ОДГОВОР “NO NAME” УРЕДНИШТВУ САЈТА „БОРБА ЗА ВЕРУ“-о.Велибор Џомић

[karadjordje]

Протојереј мр Велибор Џомић

НОВОТАРСКЕ ТРАНСИДЕНТИТЕТЛИЈЕ или

ОДГОВОР “NO NAME” УРЕДНИШТВУ

САЈТА „БОРБА ЗА ВЕРУ“

Одговор „No name“ уредницима фантомског интернет сајта „Борба за веру“ написан је током полемике моје маленкости са Жељком Жугићем, алијас Которанином, о статусу хермафродитих особа у Православној Цркви. Неименовано уредништво сајта „Борба за веру“ се у полемику укључило злоупотребљавајући правила полемике и то баш у моменту када њихов сарадник није имао аргумената да настави даљу полемику. Међутим, одговор које сам им упутио нису објавили што, само по себи, колико су спремни на дијалог под којим, на жалост, само подразумевају свој монолог.

Када се силом аргумената разбију погрешно и аматерски постављени „положаји“ и разшанче шанчеви псеудонимних „бораца за веру“ попут Жељка Жугића, алијас Которанина, онда, како видимо, наступају „No name“ уредници фантомских интернет сајтова. Иначе, ти сајтови су заштићено регистровани у једној од земаља НАТО пакта са ореолима „No name“ безимених јунака, који се „храбро“ и вешто, а без икаквог разлога крију од србских владика, свештеника и монаха, па и од свога Србскога народа за чију се веру на до сада невиђени начин залажу.

Након што је разбијена интернетовско-сајтовска артиљерија оличена у псеудонимним написима Жељка Жугића, алијас Которанина, „јуначки“ је наступила анонимна интернетовско-сајтовска пешадија која, за разлику од Жугића, не сме да се потпише чак ни псеудонимом него се за веру „јуначки бори“ анонимно и то све позивањем на Свете Оце, који се, као што је познато, нису крили него су своју веру исповедали јавно и борили се, чак и по цену највећих страдања, само под својим именом и презименом. Безимени, неимени и некуражни „борци за веру“ на тај начин покушавају да уведу некакве своје новотарије или новачења покушавајући да постану, како то воле другима да кажу и залепе, новатори, новаци или новотарци.

Више је него жалосно што се безимено „No name“ уредништво овог псевдо-црквеног интернет сајта одлучило да, захваљујући анонимној регистрацији у једној од земаља НАТО пакта и Новог светског поретка, полемише са људима – Србима - без доказа о њиховом идентитету  (судећи по стилу, брзини и начину одговора претпостављам да је реч о једној особи из унутрашњости Србије која је припадала једној хиндуистичкој секти и која, према сведочењу суграђана, потиче из атеистичке и удбашке породице. Касније се та особа обратила у веру, али је, на жалост, задржала свој секташки менталитет и годинама покушава да своје опсене и страхове кроз своје деловање наметне читавој Србској Цркви).

Отуда је интересантно да полемику о лицима која, како кажу, мењају пол водим са лицима која, као и тзв. „Велики брат“, мењају свој идентитет. О првој групи особа медицина је дала своју реч, а о другима тек треба да каже.

Још је интересантније да полемику о статусу хермафродита у Цркви Христовој или, како они погрешно тврде, тзв. транссексуалаца водим у тренутку док се читав свет упознаје са случајем хермафродите јужноафричке атлетичарке Каспер Семеније, светског првака у атлетици.

Прво, морам да искористим своје право на други, завршни одговор Жељку Жугићу, који се из неких својих разлога, већ поодавно потписује псеудонимом „Жељко Которанин“.

Разумљиво је што је Жељко Жугић одустао од даље полемике или дијалога. У томе му, као што се види, није помогла ни евидентна навијачка наклоност безименог „No name“ уредништва фантомског сајта „Борба за веру“ (довољно говори чињеница да су приватну електронску пошту коју сам послао без моје дозволе објавили, а да се тог принципа нису држали у случају Жељка Жугића као свог „угледног сарадника“ у артиљеријској паљби по србским епископима и свештеницима, који су им, очевидно из неких анти-црквених центара, означени као мете. Исту „методологију“ уредничког маказања демонстрирали су и још неки уредници сличних сајтова који су пренели Жугићев клеветнички текст, али нису нашли за сходно да пренесу и мој одговор). Немам ништа против што је то објављено на неравноправан и непринципијелан начин, али ово напомињем како се не би прескочила демонстрирана „православно-хришћанска култура и кућно васпитање“ безимених „No name“ уредника фантомског сајта „Борба за веру“, регистрованог за поделе Срба и њихове Цркве у једној од земаља НАТО пакта. Основни људски и хришћански ред је био да ми се, пошто су „закриљени врлином, љубављу, пажњом и поштовањем“, обрате са таквим предлогом, уколико су већ имали жељу да објаве кратко писмо које сам им упутио електронском поштом. Наравно да им ту жељу не бих ускратио. Објавили би моје писмо са мојом сагласношћу и свештеничким благословом, а не без моје сагласности и без свештеничког благослова. На жалост, овакав нехришћански и нецрквени беспоредак и у много чему другоме готово од настанка карактерише „No name“ безимено уредништво фантомског сајта „Борба за веру“.

Више је него разумљиво да је Жељко Жугић, алијас Которанин, због недостатка аргумената и логичке некохерентности свога текста морао да одустане од даље полемике. При том, за своју читалачку публику је морао да нађе неки разлог. А најлакше му је било да мој одговор оцени као „неуљудан“, моју маленкост да прикаже као „извежбаног полемичара“, а полемику коју је својим текстом, стилом и методологијом изазвао изазвао „испразном вештином“!!!

