Univerzum ni iz cega???

[cloudking]

Brate...

"Svetlost se jako sporo krece unutar sunca"

"Sunce se siri brzinom svetlosti"

Smesno je debunkovati ovakve izjave. Sledece sto ces da tvrdis je da se subce okrece oko zemlje i nastavices da me nazivas glupakom zato sto "ne verujem" u tvoje besmislene teorije...

Inace pripazi sa tim prozivkama jer ako te Obi vidu proglasice te za peckarosa, podbadaca, bezobraznika i podmuk... A ne, cekaj, ti bese vernik? Onda je ok, mozes da nastavis... Bezbedan si...

[GeniusAtWork]

Ти мора да си много паметан лик кад у овом тексту видиш аргументе да се све баш тако дешава.

 

 

Jok, uopšte nisam mnogo pametan, samo znam zašto to jesu argumenti.

 

Iz mnogo prostog razloga zato što svaka naučna teorija, da bi uopšte bila teorija, mora da predviđa fenomene iz opsega kojim se bavi.

 

Tako kada je predložena teorija Velikog praska, ona je predviđala:

 

- zračenje iz svih delova svemira, preostalo iz vremena kada se svemir dovoljno ohladio da bi mogao da ispušta EM zračenje -> potvrđeno 20-ak godina kasnije, kada je otkriveno CMB (pozadinsko mikrotalasno zračenje)

 

- malo veću temperaturu tog zračenja kada prolazi kroz razne galaksije dok putuje prema nama, zbog raznih interakcija sa elementima unutar tih galaksija. Ovo bi morao da bude slučaj da bi teorija VP bila tačna, jer se CMB nalazi na samom kosmičkom horizontu, dalje od bilo koje galaksije i to zračenje mora da prođe čitav vidljivi svemir da bi došlo do nas ->potvrđeno

 

- tačnu proporciju najlakših elemenata, vodonika i helijuma, uz oskudnost drugih težih ->potvrđeno sa velikom preciznošću

 

- širenje svemira -> potvrđeno (btw, ovo nije isto što i ubrzano širenje svemira, koje je potpuno drugi fenomen)

 

- rešenje tzv. Olbersovog paradoksa koji je postuliran još pre 200 godina, a on se sastoji od prostog pitanja: zašto je nebo noću tamno?

 

itd.

 

A plus još uvek nije otkriveno ništa u svemiru starije od 13,7 milijardi godina. Ovo naravno nije dokaz samo po sebi, ali se zasada potpuno uklapa u celu priču.

 

Ako imaš neku alternativnu teoriju koja bi mogla da objasni sve što znamo o svemiru danas, plus da objasni sve navedene fenomene, možeš slobodno da je izneseš.

 

 

Isto važi i za zvezde. Teorija fuzije tačno predviđa koliku masu moraju da imaju zvezde da bi vršile fuziju određenih elemenata i šta će se desiti sa njima na kraju njihovog života. I, gle čuda, milijarde zvezda koje smo otkrili se tačno uklapaju u tu teoriju. Tako da može da se napravi prost dijagam svih zvezda zavisno od njihove mase, temperature i starosti i sve što znamo do danas se uklapa u njega (Hercšprung-Raselov dijagram, imaš ga na onom linku što sam ti dao).

[cloudking]

I, gle čuda, milijarde zvezda koje smo otkrili se tačno uklapaju u tu teoriju.

 

Mali savet... kad razgovaras sa takvim ljudima izbegavaj metaforicne izjave.

On ce sad da preskoci SVE sto si napisao u ovom dobrom postu i da se uhvati za to kako je nemoguce da se ispita toliki broj zvezda i da vozi pricu na bar dve strane kako nemas pojma i verujes  u bajke jer ljudi ne mogu ni da izbroje toliko zvezda a kamoli da ih ispitaju... tj. za tu brojku bi verovatno trebalo nekoliko stotina godina...

[Гром]

Jok, uopšte nisam mnogo pametan, samo znam zašto to jesu argumenti.

 

Iz mnogo prostog razloga zato što svaka naučna teorija, da bi uopšte bila teorija, mora da predviđa fenomene iz opsega kojim se bavi.

