Univerzum ni iz cega???

[GeniusAtWork]

Исто као што и у нашем свемиру материја достиже брзину светлости на ободима. Шта се дешава са материјом кад пређе тај обод видимо на сунцу. материја се претвара у светлост која се простире кроз један нови космос. И овај нови космос је слика оног космоса из којег је настао.

 

 

Materija se ne kreće brzinom svetlosti ili većom od nje, kreće se prostor u kome se ta materija nalazi. Prostor ne podleže ograničenjima specijalne teorije relativnosti. A obod koji pominješ je tačka posle koje se sve udaljava od posmatrača brzinom >c. I taj obod postoji za svaku moguću tačku (posmatrača) u svemiru: znači ako se neka galaksija na recimo 12 milijardi sv. godina udaljava od nas, npr, 95% brzine svetlosti, za nekog posmatrača u toj galaksiji mi se udaljavamo od njega 95% brzine svetlosti. Ne postoji nikakav centralni obod koji bi važio za sve posmatrače u svemiru, isto kao što ne postoji centar svemira, recimo.

 

Видимо да наука доказује да би материјал за термонуклерну реакцију звезде већ одавно потрошиле и да постоји неки други извор енергије који звезде црпе да би зрачиле,

 

Ovo je obična glupost. Ne postoji nijedan dokaz protiv prihvaćene teorije fuzije koja se odigrava u zvezdama. Postoje neke "problematične" zvezde za koje nismo sigurni kako su nastale, ali nema nikakve nedoumice oko procesa koji se dešavaju u njima i putem kojih one zrače energiju.

[drvce]

 

Покушавам да схватим шта је Дрвце хтео да каже овом сликом. :.mislise.

[Гром]

 

 

Ovo je obična glupost. Ne postoji nijedan dokaz protiv prihvaćene teorije fuzije koja se odigrava u zvezdama. Postoje neke "problematične" zvezde za koje nismo sigurni kako su nastale, ali nema nikakve nedoumice oko procesa koji se dešavaju u njima i putem kojih one zrače energiju.

 Геније брате, нема шансе да сте ти и Николић разумели шта сам ја то покушао да кажем, јел тако Дрвце? 

Да би звезда сјала неколико милијарди горива потребна је одређена количина радиоактивног материјала којег нажалост нема. једноставно сунце је превише мало да би могло толико дуго да зрачи толику количину енергије. 

Мене занима има ли на овом форуму неко довољно образован да израчуна колико дуго би сунце са овом масом могло да зрачи овим интензитетом као сада. 

 

 

Занимљиво колоко је светлост спора кад се гледа на нивоу свемира. Кад би на небу пронашли најбижу звезду која је ид нас далеко четири светлосне године па под углом од шесдесет степени пронашли још једну толко удаљену звезду. Замислимо сада да пратимо светлост како од једне звезде иде према другој. Требало би да посматрамо четири године јер је толико времена потребно светлости да пређе то растојање, замислите како би то споро изгледало.  Ако би се удаљили и свемир посматрали као лопту величине сунца ми неби смо могли ни да приметимо да се он полако шири а шири се на ободима брзином приближној брзини светлости. Постоји нека сила која тера овај космос да се шири и на ободима гура материју ван граница брзине светлости. Шта се дешава са материјом када пређе брзину светлости, може ли да опстане као таква или прелази у нешто друго.

Погледајте ово   http://www.youtube.com/watch?v=qYdBCvJG6-0#t=10

Цео свемир се шири па и земља и сунце и све остало у свемиру.

А погледајмо и ово  

Видимо да наука доказује да би материјал за термонуклерну реакцију звезде већ одавно потрошиле и да постоји неки други извор енергије који звезде црпе да би зрачиле, Козирјев доказује да је тај извор енергије време. Да је време енергија која гура свемир да се шири све већом брзином терајући материју ван граница светлости. 

Запитајмо се како то наше сунце користи енергију времена да ствара светлост.

