Zašto ste baš vi pravoslavci u pravu?

[Srdasce]

Recimo da ja hoću da se priklonim nekoj od religija. Objasnite mi zašto je baš pravoslavna najbolja i jedina istinita ili šta već? Da li su onda hinduisti u zabludi jer veruju u stotine bogova? ili svi ostali mnogobošci, monoteisti ili budisti koji ne veruju u boga/bogove?

 

Ja sam pravoslavka. Ja ne mogah da biram sta sam. Rođenjem sam ono sta jesam. I volim svoje. I svaki put kada uđem u crkvu, zahvalim Gospodu sto sam ovo. Čim sam to sta jesam, znači da trebah u tom ruhu da se rodim. I postojim. Sto kazu, neka viša promisao, zna najbolje.

 

Sta god tebe raduje i tvoju dusu celiva, a ti veruj u to.

 

Najvaznija religija je - budi uvek covek.

 

Ako to uspeš kroz i u životu, uspeo si u svemu.

 

Onda nije vazno jesi li bio budista, ovo ili ono...

 

Kao i nama svima.

 

A ako padnemo na tom zadatku, sta nam vredi sve drugo.

 

[Odahviing]

Ja sam pravoslavka. Ja ne mogah da biram sta sam. Rođenjem sam ono sta jesam.

Zapravo možeš, religijska pripadnost nije stvar rođenja i nije utisnuta u DNK ili nešto slično, već je stvar izbora i tvog pogleda na svet. vi smo mi rođeni kao ateisti, a onda nas roditelji priključe nekoj religiji.

 

Sta god tebe raduje i tvoju dusu celiva, a ti veruj u to.

A onda i ovo, mede bi više radovalo, i lepše mi zvudči, da smrt nije kraj, da ima još nešto itd. Ali nije stvar ono što ti je lepše i ono što te raduje, nego ono što misliš da je ispravno ili tačno.

 

Na ovo ostalo nemam primedbi  

[Srdasce]

Zapravo možeš, religijska pripadnost nije stvar rođenja i nije utisnuta u DNK ili nešto slično, već je stvar izbora i tvog pogleda na svet. vi smo mi rođeni kao ateisti, a onda nas roditelji priključe nekoj religiji.

 

 

 

A onda i ovo, mede bi više radovalo, i lepše mi zvudči, da smrt nije kraj, da ima još nešto itd. Ali nije stvar ono što ti je lepše i ono što te raduje, nego ono što misliš da je ispravno ili tačno.

 

Na ovo ostalo nemam primedbi

 

 

Znam. Ali, nisi me razumeo, bojim se, suštinski. Ja verujem i želim da verujem, da trebam biti ovo sta jesam. Ja jesam pravoslavne verosipovesti. Ali, da ja en verujem u ovo, kako verujem, da ovako trebam živeti i po tome, recimo, ko mene sutra sprečava, da ja pređem u neku drugu veru? Svakako da ja kao odrasla, razumem, da nije u mom dnk. Dobih rođenjem. Ali se ispostavilo, kroz osrastanje , kroz zivot, kroz sve, da je ono sto je rođenjem dato i dobijeno se sasvim fino ukpala u dnk mog bica Sistem mog postojanja. .)  Ali, ja kroz odrastanje, kroz sve... jednostavno vidim da meni paše i da se ja osećam dobro u svojoj koži, kroz i u tome. Pripadam po ocu, ovome sta jesam. I to se valjda, razumemo. Prosto, verujem, da se rađamo takvi kakvi se rađamo. A da ja nemam to u sebi, ko bi mene mogao da privoli ovome ili onome, a da aj to ne želim, pa da sam sto puta sto, po roditelju to. Ko?  Niko.

 

Malo si me shvatio bukvalno, bojim se. (Jel vidite, kada pišem kratko, onda sam nedorečena. A kada skratim, onda me en razumeju. ) Elem, ja verujem, sta pomera tvoje srdasce, da to jeste ispravno. da to jeste dobro. na ono sta zaigra i sta dusu greje. Kako to moze biti pogresno. A samim tim, ako se ti viodis necim sta ce tu dusu da ti oplemeni, raduje je, dobro se osećas u tome, zar to moze biti do drugacije, nego nekako onda i visinski ispravno? Ja barem tako vidim to, sto ne znaci da je to tako ili ad tako mora biti ili da ja nisma u zabludi. Prosto, za mene je to - ispravno.

