Познанство Николе Тесле и Михајла Пупина

[Odahviing]

Kosmopolita kažeš?Pa onda su Dragi i Bilbija kosmopolite,right?

Vidiš njima su puna usta Srbije, Tesla je iako je mogao došao samo jednom i nešto nisam stekao utisak iz svega pročitanog da ga je Srbija preterano zanimala. 

[Филозоф]

Ово ме је подстакло да отворим тему

Pupin i Tesla su se čak i lično poznavali.

 

 

Још док сам био клинац слушао сам приче о њиховом познанству и то отприлике овако. Тесла и Пупин су били пријатељи, али је на суђењу за патент за радио Пупин сведочио лажно на страни Марконија што је Теслу заболело тако да је прекинуо све контакте. На самрти Пупин се покајао и молио је Теслу да дође. Након премишљања Тесла је ипак пристао да се сретне са Пупином преко српског конзула у Америци тако да му је Тесла на крају опростио (ваљда). 

 

Имали у овоме истине? Знали неко више о њиховим односима?

[Deki992]

Pupin je bio rodoljub.Znam da je,kada su se pravile granice Jugoslavije licno insistirao kod tadasnjeg predsednika Amerike ili nekog iz njegove ekipe da se Srbija prostire do Temisvara.Posto to ipak nisu mogli da mu ispune,ispostovali su ga tako sto su nas pustili bar do Idvora,njegovog rodnog mesta.

[Odahviing]

Kada i zašto je izbio glavni sukob između Tesle i Pupina?

„Bitka je izbila konkretno oko interesa koji je Markoni imao u SAD u radiotehnici. Budući da je Tesla imao 12 patenata za radio, Markoni nije mogao da patentira radio aparat kao osnovni patent, nego je sa Lojdon Džordžom, tadašnjim premijerom Velike Britanije, uspeo da ubedi nekoliko firmi da finansiraju prvo patent za zvučnike, pa da ga onda prenesu u SAD kao združeni patent za radio i da na osnovu svojih veza uspe da dobije posao izgradnje telegrafskih stanica u Evropi i Americi što je bilo vrlo unosno. Markoni je bio jedno vreme Teslin asistent i sve što je znao o radiju naučio je od Tesle. U javnosti je poznat sudski spor izmedju Tesle i Markonija. Sud je za veštaka uzeo Pupina koji je veštačio u korist Markonija, jer je imao sa njim tajni dogovor u Engleskoj o podeli deonica, tako da je imao direktan finansijski interes, što je Tesla znao. Na kraju tog veštačenja Pupin tvrdi da je patent ipak Markoni nezavisno pronašao, a vrhunac svedočenja je bio momenat gde Pupin traži psihijatrijski pregled za Teslu. Posle toga Tesla je sa Pupinom raskinuo bilo kakav odnos i sa njim više nije govorio, sve do pred Pupinovu smrt 1935. godine. Glavni razlog prestanka komunikacije bila je Pupinova sumnja u Teslino mentalno zdravlje, što je, mora se priznati bilo dosta nisko. O tom sukobu postoje podaci koje je Tesla ostavio u razgovoru sa nećakom Savom Kosanovićem, prijateljem Milošem Tošićem i drugima. „

Podesćanja radi, Markoniju je američki patentni zavod priznao patent za radio prenos zbog čega nastaje dugogodišnji sudski patentni spor oko prava prvenstva na ovaj pronalazak.  Vrhovni sud Amerike je tek 1943godine, posle Tesline smrti, priznao pravo Nikole Tesle na patent za radio.

Po mišljenju našeg sagovornika, kao i svaki genijalan čovek, Tesla je ljude koji ne shvataju njegove ideje spontano posmatrao kao bića nižeg ranga. „ Kada je Pupin iz novčanog interesa veštačio protiv njega, pretpostavljam da ga je Tesla otpisao kao čoveka niže mentalne kategorije. O tome svedoči i Teslino pismo Paji Radosavljeviću u kome Tesla kaže: „Viđeste li gde maniti Pupin dade patent našem neprijatelju…“, misleći pritom na Markonija . Tesla je bio vrlo realan u odnosima sa ljudima, samo što je imao vrlo visoke kriterijume. On je, ne samo na Pupina, već i na sve druge ljude gledao sa nekom vrstom opravdanog nipodaštavanja. Za razliku od Tesle, Pupin nije ostavio nikakav pisani trag, niti usmeno svedočenje o svom razlazu sa Teslom, niti o razlozima zbog kojih se u sudskom sporu Tesla – Markoni priklonio ovom drugom“.

„Ulje na vatru“ u pogoršanju odnosa dvaju naučnika dolilo je i Pupinovo odbijanje da podrži Teslinu kandidaturu za Nobelovu nagradu. On to nije učinio jer u tome nije imao nikakvu dobit, a verovatno je smatrao da je on taj koji bi trebalo da dobije to priznanje.

