Šest mera Vlade za reformu privrede

[Ignjatije]

Šest mera Vlade za reformu privrede

IZVOR: B92

Beograd -- Smanjenje mase zarada, podizanje niže stope PDV-a na 10%, smanjenje subvencija, uštede na robama, korišćenje jeftinijih kredita, menjanje poslovnog ambijenta.

 

 

Foto: Tanjug

Ovo su nove mere Vlade za reformu privrede koje je predstavio ministar finansija Lazar Krstić na otvorenoj sednici Vlade.

Smanjenje mase zarada 

Od 2014. na iznos veći od 60.000 dinara za 20 odsto, a 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara. Primera radi, onaj koji zarađuje 70 000 hiljada dinara neto zarađivaće 68 000 neto. Po istom principu, naveo je Krstić, biće umanjene plate veće od 100.000 dinara, s tim što će umanjenje iznositi 25 odsto.

Pozivajući se na najnovije podatke iz registra zaposlenih u javnom sektoru, ministar je rekao da u tom sektoru radi 660.000 ljudi, a da se procenjuje da ih je blizu 700.000. 

"Fascinantno je da ni mi kao poslodavac, niti građani ne znamo koliko ima zaposlenih u javnom sektoru", rekao je Krstić. 

Prema njegovim rečima, plate u javnom sektoru 30 odsto su veće nego u privatnom i pet do deset odsto više je zaposlenih nego u sličnim zemljama u regionu. 

Smanjenje subvencija 

Ministar je najavio znatno smanjenje državnih subvencija što će doneti najveće uštede u budžetu i završetak privatizacije 179 preduzeća i restrukturiranje velikih javnih sistema.On je rekao da su u Srbiji subvencije koje daje država dvosturuko veće nego u drugim zemljama. 

"Možda najbolnije je to što imamo najnetransparetniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom", rekao je Krstić. 

On je rekao da je Srbija krenula ka EU i da ne sme da daje državnu pomoć osim poljoprivredi i železnici. 

PDV sa 8 na 10 odsto 

"Podićićemo nižu stopu PDV-a na za neegzestencijalne proizvode sa osam na deset odsto. time se očekuje ušteda od oko 200 miliona evra godišnje ", kaže Krstić 

Prema rečima Krstića, radiće se na suzbijanju sive ekonomije, biće uvedeni jedinstveni elektronski obrasci, onlajn kontrola fiskalnih računa, a biće i pojačana terenska kontrola, takođe, kako kaže, obaviće se i temeljna reorganizacija Poreske uprave. 

Povećanjem PDV sa osam na 10 odsto, objasnio je ministar, prosečna potrošačka korpa koja sada vredi 65.000 dinara biće skuplja za 450 dinara. 

Jeftiniji krediti 

On je kao jednu od mera naveo i korišćenje jeftinijih kredita, do kojih ćemo, kako je kazao, doći pre svega bileteralnim kontaktima i diplomatskim vezama. 

"Pokušaćemo da na osnovu dobrih diplomatskih odnosa dođemo do jeftinijih međunarodnih kredita", kaže Krstić. 

"Tim načinom mi priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza", rekao je Krstić. 

Poboljšanje poslovnog ambijenta 

Poboljšanje poslovnoh ambijenta, u tom okviru promena Zakona koje se odnosi na privlačenje investitora, promena modela infrastrukturnih investici9ja i promocija Srbije. 

"Radićemo na značajnom poboljšanju poslovnog ambijenta, za šta je potrebno promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu, ali i pojednostaviti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, dok će država morati da promeni i model infrastrukturnih investicija", rekao Krstić. 

Prema njegovim rečima, Srbija će morati značajno da poboljša ugled i percepciju ambijenta jer je to prva i osnovna prepreka svima kad razmišljaju da li da investitraju u našu zemlju. 

Potrebno je i da procedura dobijanja građevinskih dozvola bude jednostavnija, rekao je ministar i dodao da će Ministarstvo finansija morati da promeni propise koji se odnose na visinu naknada, ali i da ih učini transoarentnijim.

Šest mera vlade su:

- Smanjenje zarada u javnom sektoru za 20 odsto na primanja veća od 60.000 dinara, odnosno 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara, 

- povećanje PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto, 

- restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, 

- uštede u domenu roba i usluga, 

- uzimanje jeftinijih kredita i 

- poboljšanje poslovnog ambijenta

Efekti mera 2015. godine

Krstić je najavio je da će se o strukturnim refomama razgovarati detaljnije 2014. godine, a da se efekti mera koje Vlada Srbije predlaže očekuju 2015. 