 

Ali, postujem tvoj stav kao i tvoju promisao da mislimo različito. Nista sporno.

[Odahviing]

A onda i ovo, mede bi više radovalo, i lepše mi zvudči, da smrt nije kraj, da ima još nešto itd. Ali nije stvar ono što ti je lepše i ono što te raduje, nego ono što misliš da je ispravno ili tačno.

Što se ovoga tiče, ja bih radije ceo život bio tužan i depresivan ali znao istinu, nego ceo život bio srećan i veseo i živeo u laži.

 

PS. ne kažem sam tužan jer sam ateista, niti da je to istina, niti kažem da su svi vernici srećni i da je vera laž, čisto da neko ne protumači pogrešno. 

[cloudking]

Što se ovoga tiče, ja bih radije ceo život bio tužan i depresivan ali znao istinu, nego ceo život bio srećan i veseo i živeo u laži.

PS. ne kažem sam tužan jer sam ateista, niti da je to istina, niti kažem da su svi vernici srećni i da je vera laž, čisto da neko ne protumači pogrešno.

Hrhe... Poceo si i ti da pises disclaimere na kraju postova :-D

[Justina]

Ja sam pravoslavka. Ja ne mogah da biram sta sam. Rođenjem sam ono sta jesam. I volim svoje. I svaki put kada uđem u crkvu, zahvalim Gospodu sto sam ovo. Čim sam to sta jesam, znači da trebah u tom ruhu da se rodim. I postojim. Sto kazu, neka viša promisao, zna najbolje.

 

Sta god tebe raduje i tvoju dusu celiva, a ti veruj u to.

 

Najvaznija religija je - budi uvek covek.

 

Ako to uspeš kroz i u životu, uspeo si u svemu.

 

Onda nije vazno jesi li bio budista, ovo ili ono...

 

Kao i nama svima.

 

A ako padnemo na tom zadatku, sta nam vredi sve drugo.

 

 

Ja to zameram svakoj religiji. kazes da ne mozes da biras? A ja bih da biram kao sto sve u zivotu radim

svojom slobodnom voljom. Ali ti udare neku stigmu u vreme dok jos ne znas nista i ti onda uzivas u tome.

 

I ja sam pravoslavka, ali to niti smatram vrlinom, niti nekom posebnom srecom, nego eto, rodila

sam se gde sam se rodila pa je topografija bila moj usud.

 

Vecitu istinu niko od nas nikada ne moze da sazna

 

Zato se ja radujem ovozemaljskim stvarima i pojavama, ne razmisljam o zivotu posle smrti.

[Иван Дабижљевић]

Иди у цркву, обрати се Господу Исусу Христу, и питај га зашто. 

[Odahviing]

Hrhe... Poceo si i ti da pises disclaimere na kraju postova :-D

Došlo vreme da svaki komentar moraš da pravdaš, vidiš juče ili pre neki dan (nebitno) drvenceta lik ubećuje nešto na foru "Ne nisi to mislio, nisi to hteo da kažeš, nego si hteo da kažeš ovo".

 

Pa pošto pojedini ljudi po forumu očigledno bolje znaju šta je ko hteo da kaže, nego onaj koji zapravo piše komentar, nekako mi se ovo čini najsigurnije.

[Justina]

Иди у цркву, обрати се Господу Исусу Христу, и питај га зашто. 

 

Ti se meni obracas? Budi uctiviji sledeci put pa reci kome se obracas, a sta , kome i kada cu se ja obratiti,

to je iskljucivo moja stvar. Zasto bih se uopste nekome obracala za stvari koje su meni savrseno jasne?

[Брђа]

Вера се поима срцем а не помраченим умом...

 

Одбаци све окове досадашњих схватања и завапи свим срцем и свом душом ка Истини, заплачи се и из свог мрака зажели сазнати само Истину.  

 

Знајући шта је Истина и ко је Истина пронаћи ћеш своју веру. Знајући и будући уверени у ово и верни Истини ми Православни способни смо понекад положити све па и сам живот за свога Господа Исуса Христа који је за нас Пут, Истина и Живот.

