozofije i prirodnih nauka, nastanka svemira i sličnog (link 1, link 2). Delovalo mi je zanimljivo, pa rekoh da otvorim temu malo oko toga - i preveo sam na srpski, da bi svi mogli da prate. 

 

 

Ubacujem prevod u sledećem postu...

[GeniusAtWork]

                                        Лоренс Краус, још један физичар са антифилозофским комплексом

 

Не знам шта је физичарима ових дана. Некада су важили за интелектуално софистицирану групу, са великаним попут Ајнштајна и Бора који су се бавили не само бриљантним научним истраживањима, већ су се такође интересовали, били упућени и односили са поштовањем према другим областима сазнања, поготову филозофији. Ових дана се чини да ћемо много пре срести физичаре попут Стивена Вајнберга или Стивена Хокинга, који безбрижно одбацују филозофију из погрешних разлога, и, врло очигледно, из споја дубоког незнања и ароганције (ово двоје често иду заједно, сигуран сам да би Платон то радо приметио). Најновији у овом низу је Лоренс Краус са Државног Универзитета у Аризони.

 

Већ неко време игноришем Краусове бесмислице по питању филозофије, иако их повремено приметим на Твитеру и Гугл+. Али пре неки дан мој пријатељ Мајкл Де Дора ме је упутио на овај интервју који је Краус дао за The Atlantic, и сада осећам обавезу да прокоментаришем, па можда и буде неке мале користи од тога. И пре него што наставимо даље, све честитке Росу Андерсену, који је водио интервју, за инсистирање на неколико Краусових non sequitur-а које је овај направио. Хајде да бацимо поглед, хоћемо ли?

 

Краус је поносан (а можда се и помало лажно стиди) због чињенице да је Ричард Докинс упоредио његову најновију књигу, „Свемир из ничега: зашто постоји нешто уместо ништа”, са Дарвиновим делом „O пореклу врста”, на основу тога што избија „задњи адут теолозима”. Па, хајде да препустимо Докинсу да користи ову смешну хиперболичну реторику (Докинс изгледа још увек верује да је рационалност довољна да победи религију. Да је то случај, довољан би био Хјум). Чињеница је да Краусова књига за циљну публику има широку јавност, као и популаризацију како туђих тако и својих дела, и да није она врста потпуно нових научних откровења које је Дарвин износио у својим делима; и то је главна разлика између њих.

 

Краусова књига је добила велике похвале када се појавила у јануару, али ју је недавно ‘разбио’ Дејвид Алберт у Њујорк Тајмсу:

„Честична, стално присутна, основна физичка твар света, по стандардним презентацијама релативистичких квантних теорија поља, се састоји (очекивано) од релативистичких квантних поља...немамо никакав одговор на питање одакле су се створила та поља, или зашто се свет састоји баш од тих поља од којих се састоји, или зашто би уопште требао да се састоји од поља; или зашто би уопште свет требао да постоји. Тачка. Готово. Крај приче.”

 

Ово је било грубо и разумљиво је зашто се Краусу не допада ово што је Алберт написао. Ипак, питам се да ли га то оправдава да назове Алберта „моронским филозофом”, узимајући у обзир да је Алберт не само веома поштовани филозоф физике на Колумбијском Универзитету, него такође поседује докторат из теоријске физике. Нисам знао да Рокфелер Универзитет (где је Алберт одбранио свој докторат) додељује докторске титуле моронима, мада можда грешим.

 

Свеједно, хајде да се сад позабавимо суштином Краусових напада на филозофију. Он каже: „ Сваки пут када се деси неки напредак у физици, он задире у оне области које су филозофи брижљиво одвојили за себе и онда имате ону природну одбојност коју филозофи показују.” Ово јасно показује две ствари: прво, да Краус не разуме шта је посао филозофије (а то није да омогући напредовање науке, као што сам објаснио овде; друго, да Краусу не смета да изиграва психолога из фотеље, упркос мањку доказа за његово поп психолошко „објашњење”. ОК, могу и други да играју ту исту игру, зато ћу ја сада изнети хипотезу да је разлог због кога физичари попут Вајнберга, Хокинга и Крауса нападају филозофију то што пате од интелектуалне верзије Едиповог комплекса (знате оно, филозофија је мајка науке и тако то...можете и сами даље да откривате детаље сексуалних фрустрација које произилазе из тога).

