Šest mera Vlade za reformu privrede

[RYLAH]

Iako sam ti lajkovapo post sa ovim delom se ne slazem. Doslo je na naplatu ono sto je radjeno od 90-te pa do dana, a mozda i ranije. Od 2000te pa do danas su samo uglavnom losi pokusaji ispravljanja onoga sto je radjeno do tada.

 

Оно што је рађено до двехиљадите није било добро, нити нарочито продуктивно, али је био систем који је функционисао. Далеко од тога да је то било идеално, али је како - тако радило. А потврда квалитета је био веома добар извоз. Такође, менаџери су били направљени (јер се они не школују или рађају, они се праве у пословном окружењу комбинованим са искуством) и само је требало пустити их да раде. Не заборави да је та привреда преживела и санкције и бомбардовање.

 

Е, сад, уместо да се тај систем санира и преправи (дакле, уместо да нађемо свог Денг Ксјао Пинга), систем је срушен тако да од њега није остао ни камен на камену. А како се видело, ни ови губари што су нас похарали после 2000. нису имали другачију психологију: Од администрације која је пре 2000. имала испод 100.000 људи и која је и тада била повелика за оволику земљу и онако малу привреду (једно десет пута јачу од ове данас), дошло се до податка који је данас Крстић изнео - зна се за 660.000 запослених на буџету, а претпоставља се да има око 740.000. Е сад, ако се од тога узме просвета и здравство, контам да је цифра негде око 300.000 - 400.000 дебила који паразитирају. Што значи да су нам спасиоци увалили око 300.000 КВ носача застава од 2000. па до данас. Не бих рекао да је то покушај поправљања.

 

Такође, на примеру Крушевца можеш савршено да видиш како је тај опоравак привреде рађен. Где су сад Мерима или Рубин или виногради или све оне фирмице које су радиле поред њих? Крушевац је био симбол доброг живота, а сад је руина од града, ко и све чега су се ови губари дотакли.

 

Нема реформе која је лака или на кратко не донесе шокове, али ово је рађено погрешно на сваком кораку, смисао реформи које су рађене код нас је био "Колко сам ја ту добар?" и "Колко мојих ту упада?".

[Млађони]

Такође, на примеру Крушевца можеш савршено да видиш како је тај опоравак привреде рађен. Где су сад Мерима или Рубин или виногради или све оне фирмице које су радиле поред њих? Крушевац је био симбол доброг живота, а сад је руина од града, ко и све чега су се ови губари дотакли.

 

 

Merima je dobro odradjena. Hrani dosta ljudi hlebom a oni koji su ostali bez posla u istoj - dobili su debele nadoknade. 

Ne vidim sta je problematicno po pitanju Merime. 

 

Privatizacije jesu lose odradjene ali ne znam sto se zaboravlja cinjenica da su sve te forme o kojima ti pricas imale previse zaposlenih i nikakvu prodaju da bi opravdale toliki broj zaposlenih.

 

А како се видело, ни ови губари што су нас похарали после 2000. нису имали другачију психологију: Од администрације која је пре 2000. имала испод 100.000 људи и која је и тада била повелика за оволику земљу и онако малу привреду (једно десет пута јачу од ове данас), дошло се до податка који је данас Крстић изнео - зна се за 660.000 запослених на буџету, а претпоставља се да има око 740.000. Е сад, ако се од тога узме просвета и здравство, контам да је цифра негде око 300.000 - 400.000 дебила који паразитирају

 

 

 

Ovo se isto slazem ali mislim da opet gresis kada podcenjujes ono sto su devedesete i komunizam donele. Tih 500 000 ljudi dodatno doslo je u to stanje da mora negde da trazi poso. Gubari su morali da ih zaposle da ne bi imali visoku nezaposlenost i to su uradili lose, ali oni su se samo presaltal isa javnih u drzavna preduzeca. To je sve. Jer su javna preduzeca propala devedesetih - nije imao ko drugi da zaposljava. A gubari moraju da prikazu brojke da rade. Ne kazem da gubari valjaju ali da je i velika odgovornost politike komunizma i devedesetih sto je do toga uopste doslo.

 

Ne ide da svaljujemo krivicu samo na jednu ekipu. 

 

Sa povecanjem produktivnosti. Imas recimo amortizaciju pogona, alata, voznog parka, pa onda plate radnika it'd... i sa povecanjem produktivnosti se ti troskovi smanjuju po jedinici proizvoda.