Замислимо да је наше сунце свемир у малом. и унутар њега владају закони као у нашем космосу. Светлост се јако споро креће унутар сунца  и сунце се полако шири и на ободима досиже брзину те светлости која влчада унутар њега. Исто као што и у нашем свемиру материја достиже брзину светлости на ободима. Шта се дешава са материјом кад пређе тај обод  видимо на сунцу. материја се претвара у светлост која се простире кроз један нови космос. И овај нови космос је слика оног космоса из којег је настао. Вера Бојичић у својој књизи Паралелни Светови говори на ту тему.  http://atlantidaforum.com/publikacije/Table/PARALELNI-SVETOVI-Kod-znanja-Vere-Boji%C4%8Di%C4%87/

 Видимо да је свака звезда космичко јаје из кога извире светлост у нови космос као и да је сваки космос преплављен космичким јајима коју га осветљавају. Ова јаја осветљавајући космос претварају време у материју терајући космос да се шири, а услед ширења ствара се ново време и тако у круг. Зато време у космосу који извире из овог нашег много спорије или брже (зависи како се посматра од овог нашег времена. Исто као што се рзликује време у космосу из кога је овај наш настао.

[Odahviing]

Геније брате, нема шансе да сте ти и Николић разумели шта сам ја то покушао да кажем, јел тако Дрвце?  Да би звезда сјала неколико милијарди горива потребна је одређена количина радиоактивног материјала којег нажалост нема. једноставно сунце је превише мало да би могло толико дуго да зрачи толику количину енергије. 

Verovatno si mislio na vodonik i eventualno helijum a ne radioaktivni materijal. I ima, jedan od razloga zašto se ne potroši brzo sav materijal je quantum tunneling, tj uslovi na zvezdama (temperatura i pritisak) zapravo nisu dovoljni da bi došlo do fuzije, ali postoji verovatnoća da protoni preskoče ("prođu kroz tunel") tu energiju koja im je neophodna i tako se sudore. Zbog toga se vodonik ne troši toliko brzo, a Sunce ima materijala da "gori veoma dugo". Da treba li da kažem da je Sunce ogromno, a da se quantum tunneling dešava svaki čas?

[GeniusAtWork]

Геније брате, нема шансе да сте ти и Николић разумели шта сам ја то покушао да кажем, јел тако Дрвце? Да би звезда сјала неколико милијарди горива потребна је одређена количина радиоактивног материјала којег нажалост нема. једноставно сунце је превише мало да би могло толико дуго да зрачи толику количину енергије.

 

 

Mislim da ne kontaš neke stvari o Suncu i zvezdama uopšte.

 

Prvo, verovao ti ili ne, Sunce, kao i svaka zvezda, isijava sve jače što je starija. Kada je nastao Sunčev sistem i Zemlja, Sunce je sijalo 30% slabije nego što sija danas. I kako vreme prolazi, isijavaće sve veću količinu energije, dok za par stotina miliona godina ne bude potpuno nemoguć život na Zemlji, jer će ispariti sva voda i nestaće atmosfera. Jednostavno, takva je priroda fuzije u svim zvezdama, pa i u Suncu.

 

Drugo, kako Sunce uopšte zrači energiju? U centru Sunca se nalazi ogromna količina jonizovanog vodonika - ovo znači da su, zbog ogromne temperature i pritiska,  elektroni otrgnuti od protona i da postoje nezavisno jedni od drugih. Znači, u centru Sunca imaš gomilu protona i elektrona koji se nalaze pod ogromnim pritiskom i na temperaturi od oko 15 miliona stepeni. Zbog ogromnog pritiska, prvo se stvaraju atomi deuterijuma, izotopa vodonika. On se sastoji od jednog protona i jednog neutrona. Otkud sad neutroni ovde? E, tu je prva od dve glavne poente zašto Sunce može da tako dugo isijava: postoji uvek određena verovatnoća da će određeni broj protona putem beta raspada preći u neutrone. Da bi se to desilo, potrebno je određeno vreme i energija. Naravno, u Suncu je ogromna količina protona, pa neki stalno prelaze u neutrone, ali ne mogu svi odjednom, jer postoji samo određena verovatnoća da će se to desiti.

U sledećoj fazi, jedan atom deuterijuma se spaja sa jednim protonom i tako nastaje helijum 3, izotop helijuma. Da bi se ovo odigralo, potrebno je još nešto osim ogromnog pritiska i energije: kvantno tunelovanje, što je Odahviing spomenuo. To je drugi faktor koji usporava fuziju. Tunelovanje je verovatnoća da će jaka nuklearna sila uspeti da prevlada elektromagnetnu silu, koja odbija dva protona jer su oba pozitivno naelektrisana. Znači, opet imamo samo verovatnoću da će se nešto desiti. Ali pošto tamo imaš trilione i trilione protona, uvek će jedan određeni broj uspeti da tuneluje, ali nikada svi i nikada odjednom. Dalje, dva helijum 3 atoma se spajaju i prave atom helijuma. Sve što je spomenuto za prethodni procese, važi i ovde. Znači, poenta je da nikada ne možeš svu količinu vodonika da pretvoriš u helijum već samo jedan mali deo, jer procesima fuzije upravlja verovatnoća. Tako Sunce može da polako krcka vodonik i da traje 10 milijardi godina, iako svake sekunde konvertuje 4 miliona tona vodonika u helijum.