 

Tako kada je predložena teorija Velikog praska, ona je predviđala:

 

- zračenje iz svih delova svemira, preostalo iz vremena kada se svemir dovoljno ohladio da bi mogao da ispušta EM zračenje -> potvrđeno 20-ak godina kasnije, kada je otkriveno CMB (pozadinsko mikrotalasno zračenje)

 

- malo veću temperaturu tog zračenja kada prolazi kroz razne galaksije dok putuje prema nama, zbog raznih interakcija sa elementima unutar tih galaksija. Ovo bi morao da bude slučaj da bi teorija VP bila tačna, jer se CMB nalazi na samom kosmičkom horizontu, dalje od bilo koje galaksije i to zračenje mora da prođe čitav vidljivi svemir da bi došlo do nas ->potvrđeno

 

- tačnu proporciju najlakših elemenata, vodonika i helijuma, uz oskudnost drugih težih ->potvrđeno sa velikom preciznošću

 

- širenje svemira -> potvrđeno (btw, ovo nije isto što i ubrzano širenje svemira, koje je potpuno drugi fenomen)

 

- rešenje tzv. Olbersovog paradoksa koji je postuliran još pre 200 godina, a on se sastoji od prostog pitanja: zašto je nebo noću tamno?

 

itd.

 

A plus još uvek nije otkriveno ništa u svemiru starije od 13,7 milijardi godina. Ovo naravno nije dokaz samo po sebi, ali se zasada potpuno uklapa u celu priču.

 

Ako imaš neku alternativnu teoriju koja bi mogla da objasni sve što znamo o svemiru danas, plus da objasni sve navedene fenomene, možeš slobodno da je izneseš.

 

 

Isto važi i za zvezde. Teorija fuzije tačno predviđa koliku masu moraju da imaju zvezde da bi vršile fuziju određenih elemenata i šta će se desiti sa njima na kraju njihovog života. I, gle čuda, milijarde zvezda koje smo otkrili se tačno uklapaju u tu teoriju. Tako da može da se napravi prost dijagam svih zvezda zavisno od njihove mase, temperature i starosti i sve što znamo do danas se uklapa u njega (Hercšprung-Raselov dijagram, imaš ga na onom linku što sam ti dao).

мало је чудно да позадинско зрачење није предвиђено већ је откривено па тек после углављено у теорију. То позадинско зрачење  може да буде и траг онога шта се деси када материја пређе брзину светлости прелазећи у паралелни свет, један нови космос.

Кажеш да постоје прорацуни колка је маса потребна да би се вршила фузија елемената, а знамо да постоје звезде које су и по милион пута веће од сунца. Колки је тек притисак у њиховом језгру, па никад се ни један протон не би претворио у неутрон.

Многе ствари су откривене па после угуране у теорију. Смишљено је како оне могу да постоје у оквиру теорије.  Ако то све тако добро функционише зашто научници стално избацују нове теорије о постанку свемира, па им је мало да свемир буде тродимензионалан него им је потребно бар десетак димензија да угурају све аномалије. Електрични свемир,стрингови бла бла бла...

Што се тиче тога зашто је ноћу небо црно, то је доказ колко научници мало знају. Наше око не види светлост већ њен недостатак.и када из ока у мозак дође информација да нема светла наш ум то тумачи и ми видимо црнило. Ноћу услед недостатка светлости јер се налазимо у земљиној сенци наш ум нам то показује као мрак. Мрак који не постоји ми видимо као црнило свуда око нас. Тако нам бог показује да иако тама не постоји ми је видимо зато што живимо у илузији коју нам креира наш ум. Тако и научници живе у тами свога знања,за коју мисле за је стварна јер верују илузији коју им сервира њихов ум.

[cloudking]

мало је чудно да позадинско зрачење није предвиђено већ је откривено па тек после углављено у теорију. То позадинско зрачење  може да буде и траг онога шта се деси када материја пређе брзину светлости прелазећи у паралелни свет, један нови космос.

Кажеш да постоје прорацуни колка је маса потребна да би се вршила фузија елемената, а знамо да постоје звезде које су и по милион пута веће од сунца. Колки је тек притисак у њиховом језгру, па никад се ни један протон не би претворио у неутрон.

Многе ствари су откривене па после угуране у теорију. Смишљено је како оне могу да постоје у оквиру теорије.  Ако то све тако добро функционише зашто научници стално избацују нове теорије о постанку свемира, па им је мало да свемир буде тродимензионалан него им је потребно бар десетак димензија да угурају све аномалије. Електрични свемир,стрингови бла бла бла...