Najavljujući da je nužno povećanje izdataka za socijalnu zaštitu najugroženijih i to za 50 odsto, a za šta je potebno 60 miliona evra, Krstić je najavio da slede i reforma državne uprave, uvođenje jedinstvenih platnih razreda i koeficijenata među različitim organima u vlasti. 

"Biće promenjen i zakon o državnim službenicima, da bismo mogli da nagrađujemo one koji vredno rade", kazao je Krstić i predočio nastavak refrome penzionog sistema uz dalju indeksaciju penzija u 2015. i u 2016. od po 0,5 odsto dva puta godišnje. 

Plan je, kako navodi, da do 2020. približimo granicu za penzionisanje za muškarce i žene i da to do tog roka ona bude za žene 63 godine, a za muškarce 65 godina. 

"Moraćemo da razgovaramo 2014. i o uključivanju penala za raniji odlazak u penziju", rekao je ministar. 

Navođeći da se razmatra reforma poreskog sistema, kao i ukidanje olakšica kod poreza na dobit preduzeća, Krstić je naglasio da su zdravstvo, školstvo i nauka stubovi održivog razvoja Srbije, te da zbog toga treba da imaju specijalan tretman, uz neophodnost da funkcionišu efikasnije. 

"Ne možemo da štedimo, ali ne treba da dozvolimo neracionano ponašanje i neefikasnost u tim sektorima", rekao je Krstić.

Vlada danas predstavlja mere za stabilizaciju javnih finansija. 

Premijer Ivica Dačić dao je reč ministru finansija Lazaru Krstiću. 

Defecit budžeta je 4,7 odsto, a procene MMF-a kreću se i do osam odsto. Javni dug od 58 do 60 odsto, upozorava Krstić. 

Prema njegovim rečima, ranije je bilo lako zaduživati se jer su kamate bile male 

"Problem je što smo mi u poslednjih nekoliko godina davali garancije javnim preduzećima a znamo da oni neće moći sama da otplate, to znači da ćemo mi da plaćamo kamate iz budžeta, mi počinjemo naredne tri godine sa minusom od 200 do 400 miliona evra , to ćemo morati da platimo , to su garancije za javna preduzeća. Te mere nisu trebale da budu povučene i to javnost mora da zna",kaže on. 

Bez ovih mera, bankrotirali bismo u naredne dve godine, tvrdi Krstić. 

On je kazao da od 2008. godine nije povučeno dovoljno hrabrih političkih i ekonomskih poteza da bi se priveda dovela u red. 

"Povući ćemo crtu i krećemo čisti u 2013. godinu", kazao je Krstić na otvorenoj sednici Vlade Srbije predstavljajući ekonomske 

mere. 

Vlada je odlučila da dok još imamo vremena izađe sa rešenjima šta treba uraditi, kazao je ministar. 

On je rekao da je nažalost ekonomska i fiskalna politika poslednjih 10 godina naročito od 2008. u najmanju ruku bila neodgovorna i netransparentna.

Ministar finansija Lazar Krstić je rekao da se predložene mere pre svega odnose na privredu, međutim, otvorenoj sednici Vlade nije prisustvovao ministar privrede Saša Radulović. U to vreme , Radulović je bio na skupu u Privrednoj komori Srbije o tome kako da se profesionalizuje rad javnih preduzeća

 

[Ignjatije]

Smanjenje mase zarada 

 

Smanjenje subvencija 

 

PDV sa 8 na 10 odsto 

 

 

Све то никако није у контрадикцији са овим:

 

Poboljšanje poslovnoh ambijenta, u tom okviru promena Zakona koje se odnosi na privlačenje investitora

 

 

Ове мере се слажу као баба и ратлук 

[Solomon Kane]

- restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija 

Možda najbolnije je to što imamo najnetransparetniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom", rekao je Krstić. 

On je rekao da je Srbija krenula ka EU i da ne sme da daje državnu pomoć osim poljoprivredi i železnici.

 

Ово је једино што има смисла у овој ткз. "реформи привреде"...све остало је на неки начин, код нас и у свету, већ виђено као неефикасно, не представља никакву суштинску реформу нити води ка истинској реституцији, нити је истински покретач неопходне привредне, пољопривредене, индустријске производње, нити поспешује извоз на реално постојећа тржишта где би смо могли остварити конкретан приход од истог што би коначно довело до тога да реалним новцем реално пунимо буџет, итд, итд...свирање у...фрулицу.