Шта је Жељко Жугић, алијас Которанин, очекивао уместо одговора? Вероватно да га текст са изврнутим и злонамерно постављеним тезама препоручи да га поново позову под неку шатру да „брани веру“ нападајући не само србске владике, свештенике и монахе него и Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор Србске мученичке Цркве? Знам и сигуран сам да би Жељко Жугић, алијас Которанин, био срећнији и задовољнији да је уместо дијалога само он водио свој монолог и тако увесељавао публику, а да при том непрестано јадикује што прозвани немају снаге и храбрости да се суоче са „његовим аргументима“.

Жељко Жугић, алијас Которанин је био дужан да наведе шта је неуљудно у мом одговору, а шта је толико уљудно у његовом тексту. А, по свему судећи, Жељко Жугић би наставио полемику да сам, којим случајем, неизвежбан полемичар. Разумљиво је да би му тада било много лакше.

Да би ствар била јаснија дужан сам да кажем следеће. У Жугићевом тексту сам, осим нечасних намера и замене теза, уочио неколико постављених питања и на њих датих нетачних одговора. Жугић је, наиме, тврдио следеће:

1. да став који сам (поводом конкретног случаја М.Б из Подгорице) изнео позивајући се на службени одговор Патријарха Павла као Епископа Рашко-Призренског „није став Србске Цркве пошто га није усвојио Свети Архијерејски Сабор“;

2. да став  Патријарха Павла као Епископа Рашко-Призренског о црквеном статусу и правима на Свете Тајне и молитвословља Цркве лица која су из разлога медицинске оправданости променила пол „није завршен став Патријарха Павла“;

3. да су евнуси, чији се црквени статус третира у неколико Светих Канона, „слични транссексуалцима“;

4. да у Митрополији Црногорско-Приморској „постоји разрађена процедура венчања оваквих (тзв. транссексуалних) особа“;

Сматрам да сам, онолико колико је то било у мојим моћима, аргументовано одговорио на питања које је Жељко Жугић, алијас Которанин, погрешно и тенденциозно проблематизовао у свом, иначе проблематичном и тенденциозном, тексту.

Жугићев текст је био такав да није заслуживао коментар и полемику, али сам, управо ради читалаца, ступио у такву врсту дијалога. И, уместо да је Жугић, без обзира што није у праву, наставио да полемише како бисмо одређена сложена питања сагледали из више углова, дошли смо до тога да је „окренуо ћурак наопако“ и утекао са полемичког мегдана на који ме је, по својој слободној вољи, позвао.

Не знам само како би се псеудонимни Жељко Которанин и безимено „No name“ уредништво фантомског сајта „Борба за веру“ понашали и како би ми узимали образ да сам стварно погрешио. У сваком случају, то остављам њиховим савестима.

И, након полемичког дезертерства артиљеријско-псеудонимног „борца за веру“ Жељка Жугића, алијас Которанина, уследио је пешадијско-безимени одговор фантомског „уредништва“ фантомског сајта „Борба за веру“.

Дуго сам размишљао да ли има смисла да полемишем са људима који се крију и који немају снаге да слободно и јавно износе своје ставове те да као озбиљни и одговорни људи стоје иза њих. Проблематично је то што је фантомско „No name“ уредништво фантомског сајта „Борба за веру“ преузело на себе дужност да у име псеудонимног Жељка Жугића, алијас Которанина, полемише са мојом маленкошћу. Ипак сам одлучио да напишем неколико страница које ће се позабавити темом, али и демистификовати улогу безименог „No name“ уредништва фантомског сајта „Борба за веру“. Обимност одговора безименог „No name“ уредништва фантомског сајта „Борба за веру“ обавезује ме да по реду одговорим на оно што сам уочио као спорно, нетачно, изврнуто, некоректно и неприхватљиво.

  Фантомско и безимено „No name“ уредништво новотарског сајта „Борба за веру“ је одмах у стилу актуелног тзв. „Великог брата“ кренуло на образ моје маленкости наводећи да „изледа да пречасни Велибор до образа само држи на папиру“. Како видим, посебно су увређени што им нисам послао изјаве које сам дао медијима као што сам и навео у првом приватном писму које сам им послао одмах после првог и брзинског вечерњег читања текстова „Став СПЦ о промени пола“ и „Пречасни Велибор и транссексуалци“. На почетку, када сам им написао приватно писмо и послао га електронском поштом, сматрао сам да безимено „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ није довољно информисано, али када сам касније видео да су пренели вест са затвореног ТАНЈУГ-овог сервиса (коју нисам дао тој агенцији него су новинари те агенције препричали у слободној и својој интерпретацији моју изјаву другом медију о конкретној некадашњој хермафродитој особи М.Б. из Подгорице), а да су уместо тог извора навели „Борбу“ и „Вијести“ и дали свој тенденциозни наслов који инсинуира онда сам схватио да нема потребе да безименом „No name“ уредништву фантомског и новотарског сајта „Борба за веру“ достављам било шта осим одговора не псеудонимни текст Жељка Жугића, алијас Которанина, пошто очевидно имају лоше намере. Све моје изјаве су доступне најширој јавности што је фантомско и безимено „No name“ уредништво новотарског сајта „Борба за веру“ потврдило накнадним преношењем моје изјаве из подгоричког дневника „Вијести“, али не преносећи остало како би се схватио контекст приче, а то им је тако измаказано било потребно како би имали „сензацију“ о којој би писали). Отуда је више него смешна тврдња безименог „No name“ уредништва сајта „Борба за веру“ да „Џомић своје оригиналне изјаве крије као змија ноге како се не би видело да је заиста рекао то што покушава да оспори“. Да сам нешто крио, и то као змија ноге, онда не бих давао изјаве. Како је могуће да кријем јавне изјаве које сам, по ко зна који пут понављам, дао о случају конкретног хермафродитог М.Б. из Подгорице и то позивајући се на став Патријарха Павла, који је објављен у јединим службеним новинама Србске Патријаршије. Баш је људски и хришћански да ми такву примедбу упућују они који, горе него змија ноге, крију свој идентитет и на тај начин не само да атакују на образ и достојанство, име и презиме србских епископа, свештеника и монаха него и стварају витруелну слику о наводном „духовном застрањивању“ дела србске црквене јерархије. Управо сам због тога свестан сам и чињенице да им у целој причи моја маленкост није примарна мета. Мета су им одређени епископи Србске Цркве како би подупирали своје тезе о „новотаријама“ и „новотарцима“.