Што се тиче тога зашто је ноћу небо црно, то је доказ колко научници мало знају. Наше око не види светлост већ њен недостатак.и када из ока у мозак дође информација да нема светла наш ум то тумачи и ми видимо црнило. Ноћу услед недостатка светлости јер се налазимо у земљиној сенци наш ум нам то показује као мрак. Мрак који не постоји ми видимо као црнило свуда око нас. Тако нам бог показује да иако тама не постоји ми је видимо зато што живимо у илузији коју нам креира наш ум. Тако и научници живе у тами свога знања,за коју мисле за је стварна јер верују илузији коју им сервира њихов ум.

 

Grome... ti stvarno tri blage veze nemas o stvarimo o kojima se upinjes da mudrujes.

 

Nije tacno da pozadinsko zracenje nije predvidjeno. Ne siri dezinformacije jer iako ih koristis da opravdas svoje suplje teorije nisu nista drugo do najobicnije lazi.

 

Pozadinsko zracenje je predvidjeno nekoliko decenija pre nego sto su ga Penzijas i Vlson otkrili. Ne samo da je predvidjeno nego je predvidjena i njgova temperatura od 5 kelvina. To je predvideo naucnik Gamov sa svojim saradnicima (cini mi se da su to bili Alfer i Bete al nisam siguran). Jedino sto je ta ideja bila vrlo radikalna pa niko nije obracao paznju na nju a i sami naucnici nisu bili sasvim sigurni.

 

Onda su Penzijas  i Vilson otkrili neko cudno zracnje i isprva nisu skapirali o cemu se radi. Tek kasnije su shvatili da je to upravo ono zracenje koje je predvideo Gamov. Objavili su rad i za njega dobili NOBELOVU NAGRADU.

 

Aman covece... dokle vise... stvarno...

 

Al samo zbog ove recenice

Што се тиче тога зашто је ноћу небо црно, то је доказ колко научници мало знају.

mislim da je svaka rasprava s tobom unapred uzaludno potrosena... 

[Гром]

Ако се велики прасак десио пре  петнаест милијарди година, и узмемо да је се ширио брзином светлости тада би свемир сада био у пречнику тридесет милијарди година.  Е сад, ми видимо кроз Хабл тринаест кома седам милијарди светлосних година у сваком правцу од нас. Ако на једну страну видимо тринаест милијарди година онда је центар космоса тамо где је некад било јаје милијарду и триста година на другу страну, тако би бар било логично. Међутим шипак, тамо га нема. него на другу страну видимо поново тринаест кома седам милијарди светлосних година космоса. Као да је земља центар космоса и место где је некад било јаје. Сунцев систем има центар. атом има центар, галаксије имају центар, галактичка јата имају центар, па ваљда и космос има центар где је некад било то јаје из којег је почео да се шири. Е тај центар ми не видимо тринаест милијарди светлосних година у круг, у пречнику од двадесет седам кома четири милијарде светлосних година. Видимо само позадинско зрачење уоколо тих двадесет седам милијарди светлосних година око нас. Зар се космос шири од уоколо ка унутра,шта?

[cloudking]

Ако се велики прасак десио пре  петнаест милијарди година, и узмемо да је се ширио брзином светлости тада би свемир сада био у пречнику тридесет милијарди година.  Е сад, ми видимо кроз Хабл тринаест кома седам милијарди светлосних година у сваком правцу од нас. Ако на једну страну видимо тринаест милијарди година онда је центар космоса тамо где је некад било јаје милијарду и триста година на другу страну, тако би бар било логично. Међутим шипак, тамо га нема. него на другу страну видимо поново тринаест кома седам милијарди светлосних година космоса. Као да је земља центар космоса и место где је некад било јаје. Сунцев систем има центар. атом има центар, галаксије имају центар, галактичка јата имају центар, па ваљда и космос има центар где је некад било то јаје из којег је почео да се шири. Е тај центар ми не видимо тринаест милијарди светлосних година у круг, у пречнику од двадесет седам кома четири милијарде светлосних година. Видимо само позадинско зрачење уоколо тих двадесет седам милијарди светлосних година око нас. Зар се космос шири од уоколо ка унутра,шта?