[Crveni Baron]

Ne ocekujte previse ni od ovog a ni od ostalih ... Nema carobne palice a narociro ne ocekujte revoluciju, bilo kakvu...

Skromno i polako.

Ovaj ce smanjiti malo plate drzavnim sluzbenicima sto je pozitivno, povecati malo porez, to su upravo u italiji uradili pre par dana, znaci nista neobicno...

A ostalog sto se tice, treba uvesti reda i zakona ali videcemo koliko ce to biti uspesno.

[zuti car]

Ma kad ovakvi strucnjaci i patriote rade za dobro drzave to ne moz' da omane

[Млађони]

On ovde nije napravio mere za poboljsanje privrede, vec za poboljsanje stanja u drzavnoj kasi. 

Vecina ovih mera ce negativno da uticu na privredu. 

 

 

 

Ne ocekujte previse ni od ovog a ni od ostalih ... Nema carobne palice a narociro ne ocekujte revoluciju, bilo kakvu... Skromno i polako.

 

Skromno i polako - u rikverc. Ako ti podignes svima pdv, autoamtski smanjujes zarade privrednicima ako smanjujes zarade privrednicima usporavas im rast ako im usporavas rast smanjujes broj zaposlenja, gdp i sve ostale stvari.

 

 

On je rekao da je Srbija krenula ka EU i da ne sme da daje državnu pomoć osim poljoprivredi i železnici.

 

 

Ovo je kul. Mada ne vidim sto - zeleznici? 

 

 

Možda najbolnije je to što imamo najnetransparetniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom", rekao je Krstić. 

 

 

 

Ma ajde!?

[Crveni Baron]

Skromno i polako - u rikverc. Ako ti podignes svima pdv, autoamtski smanjujes zarade privrednicima ako smanjujes zarade privrednicima usporavas im rast ako im usporavas rast smanjujes broj zaposlenja, gdp i sve ostale stvari.

A kakve veze ima PDV sa zaradom privrednika?

I jos pride, on i jeste drzavni sluzbenik i treba da fovodi u red drzavnu kasu ... A firme svaka za sebe to isto treba.

Drzava treba samo da obezbedi iste uslovepislovanja za dce. Znaci manje subvencija iuplitanja u posao

[Аурор]

"Genije" ima pogrešne ideje oko toga šta treba da se radi kanda.

[Млађони]

A kakve veze ima PDV sa zaradom privrednika?

 

 

Ako ti je veci pdv - automatski je veca cena proizvoda - automatski manja kupovina proizvoda - automatski manja zarada privrednika. 

 

 

"Genije" ima pogrešne ideje oko toga šta treba da se radi kanda.

 

Nema on ima sasvim dobre ideje sta treba da se radi da DRZAVNA KASA ne bankrotira. Problem je sto ljudi ovde mesaju privredu i drzavnu kasu.

Sto se mene tiche drzavna kasa i treba da bankrotira. 

[Ignjatije]

Šta će poskupeti PDV od 10 odsto?

IZVOR: B92

Beograd -- Niža stopa poreza na dodatu vrednost biće povećana sa osam na 10 odsto, to znači da će poskupeti hleb, mleko, meso, voće, računari, komunalne usluge...

 

 

Foto: (sxc.hu)

Kako je najavljeno, novi paket mera koje je predstavila Vlada podrazumeva i da će neka od neegzistencijalnih dobara biti prevedena iz niže u višu kategoriju, što znači da će se na primer, na kompjutere, primenjivati stopa PDV-a od 20 odsto.

"To je velika mera koju, naročito u ovakvoj situaciji, hoćete zadnju da povučete, kako biste osigurali da će domaća potrošanja rasti i ostati stabilna. Ovde nemamo izbora", rekao je ministar finansija Lazar Krstić. 

On je naveo da će zbog povećanja stope PDV potrošačka korpa od 65.000 dinara biti skuplja za 450 dinara.

Posebna, niža stopa PDV-a od osam odsto važila je za:

Sistem PDV-a Republike Srbije poznavao je do sada dve poreske stope - opštu 20 % i posebnu 8%. Posebna stopa primenjuje se na promet dobara i usluga ili uvoz dobara, dok se opšta stopa primenjuje na sav ostali oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara. 