Стварно ми није познато да су неке моје изјаве о конкретном хермафродитом М.Б. из Подгорице преносили неки „геј“ или, боље речено, мужеложнички сајтови. Морам да кажем да, за разлику од безименог „No name“ уредништва фантомског и новотарског сајта „Борба за веру“, никада нисам посећивао мужеложничке сајтове нити ме сајтови настраних особа интересују. Чињеница да мужеложнички сајтови представљају предмет интересовања безименог „No name“ уредништва фантомског и новотарског сајта „Борба за веру“ мене итекако забрињава. А најмање ме забрињава да ли су на „топао“ или „хладан“ пријем код србијанских мужеложника наишле моје изјаве. Са таквим особама немам никакве, па ни интернетовске контакте, нити сам се у досадашњој пракси сретао са таквим особама.

Оно што сам ставио као примедбу Жељку Жугићу, алијас Которанину, стављам као примедбу и безименом „No name“ трансидентитетском уредништву фантомског и новотарског сајта „Борба за веру“. Наиме, ни они се, као ни Жељко Жугић, алијас Которанин, нису потрудили да нађу оригиналну јавну исповест хермафродитог М.Б из Подгорице након кога сам и о коме сам дао изјаву коју су касније преносили и други медији. Наравно, то им је било потребно као „пожељна конструкциона грешка“ како би на тај начин доказивали криво постављене тезе о „духовном застрањивању и залагању клирика за црквено венчање особа које мењају пол“, а у те и такве особе су, по својој мери, спаковали и оне које треба и оне које не треба. Да сам био у праву што безименом „No name“ трансидентитетском уредништву новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ нисам слао никакве изјаве потврђује и текст моје изјаве који су, чудна ли чуда, накнадно пронашли у подгоричким „Вијестима“ и објавили га у целости. Зашто такву ревност нису показали на почетку и зашто онда нису пренели све што је објављено у вези те теме? Да сам говорио о једном човеку, који нам се обратио потврђује не само тај текст него и живи сведок те приче мој подгорички сапарох - свештеник Предраг Шћепановић. Те чињенице, као што се види, ни по моралним, ни по Божијим, а ни по земаљским законима (пошто се крију регистрацијом у земљама НАТО-пакта) не обавезују безимено „No name“ трансидентитетско уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“.

[karadjordje]

Безимено „No name“ трансидентитетско уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ очевидно, ради остваривања пропагандних ефеката код неупућених читалаца, не жели да види важне ствари. Пре свега, апсолутно неупућено и без икаквог доказа негирају да је особа М.Б. из Подгорице о којој сам говорио била хермафродит. На неки свој, површни и пропагандистички начин, без иједног доказа су „утврдили“ да сам говорио о тзв. транссексуалцима, а не о биолошки хермарфодитим особама.

Из таквог става могу да закључим да се безимено „No name“ трансидентитетско уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ слаже са ставовима које сам поводом конкретног случаја М.Б. из Подгорице изнео у вези хермафродитих особа и њиховог статуса у Цркви Христовој. Ако се у томе слажемо онда ћемо лако доћи и до осталих истина.

Дакле, за безимено „No name“ трансидентитетско уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ од 16. септембра 2009. године (када су на свом заштићеном сајту, регистрованом у једној од земаља НАТО пакта, уместо псеудонимног Жељка Которанина, тј. Жугића, објавили свој подужи тзв. одговор мојој маленкости) проблем нису хермафродите особе него им проблем представљају, како их зову, „транссексуалци“. Веома је интересантно еволуирање и напредовање безименог „No name“ трансидентитетског уредништва фантомског сајта „Борба за веру“ за мање од месец дана од када је случај М.Б. из Подгорице доспео у јавност. Онда остаје да их питам: зашто су се огрешили па су у групацију изопаченика спаковали и те болесне људе?

Остаје, дакле, да уверим читалаштво (без намере да о томе уверавам безимено „No name“ трансидентитетско уредништво фантомског сајта „Борба за веру“ пошто су се показали као недобронамерни) да сам стварно говорио о хермафродиту те да нисам обмањивао јавност како је некуражно-безимено „No name“ трансидентитетско уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ покушало да ми подметне и на тај начин обмане своје читаоце. И то је један од доказа да овај по свему новотарски сајт не постоји ради читалаца него управо да одговори својој основној сврси и намењеној му улози у стварању подела и смућивању православног Србског народа Божијег.

По ко зна који, а за безимено „No name“ трансидентитетско уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ последњи пут понављам да се моје изјаве медијима нису односиле на тзв. транссексуалце, како заједно са псеудонимним Которанином злонамерно покушавају да подметну, него о конкретном случају хермафродитог М.Б. из Подгорице.

Констатујем да је био ред да псеудонимни Жељко Которанин објасни зашто је реаговао текстом „Пречасни Велибор и транссексуалци“. Накнадна нагађања и наклапања безименог „No name“ трансидентитетског уредништва фантомског сајта „Борба за веру“ о томе мени, а надам се и посетиоцима овог псеудоцрквеног новотарског сајта, нису потребна.

Отуда у лицемерству врхуни тврдња безименог „No name“ трансидентитетског уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ да је псеудонимни Жељко Которанин „помислио да отац Џомић, као правник Митрополије Црногорско-Приморске и правни саветник њеног првојерарха, изражава званичан став ове Епархије и њеног архијереја, који је, на жалост, од светоотачког ревнитеља Предања у последње време постао подржавалац несаборности и самовоље новотараца и учесник богослужбене реформе, хиперекумениста и, упркос прописима, вишегодишњи местобљуститељ патријарашког трона, с претензијама да га коначно заузме“.