 

Aaaaa!

 

Osecam se kao da Dusku Dugousku treba da objasnim koncept trece dimenzije!

 

Covecanski ti kazem, veruj mi... ovo sto pitas je cist naucni NONSENS. Veruj mi, ovo je isto kao da si pitao "A kako to da je zemlja okrugla kad ja to nigde ne vidim?"

[Гром]

Крива је рач прасак, све сам некако то доживљавао као експлозију при којој је се материја разлетела на све стране. сада размишљајући колико је брзина светлости мала наспрам космоса видим да смо ми део тог јајета које се шири и да прасак означава почетак тог лагамог ширења космоса. Могли би смо то упоредити са ширењем сунца, оно се шири али је то за нас споро па то и не примећујемо. То би значило да не знамо колко је космос велики само знамо да је почео да се шири пре петнаест милијарди година. Јел тако боље?

Мада и ово ми делује некако шупље, ајде нека ме неко просветли мало!

[Гром]

 

Pre više od 15 milijardi godina dogodio se Veliki prasak, čin kojim je nastala vasiona. Svekolika materija i energija koje sada postoje u vasioni bile su zbijene do izuzetno velike gustine (preko 1030 kg/m3), možda u matematičku tačku bez ikakvih dimenzija. Ovde nije posredi bila puka sabijenost celokupne materije i energije u jedan kutak vasione, već naprotiv, i sama vasiona, zajedno sa celokupnom materijom i energijom, odnosno prostorom koje ove ispunjavaju, zauzimala je sićušnu zapreminu.

U titanskoj kosmičkoj eksploziji vasiona je počela širenje koje se još nije okončalo. Kako se prostor razmicao, materija i energija u vasioni širile su se sa njim, brzo se hladeći. Zračenje koje je onda, baš kao i sada, ispunjavalo vasionu, pomeralo se duž spektra: od gama zraka, preko rendgenskih zraka do ultraljubičaste svetlosti, zatim kroz boje vidljivog područja spektra, pa u infracrvenu oblast i najzad u domen radio-talasa.

Ranu vasionu ispunjavali su zračenje i obilje materije, prvobitno vodonik i helijum, koji su nastali iz elementarnih čestica u gustoj, praiskonskoj plamenoj lopti. Oko milijardu godina nakon Velikog praska, razmeštaj materije u vasioni postao je neravnomeran, možda stoga što što ni Veliki prasak nije bio savršeno jednoobrazan. Materija je bila zbijenija u sabirištima nego na drugim mestima. Njihova sila teže počela je da privlači velike količine okolnog gasa, uvećavajući tako oblake vodonika i helijuma kojima je sudbina dodelila da postanu kosmička jata. Veoma mala jednoobraznost dovoljna je da kasnije dođe do nastanka obimnih kondenzacija materije.

Ако погрешно разумем исправите ме! То космичко јаје је заузимало јако мали простор а онда се распрсло на димензију ширине тридесет милијарди светлосних година, па је та прашина почела да кружи и од ње су настале звезде које исијавају светлост већ тринаест кома седам милијарди година. Значи од праска до појаве првих звезда једна кома три милијарде година. Дакле материја је од величине јајета које  чак можда има вредност математичке тачке, значи нула, прешла пут од тринаест кома седам милијарди светлосних година за мање од милијарде година, Значи материја се у време праска кретала тринаест пута брже од брзине светлости.

То је немогуће. мора да је нешто ту погрешно разумем. Али шта?

[GeniusAtWork]

мало је чудно да позадинско зрачење није предвиђено већ је откривено па тек после углављено у теорију.

 

 

 

- zračenje iz svih delova svemira, preostalo iz vremena kada se svemir dovoljno ohladio da bi mogao da ispušta EM zračenje -> potvrđeno 20-ak godina kasnije, kada je otkriveno CMB (pozadinsko mikrotalasno zračenje)

 

 

 

 

 

Кажеш да постоје прорацуни колка је маса потребна да би се вршила фузија елемената, а знамо да постоје звезде које су и по милион пута веће од сунца.

 

 

Ne postoje. Najmasivnije zvezde su negde oko 20 puta masivnije od Sunca. Najmasivnija zvezda ikad otkrivena ima masu oko 150 puta veću od sunčeve.