 

Ево још једног бисера овог бриљантног (када је физика у питању) морона: „Филозофија је област која ме, нажалост, подсећа на ону стару досетку Вудија Алена: ‘они који не могу да раде, они подучавају; а они који не могу да подучавају, они предају физичко васпитање’. А најгори део филозофије је филозофија науке; једини људи, колико је мени познато, који читају дела филозофа науке су други филозофи науке. Све то нема апсолутно никаквог утицаја на физику...они имају пуно право да се осећају угроженима, јер наука напредује, а филозофија не.”

 

ОК, за почетак би било добро напоменути да су теоријски физичари једини људи који читају радове из теоријске физике, па би, по Краусовом резоновању, обе ове области биле углавном неважне за било кога ван њих (што наравно није случај). Друго, да поновимо још једном: посао филозофије (конкретно филозофије науке) није решавање научних проблема – за то служи наука (Џулија и ја овде објашњавамо шта то у ствари раде филозофи науке). Да бисте боље схватили апсурдност Краусове примедбе, само помислите како би звучало да је рекао да историчари науке нису решили ниједну загонетку теоријске физике. То је зато што се историчари баве историјом, не науком. Када је задњи пут неки теоријски физичар решио неки историјски проблем?

 

А ту је наравно и стара, омиљена тема о томе како филозофија не напредује. И ово сам већ разобличио, али је важно напоменути да се напредак у филозофији не мери и не би се смео мерити по научним стандардима, баш као што се и реч „напредак“ мора тумачити у свакој области у складу са тематиком и методологијом те одређене области, а не по научној тематици и методологији (кад смо већ код тога: како напредује Теорија струна, Лоренсе? Прошло је већ 25 година и још увек никаквих емпиријских доказа...).

 

Андерсену мора да је, из тока интервјуа до овог тренутка, већ било помало мука од Краусовог ега, па је прецизирао да су управо филозофи допринели великом броју научних области, као и оних области тесно везаних та науку, и споменуо је компјутерску науку и њену присну везаност са логиком. Чак је и именовао Бертранда Расела као кључну фигуру у овом контексту. „Ах”, одговара Краус,  „али логика је област математике” (а у ствари је обрнуто), „па ту никаква заслуга не може припасти филозофији. А у сваком случaју, Расел је био математичар” (а он је заправо највише био логичар кога је интересовала филозофија математике). Краус такође тврди да је Витгенштајн био „врло математички настројен”, као да је то некакво изненађење да постоје филозофи упућени у логику и математику. У сваком случају, Витгенштајнов највећи допринос је био у филозофији језика.

 

Андерсена ово није много дојмило и наставио је у истом тону: „Свакако да су филозофи попут Џона Ролса били изузетно утицајни у областима као што су политичке науке и јавна политика. Да ли ово сматрате легитимним достигнућима?“ И овде је Краус приморан да открије свој анти-интелектуализам, и чак – уколико ми, драги читаоче, дозволите да се тако изразим – своју интелектуалну неискреност. „Па добро, да, мислим...пазите, ја сам хтео да будем провокативан, као што понекада чиним да бих привукао људима пажњу.“ Стварно? Ово каже човек који касније, у истом интервјуу, тврди да „ако пишете за јавност, једна ствар коју не смете да урадите је да пренагласите вашу тврдњу, јер ће вам људи поверовати“. И заиста ће вам људи поверовати, проф. Краус, а то је штета, барем када причате о филозофији.

 

Испоставило се такође да Краус има наивно оптимистички поглед на посао науке. На пример, он тврди да је „ разлика између научника и филозофа у томе што су научници срећни када се испостави да нису у праву, јер то значи да има још тога да се учи.“ Озбиљно? Ја сам се науком бавио више од две деценије и никада нисам видео некога ко је срећан зато што се показало да у нечему није у праву, или ко није реаговао што је више могао одбрамбено (или чак нападачки) на било коју тврдњу да можда греши у нечему. Заиста, позната је изрека физичара Макса Планка: „Наука напредује погреб по погреб“, јер често стара генерација мора да се повуче и изумре пре него што нове идеје заиста заживе. Лоренсе, научници су жива бића и као и сва жива бића и њих интересују земаљске ствари као што су секс, слава и новац (да, и трагање за знањем). Наука је предивна и предивно успешна активност (упркос повременим грешкама), али нема разлога да се покушава да се од оних који се њоме баве направе интелектуални свеци, који они свакако нису (ту је и алармантно повећање броја научних превара, на пример).

