Sveci i životinje :)

[Sara"]

Kakav odnos treba imati prema životinjama? 

ako znate neku zanimljivu priču,izvolite,

može da bude iz knjiga a može i iz života

 

ova priča je za Sanje i žabe

 

"Kada smo odslužili, starac je pripremio jelo: pirinač, paradajz, koji je imao u svojoj bašti i hleb koji je sam sušio. Meni je napunio tanjir, a sebi je sipao sasvim malo. Pobunio sam se, govoreći da to nije valjano: da on jede kao podvižnik, a ja kao gurman. Tada mi reče:

- Jesi li monah? Budi, onda poslušan. Zar si ti tako neposlušan Crnogorac? Ovde je moj Bajum poslušniji od tebe.

Upitah ga iznenađeno ko je Bajum, jer sam znao da nema ni jednog poslušnika. Onda mi pokaza ružin grm, koji je tamo posadio. Ode do njega, stade ispred grma i reče:

- Dođi, Bajum, da vidi ovaj nepoverljivi Amfilohije šta je istinska poslušnost.

. Kako je zemlja oko grma bila sveže okopana i meka, počne da se uzdiže i odjednom odatle iziđe žaba. Govorim vam ono što sam svojim očima video. Zatim reče žabi:

- Vrati se sada, Bajum, na svoje mesto, a uveče idi da se pomoliš.

Iznenadih se i upitah ga kako se to Bajum moli. Objasnio mi je da žaba uveče odlazi pred jedan veliki drveni krst, koji se tamo nalazio i da "psalmopoje". To mi je bilo čudno i u sebi rekoh: "Da li se to starac šali sa mnom? O kakvom to žabljem "psalmopojanju" mi govori?"

Još istoga dana, čim je sunce zašlo, ugledah žabu pred krstom kako krekeće: "Krekeke, krekeke".

Ostavila je na mene snažan utisak ta starčeva neposredna veza sa životinjama, upravo onakva kakvu srećemo kod svetih ljudi.

Onoga leta, kada sam ga ponovo posetio, vladala je dugotrajna suša i mesecima nije pala ni kap kiše. Reče mi tada starac Pajsije:

- Vidiš, mi ljudi sagrešujemo i pravo je da ispaštamo. Nismo dostojni da nam Bog išta drugo pošalje. Žao mi je što jadne životinje pate. Eto, pre neki dan dođe jedna zmija, koja, jadnica, nigde nije mogla da nađe ni malo vode da popije. Uzeo sam čašu, i sipao joj vode da pije.

Rekoh mu smejući se:

- Zašto nisi pozvao mene, starče, da dođem i da zmiji smrskam glavu?

Odgovorio mi je, i sam se smejući:

- Ti si jedan divlji Crnogorac "

mitropolit Amfilohije Radović,

"Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu"

 

[Sanja Т.]

Дииивна си :*****

[Sanja Т.]

Имам сасвим необичног "љубимца". Жабац који живи ту негде око чесме у дворишту. Појави се ноћу,с времена на време

Позовем децу да га виде (зовем све док не изађе и последње,јер се жабац јелте, ретко виђа), а онда рукама направим ограду (штитим га као рок звезду , затим следе одушевљења или гунћањa...

Мени је свакако драго кад видим тог жабца Још кад бих знала да се моли за мене....

[Sara"]

Дииивна си :*****

 drago mi je da ti se svidja

 

[Биљана]

 

Свети Серафим Саровски

 

 

Немам неку причицу везану за овог светитеља, али има дио из његовог житија који гласи; 

 

"...Достигавши узвишеност духовног смирења преподобни о. Серафим је и дивље звери чинио послушнима. Посећујући га у далекој пустињи, многи су поред њега видели огромног медведа који је старцу јео из руке. По речима преподобног, медвед је одлазио у шуму и враћао се. Старац га је хранио, а понекад је чак и својим посетиоцима давао да то чине. Лице преподобног у тим тренуцима било је радосно и светло, као у анђела..." 

[Sanja Т.]

Ево једне лепе приче.Није о свецима, али јесте о животињама

 

PRIČA O NEOBIČNOJ ŽABI

Bila jednom jedna grupa žaba.Okupile su se da bi se takmičile u penjanju. Cilj je bio popeti se na vrh jednog tornja.
Velika masa se okupila ispod tornja da gleda takmičenje i da navija kao i svake godine, uostalom.
Trka je počela.
Iskreno rečeno, niko iz publike nije verovao da se ijedna žaba može popeti na vrh tornja, jer se to nikad pre nije ni desilo.
Mogle su se čuti reči poput:”Previše je teško!” ili “Nikad se niko neće popeti na vrh.”
I zaista, malo po malo, žabe su počele da odustaju.
Jedna po jedna.
Napredovale su samo one što su bile najspremnije.
Masa je već počela da viče:
“Previše je teško, nikada to nećete uspeti!”
Žabe su sve više odustajale, a publika je bila sve glasnija: “Nemoguće je popeti se na vrh! To nikad nikome nije uspelo!”.
Ipak ostalo je par najupornijih žaba.
One su se samouvereno pele ka vrhu tornja. No, publika je izgleda imala uticaja na njih, i nastavila je da im dobacuje sa zemlje, tako da su na kraju odustale sve žabe osim jedne koja je sigurno grabila ka vrhu.
Publika je i dalje bila neumoljiva u svojim dovikivanjima,

“Odustani, niko to nije uradio, pa nećeš ni ti. Šta glumiš?! Šta si umislila?!”

Ali, žaba se je i dalje pela. Publika je vikala, a žaba se pela.
I na kraju, žaba se popela na vrh!
Prvi put da je to nekome uspelo. Prvi put je nemoguće postalo moguće. I naravno posle toga svi su hteli da se slikaju sa tom žabom.
Svi su hteli da je vide i upoznaju. Svi su hteli da znaju kako joj je to uspelo. Niko nije mogao da veruje.

                                                  ŽABA JE BILA GLUVA.