Да безимено „No name“ трансидентитетско уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ није ништа друго објавило до напред цитирано довољно је да се закључи да је основни циљ њиховог деловања стварање смутње, а потом и дубљих подела у Србској Цркви. Познато ми је да нормални дијалози не подразумевају оваква подметања те се отуда не ствара ни простор за одговоре на такве констатације. Али, управо ради читалаца, како се не би створио погрешан утисак да на овакве „епохалне тврдње“ и „изувања пред јавношћу“ немамо шта да кажемо, дужан сам да и на то одговорим. При том, оваква методологија ми је веома позната пошто сам је већ много пута до сада уочио код следбеника анатемисаног распопа Мираша Дедеића (наравно, правим велику разлику између следбеника анатемисаног распопа и безименог „No name“ трансидентитетског уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“, али не могу да не констатујем и ову више него евидентну методолошку сличност).

Прво, нисам „правник Митрополије Црногорско-Приморске ни правни саветник њеног првојерарха“, како погрешно тврди безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“, него парохијски свештеник и члан Правног савета распете Митрополије Црногорско-Приморске. Но, то и није највећа грешка безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“. По природи своје свештеничке службе, а са пуном личном и свештеничком одговорношћу пред нормама канонског и црквеног права, одговорио сам на два питања новинара у вези црквеног статуса једне конкретне особе из Подгоричке парохије у којој служим. Није, дакле, реч о „званичном ставу Митрополије“ него о изјави коју сам дао као свештеник под својим именом и презименом. Уместо што безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ вршља и задовољава своја интересовања по белосветским мужеложничким сајтовима боље је било да су посетили званични сајт Митрополије Црногорско-Приморске преко кога би се на прави начин информисали да ли је реч о „званичном ставу Митрополије“. Подсетићу да се званични ставови институција, па и Митрополије, изражавају кроз саопштења за јавност. Моје изјаве о конкретном случају хермафродите особе М.Б. из Подгорице нису, чак, ни пренете на званичном сајту Митрополије као што нису ни бројне изјаве које сам до сада у истом својству под својим именом и презименом давао и дајем медијима на разне теме. Мени није пало на памет да закључим да су објављени ставови безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ ставови НАТО-пакта с обзиром да је тај новотарски сајт заштићено регистрован у једној од земаља НАТО-пакта, који нас је злочиначки бомбардовао!?! Ако бисмо се послужили „логиком“ Жељка Жугића, алијас Которанина, да сам говорећи као свештеник говорио у име Митрополије онда остаје да га запитам: у чије је име он говорио?

Иако нисам нити имам намеру да будем „правни саветник“ Митрополита Амфилохија, а, следствено, ни његов адвокат, ипак не могу, а да се не осврнем на удбашко-мондијалистичке квалификације које је безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ изрекло о мом надлежном епископу. Док, на пример, Жељко Жугић, алијас Которанин, а са њим и његови пропагатори, посебно замерају што став Епископа Рашко-Призренског, а данашњег Патријарха Србског г. Павла о црквеном статусу особа које, како је навео, мењају пол није усвојио Свети Архијерејски Сабор дотле безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ без одлуке Светог Архијерејског Сабора, а на начин који није достојан православних хришћана, безочно лепи етикете једном од архијереја СПЦ. Да би се за неког епископа или презвитера могло рећи да је „подржавалац несаборности и самовоље новотараца, учесник богослужбене реформе, хиперекумениста, незаконити местобљуститељ патријарашког трона, претендент за незаконито преузимање патријарашког трона итсл“, како за своју пропагандно-смућујућу функцију и намену етикитира безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“, нужно је да Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор неког епископа или презвитера означе као таквог. Али, с обзиром да таква одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода СПЦ не постоји, онда то безименом трансидентитетском „No name“ уредништву новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ није ни потребно. Ту су они, судећи по тон и начину њиховог израза, папски „непогрешиво“ и анонимно-трансидентитески изнад Сабора и васцеле Цркве!!! Оваква новотарија, оваква новачења и овакви новотарци нису забележени у две хиљаде година дугој историји Цркве Христове.

Подсетићу, само укратко, на случај Светог Владике Николаја и његов велики проблем, па што не рећи и разлаз, са Светим Архијерејским Сабором 1938. године не би ли се како отворио простор за истинско црквено расуђивање код чланова безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“. То посебно истичем с обзиром да се веома често позивају на Светог Владику Николаја.

Дакле, познато је да се Свети Владика Николај по питању става Светог Архијерејског Сабора СПЦ у вези скидања анатеме са Милана Стојадиновића и његових министара, посланика и сенатора 1938. године у потпуности разишао са Патријархом Гаврилом и Сабором СПЦ. Познато је и то да Свети Владика Николај пуне две године није прихватао да изврши одлуке Светог Архијерејског Сабора у својој Епархији нити је, пак, долазио на заседања Сабора иако је и на једно и на друго био обавезан на основу црквених прописа. Никада никоме није пало на памет да Светога Владику Николаја тада назове „подржаваоцем несаборности“, „самовољним епископом“ или неком квалификацијом сличној овим које из рукава просипа безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“. Зашто? Зато што су то били истински црквени, мудри, стрпљиви и разборити људи са својим именима и презименима, а не острашћени, безимени и скривени псеудо-зилоти и новотарци попут чланова безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“. Још мање је коме пало на памет да такве глупости и клевете објављује и народ плански смућује. Епископи, презвитери, монаси и истински црквени људи тога времена нису фотокопирали одлуке и позиве Светог Архијерејског Сабора упућене Епископу Жичком Николају и шегачили се са њима по црквама Жичке Епархије у којима је служио Свети Владика Николај као што су то недавно, на своју и свога народа срамоту, у Душковцима код Пожеге радили поједини злоупотребљени читаоци овог новотарског и фантомског сајта из једне од земаља НАТО-пакта! Ни Стојадиновићевим министрима, посланицима и партијским следбеницима није падало на памет да са собом по црквама носе одлуку Светог Архијерејског Сабора СПЦ којом им је дозвољено причешће и остали обреди као и другим члановима Цркве Христове.

Безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ се својски потрудило да анализира „стил пречасног Велибора“. Наравно, ни том планктонски површном анализом ни мало нисам задовољан. Од првог до последњег реда реаговања безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ уочавам да само виде проблем код другога чак и тамо где га нема, али га код себе никако не виде. Прво су ме назвали „учеником бившег Епископа Атанасија Јевтића“. И ту свесно, ради стравичне мржње према умировљеном Епископу Атанасију, крше Свете Каноне и црквена правила на која се стално позивају. Пре свега, поносим се што сам своје свештенослужење започео са благословом, молитвом и под омофором Епископа Атанасија. Од тог архијереја сам много научио и искрено жалим што члан или чланови безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ нису имали очи да виде и уши да чују.

Међутим, није тачно да је Епископ Атанасије „бивши епископ“. Бивши епископи су само рашчињени и у ред лаика враћени епископи, а познато је да Епископ Атанасије није ни рашчињен ни црквено кажњаван. У непрестаном позивању на саборност и одлуке Светог Архијерејског Сабора, безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ упорно прескаче истину да је Епископ Атанасије један од епископа Србске Цркве кога је Свети Архијерејски Сабор из здравствених разлога, а на његову молбу, разрешио дужности епархијског архијереја, а није га лишио архијерејског чина – што би новотарци из безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ и још по неки њихови сарадници изгледа жарко желели управо због тога што их је демаскирао и јавно изобличио пред читавом србском Црквеном Пуноћом. Име Епископа Атанасија, умировљеног Захумско-Херцеговачког се, заједно са именима свих епархијских и викарних архијереја СПЦ, налази на свим божићним и васкршњим посланицама од 1991. године до дана данашњега и налазиће се, ако Бог дâ, док га Господ буде држао на земљи. Да не говоримо да Епископ Атанасије учествује и на заседањима Светог Архијерејског Сабора СПЦ, а да је којим случајем „бивши епископ“, како лажно тврди безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ са својим сарадницима, онда му тамо не би било места.

Пошто безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ воли примере и непрестано објављују примере који им, с брда с дола, одговарају навешћу пример дивног и скромног Епископа Тимочког Мелентија (Вујића), иначе аутора дивне и поучне књижице „Духовно благо којим се небо копује“ која је до сада доживела више издања. Епископ Мелентије је 1913. године по својој молби разрешен дужности епархијског архијереја и повукао се у Манастир Хиландар на Светој Гори, где се упокојио 1921. године. Гроб му се налази тачно иза олтара гробљанске цркве Манастира Хиландара. Никад и никоме, од тада па до данас, није пало на памет да Епископа Мелентија назове „бившим епископом“ као што, на своју срамоту, новотарци из безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ називају Епископа Атанасија. Наравно, примери Епископа Мелентија и Епископа Атанасија нису једини у историји Цркве Христове од Истока, али шта то вреди писати безименом трансидентитетском „No name“ уредништву новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ за које се и на овом примеру види колико не поштује и клеветајући епископе и презвитере свесно гази одлуке Светог Архијерејског Сабора СПЦ.

Колико јадно и тужно звуче на гебелсовски начин безброј пута поновљене тврдње безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ о „владикама-новотарцима“ и „епископима намерно непослушним Сабору“. А то још долази након једине тачне тврдње безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ да „слава Богу, наш Свети Архијерејски Сабор СПЦ није јеретички“. Ваљда би о „новотарским и непослушним епископима“ најпре Сабор требало да донесе одлуку и обзнани је Србском народу, а не да то неовлашћено чини безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“. Или је безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ себе већ видело у улози Светог Максима Исповедника? Ако је то стварно тако онда би био ред да то објаве народу и да покрену иницијативу да се укине Свети Архијерејски Сабор СПЦ!?! Ко зна, можда би им и НАТО-пакт у томе припомогао!

Безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ погрешно тврди да сам „ироничан“ у одговору Жељку Жугићу, алијас Которанину. Није ми пало на памет да Жељка Жугића као личност која је, као и сви ми, створена по лику и подобију Божијем сврставам „у свет флоре“, како ми безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ намерно импутира. Цитирао сам, и то веома коректно, г. Миодрага Петровића и то баш из текста који је, да подсетим, објавило безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“. Жељка Жугића, алијас Которанина, нисам изложио никаквој порузи нити ми је то био циљ с обзиром да ми је познато да нико не може човека да понизи и наружи колико он сам себе. А што ни псеудонимни Которанин ни безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и  фантомског сајта „Борба за веру“ нису навикли да им стигне „отпоздрав на писмо“ ни у ком случају не представља мој проблем.

Примећујем и то да је безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ најављени и на њиховом сајту представљени и промовисани „Црквено-народни сабор 2. и 3. маја 2009. године у Манастиру Војловици“ намах прекрстило у „богомољачки сабор“. Онда је био ред да безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ јавно призна да је од тада па све до сада обмањивало читаоце и јавност најављујући, рекламирајући и наводећи некакав „црквено-народни“, а не „богомољачки сабор“, који је, зашто не рећи истину, одржан под шатром или, да будем најпрецизнији, под „шатором из војног гарнизона у Панчеву, а у порти Манастира Војловице“. Уз дужно поштовање Епископа Никанора и братије Манастира Војловице, ипак морам да кажем да се су особе попут псеудонимног Которанина и ових из безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ својски потрудиле да тај скуп под шатром и његова медијска промоција више личе на вашарско-циркуску манифестацију него на истински богомољачки сабор из времена Светога Владике Николаја. Али, то није био велики предмет мога интересовања осим у делу наступа Жељка Жугића, алијас Которанина, у коме је погрешно тумачио Свете Каноне. Намера ми је била да укажем да псеудонимном Которанину у реаговању на моје изјаве није први пут да, по мом мишљењу, погрешно, циљано и тендециозно тумачи Свете Каноне и Устав СПЦ и то, да поново будем прецизан, „од Чачка до шатре у Војловици“.