Do sada se na promet sledećih dobara i usluga ili uvoz dobara PDV plaćao po posebnoj stopi od 8%:

• hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla i meda;
• vode za piće, osim flaširane;
• svežeg, rashlađenog i smrznutog voća, povrća, mesa, uključujući i iznutrice i druge klanične proizvode, ribe i jaja;
• žitarica, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice;
• lekova, uključujući i lekove za upotrebu u veterini;
• ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava - proizvoda koji se hiruški ugrađuju u organizam;
• materijala za dijalizu;
• đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, komposta sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke i žive stoke;
• udžbenika i nastavnih sredstava;
• personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari;
• dnevnih novina;
• monografskih i serijskih publikacija;
• ogrevnog drveta;
• usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima;
• komunalnih usluga;
• usluga koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzičke događaje), izložbe, sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen od PDV;
• prirodnog gasa;
• prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasničkim udelima na tim objektima.

[Crveni Baron]

A kakve veze ima PDV sa zaradom privrednika?

Ako ti je veci pdv - automatski je veca cena proizvoda - automatski manja kupovina proizvoda - automatski manja zarada privrednika.

A to ti je matematika? Pa privreda treba da poveca produktivnost i odnah ce biti manji fiksni troskovi po jedinici proizvoda i ostali troskovi i manja krajnja cena sto automatski znaci vecu prodaju odnosno vecu zaradu privrede. Nije samo porez taj koji utice na cenu ....

[RYLAH]

Годинама уназад смо се шлепали. КАд смо добили паре од Мобтела, то смо проћердали на плате и пензије. Ту је само на кратко скочио стандард, због укупне новчане масе која је почела да се врти у народу. Зато смо и кризу осетили мало касније него што је реално требало да је осетимо. Чим је то престало, а није више постојала ни могућност задуживања, дошло је на наплату све оно што је рађено од 2000. : смена способних а неподобних, планско уништавање целокупне привреде, гушење производног сектора, гашење домаћих развојних банака, и на првом месту гушење државе прекомерним запошљавањем дебила којима су измишљана радна места, која су заслужили лепљењем плаката и ношењем застава.

 

Ово може само на веома кратак период да спречи да држава тотално банкротира, али ништа значајно неће променити (чак ни на горе), јер укупна маса пара која ће се овим добити у буџет, односно узети од привреде, занемарљива је.

 

Другим речима, настављамо са таворењем док ти инвеститори не почну да улажу неке конкретне паре.

[Млађони]

A to ti je matematika? Pa privreda treba da poveca produktivnost i odnah ce biti manji fiksni troskovi po jedinici proizvoda i ostali troskovi i manja krajnja cena sto automatski znaci vecu prodaju odnosno vecu zaradu privrede. Nije samo porez taj koji utice na cenu ....

Sta tacno smatras pod "produktivnost"... nisam siguran sta si hteo da kazes. 

Kako ti tacno mislis da se smanje fiksni troskovi po jedinici proizvodnje? Nisam te bas razumeo. 

[Млађони]

A to ti je matematika? Pa privreda treba da poveca produktivnost i odnah ce biti manji fiksni troskovi po jedinici proizvoda i ostali troskovi i manja krajnja cena sto automatski znaci vecu prodaju odnosno vecu zaradu privrede. Nije samo porez taj koji utice na cenu ....

Sta tacno smatras pod "produktivnost"... nisam siguran sta si hteo da kazes. 

Kako ti tacno mislis da se smanje fiksni troskovi po jedinici proizvodnje? Nisam te bas razumeo. 

 

 Чим је то престало, а није више постојала ни могућност задуживања, дошло је на наплату све оно што је рађено од 2000. : смена способних а неподобних, планско уништавање целокупне привреде, гушење 

 

 

Iako sam ti lajkovapo post sa ovim delom se ne slazem. Doslo je na naplatu ono sto je radjeno od 90-te pa do dana, a mozda i ranije. Od 2000te pa do danas su samo uglavnom losi pokusaji ispravljanja onoga sto je radjeno do tada. 

[Crveni Baron]

Sta tacno smatras pod "produktivnost"... nisam siguran sta si hteo da kazes. 

Kako ti tacno mislis da se smanje fiksni troskovi po jedinici proizvodnje? Nisam te bas razumeo. 

 

 

Sa povecanjem produktivnosti. Imas recimo amortizaciju pogona, alata, voznog parka, pa onda plate radnika it'd... i sa povecanjem produktivnosti se ti troskovi smanjuju po jedinici proizvoda. Radnik ima istu plati i ako proizvede 10 ili 100 komada necega .