 

Kao što vidiš, na Suncu nema nikavog radioaktivnog materijala. Nikada ga nije bilo, nikada neće biti. Sva energija koju Sunce zrači se oslobađa tokom procesa fuzije.

[Гром]

. Da bi se to desilo, potrebno je određeno vreme i energija. Naravno, u Suncu je ogromna količina protona, pa neki stalno prelaze u neutrone, ali ne mogu svi odjednom, jer postoji samo određena verovatnoća da će se to desiti.

Добро убедио си ме да има довољно материјала, али је теорија како долази до зрачења и фузије је толико непроверљива да је право чудо како се тако чврсто држите ње. Не можемо да проверимо али ти је то брате сигурно тако и никако другачије. Па ви сте већи верници од нас верника.

[Гром]

Кажу да су највећи непријатељи науке научници који имају знање  али немају револуционарне идеје. А ево и зашто је то тако. Нове идеје се рађају само у уму слободног човека који није свој ум ограничио знањем. Услед недостатка визије ови научници су љубоморни на ове који је имају, и све чине да докажу да те нове идеје нису исправне. Тако да је увек трновит пут пробијања једне величанствене идеје. Сви велики светски научници су били верници, људи који су гајили слободну и неограничену мисао, неке од тих идеја су осведочене тек после срти научника, а инспирацију за своје идеје су налазили баш у верским књигама. 

Момци, атеисти, помирите се са тим да ћете заувек остати осредњи ликови који гуше слободу мисли зтварајући видике људима око себе. 

[GeniusAtWork]

Da ne pišem mnogo - evo ti redom sve što se tiče zvezda, od rođenja pa na dalje. I to na srpskom.

 

http://static.astronomija.co.rs/dubokisvemir/galaksija/zvezde/evolucija/uvod.htm

[cloudking]

Кажу да су највећи непријатељи науке научници који имају знање али немају револуционарне идеје. А ево и зашто је то тако. Нове идеје се рађају само у уму слободног човека који није свој ум ограничио знањем. Услед недостатка визије ови научници су љубоморни на ове који је имају, и све чине да докажу да те нове идеје нису исправне. Тако да је увек трновит пут пробијања једне величанствене идеје. Сви велики светски научници су били верници, људи који су гајили слободну и неограничену мисао, неке од тих идеја су осведочене тек после срти научника, а инспирацију за своје идеје су налазили баш у верским књигама.

Момци, атеисти, помирите се са тим да ћете заувек остати осредњи ликови који гуше слободу мисли зтварајући видике људима око себе.

Izvini ali ovo je tipicno versko mrmljanje koje se desava kad se pokusava uplitanje religije u nauku.

Nemoj meni da verujrs. Tvoji teolozi ce ti potvtditi da nauka i religija nisu u sukobu niti u direktnoj vezi.

[cloudking]

Добро убедио си ме да има довољно материјала, али је теорија како долази до зрачења и фузије је толико непроверљива да је право чудо како се тако чврсто држите ње.

Kako to mislis neproverljiva? U kom smislu neproverljiva i zasto neproverljiva?

Snovi i zelje nisu isto sto i argumenti...

[Гром]

Ово су ствари које се не могу доказати, све је то претпоставка да је се тако десило и да се тако дешава. И уместо да пише: претпостављамо да је се десило тако и тако, или: претпостављамо да се на овај начин одвија то и то. Овде се тврди да се то десило баш тако, да се дешава баш тако и да ће се десити баш тако како наука тврди. иако је то само претпоставка коју је немогуће доказати. И такав начин изражавања је био довољно добар да једног генија попут тебе убеди да је то тако и никако другачије. Брате извини ал ја сам прост човек, код мене то не пролази тако лако. ево ја сам мало копирао са линка који си ми понудио да прочитам.