 

На крају, што се тиче питања да ли Алберт „моронски“ филозоф има право када критикује Краусову књигу, Андерсен истиче: “Звучи као да тврдите да је ‘ништа’ у ствари квантни вакуум, и да је квантни вакуум нестабилан на такав начин да та нестабилност чини стварање материје и простора неизбежним. Али квантни вакуум има своја својства. Једно од њих је да за њега важе једначине квантне теорије поља. Зашто бисмо о њему размишљали као о ничему?“ Можда ми се само учинило, али имам утисак да је у овом делу интервјуа Краус почео све жустрије да гестикулира рукама, да пориче и дели квалификације: „Не мислим да сам доказао да физика има коначни одговор како нешто може настати из ничега“(а шта је онда поента наслова књиге?) „физика је показала како познати физички механизми могу да учине да се то деси...Стварно ме баш брига шта ‘ништа’ значи филозофима; оно што мене занима је шта ‘ништа’ значи у стварности. А ако је ‘ништа’ у стварности пуно свега и свачега,“ (ништа пуно свега и свачега? Фасцинантно) “онда ја то прихватам.“

 

Али, упоран је Андерсен, „Када видим наслов ваше књиге, ја га читам као ‘питања око почетка су решена’“ А на ово Краус одговара „Па ако вас то навуче да прочитате књигу, то је онда одлично. Али сада вам кажем мртав озбиљан, ја то никада нисам тврдио...да сам књигу назвао ‘Предивни свемир’ она не би привукла пажњу толико много људи.“

 

Озбиљно, проф. Краус, требали бисте (то је ствар морала) да послушате сопствени савет и будете искрени према читаоцима. Изнесите тврдње које желите да изнесете, а не оне за које мислите да ће учинити да ваша књига буде продата у више примерака, што је у суштини паљење читалаца, па се онда жестоко буните када вас „моронски“ филозофи прозову због тога.

 

Ли Смолин, у свом делу „Проблеми са физиком“, жали за губитком једне генерације теоријских физичара, првом од краја 19. века током чијег постојања није било ниједног крупног теоријског напретка који би био емпиријски поткрепљен. Смолин за ову тужно стање окривљује више фактора, укључујући социологију као дисципину где о финансирању и бирању кадрова одлучује мали број интелектуално закржљалих стручњака. Да иронија буде већа, једна од ствари коју Смолин криви је мањак интереса и поштовања према филозофији од стране савремених физичара. Овај цитат је из Смолинове књиге:

 

„Потпуно се слажем са вама по питању важности и образовне вредности како методологије, тако и историје и филозофије науке. Мени толико много људи данас – укључујући и професионалне научнике – делују као неко ко је видео хиљаде стабала, али никада није видео шуму. Сазнање о историјској и филозофској подлози вам даје ту врсту независности од предрасуда његове генерације, од којих пате многи научници. Ова независност коју омогућује филозофски увид је – по мом мишљењу – оно што раздваја обичног занатлију или професионалца од правог трагача за истином.“ (Алберт Ајнштајн)

 

Постскриптум:

Као што су многи приметили, Краус је објавио неку врсту извињења , на које га је очигледно натерао Ден Денет. Ипак, изгледа да и даље није много научио. Делимично брка теологију са филозофијом, наставља да осипа паљбу по једном колумнисти Њујорк Тајмса који га је изгледа баш изнервирао, и, још важније, једноставно не разуме да посао филозофије науке НИЈЕ да даје одговоре на научна питања (за то имамо науку!), већ да даје објашњења како наука функционише. Да ли је то стварно толико тешко да се схвати, проф. Краус?

[horatio]

Фин чланак, хвала за превод!

