Na pomolu (ipak) vojna intervencija u Siriji?

[Бојан Сарачевић]

Јесте ми смо имали слаб ПВО, али Башке има јак ПВО и авијацију. О томе је говорио Лазански једном приликом, парафразирам: "Сирија није као остале земље нпр. Либија зато што има ракете средњег домета". Сад у коликој мери имају остаје да се види. Пошто Башаров режим гарантује слободу исповедања Православне вере подржавам Башара као да су нам Сиријци браћа.

[Тања1]

Тешко да имају неке шансе у пустињи... Реално, ми смо имали много боље изгледе да се одупремо, само да смо имали мало бољи пво.

 

Где и када сте чули да су се американци служили копненом војском пре него су све живо на земљи уништили и спалили?! Они не воде борбе. Може се видети само на њиховим филмовима. Тако да овај пут не мисле силазити у пустињи ни под разно.

[Grizzly Adams]

Какав год да је тај Асад, посао је сиријског народа да са њим изађе на крај. Свако мешање са стране ће само направити још већу штету.

[Милан М.]

Где и када сте чули да су се американци служили копненом војском пре него су све живо на земљи уништили и спалили?! Они не воде борбе. Може се видети само на њиховим филмовима. Тако да овај пут не мисле силазити у пустињи ни под разно.

 

Па управо сам то и рекао. Јер су у пустињи као глинени голубови.

[Тања1]

Па управо сам то и рекао. Јер су у пустињи као глинени голубови.

 

Да, разумела сам...него пролазе неке слике...

[Crveni Baron]

Najzad bre da se ratuje  malo ... ameri  odavno nisu napali nikoga ...

[Grizzly Adams]

Опроштајни говор Џорџа Вашингтона:
 

Observe good faith and justice towards all Nations; cultivate peace and harmony with all. Religion and Morality enjoin this conduct; and can it be, that good policy does not equally enjoin it? It will be worthy of a free, enlightened, and, at no distant period, a great Nation, to give to mankind the magnanimous and too novel example of a people always guided by an exalted justice and benevolence. Who can doubt, that, in the course of time and things, the fruits of such a plan would richly repay any temporary advantages, which might be lost by a steady adherence to it? Can it be that Providence has not connected the permanent felicity of a Nation with its Virtue? The experiment, at least, is recommended by every sentiment which ennobles human nature. Alas! is it rendered impossible by its vices?

In the execution of such a plan, nothing is more essential, than that permanent, inveterate antipathies against particular Nations, and passionate attachments for others, should be excluded; and that, in place of them, just and amicable feelings towards all should be cultivated. The Nation, which indulges towards another an habitual hatred, or an habitual fondness, is in some degree a slave. It is a slave to its animosity or to its affection, either of which is sufficient to lead it astray from its duty and its interest. Antipathy in one nation against another disposes each more readily to offer insult and injury, to lay hold of slight causes of umbrage, and to be haughty and intractable, when accidental or trifling occasions of dispute occur. Hence frequent collisions, obstinate, envenomed, and bloody contests. The Nation, prompted by ill-will and resentment, sometimes impels to war the Government, contrary to the best calculations of policy. The Government sometimes participates in the national propensity, and adopts through passion what reason would reject; at other times, it makes the animosity of the nation subservient to projects of hostility instigated by pride, ambition, and other sinister and pernicious motives. The peace often, sometimes perhaps the liberty, of Nations has been the victim.

So likewise, a passionate attachment of one Nation for another produces a variety of evils. Sympathy for the favorite Nation, facilitating the illusion of an imaginary common interest, in cases where no real common interest exists, and infusing into one the enmities of the other, betrays the former into a participation in the quarrels and wars of the latter, without adequate inducement or justification. It leads also to concessions to the favorite Nation of privileges denied to others, which is apt doubly to injure the Nation making the concessions; by unnecessarily parting with what ought to have been retained; and by exciting jealousy, ill-will, and a disposition to retaliate, in the parties from whom equal privileges are withheld. And it gives to ambitious, corrupted, or deluded citizens, (who devote themselves to the favorite nation,) facility to betray or sacrifice the interests of their own country, without odium, sometimes even with popularity; gilding, with the appearances of a virtuous sense of obligation, a commendable deference for public opinion, or a laudable zeal for public good, the base or foolish compliances of ambition, corruption, or infatuation.

As avenues to foreign influence in innumerable ways, such attachments are particularly alarming to the truly enlightened domestic factions, to practice the arts of seduction, to mislead public opinion, to influence or awe the Public Councils! Such an attachment of a small or weak, towards a great and powerful nation, dooms the former to be the satellite of the latter.

Against the insidious wiles of foreign influence (I conjure you to believe me, fellow-citizens,) the jealousy of a free people ought to be constantly awake; since history and experience prove, that foreign influence is one of the most baneful foes of Republican Government. But that jealousy, to be useful, must be impartial; else it becomes the instrument of the very influence to be avoided, instead of a defense against it. Excessive partiality for one foreign nation, and excessive dislike of another, cause those whom they actuate to see danger only on one side, and serve to veil and even second the arts of influence on the other. Real patriots, who may resist the intrigues of the favorite, are liable to become suspected and odious; while its tools and dupes usurp the applause and confidence of the people, to surrender their interests.