[karadjordje]

За безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ очито не представља ни проблем, ни бригу, а ни тему за размишљање то што сам чињенично оповргао погрешне и тенденциозне тврдње Жељка Жугића, алијас Которанина, као њиховог, како кажу, „угледног сарадника“. Велики им је проблем то што сам читаоцима и јавности указао на прави идентитет особе која се, из неких својих разлога, не потписује својим именом и презименом него псеудонимом. Није мој проблем ни то што безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ у тој псеудонимији не види ништа проблематично. Јасно је да им је псеудонимија Жељка Жугића потребна да би била оправдана и њихова анонимија и трансидентитетство.

Није тачна констатација безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ да „пречасни Џомић непрестано тврди како се ни хермафродити, ни транссексуалци не крштавају поново“. То нису моје речи него цитат из одговора Патријарха Павла, који је објављен у „Гласнику“ као једином службеном гласилу Србске Патријаршије. С обзиром да нису имали шта друго да пронађу као спорно онда су нашли нешто, а нису добро прочитали да је то написао Патријарх Павле, а ја само цитирао. Судећи по томе испада да су ови новотарци почели и Патријарха Павла да уче теологији што, такође, представља једну у читавом низу њихових новотарија и новачења!!!

Немам ништа против да безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ поименице цитира Ирину Силујанову и њена истраживања. За мене и остале свештенослужитеље Србске Цркве је о том питању обавезнији  изречени, објављени и до сада од црквених тела неоспорени став Патријарха Павла из јединих службених новина Србске Патријаршије.

Не само да није на одмет него је корисно да се прочитају истраживања ове умне Рускиње из књиге „Православље и савремена медицина“, коју је са благословом Митрополита Амфилохија у два издања (2001. и 2007.г.) објавила „Светигора“, Издавачка установа Митрополије Црногорско-Приморске којој некоректно покушавају да подметну „новотарије из области биоетике“. Површно безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ ипак није добро видело да се Силујанова тим проблемом није бавила на подручју Србије, Црне Горе и Републике Србске (где је потпуно другачији правни режим у тим ситуацијама) него у Русији и на Западу. То се види и из њене тврдње „да је у данашње време на Западу и у Русији извођење операција промене пола попримило рутински карактер“ (И. Силујанова, нав. дело, стр. 149). Управо то и потврђује наводе које сам изнео да је у Русији, као и у Европи (вероватно Силујанова мисли на Западну Европу), на жалост, веома либералан правни режим за промену пола. Отуда је и веома строжије формулисан став Архијерејског Сабора Московске Патријаршије у „Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве“. Код нас, хвала Богу, правни режим није такав и у том правцу сам цитирао академика Саву Перовића, свештеничког сина и водећег светског уролога, који тврди да је реч о болести и говори о сложеној законској и медицинској регулативи у овој области која спречава да се особе код којих није у питању болест подвргавају таквим операцијама.

Безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ није приметило читав низ важних ствари у овој проблематици, а различита терминолошка одређења су од примарне важности приликом разматрања ових питања. Анонимни псеудозилоти по свом обичају све трпају у један кош баш као што то чине и мондијалисти. За њих су исто и педери, и лезбејке, и бисексуалци, и хермафродити, и транссексуалци. Побројане категорије за псеудозилоте и за мондијалисте представљају, како кажу, ЛГБТ популацију. Ни код Силујанове терминолошка одређења нису ни јасна ни прецизна. И мондијалисти и псеудозилоти на челу са безименим трансидентитетским „No name“ уредништвом новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ под бисексуалцима, на пример, подразумевају особе које имају полне склоности истовремено ка мушком и женском полу. Али, код Вујаклије се под бисексуалцима, на пример, третирају двополне, тј. хермафродите особе. Затим, и мондијалисти и псеудозилоти на челу са безименим трансидентитетским „No name“ уредништвом новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ под транссексуалцима подразумевају и хермафродите, тј. двополно рођене особе. А да неразумевање буде још веће доприноси и правна регулатива. За друштво, јавност, околину, као и за правни систем државе, на жалост, нема правне разлике код операције хермафродита у Србији са строжијом регулативом и изопаченика на Тајланду или Русији са екстремно либералном правном регулативом. Као „промена пола“ се третира и региструје и операција хермафродита, и операција медицински доказано болесне особе са закржљалим и нефункционалним полним органима, и особе које, на пример, из Србије оду на Тајланд и из својих разлога за велике своте новца, па чак и из мржње према Богу као Творцу, изврше промену пола. Отуда и будући званични саборски ставови Помесних Православних Цркава морају да буду утемељени како на општим чињеницама из ове медицинске области, али и на јасним терминолошким одређењима и конкретним приликама и стању легислативе у државама као правно-политичким оквирима у којима врше своју јеванђелску мисију спасења. Из тога се јасно извлачи закључак да у овом, као и у још по неким случајевима не може бити генерализација.

У оваквим случајевима, дакле, постоје значајне разлике које свештеници као будни пастири морају од случаја до случаја да уочавају, а не да их површно генерализују као што новотарци из безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ желе да, мимо епископа и свештеника, одређују ко се, како и када причешћује.