 

1. UVOD

 

Pre više od 15 milijardi godina dogodio se Veliki prasak, čin kojim je nastala vasiona. Svekolika materija i energija koje sada postoje u vasioni bile su zbijene do izuzetno velike gustine (preko 1030 kg/m3), možda u matematičku tačku bez ikakvih dimenzija. Ovde nije posredi bila puka sabijenost celokupne materije i energije u jedan kutak vasione, već naprotiv, i sama vasiona, zajedno sa celokupnom materijom i energijom, odnosno prostorom koje ove ispunjavaju, zauzimala je sićušnu zapreminu.

U titanskoj kosmičkoj eksploziji vasiona je počela širenje koje se još nije okončalo. Kako se prostor razmicao, materija i energija u vasioni širile su se sa njim, brzo se hladeći. Zračenje koje je onda, baš kao i sada, ispunjavalo vasionu, pomeralo se duž spektra: od gama zraka, preko rendgenskih zraka do ultraljubičaste svetlosti, zatim kroz boje vidljivog područja spektra, pa u infracrvenu oblast i najzad u domen radio-talasa.

Ranu vasionu ispunjavali su zračenje i obilje materije, prvobitno vodonik i helijum, koji su nastali iz elementarnih čestica u gustoj, praiskonskoj plamenoj lopti. Oko milijardu godina nakon Velikog praska, razmeštaj materije u vasioni postao je neravnomeran, možda stoga što što ni Veliki prasak nije bio savršeno jednoobrazan. Materija je bila zbijenija u sabirištima nego na drugim mestima. Njihova sila teže počela je da privlači velike količine okolnog gasa, uvećavajući tako oblake vodonika i helijuma kojima je sudbina dodelila da postanu kosmička jata. Veoma mala jednoobraznost dovoljna je da kasnije dođe do nastanka obimnih kondenzacija materije.

2. Oblaci prašine i međuzvezdana materija

 

Početkom 70-ih, sa usavršavanjem milimetarskih radio teleskopa, koji uglavnom posmatraju molekule ugljen-monoksida CO, shvaćeno je da tamni oblaci prašine u našoj galaksiji sadrže, pored međuzvezdane prašine, ogromne količine hladnog gasa, čija temperatura iznosi 30-40K1. Taj gas je uglavnom sačnjen od molekularnog vodonika H2koji se u opštem slučaju ne može direktno posmatrati jer nema jako uočljivu spektralnu aktivnost, ali kojeg često prati molekul CO. Ugljen-monoksida ima 100001 puta manje nego molekula vodonika, ali je i to dovoljno za lociranje najmasivnijih objekata u galaksiji- gigantskih molekularnih oblaka. Primer takvog objekta je gigantski molekularni oblak u sazvežđu Strelca u kojem može nastati još 3-51 miliona zvezda. Takvi oblaci često zauzimaju i više od 601 parseka i upravo u središtu tih oblaka gasa i prašine neprestano nastaju zvezde. Često se u tim oblacima mogu naći i složeniji molekuli kao što su voda, amonijak, formaldehid, metanol i etanol. Danas se pouzdano zna da skoro 801 vrsta molekula postoji u vasionskom prostoru.

2.1

 Molekularni oblaci

 

Danas su prilično dobro poznate osobine molekularnih oblaka. Njihova veličina se kreće od 10-ak do više stotina svetlosnih godina, a masa od nekoliko hiljada do nekoliko miliona sunčevih masa. Ta masa je raspoređena vrlo strukturisano, sa, posmatrano u celini, oblastima rastućih gustina koje su umetnute jedne u druge i plivaju u difuznoj sredini. Raspon gustina je od 102 do 108 ili čak i više molekula po cm3. Da bi se formirala protozvezda potrebno je da gustina bude iznad 30000 molekula vodonika po cm3, a temperatura oko 10K. Temperatura naglo opada prema apsolutnoj nuli, a sa opadanjem temperature kinetička energija atoma takođe se drastično smanjuje. Oni se kreću tako sporo da slaba sila gravitacije između pojedinačnih atoma počinje da dominira unutrašnjom strukturom magline. Toplota je indikacija aktivnosti molekula, a ako je kretanje molekula dovoljno intenzivno da nadvlada gravitaciju, molekuli će se razići. Empirijski se izvode dve veličine koje se tiču formiranja zvezda:

 

1. Efikasnost formiranja zvezda – odnos mase objekta u stadijumu gasa i stadijumu zvezde, koja se obično kreće se u intervalu od 10-20%

 

2. Početna funkcija mase – raspodela zvezdanih masa koja odgovara stepenoj funkciji i pri tome su zvezde date mase 50 puta brojnije od 10 puta masivnijih zvezda.

