Otac Petar Denkovacki

[Макрина]

Старац Јефрем, Аризона

Божанствена Литургија, заиста каква раскош! Човек је толико почаствован од Бога да Он Сам када је Света Литургија силази на земљу са мноштвом Његових Анђеоских чинова како би нахранио човека Његовим Пресветим Телом и Његовом Пречасном Крвљу! Јер Он нам је дао све. Да ли постоји нешто физичко или духовно, непостојано или вечно, да није било нама понуђено? Не постоји! Да ли постоји нешто достојније од Његовог Светог Тела и Пречасне Крви Његове, које нам Он свакодневно нуди? Свакако да не. Бог је омогућио човеку, који је земља и прашина, да служи Свету Литургију. Непроцењива је Божанска Љубав чија само мала кап превазилази сву земаљску, физичку и световну љубав.

Адмов и Евин грех био је почетак свих потресних догађаја који су се дешавали до овога дана и који ће наставити да се дешавају до краја времена. Непослушност, као семе у Евиној утроби, родило је и пренело у наслеђе физичку и духовну смрт целом човечанству. Сирота Ева, да је само могла увидети да ће делић секунде којим је окусила воће учинити толике немире, до ће изнудити од Свете Тројице усрдност до тог степена велику да један од Животодавне Тројце буде послат свету и да отрпи ударце, увреде, бичевања, пљувања, као и друге гадости и да на крају буде разапет на крсту као проклетник! “Проклет сваки који виси на дрвету” (Гал. 3:13).

Слатко искупљење нашег Господа Исуса Христа - светлости наше ожалошћене душе, Његове муке и радосно васкрсење изнова се одигравају на свакој Светој Литургију, кроз коју се свака грешна душа спасава. Заиста је велика љубав Господа Исуса Христа за нас! Он је узео на себе нашу људску природу, био је разапет на Крсту ослобађајући нас и бришући тиме све наше грехе према Небеском Оцу. И као наш љубљени Брат, Он нас учини достојнима Свога наслеђа,а које чини бескрајно изобиље Његовог Небеског Оца. Ако је за време Закона који је постојао пре Христа, крв говеда и коза као и жртава паљеница прочишћавала оне који су их приносили, колико ће онда више Христова Пречасна Крв, која је принета са Олтара Његове Свете Цркве, очистити нас од греха и загрејати наше душе како бисмо примили Божанску љубав нашег преслатког Исуса. Као Јагње вођено на заклање спрао је Својом Пречасном Крвљу прљавштину наших грехова и дао нам вечни покој.

У сваком случају, дугујемо себи да постанемо причесници те Небеске гозбе, коју нам нуди ова најдивнија Тајна Светог Олтара. Једном унутар Цркве, стојмо смерно, стојмо са страхом јер сам Господ Исус Христос и Анђели Његови су ту присутни. Они који су пажљиви у побожности, испуњени су милошћу и благословом док они непажљиви осуђени су као недостојни.

С једне стране Анђели служе Свету Литугију, а са друге верници долазе у цркву, како би учествовали у Светој Тајну Евхаристије - “Тело Христове примите и окусите са Извора Бесмртности.” – тако да ће они живети у Христу, и неће пропадати у греху. “Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије, јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега.” (1. Кор. 11:28-29). На пример, ако неко жели да стане пред цара, потребни су му дани припреме у смислу чистоће, говора, манира, етоса итд., како би успео да придобије краљеву саосећајност, и на тај начин добије одобрење за свој захтев. И поред тога што се два цара не могу упоредити, сваки верник требало би да се припреми пре Светог причешћа у циљу добијања Божанске милости и опраштаја. Оне који излазе пред световне цареве најчешће красе безакоње, ласкања, варке и преваре, коко би њима добили оно што желе, ипак верник Хришћанин који се појављује пред Царем над царевима, који за узврат пази на унутарњег себе, мора бити украшен светошћу, смирењем, и огромним етосом душе која је много драгоценија од било каквог блага.

