Мајкa Храброст - жртвовања мајки

[Guest - . . .-]

Nasmejana, napredna i vesela beba, koja je krupne tamne oči nasledila od majke, progovora i svoje prve reči, a jedna od njih je i ona, nesvesno izgovorena, mama

Nikola Dunović iz Puharske kod Prijedora, sin Jelene Trikić, heroine koja je rizikovala život radi majčinstva, uskoro puni deset meseci. Nasmejana, napredna i vesela beba, koja je krupne tamne oči nasledila od majke, progovora i svoje prve reči, a jedna od njih je i ona nesvesno izgovorena, mama.

Goran Dunović, otac bebe čija je sudbina ujedinila region i obišla celi svet, kaže da mu je Nikola ublažio veliku tugu i neizmernu bol zbog gubitka supruge Jelene.

- Ništa, nažalost, ne možemo menjati, tako se desilo, život ide onako kako mora… Sva sreća da je Nikola tu. On nam je svima velika uteha i radost. Dosta liči na Jelenu, ima njene crta…Najvažnije je da je zdrava, mada, bogami, ponekad i ljuta beba… Ako nešto nije po njegovoj volji, ima i vriske i plača – kaže s dosta ljubavi Nikolin otac Goran.

Dodaje da se u međuvremenu, nakon brojnih novinskih tekstova o “Majci Hrabrost” i ogromne pažnje javnosti, sve stišalo.

Foto: Youtube / aleksandar drakulic

Ipak, povremeno, ređe nego ranije, zovu neki nepoznati ljudi, kaže, čak iz daleke Australije. Pitaju kako je Nikola i nude pomoć dečaku, o čijem se odrastanju, osim oca Gorana i njegovih roditelja, posebno brine Goranova sestra Sanja.

- Ništa nam ne može biti teško kada su u pitanju njegov osmeh i vesele oči. Bitno je samo da dobro napreduje – kaže Sanja, bez čije pomoći Goran ne bi mogao.

Goran i mali Nikola često odlaze i u Drvar, kod Jelenine porodice. Tako će biti i tokom avgusta, jer je i njima Nikola velika uteha. U međuvremenu, na groblju Spasovina u Drvaru biće podignut i nadgrobni spomenik heroini koja je 18. novembra prošle godine umrla u 33. godini, samo mesec i po nakon što je, odbivši lečenje citostaticima, donela na svet sina Nikolu.

Još se čeka i da jedna od ulica usnulog Drvara, nakon prošlogodišnje inicijative, dobije ime žene koja je javnosti pokazala šta znači hrabrost.

Novac koji je Nikola dobio u nekoliko akcija pomoći je oročen. Njegov otac Goran ističe da je Nikolin i da će ga dobiti kada odraste.

- To je njegovo u svakom slučaju. Ima sve. I dovoljno odeće, koju mu čak nismo stigli ni obući – kaže nam Goran.

 

[Guest - . . .-]

[Guest]

Kada su spasioci pronašli ženu u ostacima porušene kuće u Kini, znali su da nije mogla da preživi urušavanje. Ono što nisu znali, jeste da je ona svojim telom uspela da spase bebu.

Beba u naručju spasioca: Priča koja je VEĆA OD ŽIVOTA

 

U zemljotresu koji je 2008. godine pogodio Kinu, jedna majka je pokazala neizmernu ljubav prema svojoj tromesečnoj bebi, tako što ju je svojim telom sačuvala od urušavanja zgrade. Svoje poslednje reči, ona je napisala na mobilnom telefonu.

Kada su je spasioci pronašli, ona je već bila mrtva. Bila je potpuno prekrivena komadima porušene fasade, kroz čije pukotine je mogla da se vidi njena umiruća poza. Ova žena je klečala, sa prednjim delom tela nagnutim napred i rukama na zemlji, kako bi zadržala čvrst položaj.

 

Videvši kroz pukotine u ruševini da je žena zarobljena pod fasadom svoje kuće, spasioci su počeli da udaraju u cigle i dozivaju je. Pošto nije bilo nikakvog odgovora, oni su kroz pukotine od krša uspeli da joj opipaju puls i samo da utvrde da je mrtva.

Tada su prešli na pretraživanje sledeće zgrade, ali se njihov vođa iznenada vratio I viknuo “Vratite se ovamo, ovde ima nekog, beba je živa!”.

 

Oni su raširili ženine ruke i u crvenom ćebencetu sa žutim cvetovima, pronašli nepovređenu bebu, koja je bila u dubokom snu.

Doktor, koji je bio jedan od članova spasilačkog tima, odvio je bebu iz ćebenceta, kako bi proverio njeno zdravstveno stanje i tako otkrio mobilni telefon koji je tu bio sakriven.

 

On je pogledao u ekran telefona I tamo je stajala poruka: “Moja draga bebo, ako poživiš, nemoj nikada zaboraviti koliko te volim.”

 

Izvor Blic

[Дијана.]

Nikola stasao da majci sam zapali sveću

1912

Nikola Dunović sa ocem Goranom | Foto: Gordana Vila

0 Comments

 

Sa krupnim očima i širokim osmehom "punim zubića", Nikola Dunović, sin prerano preminule Drvarčanke Jelene Trikić (32) gleda svet oko sebe i dočekuje česte goste u svojoj kući.