 

 

Ако се велики прасак десио пре петнаест милијарди година, и узмемо да је се ширио брзином светлости тада би свемир сада био у пречнику тридесет милијарди година. Е сад, ми видимо кроз Хабл тринаест кома седам милијарди светлосних година у сваком правцу од нас. Ако на једну страну видимо тринаест милијарди година онда је центар космоса тамо где је некад било јаје милијарду и триста година на другу страну, тако би бар било логично. Међутим шипак, тамо га нема. него на другу страну видимо поново тринаест кома седам милијарди светлосних година космоса. Као да је земља центар космоса и место где је некад било јаје.

 

 

To je zato što se svemir ubrzano širi. Ovo je otkriveno krajem '90 ih godina 20-og veka. To znači da što je neki objekat u svemiru - galaksija, npr - udaljenija od nas, ona će se udaljavati od nas većom brzinom (i mi od nje). Ovo širenje je posledica širenja prostora, za koje se smatra trenutno da je uzročnik tamna energija. Ovo ubrzano širenje srazmerno daljini ima za posledicu da, posle određene razdaljine između dva objekta, ta brzina međusobnog udaljavanja premašuje brzinu svetlosti (širi se prostor, a ne materija, kao što spomenuh već negde na ovoj temi. Zato ta brzina može da premaši svetlosnu). Ako se nešto udaljava od tebe brzinom većom od svetlosne, ti više ne možeš da imaš bilo kakve informacije o tom objektu. To se obično naziva kosmički horizont. On iznosi oko 13 milijardi svetlosnih godina. Sve što je dalje od toga nama je nedostupno. A svemir može da ima 13, 130 ili trilon svetlosnih godina u prečniku. Ili da bude beskonačan. Ili da je tamo negde neki drugi univerzum. Mi to ne možemo da znamo, jer jednostavno postoji granica samo do koje možemo da vidimo i ništa preko toga.

[Milan Nikolic]

[Гром]

 

 

To je zato što se svemir ubrzano širi. Ovo je otkriveno krajem '90 ih godina 20-og veka. To znači da što je neki objekat u svemiru - galaksija, npr - udaljenija od nas, ona će se udaljavati od nas većom brzinom (i mi od nje). Ovo širenje je posledica širenja prostora, za koje se smatra trenutno da je uzročnik tamna energija. Ovo ubrzano širenje srazmerno daljini ima za posledicu da, posle određene razdaljine između dva objekta, ta brzina međusobnog udaljavanja premašuje brzinu svetlosti (širi se prostor, a ne materija, kao što spomenuh već negde na ovoj temi. Zato ta brzina može da premaši svetlosnu). Ako se nešto udaljava od tebe brzinom većom od svetlosne, ti više ne možeš da imaš bilo kakve informacije o tom objektu. To se obično naziva kosmički horizont. On iznosi oko 13 milijardi svetlosnih godina. Sve što je dalje od toga nama je nedostupno. A svemir može da ima 13, 130 ili trilon svetlosnih godina u prečniku. Ili da bude beskonačan. Ili da je tamo negde neki drugi univerzum. Mi to ne možemo da znamo, jer jednostavno postoji granica samo do koje možemo da vidimo i ništa preko toga.

Не причам ја о томе, то сам и ја укапирао.Прочитај мало боље шта ме мучи. Ако је праснуло пре петнаест милијарди година а знамо да материја не може да путује брже од светлости, како је могао свемир од једног малог јајета за тако кратак период од једну кома три милијарде година да респрши материју у простор величине тринаест и јаче милијарди светлосних година. ајнштајн не дозвољава тако нешто, како се то онда десило да у почетку материја путује брзином тринаест пута већом од брзине светлости.

 

Ако погрешно разумем исправите ме! То космичко јаје је заузимало јако мали простор а онда се распрсло на димензију ширине тридесет милијарди светлосних година, па је та прашина почела да кружи и од ње су настале звезде које исијавају светлост већ тринаест кома седам милијарди година. Значи од праска до појаве првих звезда једна кома три милијарде година. Дакле материја је од величине јајета које  чак можда има вредност математичке тачке, значи нула, прешла пут од тринаест кома седам милијарди светлосних година за мање од милијарде година, Значи материја се у време праска кретала тринаест пута брже од брзине светлости.