 

 

Opet te ne razumem. Kako povecanje obima proizvodnje smanjuje trosak proizvoda? 

Daj mi neki konkretan primer. Uzmi naprimer da si ti stolar koji ima tri radnika koji proizvode one cinije i reci mi kako bi ti smanjio cenu proizvoda. 

[Crveni Baron]

 

 

Opet te ne razumem. Kako povecanje obima proizvodnje smanjuje trosak proizvoda? 

Daj mi neki konkretan primer. Uzmi naprimer da si ti stolar koji ima tri radnika koji proizvode one cinije i reci mi kako bi ti smanjio cenu proizvoda. 

 

 

Lepo, tri radnika imaju po 100 evra platu. Ako naprave 1 ciniju uracunaces u cenu 300 evra ... ako naprave 1000 cinija u cenu svake ces uracunati 0,3 evra ....

 

Jesam li objasnio?

 

 

Isto vazi i za amortizaciju objekta, kirija na primer .....

[Млађони]

Jesam li objasnio?

 

 

Ili si ti slabo razumeo neke stvari ili ne umes da ih objasnis lepo, a sada cu i da te pitam sta mi tacno nije jasno

 

Lepo, tri radnika imaju po 100 evra platu. Ako naprave 1 ciniju uracunaces u cenu 300 evra ... 

 

 

Evo i ptianja sta mi nije jasno. Zasto bi iko uopste upsljavao tri radnika i davao im platu po sto evra i imao toliko skupu ciniju, kada nemora u samom pocetku vec ti radnici mogu da proizvedu 1000 cinija? 

 

Valjda zaposljavaju ljudi onoliko radnika koliko im treba za optimalni obim proizvodnje. 

Cena se obara tako sto smanjujes troskove proizvodnje, ne vidim kako drugacije mislis da oboris cenu, povecavanjem produktivnosti.

 

Ne vidim zasto bih uopste povecavao produktivnost ukoliko nema traznje. Ja u samom startu imam radnika koliko mi treba da zadovolje potrebe trzista. 

[Crveni Baron]

 

 

Ne vidim zasto bih uopste povecavao produktivnost ukoliko nema traznje. Ja u samom startu imam radnika koliko mi treba da zadovolje potrebe trzista. 

 

 

Ovo pokazuje da ti uopste pojma nemas o cemu pricas.

[Млађони]

Ovo pokazuje da ti uopste pojma nemas o cemu pricas.

 

 

Pa dobro onda ti meni objasni posto ja nemam pojma

evo da ponovimo kako cela recenica glasi

"zasto bih ja povecavao produktivnost ukoliko nema traznje. "

 

 

To jest zasto bih ja proizvodio 3000 cinija ukoliko mogu da prodam 1000? 

 

Meni taj detalj nije jasan. 

[RYLAH]

Merima je dobro odradjena. Hrani dosta ljudi hlebom a oni koji su ostali bez posla u istoj - dobili su debele nadoknade.  Ne vidim sta je problematicno po pitanju Merime.    Privatizacije jesu lose odradjene ali ne znam sto se zaboravlja cinjenica da su sve te forme o kojima ti pricas imale previse zaposlenih i nikakvu prodaju da bi opravdale toliki broj zaposlenih.

 

Мерими је угашено неколико профитабилних погона да не би правила конкуренцију увозним производима. Мерима сада све увози, а раније није. Такође, у Крушевцу није била само Мерима. 

 

Ovo se isto slazem ali mislim da opet gresis kada podcenjujes ono sto su devedesete i komunizam donele. Tih 500 000 ljudi dodatno doslo je u to stanje da mora negde da trazi poso. Gubari su morali da ih zaposle da ne bi imali visoku nezaposlenost i to su uradili lose, ali oni su se samo presaltal isa javnih u drzavna preduzeca. To je sve. Jer su javna preduzeca propala devedesetih - nije imao ko drugi da zaposljava. A gubari moraju da prikazu brojke da rade. Ne kazem da gubari valjaju ali da je i velika odgovornost politike komunizma i devedesetih sto je do toga uopste doslo

 

 

Другим речима, уместо да направе повољну пословну климу, код њих се све свело на запошљавање дебила о трошку државе и муљање. То сам управо и ја рекао, само што их ја у томе ни најмање не подржавам. Најскупље је радно место у државним органима или у јавном сектору, и сви га плаћамо. С тим што је и тај јавни сектор у појединим областима производио и приходе, али су профитабилни сектори гашени да би се послови пребацивали ортацима или кумовима који су почели да раде те послове, а радници остајали и још и додавани.