Napunio je tri godine. Njegova majka ostaće upamćena kao majka-hrabrost, jer je u vreme trudnoće odbila lečenje citostaticima. Time je podarila zdravlje nerođenom sinu. Imala je tešku dijagnozu zloćudnog tumora na mozgu, a dočekala je da ga primi u naručje. Preminula je 40 dana po njegovom rođenju.

Nikola odrasta sa ocem Goranom, tetkom Sanjom i sestrama od tetke. Izrastao je u znatiželjnog dečaka, koji stalno postavlja pitanja, sve ga interesuje. Polako upoznaje svet.

 

 

- Nikola je, hvala Bogu, zdrav dečak, nemiran, mnogo priča, voli da se igra. Vreme provodi sa decom, najviše sa sestrama od tetke - kaže Nikolin otac Goran.

Dečaku stalno pričaju o majci. On za nju kaže da "živi na groblju".

- Vodio sam ga da vidi spomenik i majci zapali sveću. Često traži da ga vodim u crkvu kako bi i tamo zapalio sveću za nju. Toliko zasad zna, jer je još mali da spozna dramu kroz koju smo svi prošli, posebno njegova majka - kaže Goran.

Dok pričamo, Nikola se ne meša. Stoji po strani, prebira po igračkama. Stidiljiv, onako dečje. Nedavno je doživeo novu traumu, jer je umro Goranov otac, Nikolin deda, kojeg je dečak jako voleo, pa stalno pita za njega.

Goranova sestra, Sanja, majka dve kćerke, posle Jelenine smrti preuzela je da zajedno brinu o Nikoli. Onoliko koliko se može, zamenila je majčinsku figuru u njegovom životu. Samo jedan pogled na tetku i Nikolu, dovoljan je da se shvati da će njih dvoje zauvek biti posebni jedno drugom.

Ljubavna priča Jelene i Gorana počela je 2003. godine, kada su se upoznali i zavoleli Drvarčanka i Prijedorčanin. U potkrovlju porodične kuće Dunovića u Prijedoru napravili su svoje gnezdo, ali im je sudbina pomrsila planove. Jelena se teško razbolela i odbila lečenje u trudnoći. Sina je videla svega nekoliko puta pre smrti. Sahranjena je u rodnom Drvaru, gde i danas plaču za njom. Jelena je Nikoli dala ime. Kažu, zavetovala se Svetom Nikoli da će ukoliko rodi sina, po njemu mu dati ime.

- Sa rodbinom iz Drvara Nikola se viđa kad god se pruži prilika. Tamo ima baku Milicu, dedu Vladimira, tetku Vlatku i sestricu Viktoriju od godinu dana, ali i drugu mnogobrojnu rodbinu. Oko njega je mnogo ljubavi, posećuju ga - kaže Goran.

Nema srca u Srpskoj i širom sveta, koje pre tri godine nije dirnula hrabrost Jelene Trikić.

- Pomagali su nam ljudi sa svih strana sveta. Neki se sete i danas, pošalju mu poklon, najčešće u vreme praznika. Mi ćemo im uvek biti duboko zahvalni - priča hrabri samohrani otac, koji radi kao profesor srpskog jezika u osnovnoj školi.

Kao otac nastoji u svemu da udovolji sinu i usmeri ga na prave životne vrednosti. Nikolina najveća želja za Novu godinu je dečja, paketić pun slatkiša.

- Svi znamo da će mu ta želja biti ispunjena. Dobiće ih nekoliko, kao i svake godine. Ja mu, kao i svi roditelji, želim ono najvažnije, da bude zdrav, a ostalog će biti - kaže Goran.

Odlazimo od Dunovića, dok nam Nikola stidljivo maše. Ostaje utisak da je najvažnije da u najteža vremena čovek ne ostane sam. Goran i Nikola nisu, jer još svuda ima dobrih ljudi.

PODVIG

Jelena Trikić posthumno je nagrađena mnogim priznanjima. "Večernje novosti" su u okviru akcije "Najplemenitiji podvig godine", pre tri godine, hrabroj Jeleni posthumno dodelile Zlatnu plaketu za podvig godine, koju je primila njena majka Milkica Trikić.

(Izvor: Novosti.rs) http://www.balkanspress.com/index.php/komentar/prica-o/5344-nikola-stasao-da-majci-sam-zapali-svecu

[Дијана.]

Sin Majke hrabrosti proslavio četvrti rođendan

izvor

Nikola Dunović, sin tragično preminule Jelene Trikić Dunović (32), Majke hrabrost, koja je odbila liječenje tumora na mozgu da bi održala trudnoću i rodila ovog dječaka, danas je u Prijedoru proslavio svoj četvrti rođendan.

Jelena Trikić Dunović je preminula u novembru 2012. godine u Kliničkom centru Banjaluka. Od 2007. borila se sa teškim oblikom tumora na mozgu. Imala je dva operativna zahvata, a kasnije je liječena zračnom terapijom i citostaticima. Uprkos bolesti i preporukama ljekara, odbila je liječenje da bi stekla potomstvo. Povodom 9. januara i proslave i obilježavanja Dana i krsne slave RS Svetog arhiđakona Stefana, posthumno je odlikovana Ordenom krsta milosrđa.

[Ненад Р.]

Ово су прелепи примери како се мајка бори за своје дете и то треба да се предочи свима који хоће абортус, а потпуно су здрави.