Господ је створио своју Цркву на земљи као Невесту да би се она заузела за своју децу. Он нам је оставио велику Тајну Свете Евхаристије, како бисмо се очистили, постали свети и тако постали једно са Богом. Господ нас је позвао све, неке у детињству, неке у средњем добу, неке у старости. Пошто је Он сво Добро, Он о нама брине као што кокош испод свог крила скупља своје пилиће, како би сви ми били заједничари Његовог Небеског Царства. Ништа га не може одвратити од нас – нити чир, нити рана, нити болест, нити деформитети духовне природе који нападају нашу душу. Као отац Он нас прихвата, као мајка на грудима храни, и несебично као доктор брине о нама, одева нас је у хаљине синовљеве, са милошћу прелази преко тешког бремена наших преступа. Стога Му дугујемо бескрајну љубав и обожавање. Љубав треба да постојано пребива у срцу као животодавни извор који извире из заједништва Вина и претвара се у поток Божанског ероса.

Требало би да будемо учесници Жртве закланог Јагњета што чешће и докле год смо слободни да то чинимо, јер Свето Причешће је велика помоћ верницима у борби против греха. Такође, овој Божанској Тајни тебало би да прилазимо духа и срца скрушеног, свесни својих грехова. Велика је милост Божија јер Он дође и усели се у нас, негнушајући се наших грехова. Због Његове бескрајне љубави и наклоности, ми смо посвећени и на тај начин достојни да постанемо деца Његова и наследници Царства Његова. Стога, са чистом свешћу припремимо се на очишћења наших чула и у целомудрености уђимо у заједницу са Светим Апостоима на Тајну Вечеру, да би се Слатки Господ настанио у нама и остао у нама у векове векова.

Недостојан какав сам И сам, ја служим Господу и Богу мом. Свештеничка служба доноси све оно што је свето и моћно. Свакодневно нудим Јагње Божије као веома угодну жртву, Његовом пречистом Оцу и Богу, да би Он био милостив нама због свега чиме га растужисмо. Њему коме својим греховима учинсмо највећу тугу и који жртвова свог јединородног Сина. Боже мој, Твог љубљеног сина нас ради! И ко смо ми да заслужимо оволику жртву! “Јер када смо се као непријатељи помирли са Богом кроз смрт Сина његова, много ћемо се пре, већ помирени, спасити животом његовим” (Рим. 5:10)

Чињеница је да су Оци Цркве дали бројна тумачења Свете Литуригије која се углавном заснивају на просветљењу и благодати Духа Светога. Оно што чини ову анализу Свете Литургије корисну и достојну осврта, а коју је дао моје духовно чедо отац Стефанос Анагнастопулос јесте да је понуђена кроз искуство и откровење цењених Литургичара Свевишњег Господа, старијих и оних из данашњих дана.

Ја, као и њен аутор, желим да нас ова књига води до истинске савести и истинског Литургијског живота, а са циљем да нас изведе на духовни пут,као захвалне слуге, да одмори срце од његових осећаја, и да утеши по речима Псалтира: “… И због Његовог слуге Он ће се утешити” (Псалм 134:14). Нека би окусили оно што нам је Бог понудио и на тај начин се радовали у лепоти Његовог Ероса. Амин.

Најнедостојнији од свих,

+Отац Јефрем

Преузела сам овај текст са Лепавине

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5029

[Александар Милојков]

[

Кавасила не пише ниокаквом Типику. Кавасила тумачи Литургију. Између осталог каже да је Причешће смисао и главни разлог служења Литругије. На основу тога, са правом се питамо: ако се генерализовано верном народу брани приступ Причешћу ван поста, зашто онда уопште служимо Литургију у време мрса? Зашто, ако смо Литургију лишили сврхе и смисла ње саме? Да би се свештеници причешћивали? Па и лаици су свештеници и они служе, они су "царско свештенство, народ изабрани". Лаик није "световњак" (а свештеници "духовници", "духовњаци") већ је лаичка служба једна од служби која конституише Цркву. Без лаика, једнако као но без епископа и свештеника, НЕМА ЦРКВЕ! Не може се служити Литургија ако нема лаика! Ако предстојатељ Литургије (свештеник или епископ) служи и причешћује се, зашто лаик који служи на истој тој Литургији да се не причешћује?

Слажем се,Свети Кавасила тумачи Литургију...у 14.-том веку и пише да свештеник тихо чита молитве (одређене)...зар не тврде поједини црквени великодостојници а понављају многи као папагаји да је тихо читање молитава одскора,тек три века у нашој Цркви,да је производ Кијевске школе..и чега већ ?