 

Нажалост слабашни и грешни ми верујући најчешће нисмо у стању сведочити вама који се искрено питате, своју Истину будући и сами много шибани малодушјем, лењошћу и у недостатку љубави (који је до нас и којем су узрок наши греси а не мањкавост у љубави нашега Бога који је сав Љубав) наступамо хладни према ближљем и према онима који не верују или сумњају и тиме их често одбијамо својом кривицом и својом мањкавошћу. Тако да вас који се питате молим да нам опростите хладноћу и немоћ у речима нашим када приступамо сведочењу Бога нашега, знајући да је немоћ, мањкавост и хладноћа до нас а никако да је такав Бог наш.

[Srdasce]

Ja to zameram svakoj religiji. kazes da ne mozes da biras? A ja bih da biram kao sto sve u zivotu radim

svojom slobodnom voljom. Ali ti udare neku stigmu u vreme dok jos ne znas nista i ti onda uzivas u tome.

 

I ja sam pravoslavka, ali to niti smatram vrlinom, niti nekom posebnom srecom, nego eto, rodila

sam se gde sam se rodila pa je topografija bila moj usud.

 

Vecitu istinu niko od nas nikada ne moze da sazna

 

Zato se ja radujem ovozemaljskim stvarima i pojavama, ne razmisljam o zivotu posle smrti.

 

Nisi me razumela. Kada rekoh, "Ja ne mogah da biram šta sam..." U smislu, ja ne mogah da biram kako ću da se rodim, gde i kad. Šta ću biti po veroispovesti, jer je o tome temilil. Lupkam, kako ću da se zovem. Tako i ovo. Ali, gde piše, da ja sve to ne mogu da promenim? Mogu. Da špromenim grad, odselim se. promenim ime, ako mi se ne sviđa ovo moje. Pa, upravo shvatam da je u tome moja slobodna volja. Da mogu da biram. Da li ću to da ostanem ili ću to da promenim, šta tu nije jasno. Ja kažem, samo u celoj priči, da meni to odgovara, ali ja ne vidim gde to piše, recimo, ako se već dotičemo pravoslavlja, da ja to ne mogu. Jer mogu. Ja tako shvatam. ja recimo verujem, da bi danas sutra taj neki moj On bio srećniji ako mene lično srećnom bude ne znam šta činilo više od ovoga sada, nego iz nekog licemerja da ostanem na primer ovo , jer sma u tome rođena, vaspitana, šta god. Pa, ako ti i udare, kasnije imaš svoju glavicu, da odabereš sebi i da razmotriš sama, šta po tebi jeste a šta po tebi nije, zar ne? Ili si kadra da ne istražuješ. Recimo, aj volim da se pitam, da pitam, da iostražujem, da pokušavam, da preispitujem...

 

Pa, ok. Tvoje je pravo da smatraš šta je za tebe sreća ili nije , ništa sporno.

 

Zato se ja radujem svakom proživljenom danu u kojem sam mogla da popravim sebe i učinim srećnima one oko mene.

 

I meni je drago, ako to tebe čini srećnom. To je tvoj put i to je ok.

[Ненад Р.]

Наравно да може и човек може све да промени , само ја не могу да схватим те људе који су у стању то да ураде.

[Џуманџи]

Objasnite mi

Dalje ne bih isla. 

Sad se pitam zasto je uvek greska u startu...  :.mislise.

[НиколајСвесрпски]

Ево да ја кажем. Зато јер имамо Светитеље које је Бог прославио, а не као неке Хришћанске фракције које имају Светитеље који су само на папиру, који не творе чуда.Јер имамо Иконе пред којима се творе чуда. Имамо мироточиве и крвоточиве Иконе. Зато јер су Православни Светитељи и у овом животу творили чуда....... и још бар 100-ак разлога ал ми мука да пишем.

[НиколајСвесрпски]

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/998/tekst/vera-u-hrista-i-li-vera-u-cudo/

Знам ја ово али  атеисти желе на неки начин да "опипају" Бога. Није им дат дар да вјерују тј. ограничени су као балкон. А што се тиче чуда која се атеистама наметну као први доказ постојања Бога и онога шта осјећамо у срцу, оне Боженске љубави коју поимамо ја гледам као дете и родитељ ,када родитељ кори дете због неке грешке   оно не поима грешку, родитељ му даје "доказ" да је то лоше тј добије батине које ће га опомињати да то више не чини и то све до времена када само схавти у чему је грешка. неки баналан примјер .