Hriscanstvo i ljudska prava

[RYLAH]

Људска права постоје кад нема љубави, па онда неко мора да те натера, под претњом принуде, да будеш уљудан и културан, јер то иначе не би био, али си уљудан и културан због страха од одмазде система (државе, друштва, заједнице било које врсте, итд.).

 

Хришћанство није лицемерно уљудно понашање, него жив однос између двоје људи, заснован на љубави, где имаш и свакаквих ствари, и свађања, и тешких ствари понекада, али никада лицемерја, својственог онима којима су "људска права" једино што познају. 

 

Дакле, људска права су нека врста хладне уљудности, где љубави и не мора да буде нити је љубав и потребна, а хришћански однос је однос где постоји љубав и брига за ближњег, без лицемерног устезања.

 

Укратко: у недостатку љубави имаш "људска права" да се охладнели не би поубијали међусобно.

[Милан М.]

Мислим да има неки текст вл. Николаја о људским правима и протестима.

[Marjanovic]

Хришћанске цркве углавном имају позитиван однос према људским правима.  Идеја људских права произилази из хришћанске слике о човеку као икони Божијој. Тачно је и то да је секуларни хуманизам у великој мери утицао на развој људских права, али је и хришћанство утицало. Нпр. неки од аутора Универзалне декларације о људским правима били су хришћански теолози попут Жака Маритена (римокатолики философ) а било је и православних (Шарл Малик). 

 

Неки од познатих бораца за људска права су хришћански свештеници попут чувеног Мартина Лутера Кинга или Дезмонда Тутуа.

 

Православна црква има позитиван однос према људским правима. Руска православна црква има и посебан документ о томе.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/OsnoviUcenjaRPCLjudskaPrava.htm

[Милан М.]

Људска права постоје кад нема љубави, па онда неко мора да те натера, под претњом принуде, да будеш уљудан и културан, јер то иначе не би био, али си уљудан и културан због страха од одмазде система (државе, друштва, заједнице било које врсте, итд.).

 

Хришћанство није лицемерно уљудно понашање, него жив однос између двоје људи, заснован на љубави, где имаш и свакаквих ствари, и свађања, и тешких ствари понекада, али никада лицемерја, својственог онима којима су "људска права" једино што познају. 

 

Дакле, људска права су нека врста хладне уљудности, где љубави и не мора да буде нити је љубав и потребна, а хришћански однос је однос где постоји љубав и брига за ближњег, без лицемерног устезања.

 

Укратко: у недостатку љубави имаш "људска права" да се охладнели не би поубијали међусобно.

Из овога би следило да би православној држави ближа била анархија (где би људи на темељу љубави радили и живели) него јака држава (где су људи натерани да поштују "људска права")?

[Zayron]

Mislio sam na bilo koji sistem koji gazi obicnog coveka,mislim da sam jasno to naglasio u prethodnim postovima

 

Pa ja govorim o obojem, ako imaš represivni eksploatatorski režim onda imaš eksploatatore i eksploatisane a naravno onda i borce koji se bore za prava tih eksploatisanih. KPJ je tvrdila to isto o Kraljevini Jugoslaviji da je tamnica naroda s eksploatatorskim kapitalistićlom režimom koji kako ti kažeš "gazi običnog čoveka" primoravajući ga da živi u socijalnoj bijedi i bez ljudskih, nacionalnih, građanskih, političkih itd. prava. Ne možeš govoriti izolovano o jednima bez drugih, ti borci onda dolaze s jedne od tih strana, obično te podjarmljene.

[Милан М.]

Хришћанске цркве углавном имају позитиван однос према људским правима.  Идеја људских права произилази из хришћанске слике о човеку као икони Божијој. Тачно је и то да је секуларни хуманизам у великој мери утицао на развој људских права, али је и хришћанство утицало. Нпр. неки од аутора Универзалне декларације о људским правима били су хришћански теолози попут Жака Маритена (римокатолики философ) а било је и православних (Шарл Малик). 

 

Неки од познатих бораца за људска права су хришћански свештеници попут чувеног Мартина Лутера Кинга или Дезмонда Тутуа.