 

Ови од двехиљадите о свему томе су размишљали далеко мање него они пре њих, у свих седамдесет година (а за све њих само кажем: не повратило се, да се не објашњавамо још и око тога). А о серијском и масовном пљачкању свега што има било какве везе са државом (дакле са свима нама) да причамо другом приликом, али мислим да би и атомска бомба оставила мању пустош него ови о којима причамо.

[Млађони]

Мерими је угашено неколико профитабилних погона да не би правила конкуренцију увозним производима. Мерима сада све увози, а раније није. 

 

 

Merimi nisu ugaseni profitabilni pogoni da ne bi pravio konkurenciju proizvodima vec jer nisu profitabilni  - kako tvrdis.

Svi merimini proizvodi i danas se proizvode ali nazalost u drugim gradovima. Sapuni, premium sapuni, paste za zube itd.

 

NIkakvog govora o "ne pravljenju konkurencije uvoznim proizvodima" ne postoji. Ako znash nesto sto ja ne znam - izvoli podeli.

 

Sve merimo danas je uvozno iz razloga sto se Azylin paste danas prave u nemackoj, Ten san i Deciji sapuni u sloveniji, ostali merimini brendovi takodje uglavnom svuda samo ne u merimi. Ali se i dalje prodaju to jest prave konkurenciju. 

 

 

 

 

Другим речима, уместо да направе повољну пословну климу, код њих се све свело на запошљавање дебила о трошку државе и муљање. То сам управо и ја рекао, само што их ја у томе ни најмање не подржавам. Најскупље је радно место у државним органима или у јавном сектору, и сви га плаћамо. С тим што је и тај јавни сектор у појединим областима производио и приходе, али су профитабилни сектори гашени да би се послови пребацивали ортацима или кумовима који су почели да раде те послове, а радници остајали и још и додавани.

 

 

Ja to ni ne sporim, ali svaliti svu krivicu na gubare iz 2000tih oslobadja krivice gubare iz 90tih. 

Nemoj da ceo zivot imamo pamcenje ko zlatne ribice.

[Crveni Baron]

Ovo pokazuje da ti uopste pojma nemas o cemu pricas.

Pa dobro onda ti meni objasni posto ja nemam pojma

evo da ponovimo kako cela recenica glasi

"zasto bih ja povecavao produktivnost ukoliko nema traznje. "

To jest zasto bih ja proizvodio 3000 cinija ukoliko mogu da prodam 1000?

Meni taj detalj nije jasan.

A da li ti je jasno da trziste nije fiksna kategorija i da niko nema "trziste za 1000" cinija vec da se svako bori da proda sto vise i da je trziste teoretski neograniceno. A koliko ce neko prodati zavusi od cene, kvaliteta, dizajna itd... Uspevas li da me peatis?

I onda, oni koji imaju bolje masine i peiduktivniji su kao nemacki Bosh na primer proizvedu i prodaju puno vise nego recimo Sloboda iz Cacka... Uspevas li da pohvatas konce?

E zbog toga se povecava produktivnost...

[RYLAH]

Ja to ni ne sporim, ali svaliti svu krivicu na gubare iz 2000tih oslobadja krivice gubare iz 90tih.  Nemoj da ceo zivot imamo pamcenje ko zlatne ribice.

 

Упорно ти причам: Сви пре две иљадите су били лоши, али ови после две иљадите су катастрофални. И ту не мислим само на ове из деведесетих, него пре свега на оне који су цео тај систем и поставили.

 

Ал правим разлику у томе што су они имали макар добру намеру, без обзира на то што су је спроводили тако да ћемо још дуго да осећамо последице те њихове добре намере, јер кад неписменом даш да води земљу, он прво отима, па стреља, па се тек онда сети да му треба школован, а и тад је питање колико га слуша.

 

Ови после две иљадите нису имали ни добру намеру. Нису чак имали ни лошу намеру. Једина се њихова намера сводила на пљачку. 

 

Дал се сад капирамо?

[Млађони]

 

Дал се сад капирамо?

 

Kapiram ja tebe, samo se nikako ne slazem da je Milosevic imao dobru nameru i da su ovi posle 2000te veci pljackasi od njega. Jednostavno mi poredjenje da su oni i u odnosu na nasu vladu 90tih katastrofa - ne ide. Nije realno.

 

Kapiram ja tebe da ti oces da kazes da su oni pljackasi ali mislim da preterujes u poredjenju.