Са том тврдњом да су и лаици свештеници можемо очекивати да се ускоро предложи да и народ почне да служи службу,врши требе итд...

Такође се слажем да без народа нема Цркве...као и без епископа и свештеника...али данас за многе ствари битне за живот Цркве народ се не пита..знаш већ оно - ко смо ми ?ми се ту не питамо,има ко о томе одлучује....

Зашто се народ не пита када се бирају или рашчињују епископи ?

Или када се мења служба ?

Или кад треба да дође папа !

Александре,нигде Свети Сава не наређује да се сви причесте

Нешо, тихо/гласночитање молитава је тотално небитно питање за ову нашу тему. То је заиста једно важно питање, али које захтева посебну тему и елаборацију.

Лаици јесу "царско свештенство":

"А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;" (1 Петрова 2, 9)

Миропомазање, односно "печат дара Духа Светога", некада се вршило ПОЛАГАЊЕМ РУКУ (рукоположење) епископа на главу крштенога. Миропомазање итекако има везе са свештеничком службом. Лаос је "царско свештенство", представља СЛУЖБУ у Цркви. Дакле, народ није само пасивни посматрач Литургије, који служи да стави новац у тас. Народ, лаос - СЛУЖИ у Цркви. Наравно на различити начин него што то чине друге службе у Цркви; епископска, свештеничка и ђаконска. Израз "мирјани" је лош превод за изворно израз "лаос". Мирјанин је "световњак". Ту се већ види утицај клерикализма у Цркви, јер означивши верни народ као "мирјане" том истом народу се одузима оно суштинско постављење у Цркви, добијено "печатом дара Духа Светога" - а то је СЛУЖБА лаика.

Теби је, не товојом кривицом већ под утицајем овог клерикалног става, чудно када ја кажем да је народ "царско свештенство" и да народ служи. Реч служба тебе одмах асоцира на свештеника или епископа у олтару. То је управо доказ да је клерикализам произвео свест у народу да у Цркви постоје "освећени" (свештеници и епископи) који служе и народ, мирјани, световњаци који присуствују том служењу. Неретко ћемо чути реченицу: СЛУЖИО је тај и тај еписко, уз САСЛУЖИВАЊЕ свештебства те и те епархије и уз ПРИСУСТВО верног народа. Дакле, избрисано је из свести да народ, лаос СЛУЖИ, да је лаичка служба једна од четири службе у Цркви без које нема Црлве: епископ, свештеници, ђакони и лаос (верни народ).

Ова остала питања која си поставио су такође интересантна и на месту, али захтевају посебну тему.

[Mudrov]

Био је у Бачкој епархији неки свештеник који се противио "новотарском" причешћивању верног народа. Тражио је "6 дана вода + обавезна исповест" пред свако Причешће. Дописивао се он тако са +Иринејем Бачким, док му владика једном није решио проблем овако: добро, то што тражиш од верног народа мораћеш и сам да испуниш. Пред свако слуење и Причешће постићеш 6 дана на води и ићићеш у манастир Ковиљ на исповест. Покушо јадан попа да понесе такав "типик", али није дуго издржао. Након тога окануо се фарисејске праксе да народу товари терет већи него што га сам носи.

Пошто сте почели са неким причицама о којој бруји цела Бачка, ред је да то појаснимо за неупућене.

Реч је о свештенику Драгољубу Ердељану, ономе што нема браду и има 60кг са ципелама.

Он је био свештеник на Клиси, и у Николајевском храму, а поникао је из свештеничке породице од пет колена.

Његов рођени брат је Душан Ердељан, исто свештеник у Бачкој, као и њихов покојни отац прота Милорад Ердељан, али најчувенији је њихов стриц професор на ПБФ још од краја рата Милош Ердељан.

Е тај стриц је срж проблема.

Дакле долази обнова, хаос међу старијим протама, међу млађим страх и трепет од телефонског позива из Епархије, страх од колеге шпијуна и друкаре...

Драгољуб онакав ситан није дао на себе, радио је поштено, али је у себи носио ту неку ситну сујету да је он поповски син и да како је њега његов бааабаа научио да је то довољно, јер му је и стриц целу младост и детињство држао буквице.

Владика Иринеј је према њима имао антагонизам, и то су сви у епархији знали, а Ердељани су причали и зашто..иако је та прича кружила годинама.