Нисам се, као што је познато, бавио „ликом и делом“ академика Саве Перовића, иначе свештеничког сина (што сам само узгред поменуо, а што је јавности углавном непознато), него сам, такође поводом конкретне особе и категорије људи, цитирао овог светски признатог стручњака из области урологије у вези једне групације људи чијим се лечењем он већ дуго година успешно бави. Остале активности овог лекара ме не интересују. Можда је безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ на неком педерском сајту могло да нађе и вест да академик Сава Перовић не пости сваки пост и не иде сваке недеље и празника на литургију па да и мени то припишу?

И Жељко Жугић, алијас Которанин, и безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ нас „духовно подучавају“ да је „спорно претерано поверење у медицину“ и „да медицина, поготову данас, није и не може бити најпоузданији ослонац кад су у питању пастирске одлуке о питањима сексуалности“. Примили смо њихов савет иако нису ни пастири ни лекари, али питамо: кога ћемо да шаљемо да проверава дијагнозе лекара? Которанина, чланове безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ када се представе јавности са својим именима и презименима или неког трећег? Ако случајно крену они онда би било добро да понесу по једну лопату или добро насађен ашов да преко стола и то под иконом, а по рецепту из Духовно-рехабилитационог центра „Црна Река“, добро испраше лекаре и остале медицинске раднике уколико посумњају ма и у најмању ситницу дијагноза и остале медицинске документације. И да све то сниме и емитују преко свог сајта као наравоученије осталим лекарима!

Безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ јефтино пропагандистички тврди да „нисам одговорио на многа питања“ констатујући да ми је „теологија полности површна“. Ја се нисам бавио никаквом „теологијом полности“ него сам цитирао свога Патријарха Павла и његов став из службених црквених новина. Просто не могу да се начудим како, када сам се као парох срео са проблемом хермафродите особе, нисам одмах дотрчао до компјутера и послао мејл са молбом да ми безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског  и фантомског сајта „Борба за веру“ пружи савет како да поступим и шта да одговорим новинарима? По њиховим новотаријама, испада да је данас блаженије слушати безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ него Патријарха Србског г. Павла кога они, како кажу, „воле и поштују“, али га у једном делу и оспоравају!

Напред сам навео да безимено новотарско-трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског сајта „Борба за веру“ тврди да нисам одговорио на многа питања Жељка Жугића, алијас Которанина, а при томе наводе само једно питање постављено на три начина, тј. о свештеницима који наводно мењају пол (а такав случај никада није забележен) и о, буди Бог с нама, рукополагању жена које, како површно пишу, мењају пол (ни такав случај у Православној Цркви никада није забележен)? И на то сам, иако није била тема, одговорио Жељку Жугићу, алијас Которанину, на следећи начин: „уместо да сагледа статус обезуђеника у Цркви, Жељко Жугић, алијас Которанин, испитује да ли таква лица могу остати или постати свештеници или епископи иако то уопште није тема нити је било ко поменуо као могућност“. Безимено новотарско-трансидентитетско „No name“ уредништво фантомског сајта „Борба за веру“ уопште није схватило да нисмо расправљали о канонским сметњама за рукоположење иако је и то веома интересантна тема. То би исто било као да су ме, у жељи да јефтино поентирају пред читалачком публиком, питали да ли јеромонаси могу да се жене и да тако ожењени остану јеромонаси.

Приметио сам да је новотарцима из трансидентитетског „No name“ уредништва фантомског сајта „Борба за веру“ посебно запала за око и моја вишегодишња полемика са љотићевцима око њихове нечасне улоге и нехришћанског односа према Србској Цркви за време Другог светског рата и након његовог завршетка. Наравно, имали су прилике, нико им није сметао, а и сада им није касно да се укључе у ту полемику. Још боље ће то моћи када се ускоро буде појавила моја књига под насловом „Србска Црква, Љотић и љотићевци“ која је настала на основу грађе из архиве Светог Архијерејског Синода. То што су се на фантомском сајту, додуше под својим именом и презименом, расписали поједини љотићевски свештеници из емиграције (попут Протојереја-ставрофора Матеје Матејића) само потврђује ставове које сам напред изрекао о намени овог сајта у погледу стварања смутње и дубљих подела у Цркви. Историја трагичног црквеног раскола у Америци, Аустралији и Европи је показала да се раскол увећавао, а братска мржња ширила као епидемија где год су се љотићевци појавили. Но, хвала Богу, и та прича се по биолошким законима ближи крају, а истином се спира брука коју су љотићевци нанели образу Србског народа, који их никада није прихватио.

Констатујем и то да безимено трансидентитетско „No name“ уредништво новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ без одлуке Светог Архијерејског Сабора СПЦ тврди да „за истину више нема места на званичним сајтовима СПЦ“. Из тога се закључује да на сајтовима СПЦ постоје само лажи. Што се тиче објављивања одговора безименог трансидентитетског „No name“ уредништва новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ на званичном сајту Митрополије морам да наведем да се анонимна писма и писанија не објављују на црквеним сајтовима. Узгред, наглашавам да полемику коју водим са Жељком Жугићем, алијас Которанином, и безименим новотарско-трансидентитетским „No name“ уредништвом фантомског сајта „Борба за веру“ водим у своје име, са својим именом и презименом и у достојанству свештеника Србске Православне Цркве, који има своју одговорност пред Богом, Црквом и народом.

Чуди ме да новотарци из безименог трансидентитетско-новотарског „No name“ уредништва фантомског сајта „Борба за веру“ нису приметили да нико од епископа, свештеника и монаха из Цркве до сада није реаговао на ставове које сам изнео. Тај податак не значи да сам у праву, али паметном би и то било довољно.

Људски је и хришћански било да су нам се „No name“ уредништво или уредник новотарског и фантомског сајта „Борба за веру“ најпре представили као људи и Срби, а не као да се крију као следбеници тзв. Великог брата. Затим, да су се људски и хришшћански извинили што су селективно преносили моје изјаве у чему су, на жалост, гори од уредника неких сајтова изопаченика које, како видимо, ревносно посећују.

