Kakve crkve treba graditi i da li ih graditi?

[Јаков.]

Tema o džamiji koja je velelepna, a izgrađena u nekom selu na Pešteru koje nema par stotina duša, ponukala me je da razmislim i o crkvama. 

 

Da li graditi grandiozne crkve, koje će biti u upotrebi vekovima, ili graditi srednje i male crkve, koje realno odgovaraju potrebama naroda. 

Usitnjavanje može biti čini se mnogo korisnije. Više se ljudi vezuju za svoje parohijske crkve i imaju autentičniji i životniji osećaj u takvim crkvama. Umesto jedne grandiozne i velike, može se napraviti 50 manjih. Naravno održavanje je bitna stavka. 

 

Dilema je tu i da li praviti crkve na mestima gde se neće vršiti služba. Gde će te crkve biti više spomenici i međe. Primer je recimo Crna Gora. Tamo ima tako divnih crkvi u kojima se služba vrši jednom u godini. I šta se dešava? Takve crkve pogane šiptari i pripadnici tkzv. crnogorske pravoslavne crkve. 

-----------------

Evo još jedna dilema.. 

Crkve, škole ili bolnice. 

Današnji zadužbinari (mislim pre svega na one zaista bogate ljude) se prilično razlikuju od predratnih. Uglavnom gomilaju i prave sebi kuće velelepne ili ulažu u nekretnine i sl. Ništa za raju. Ima naravno svetlih primera, a šta god ko mislio o njima, mislim da su se najviše isticali Karići. Ne znam da li su neku crkvu od temelja do kupole digli, ali znam da su bili veliki donatori. 

 

E sad. Da li je pretežnije da ako već postoji neki tajfun koji je voljan da mu ime uđe u istoriju kao zadužbinar, da gradi crkvu, bolnicu ili školu, ili već neki podesan objekat za raju. 

Bolnice su katastrofa. One državne. Privatne nisu za raju. 

Škole...tu i tamo i nije toliko loša situacija. Popravlja se, gradi se... Nije baš idealno, ali tu se nešto i dešava. 

Crkva ima odgromnu lovu. Da li je moguće da sama Crkva napravi neki objekat opšte namene za raju. Mislim da bi time crkva još više ušla u duše ljudi. 

 

Onako neka razmišljanja, ništa za svađu. 

 

 

[Candy Butcher]

Dobro pitanje, kad pokrenem ovakvu temu među crkvenim ljudima ućutkavaju me i kažu da pričam glupsoti. Moje mišljenje je ali iskreno, da crkva daje novac na gluposti, kod nas u selu hrama nema, a u našoj parohiji u 4 sela jedan hram ima, sad je u hramu puklo zvono izlivanje košta 7000 evra, popa kuka za donacije, a vamo se grade vladičanski dvorovi i prave vozni parkovi. Ovo je neko moje lično mišljenje.

[NemanjaVa]

Tema o džamiji koja je velelepna, a izgrađena u nekom selu na Pešteru koje nema par stotina duša, ponukala me je da razmislim i o crkvama. 

 

Da li graditi grandiozne crkve, koje će biti u upotrebi vekovima, ili graditi srednje i male crkve, koje realno odgovaraju potrebama naroda. 

Usitnjavanje može biti čini se mnogo korisnije. Više se ljudi vezuju za svoje parohijske crkve i imaju autentičniji i životniji osećaj u takvim crkvama. Umesto jedne grandiozne i velike, može se napraviti 50 manjih. Naravno održavanje je bitna stavka. 

 

Dilema je tu i da li praviti crkve na mestima gde se neće vršiti služba. Gde će te crkve biti više spomenici i međe. Primer je recimo Crna Gora. Tamo ima tako divnih crkvi u kojima se služba vrši jednom u godini. I šta se dešava? Takve crkve pogane šiptari i pripadnici tkzv. crnogorske pravoslavne crkve. 

-----------------

Evo još jedna dilema.. 

Crkve, škole ili bolnice. 

Današnji zadužbinari (mislim pre svega na one zaista bogate ljude) se prilično razlikuju od predratnih. Uglavnom gomilaju i prave sebi kuće velelepne ili ulažu u nekretnine i sl. Ništa za raju. Ima naravno svetlih primera, a šta god ko mislio o njima, mislim da su se najviše isticali Karići. Ne znam da li su neku crkvu od temelja do kupole digli, ali znam da su bili veliki donatori. 

 

E sad. Da li je pretežnije da ako već postoji neki tajfun koji je voljan da mu ime uđe u istoriju kao zadužbinar, da gradi crkvu, bolnicu ili školu, ili već neki podesan objekat za raju. 

Bolnice su katastrofa. One državne. Privatne nisu za raju. 

Škole...tu i tamo i nije toliko loša situacija. Popravlja se, gradi se... Nije baš idealno, ali tu se nešto i dešava. 

Crkva ima odgromnu lovu. Da li je moguće da sama Crkva napravi neki objekat opšte namene za raju. Mislim da bi time crkva još više ušla u duše ljudi. 

 

Onako neka razmišljanja, ništa za svađu. 

 

Crkve treba praviti tamo gde stvarno postoji nužda, i to više manjih po periferijama jer su jeftinije a i svrsihoviti je je jer jedna velika u centru biće onima s periferije podjednako udaljena kao ona stara. Malo ima potrebe za novim crkvama, naročito grandioznim. Druga je priča Srednji Vek, kada su se uz tre crkve (pretežno manastirske) bile bolnice, biblioteke i kuhinje, drugim rečima kada su bile centasr društvenog života. A sad praviti samu Crkvu, pogotovo bez toga, je besmislena kada i ove što ih imamo nisu pune. Drugo, pretežnije je da Crkva uloži novac u humanitarne delatnosti i da donatore uputi na istu.

[о.Небојша]

Цркве треба гради народ који хоће да се моли Богу и ту нема проблема око градње и касније одржавања. Било је случајева гд есе почне градња цркве, мештани се охладе, онда мора са стране да се помаже да би се завршило и одржавало.

Исто тако бадава је радити школе ако нема деце и ако се не може обезбедити плата наставницима, такође исто важи и  за болнице.

[Протомајстор]

Треба градити.

[Raymond Red Reddington]

велике...високе и лепо украшене...

[Candy Butcher]

Ja nisam za to da se grade neke mega građevine za potrebe pravoslavlja, pogoto u današnje vreme graditi ogromne hramove, a narod krepava od gladi i siromaštva. Pogotovo što neverujem da mi gradnjom hramova nešto posebno ugađamo Bogu niti da su građevine pokazatelj pobožnosti ili crkvenosti ljudi.