Читање филозофије науке би просвијетлило многе напржене псеудо-научнике....

[Odahviing]

Razmišljam, Kraus, ko to beše, pa čekaj negde sam ga koristio u toku školovanja ne samo za učenje iz zabave, i onda shvatim da sam mislio na Lasla Krausa.

[sqny]

Razmišljam, Kraus, ko to beše, pa čekaj negde sam ga koristio u toku školovanja ne samo za učenje iz zabave, i onda shvatim da sam mislio na Lasla Krausa.

 

hahah

 

Fala Geniju za josh jedan odlican prevod!

[GeniusAtWork]

Fala Geniju za josh jedan odlican prevod!

 

:bendoff:

[sqny]

Фин чланак, хвала за превод!

Читање филозофије науке би просвијетлило многе напржене псеудо-научнике....

 

U ovom kontekstu mislim da nisu psudo naucnici problem... ne moras nuzno da znas filozofiju nauke da bio bio dobar fizicar. Problem su pseudo-filozofi.

[sqny]

Evo dobra video playlista o filozofiji nauke:

http://www.youtube.com/playlist?list=PL67E2553770A6E39E

 

Mrzi me da prevodim

[horatio]

U ovom kontekstu mislim da nisu psudo naucnici problem... ne moras nuzno da znas filozofiju nauke da bio bio dobar fizicar. Problem su pseudo-filozofi.

 

Тај сам ;(

 

Премда, под псеудо-научницима разумијем оне научнике који на темељу своје научне базе покушавају објаснити оно што надилази могућности категоријалног апарата којима они оперишу . Вјерујем да на њих мислиш, када говориш о псеудо-филозофима.

[sqny]

Тај сам ;(

 

Премда, под псеудо-научницима разумијем оне научнике који на темељу своје научне базе покушавају објаснити оно што надилази могућности категоријалног апарата којима они оперишу . Вјерујем да на њих мислиш, када говориш о псеудо-филозофима.

 

Onda pricamo o istom

[Александар Милојков]

„Честична, стално присутна, основна физичка твар света, по стандардним презентацијама релативистичких квантних теорија поља, се састоји (очекивано) од релативистичких квантних поља...немамо никакав одговор на питање одакле су се створила та поља, или зашто се свет састоји баш од тих поља од којих се састоји, или зашто би уопште требао да се састоји од поља; или зашто би уопште свет требао да постоји. Тачка. Готово. Крај приче.”

 

Буууууммммм!!!! Растури их човек у комаде.

[Александар Милојков]

Ово јасно показује две ствари: прво, да Краус не разуме шта је посао филозофије (а то није да омогући напредовање науке, као што сам објаснио овде; друго, да Краусу не смета да изиграва психолога из фотеље, упркос мањку доказа за његово поп психолошко „објашњење”. О

 

Не само Краус, ово не разуме ни Докинс, ни сви редом њему слични сцијентисти. 

[Александар Милојков]

једноставно не разуме да посао филозофије науке НИЈЕ да даје одговоре на научна питања (за то имамо науку!), већ да даје објашњења како наука функционише. Да ли је то стварно толико тешко да се схвати, проф. Краус?

 

 

[Александар Милојков]

U ovom kontekstu mislim da nisu psudo naucnici problem... ne moras nuzno da znas filozofiju nauke da bio bio dobar fizicar. Problem su pseudo-filozofi.

 

Управо тако. Проблем су људи који не капирају да постоје РАЗЛИЧИТИ задаци науке, философије, теологије... Да није задатак философије или теологије да доказује оно што треба наука да доказује.... Да није задатак науке да говори о ономе што њена методологија не обухвата (сет философских питања, укључујући и питања о науци самој, као таквој)...итд... 

[Млађони]

Управо тако. Проблем су људи који не капирају да постоје РАЗЛИЧИТИ задаци науке, философије, теологије... Да није задатак философије или теологије да доказује оно што треба наука да доказује.... Да није задатак науке да говори о ономе што њена методологија не обухвата (сет философских питања, укључујући и питања о науци самој, као таквој)...итд... 

 

Tesko je to nekima objasniti. Medjutim sve ce to leci na svoje.