Ти мора да си много паметан лик кад у овом тексту видиш аргументе да се све баш тако дешава.

[cloudking]

A sta ti mislis da se desava u suncu?

[Гром]

Ово сам предложио као идеју за разраду, да мало извидимо има ли ту места за неки нови видик,а ови навалили на досадашњу теорију па то ти је.

 

Занимљиво колоко је светлост спора кад се гледа на нивоу свемира. Кад би на небу пронашли најбижу звезду која је ид нас далеко четири светлосне године па под углом од шесдесет степени пронашли још једну толко удаљену звезду. Замислимо сада да пратимо светлост како од једне звезде иде према другој. Требало би да посматрамо четири године јер је толико времена потребно светлости да пређе то растојање, замислите како би то споро изгледало.  Ако би се удаљили и свемир посматрали као лопту величине сунца ми неби смо могли ни да приметимо да се он полако шири а шири се на ободима брзином приближној брзини светлости. Постоји нека сила која тера овај космос да се шири и на ободима гура материју ван граница брзине светлости. Шта се дешава са материјом када пређе брзину светлости, може ли да опстане као таква или прелази у нешто друго.

Погледајте ово   http://www.youtube.com/watch?v=qYdBCvJG6-0#t=10

Цео свемир се шири па и земља и сунце и све остало у свемиру.

А погледајмо и ово  

Видимо да наука доказује да би материјал за термонуклерну реакцију звезде већ одавно потрошиле и да постоји неки други извор енергије који звезде црпе да би зрачиле, Козирјев доказује да је тај извор енергије време. Да је време енергија која гура свемир да се шири све већом брзином терајући материју ван граница светлости. 

Запитајмо се како то наше сунце користи енергију времена да ствара светлост.

Замислимо да је наше сунце свемир у малом. и унутар њега владају закони као у нашем космосу. Светлост се јако споро креће унутар сунца  и сунце се полако шири и на ободима досиже брзину те светлости која влчада унутар њега. Исто као што и у нашем свемиру материја достиже брзину светлости на ободима. Шта се дешава са материјом кад пређе тај обод  видимо на сунцу. материја се претвара у светлост која се простире кроз један нови космос. И овај нови космос је слика оног космоса из којег је настао. Вера Бојичић у својој књизи Паралелни Светови говори на ту тему.  http://atlantidaforum.com/publikacije/Table/PARALELNI-SVETOVI-Kod-znanja-Vere-Boji%C4%8Di%C4%87/

 Видимо да је свака звезда космичко јаје из кога извире светлост у нови космос као и да је сваки космос преплављен космичким јајима коју га осветљавају. Ова јаја осветљавајући космос претварају време у материју терајући космос да се шири, а услед ширења ствара се ново време и тако у круг. Зато време у космосу који извире из овог нашег много спорије или брже (зависи како се посматра од овог нашег времена. Исто као што се рзликује време у космосу из кога је овај наш настао.

[cloudking]

Светлост се јако споро креће унутар сунца  и сунце се полако шири и на ободима досиже брзину те светлости која влчада унутар њега. Исто као што и у нашем свемиру материја достиже брзину светлости на ободима. Шта се дешава са материјом кад пређе тај обод  видимо на сунцу. материја се претвара у светлост која се простире кроз један нови космос.

 

Brate... ovaj pasus je za totalni uber kosmoloski facepalm! Samo stani i citaj recenicu po recenicu i probaj da razumes kolko je to sto je napisano teska glupost. (osim boldirane recenice koje jeste tacna  ali u jednom drugom kontekstu koji nema veze sa zvezdama)

[Гром]

Brate... ovaj pasus je za totalni uber kosmoloski facepalm! Samo stani i citaj recenicu po recenicu i probaj da razumes kolko je to sto je napisano teska glupost. (osim boldirane recenice koje jeste tacna  ali u jednom drugom kontekstu koji nema veze sa zvezdama)

Глупаци у свему виде глупост, а мудраци у свему виде мудрост. Ајде напни се још мало, можда успеш да схватиш шта сам хтео да кажем. 

Не гледај на моју неспособност и глупост што нисам знао баш најбоље да опишем идеју која ми је у глави него се потруди да нађеш смисао.

Мије мудрост наћи смисао тамо где га сви налазе већ тамо где га ретки налазе, зато се потруди мало, веруј ми можеш ти то.