.

.

Bilo je pokušaja mirenja Tesle i Pupina. U jednom je posredovao i vladika Nikolaj Velimirović, koji je 1915. godine hteo da jednim udarcem reši dva velika srpska problema, da pomiri dva velikana i da složi Srbe, nagovarajući Teslu i Pupina da zajednički potpišu „Vidovdanski proglas“ o ujedinjenju Srba u Americi. Pupin je to potpisao, a Tesla je to odbio rečima: „“ … ja poznajem naš srpski narod, on ima svoje poglede na sve; takav apel ne bi naišao na odobravanje, a ima u nas i novinara koji bi nas potpisnike ‘isčibukali’ oštricom svoga pera. Nego kad ste sad iz domovine došli, zašto nijeste donijeli takav apel američkim Srbima od dva naša srpska vladara: Kralja Petra I. Karađorđevića i Kralja Nikole I. Petrovića?”.

Vladika Nikolaj je taj susret prokomentarisao rečima: „To je tako veliki čovek, žao mi je sada što sam ga izvukao iz njegove smirenosti. Bolje da nisam ni išao“. Teslin gest odbijanja, s jedne strane možemo da tumačimo kao uobraženost čoveka svesnog svoje genijalnosti, ali sa druge strane on je tu pokazao vrlo praktičku političku pamet.

Tesla je često oskudevao u novcu. Kada mu je 1934. godine konzul Kraljevine Jugoslavije u Njujorku Radoje Janković preneo Pupinovu ponudu da mu obezbedi pomoć preko nekih kompanija Tesla je to odbio. Ono što ga je verovatno navelo da ne prihvati ponudjenu pomoć bila je činjenica da sa Pupinom nije bio u dobrim odnosima. Ponuda mu je morala zvučati čudno, ali čini se da je ona bila iskrena.

.

 

Pupin je 1935 godine bio na samrti i preko konzula Jankovića je izrazio želju da se oprosti sa Teslom. Tok i scenu pomirenja oslikao je u svojim sećanjima Miloš Tošić, Teslin prijatelj i u to vreme kraljevski vojni ataše u Njujorku. Tošić je pozvao Teslu telefonom u hotel Njujorker, opisao mu Pupinovo teško stanje i preneo mu njegovu želju da se vide. Zapitao je Teslu da li bi pristao, na šta je on odgovorio: “O, to će biti veoma teško”. Zatražio je vreme da razmisli i rekao Tošiću da će mu javiti  odluku sutradan ujutro. Posle neprospavane noći, Tesla je pristao i sutradan zajedno sa Tošićem posetio Pupina u bolnici: “U Pupinovoj sobi zatekli smo nekolicinu lekara pored njegove postelje. Susret je bio vrlo dirljiv. Tesla je prilazeći bolesniku i pružajući mu ruku izgovorio, blagim glasom: “Kako si moj stari dobri prijatelju?” Pupin od uzbuđenja nije mogao da progovori, samo je plakao. Svi su napustili sobu i ostavili ih same. Na rastanku Tesla je lekarima dao Pitagorejsku izjavu, rekavši da će se Pupin i on opet sresti u Klubu naučnika i razgovarati kao nekada.” Proveli su nasamo oko pola sata. Tesla nigde, nikada i nikome nije otkrio sadržaj tog poslednjeg razgovora sa Pupinom, koji je predstavljao i njihovo pomirenje posle 30 godina.

Četrdesetak sati posle ovog susreta Pupin je umro. Dan posle smrti, u istom broju Njujork Tajmsa gde je objavljena Pupinova posmrtnica, objavljen je i poslednji naučni intervju sa Pupinom, u kome kritikuje teoriju etra engleskog naučnika Olivera Lodža, velikog Teslinog prijatelja i istomišljenika.

Izvor

[Sudija]

Vidiš njima su puna usta Srbije, Tesla je iako je mogao došao samo jednom i nešto nisam stekao utisak iz svega pročitanog da ga je Srbija preterano zanimala. 

Istina jeste da je Tesla imao pametnija posla,tipa da postane jedan od tri najveća naučnika-pronalazača čto ih je video ovaj Svet,nego da se igra patriote.Međutim kada je došao trenutak,Tesla je rekao i ko je i šta je i šta je uradio za Srbiju.

[Перезвон]

Да, да... слушао сам на радију Бг 2 пре неких 12,15 година разговор са човеком који је тога дана ишао са Теслом у посету Пупину на самрти. Када је Тесла изашао из собе био је веома узбуђен и корачали су без речи. Онда је овај питао Теслу: Шта је било? О чему сте разговарали? А Тесла је одговорио: Ништа. Ћутали смо а он је непрестано плакао!