На крају, морам да их као безимено трансидентитетско-новотарско „No name“ уредништво фантомског сајта „Борба за веру“ подсетим на јеванђелске речи да нема и не може бити ничега тајног што неће бити јавно!

[Justin Waters]

Више је него жалосно што се безимено „No name“ уредништво овог псевдо-црквеног интернет сајта одлучило да, захваљујући анонимној регистрацији у једној од земаља НАТО пакта и Новог светског поретка, полемише са људима – Србима - без доказа о њиховом идентитету

Како је неумесна опаска оца Велибора на то како се сајт хостује у једној "земљи нато пакта и новог светског поретка", као да је то лоше што се сајт хостује у САД. Па не хостује нико сајтове у САД због тога јер је заљубљеник у нови светски поредак, него је то чист посао, платиш и добијеш хостинг простор, а хостује се јер су ипак амерички сервери најбољи што се тиче техничких услуга. У свему овоме изгледа да отац Велибор заборавља да је и он овај одговор писао на машини која је производ земље која је у "НАТО-у и која је креатор новог светског поретка.". Чуди ме да отац Велибор има сад нешто против хостовања на америчким сајтовима, када је његов надлежни архијереј +Амфилохије изјавио како је приступање Европској унији, (читај приступање новом светском поретку), "чин сведочења Јеванђеља да сви буду једно", што наравно нема никакве везе. Но сад кад се треба изружити противник, другачија је прича.

Иначе само у тексту је преко 70-пута поменуто "трансидентитет". И да некоме нешто хоћеш да објасниш како је погрешан, када се овако пише досадним понављањем једне те исте фразе сваких неколико реченица, онда онај који критикује не критикује јер му је стало да другога научи нечему, него му чисто одговара због повређеног поноса. Тако да овај текст у принципу не представља никакв квалитетан одговор и анализу него само набацивање фраза. Нисам љубитељ борбе за веру и јако ретко га читам, али ово што је отац Велибор написао није никакв текст вредан озбиљне анализе.

[karadjordje]

Није проблем што хостују из САД-а него што им се не зна идентитет,а то да хостују из земље НАТО пакта је алузија да нам углавном долази зло са те стране свијета.

Дакле,није проблем хостовање као хостовање него се ради о алузији горенаведеног.

Нема он шта њима да објашњава.Ти људи са сајта борба за веру и не знају шта се у ствари десило а дигли су фрку беспотребно и треба имати на уму да преписка траје одавно.

[shalom777]

Слажем се са братом Ј. да је опаска о. Велибора о НАТО-у и САД, неумјесна и непотребна. Зла има свуда, и код нас,итекако...

Иначе, у осталом се слажем са о. Велибором.

[karadjordje]

Људи,није проблем хостовање као хостовање него алузија на НАТО.

[shalom777]

Па шта је хтио да постигне са том алузијом? НАТО је војно-политички савез, САД је једна од чланица истог...Не могу да докучим фору?

[karadjordje]

?? ??? ?? ???? ?? ???????? ?? ??? ????????? ???? ?? ?????-????????? ?????, ??? ?? ????? ?? ??????? ?????...?? ???? ?? ??????? ?????

???? ??? ?? ???????????,???? ??? ??????,???? ??? ?????????....???????? ?? ?? ?? ?? ??? ?? ?????? ???????? ????? ??? ? ???? ?? ?? ?????? ? ????? ?? ???? ????? ?? ???? ??????????? ???? ???? ??????? ?? ?????? ???? ?? ???????? ??????? ?? ?????.

[shalom777]

Зло не долази само са Запада,већ и са истока,а има га,Бога ми, и код нас, на претек. Иако лично немам симпатије према НАТО-у, о.Велибор сигурно зна да је и једна православна Грчка чланица тог Савеза. А у вези Космета- знамо и ти и ја, ко је највише крив што је Космет отет.

Мисим, текст му је добар,хвала му што га је написао, али остајем при томе да му је алузија непотребна,могао је прискочити.Само моје скромно мишљење.  Иначе, могао је слободно онда да помене ЕУ(да је ријеч неким случајем о некој ЕУ земљи), јер,ето, огроман број држава чланица ЕУ је признала Косово... Значи,то би ти била права аналогија са овим око НАТО-а.  А Митрополит вели: ''ЕУ, ширење Јеванђеља у пракси.'' 0104_cheesy (Ирелевантан је мој став, којег знаш,  у вези ЕУ- т.ј. да сам прилично скептичан према том систему) Није све црно-бијело...

:smiley:

[Justin Waters]

Није уопште требао да се тако изражава, зато ни мени није јасно шта је хтео постићи. То је као када би ја некоме упутио опаску: "Више је него жалосно што имате телефон (рецимо моторола) једне компаније из државе која је признала Косово, бомбардовала нас и итд..". Шта би ја са овим постигао осим да би избор онога кога критикује прогласио лошим, јер ето има такав телефон кога је произвела компанија која је из државе која нам је тако зла нанела. Критика запада онда у контексту реченице у коме је поменут НАТО и нови светски поредак једноставно не стоји. Но добро, не врти се у тексту оца Велибора само у вези тога, а мени је ово упало у очи као и 70-пута поновљена реч трансидентитетски, као и новотарски и безимени, и зато сам коментарисао.

[shalom777]

Мени је интересантно и то  што користи придјев ''србски'', а не онако, како је дефинисао правописом: српски,српска... Али ето,ваљда има неке разлоге. Текст је значајан, говори о значајној теми,  ипак нема потребе да га  сецирамо  к'о Јеховини свједоци Свето Писмо. 0104_cheesy 0104_cheesy

[w.a.mozart]

0202_238 0110_hahaha

на крају је само заборавио да напише .... SIC !

ja taj sajt zovem -čorba za peru...

[w.a.mozart]