The great rule of conduct for us, in regard to foreign nations, is, in extending our commercial relations, to have with them as little political connection as possible. So far as we have already formed engagements, let them be fulfilled with perfect good faith. Here let us stop.

 

http://www.dailypaul.com/41039/george-washingtons-farewell-speech-against-entangling-alliances

[Милан М.]

@Стева

Да ли је политика потпуне незаинтересованости за дешавања у свету остварива? Да ли се могло трговати са Хитлером? Да ли је требало чекати да Хитлер освоји пола света па онда се сете да су можда и они на реду?

[Grizzly Adams]

@Стева

Да ли је политика потпуне незаинтересованости за дешавања у свету остварива? Да ли се могло трговати са Хитлером? Да ли је требало чекати да Хитлер освоји пола света па онда се сете да су можда и они на реду?

 

Хитлер је напао друге државе, покренуо рат. Пре тога су нормално трговали са Немачком, а исто тако и са СССР, Кином итд.

[Милан М.]

Хтедох питати, да ли је било могуће да САД остане по страни у другом светском рату?

[Grizzly Adams]

Па мислим да је било могуће, али Рузвелт је желео да уђе у рат, само је чекао изговор.

[Милан М.]

Па мислим да је било могуће...

 

То би ми се чинило као чекање да се дође на ред, али ми се свиђа идеја.

[fsa]

fsa, da te pitam nešto svi znamo odprilike kakav je Asad, mislim diktator ko diktator. ALi šta mislim ko će da dođe umesto njega, misliš li da neće da dođu verski fanatici koji recimo seku ljjudima ruke zato što čitaju Bibliju, ili recimo kamenuju silovane devojke jer su imale seksualne odnose pre braka, da li očekuješ da se raspišu pošteni izbori i dođe koliko toliko normalna vlada na čelo države, ili će kao svugde do sada što se dešavalo doći neki novi fanatici u ovom slučaju mnogo gori i od Asada i od Gadafija i od svih tih zlih diktatora.

Da li misliš da će zavladati demokratija. Ako misliš da Amerika pomaže pobunjenicima jer želi da ih oslobodi tiranije grdno se varaš, ni jedna, a pogotovu velike sile ne rade ništa što nije u njihovom interesu. A verovatno ih baš briga za jadno stanovništvo koje je već propatilo za vreme Asada, a ukoliko džihadska stoka i tamo dođe na vlast kao i svugde gde su se dizale bude narod će da propati mnogo više nego za vreme Asada pogotovu ne muslimansko stanovništvo to nemuslimansko stanovništvo ukoliko Asad izgubi imaju sledeći izbor: ili da ćute i ne pričaju šta su, ili da im seku ruke noge, glave ili da pobegnu iz zemlje

 

Meni se ipak čini da mnogi ovde ili ne znaju, ili se prave da ne znaju ko je zapravo Asad i koliko zločina je počinjeno i svakodnevno se i dalje čini od strane njegovog režima. Plasira se idilična slika o nekadašnjoj Siriji u kojoj su svi bili srećni pod vlašću dinastije Al-Assad i sve im je bilo potaman, a to je daleko od istine. Većina ljudi u Siriji koji žele da mu vide leđa nisu ni radikalni islamisti, ni teroristi, strani plaćenici i sl. već obični ljudi koji žele prekid njegove diktature i tiranije. Druga je stvar što su se, sledeći svoje interese, u sve ovo umešale okolne države i narodi, velike sile, razne terorističke organizacije, islamski fanatici i ko sve ne. Jasno je da njih manje-više ne zanima dobrobit naroda, već isključivo ostvarenje svojih interesa.

 

Što se tiče islamista, oni vešto koriste nastalu situaciju: odgovara im zločinačka priroda vlasti kako bi se produbile sektaške podele te verski radikalizovali i pridobili suniti, kao i neaktivnost tzv. međunarodne zajednice i blokada svake međunarodne akcije zbog rusko-američkih trvenja. Ipak, oni još uvek čine manjinu tzv. opozicionih snaga i ja lično ne verujem da mogu preuzeti vlast. Po svrgavanju režima verovatno će na čelo doći znatno umerenije snage, koje će i same morati da uđu u obračun sa islamistima. Da se ne lažemo, Siriju posle Asadovog pada tek čekaju versko-sektaška trvenja i sukobi, kao i terorizam poput ovog koji svakodnevno viđamo u Iraku i Avganistanu. Islamiste će biti teško potpuno uništiti, ali oni neće u potpunosti ostvariti svoje ciljeve i preuzeti vlast.

 

Moje mišljenje je da je pad Asada i njegove alavitske vrhuške gotova stvar, tj. samo pitanje vremena. Rusija definitivno nema nameru da ga vojno zaštiti, a Iran i Hezbolah nemaju kapacitet da to učine.

[Grizzly Adams]

Па шта знам, нисам ни ја начисто са тим... Покушавам да се држим принципа колико је то могуће.

 

У сваком случају, ово "хуманитарно" насиље над малим државама је безумље. Што нису напали СССР или Кину док су таманили људе као мраве...

[Grizzly Adams]

Ево једног Американца у коме нема лукавства - свака му част: 8086.gif

 

http://www.lewrockwell.com/2013/08/thomas-dilorenzo/the-liefare-warfare-state/