То је немогуће. мора да је нешто ту погрешно разумем. Али шта?

А овај закључак изводим из ове приче коју си ми дао да прочитам

 

Pre više od 15 milijardi godina dogodio se Veliki prasak, čin kojim je nastala vasiona. Svekolika materija i energija koje sada postoje u vasioni bile su zbijene do izuzetno velike gustine (preko 1030 kg/m3), možda u matematičku tačku bez ikakvih dimenzija. Ovde nije posredi bila puka sabijenost celokupne materije i energije u jedan kutak vasione, već naprotiv, i sama vasiona, zajedno sa celokupnom materijom i energijom, odnosno prostorom koje ove ispunjavaju, zauzimala je sićušnu zapreminu.

U titanskoj kosmičkoj eksploziji vasiona je počela širenje koje se još nije okončalo. Kako se prostor razmicao, materija i energija u vasioni širile su se sa njim, brzo se hladeći. Zračenje koje je onda, baš kao i sada, ispunjavalo vasionu, pomeralo se duž spektra: od gama zraka, preko rendgenskih zraka do ultraljubičaste svetlosti, zatim kroz boje vidljivog područja spektra, pa u infracrvenu oblast i najzad u domen radio-talasa.

Ranu vasionu ispunjavali su zračenje i obilje materije, prvobitno vodonik i helijum, koji su nastali iz elementarnih čestica u gustoj, praiskonskoj plamenoj lopti. Oko milijardu godina nakon Velikog praska, razmeštaj materije u vasioni postao je neravnomeran, možda stoga što što ni Veliki prasak nije bio savršeno jednoobrazan. Materija je bila zbijenija u sabirištima nego na drugim mestima. Njihova sila teže počela je da privlači velike količine okolnog gasa, uvećavajući tako oblake vodonika i helijuma kojima je sudbina dodelila da postanu kosmička jata. Veoma mala jednoobraznost dovoljna je da kasnije dođe do nastanka obimnih kondenzacija materije.

[Milan Nikolic]

Postoji inflatorna kosmologija. Ona objašnjava kako je sve za tren postalo veliko.

[Гром]

Postoji inflatorna kosmologija. Ona objašnjava kako je sve za tren postalo veliko.

стварно! како?

[Гром]

Мислиш на ово

 

 

Teorija o inflatornom univerzumu opisuje veoma rane stepene evolucije univerzuma i njegovu strukturu na izuzetno velikoj udaljenosti od nas. Kosmolozi su dugi niz godina verovali da je univerzum na samom početku izgledao kao ekspandirajuća vatrena lopta. Taj eksplozivni početak univerzuma nazvan je Velikim praskom. Početkom 70-ih godina predložen je drugačiji scenario evolucije univerzuma, a sudeći prema tom scenariju, rani univerzum je nastao pomoću stepena inflacije, tj. eksponencijalno ubrzanog širenja u svojevrsnom nestabilnom stanju nalik vakuumu. Kako bi se rešili mnogi kosmološki problemi, na početku se smatralo da je inflacija središnji stepen evolucije toplog univerzuma. Na kraju inflacije skalarno polje se raspada, univerzum postaje topao i njegova potonja evolucija se može opisati standardnom teorijom o velikom prasku. Zbog toga je inflacija bila deo teorije o velikom prasku, a postepeno je ta teorija postala deo inflatorne kosmologije. U skorašnjim verzijama inflatorne teorije tvrdi se da se univerzum sastoji od velikog broja inflatornih mehurova koji stvaraju nove mehurove, ad infinitum. Usled toga evolucija univerzuma nema kraj, a možda nema ni početak. Posle inflacije univerzum je podeljen na različite eksponencijalno velike oblasti u kojima mogu biti različita svojstva elementarnih čestica, a i dimenzije prostor-vremena. Zbog toga univerzum izgleda kao multiverzum koji se sastoji od mnogo univerzuma sa različitim zakonima fizike niskih energija. Nova kosmološka teorija vodi ka značajnoj izmeni standardnog gledišta o strukturi i evoluciji univerzuma i našem mestu u njemu. Lindeov scenario o inflatornoj kosmologiji postao je standardna paradigma moderne kosmologije, zamenivši prethodne verzije teorija o velikom prasku.

Е ово сад већ делује уверљувије