Наиме Проф.Милош је био професор владици Иринеју, и запазио га је као гордог човека(по њиховим причама) и рекао јавно да Иринеју треба дати неку неутицајну катедру на факултету, и НИКАКО да буде епископ јер "ће све да упропасти". Владика је то запамтио!

Владика Иринеј постаје епископ и Ердељани са све оцем Милорадом су на ватри.

Први кикс и сви су страдали, Драгољуба је одрукао синов колега кога овај није хтео да причести после прасетине, иначе богослов.

Душан је отеран у принудну пензију, где је годинама добијао неких 18 000 динара месечно од епархије пошто није имао година за редовну пензију.

Реактивиран је скоро и постао је поново свештеник у неком малом селу од 1200 људи.

Драгољуб је морао да се исповеда у Ковиљу да пости да би служио литургију у Турији, селу које је било на посебном третману.

Али Драгољуб је тамо други свештеник, у месту од 3000 становника, где му колега даје тако једну сахрану годишње, евентуално две, тврдећи "ти си кажњен а не ја..што би ја испаштао?"

Братски и бачки.

Одлазак у Ковиљ је био посебна мука, јер тамо се одлази на посебан третман, када неко "згреши" по проценама арх.намесника, или није на линији, и тамо је дан 1000дин(значи свештеник плаћа казну, тј станарину).

Надам се да ће Валентина и овде да цитира цео текст и да уз смајлић каже како је то знала.

[Макрина]

А неее,вараш се.Тренутно ми не прија твоја жута штампа isus-sinai

Видиш и сам како рече Александар да ова тема има карактер лепог,братског понашања.

eheeeej

[Mudrov]

Море ако оно горе није жута штампа, не знам шта је..а ја сам ту да вам вршим корекције када од једностраних прича стварате легенде, како је то владика обавио, мудријашки.

Е ово је истина и то зна свака попадија од Суботице до Нова Сада!

[Александар Милојков]

Море ако оно горе није жута штампа, не знам шта је..а ја сам ту да вам вршим корекције када од једностраних прича стварате легенде, како је то владика обавио, мудријашки.

Е ово је истина и то зна свака попадија од Суботице до Нова Сада!

Ја сам од много људи, којима знам име и презиме, чуо да је оно горе истина. Што бих теби веровао, а не знам ни ко си?

[Макрина]

Море ако оно горе није жута штампа, не знам шта је..а ја сам ту да вам вршим корекције када од једностраних прича стварате легенде, како је то владика обавио, мудријашки.

Е ово је истина и то зна свака попадија од Суботице до Нова Сада!

Фала Богу да су и мене неке попадије претекле у кухињи isus-sinai

[Mudrov]

Не ваља се клети, али ја вам се кунем, и спреман сам јавно да овде уплатим на ваш рачун 100 евра, ако се докаже и једна лаж одавде.

Ово зна цела епархија, и то није ништа каквих прича има.

А ви проверите од истих људи, и јавите се овде за пар дана, да видимо ко лаже.

[Александар Милојков]

Не ваља се клети, али ја вам се кунем, и спреман сам јавно да овде уплатим на ваш рачун 100 евра, ако се докаже и једна лаж одавде.

Ово зна цела епархија, и то није ништа каквих прича има.

А ви проверите од истих људи, и јавите се овде за пар дана, да видимо ко лаже.

Небитно. Међутим, такав "типик" треба увести свештеницима који народ враћа од Светог Путира (кад кажем народ, мислим на верни народ, оцрковљени народ а не на "сезонске" православце).

[Guest - . . .-]

Мудров поново у акцији  isus-sinai

Пријатељу, схваташ ли да ћемо опет да бришемо Твоје поруке и да опет добијеш бан? А зашто? Просто, зато што овде све време нападаш конкретне људе са именом и презименом, чак знаш и појединости из њиховог живота, а сам се кријеш иза лажног профила. Како да Ти верујемо? Одакле знамо да Ти ниси нпр. Шиптар који је послан да руши Цркву или неко други који је мрзитељ Цркве? Ако си заиста прави исповедник рећи ћеш све шта имаш са својим пуним именом и презименом.

Дакле, Твоје поруке немају ама баш никаву вредност и немој да спемујеш ову тему која говори о блаженопочившем о. Петру. Овде говоримо о тотално другој ствари.