 

Православна црква има позитиван однос према људским правима. Руска православна црква има и посебан документ о томе.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/OsnoviUcenjaRPCLjudskaPrava.htm

Љуцкоправаши гурају и права педера. То све иде у пакету. Свако ко се осети иоле угрожен из било ког разлога онда нађе неки основ зашто његова бољка треба да има посебан третман и тада је све то обесмишљено. Чему људска права ако ће постојати још и права детета и права жена и права радника и сл.

Хришћани су увек били у мањини и нама ће се највише обити о главу та људска права, јер ћемо ми плаћати, а самим тим и суделовати у свему чега се досете из Брисела. Тако да када новац из буџета оде на промоцију неке православне књиге, знајте да ће после тога отићи и квирији, феминисткињама и сличним.

[feeble]

Из овога би следило да би православној држави ближа била анархија (где би људи на темељу љубави радили и живели) него јака држава (где су људи натерани да поштују "људска права")?

Можда кад би стварно љубили ближњега као самога себе (има нека свежа тема о томе), али не лези враже...

[Милан М.]

@Dragi

Одакле ти то да су људска права хришћанска измишљотина?

[Млађони]

Људска права постоје кад нема љубави, па онда неко мора да те натера, под претњом принуде, да будеш уљудан и културан, јер то иначе не би био, али си уљудан и културан због страха од одмазде система (државе, друштва, заједнице било које врсте, итд.).

 

Хришћанство није лицемерно уљудно понашање, него жив однос између двоје људи, заснован на љубави, где имаш и свакаквих ствари, и свађања, и тешких ствари понекада, али никада лицемерја, својственог онима којима су "људска права" једино што познају. 

 

Дакле, људска права су нека врста хладне уљудности, где љубави и не мора да буде нити је љубав и потребна, а хришћански однос је однос где постоји љубав и брига за ближњег, без лицемерног устезања.

 

Укратко: у недостатку љубави имаш "људска права" да се охладнели не би поубијали међусобно.

 

Odlichno receno. Svaka ka njegoseva.

[Deki992]

Vise sam zamislio ovo kao neku diskusiju o prakticnim stvarima koje su se desavale ljudima i dalje se desavaju,ne kao teoretsko sagledavanje raznih oblika poimanja ljudskih prava,ali dobro

[Marjanovic]

Vise sam zamislio ovo kao neku diskusiju o prakticnim stvarima koje su se desavale ljudima i dalje se desavaju,ne kao teoretsko sagledavanje raznih oblika poimanja ljudskih prava,ali dobro

 

 

 

Ево нешто из праксе. Хришћани у борби за људска и грађанска права.

 

 

[RYLAH]

Из овога би следило да би православној држави ближа била анархија (где би људи на темељу љубави радили и живели) него јака држава (где су људи натерани да поштују "људска права")?

 

Не. Чак је и Господ постављао правила онима који нису могли да остваре тај идеал љубави. Прво када је Мојсију дао десет заповести, а и после у Новом Завету, нешто сам, а нешто преко својих ученика.

 

То што је Господ рекао шта је идеал, не значи да не зна људску палу природу, која би у ситуацији без претње последицама појела саму себе.

 

Што каже једна правничка изрека: да су људи анђели, ни право ни закони не би били потребни. 

[RYLAH]

@@Dragi,

 

Ил не читаш оно што пишем и оно што сам хтео да кажем, ил ти то изгледа није ни битно, ил седаш за комп после литре шећеруше.

 

У сваком случају, нема потребе да одговарам на нешто што везе нема са оним што сам рекао. 

[Милан М.]

Не. Чак је и Господ постављао правила онима који нису могли да остваре тај идеал љубави. Прво када је Мојсију дао десет заповести, а и после у Новом Завету, нешто сам, а нешто преко својих ученика.

 

То што је Господ рекао шта је идеал, не значи да не зна људску палу природу, која би у ситуацији без претње последицама појела саму себе.

 

Што каже једна правничка изрека: да су људи анђели, ни право ни закони не би били потребни. 

Господ је постављао правила која се добровољно прихватају и могу да се одбаце ако желе, зар не? Није било присиле. Основа државног закона је присила. 

 

Мојсијев закон је био закон у правном смислу и није се могао не прихватити, али он је испуњен, људи су га прерасли.

[obi-wan]

https://www.pouke.org/forum/topic/29232-akcija-hitnog-sakupljanja-novca-za-odrzavanje-foruma-i-sajta/