П.С:

Молим администраторе да припазе на лажњака по имену "мудров". Ако је потребно нека буде само...

[Mudrov]

Можете ви мене бановати одмах, али ово су ноторне ЧИЊЕНИЦЕ!

Ништа ја не лагим, само не волем када се овде много к...!

Не волем да се свађам,али ево гарантујем да ће вам ово све у приватним порукама потврдити брат Жељко.

Ако Жељко каже да сам слагао, и да ово може да зна неки шиптар што руши Цркву, ја ћу се самобановати.

[Баба]

Можете ви мене бановати одмах, али ово су ноторне ЧИЊЕНИЦЕ!

Ништа ја не лагим, само не волем када се овде много к...!

Не волем да се свађам,али ево гарантујем да ће вам ово све у приватним порукама потврдити брат Жељко.

Ако Жељко каже да сам слагао, и да ово може да зна неки шиптар што руши Цркву, ја ћу се самобановати.

Ди си ?Сад си са другим именом или ?

Па реко си 99%

Једино што ја кажем има наде.

То фали у твојој поруци.

[Баба]

Не ваља се клети, али ја вам се кунем, и спреман сам јавно да овде уплатим на ваш рачун 100 евра, ако се докаже и једна лаж одавде.

Ово зна цела епархија, и то није ништа каквих прича има.

А ви проверите од истих људи, и јавите се овде за пар дана, да видимо ко лаже.

Небитно. Међутим, такав "типик" треба увести свештеницима који народ враћа од Светог Путира (кад кажем народ, мислим на верни народ, оцрковљени народ а не на "сезонске" православце).

То и јесте проблем , што сам ја недавно присуствовао литургији на којој је свештеник причестио будућег обијача цркве иако је први пут бануо у цркву , иако га нико никад видо није, иако је нако мало тамнији , јел, ал то нема везе имамо ми таких парокијана који су сасвим скроз по пеесу, но поп овај не из моје парокије јесте типичан примерак попа који је цинкара , који на "подобној" причи покушава изградити мало посрнулу каријеру, који на тој причи покушава другог попа маргинализовати.

А што се тиче речи оцрковљен народ, ја могу да кажем да познајем црквен народ, онај који је ту сваке недеље и других дана на служби, али сад баш да тврдим да су они сви оцрковљени 100% или да разумеју сва та поповска правила и ова нова и она стара јер ни једна ни друга немош разумети нако без по муке, пошто увек нешто шкрипи, јел.

Народ ко народ, да му кажеш сад вако , он вако, сад нако , он нако.

Ко што у онијем епартијама где је нако а није вако има народа који каже а тамо је код икија боље јер је вако а није нако ко коднас , а опет има и овде у мојој епратији онијех који кажу тамо је код никија боље јер није вако ко коднас нег је нако.

И ко ће туј изаћи на крај.

Једно знам , кукати не вреди, плакати не вреди, а Бог ће се постарати за свакога ко је имало честит.

Опет за некога ће се постарати службе.

[Баба]

Само колико знам о Ердељанима већ одавно нико ништа не прича, постоје актуелније приче, па бих молио мудрова ако се не гади мало о томе да диванимо...

[Mudrov]

Као што видиш администрација ми прети, и не смем о томе да причам, а и сам брате знаш да је овде поп Ћира и поп Спира као мексиканска серија, и то она Санта Барбара.

Овде ћу реаговати само када мудрови као што је горе Александар и наравно Валентина са цитирањем целе поруке и наклоном и смајлићем уз обавезно, "знала сам ово", као потврда - "човек не лаже,владика је прави геније и мудријаш", почну да праве митове и легенде како њима одговара.

Само ћу онда да пишем и вршим коректуру, памакар ме бановали.

Теби хвала, али не могу за све да се позивам ено Жељко зна да не лажем и да нисам шиптар.

Нисам исти, али знам Инсајдера, у ствари заједно смо писали, и шаљемо поруке једном нашем пријатељу које он објављује овде због ИД, и зато одговор траје мало дуже, док не пошаљемо имејлом.

П.с. знаш ли на којој је страници оно писање Нисхаве како се постаје параноик, и још има нешто слућно у набрајањима, видех недавно, па бих хтео да одговорим, а не могу да нађем.

За остало ајмо на пп.