Зашто звона звоне ?

[дибидусрус]

Целе Светле седмице сви који желе могу да звоне у Москви. Јавиш се у храму па те пусте , па звони.Колико сам пута ја звонио усред Москве sokiran

[Guest Оливера]

Писала сам о томе...има и снимака...како су људи тада радосни.

Жао ми је што код нас нема ничег сличног.

Ето једног дивног примера, дивне идеје.

Мислим да од мене нико не би дошао на ред, а уписала бих школу сигурно, видим да примају све.

[Guest Оливера]

Јединствена звона из Тутаева

Звоно од хиљаду пудова поводом хиљадугодишњице града Јарославља направиће локални мајстори ливци. Ливење гиганта тешког 16 тона већ је започело у фабрици браће Шувалов у старом градићу на Волги Тутаеву, недалеко од Јарославља.

Тутаевска звона невероватно чисто звоне, такав звук не може да постигне ни једна фабрика у свету. Стручњаци говоре да њих, као ни виолину Страдиварија, не можеш да помешаш са инструментима других мајстора.

За 20 година процес ливења звона у фабрици браће Шувалов увежбан је до ситница, а два једнака по звуку никада се не добијају. Зашто се тако дешава, директор фабрике Николај Шувалов ни сам до краја не схвата:

Приликом прорачунавања профила звона постоји математичка формула која садржи непознату константу. Вероватно од тога зависи. Константа је вероватно одатле, одозго. Чини се да сви тако раде. Спољни изглед је добар, а звук није. Зашто? Не зна се…

Дијагнозу звонима поставља музички конзилијум, који их слуша. Стручњаци оцењују звук од првог ударца и ако чују дисхрамоничан звук, обично кажу „шерпа“. Али звона у Тутаеву су слали да се претопе када је посао тек започињао. С годинама је дошло искуство: направили су их преко 700.

Добрим се звоно сматра ако после ударца наставља да звучи још најмање 20 секунди, а шуваловска звона се чују бар још минут и по. Такав резултат мајстори су добили препородивши начин ливења из 17. века. Једини савремени технички уређај у фабрици је дизалица. Глинени калупи за једнократну употребу који се затим разбијају да би се извадило звоно овде се праве по рецепту који је Николај Шувалов нашао у старој књизи. Испоставило се, у калуп треба додати на први поглед саствим необичне састојке:

И кравља длака, и коњска балега, и квасна шира, и глину посебну узимамо. Глину смо тражили врло дуго. Покушавали смо да искористимо и гжељску, и јерменску. А затим смо нашли код нас, у Јарославској области добру глину, говори Николај Шувалов.

При чему, како је више пута било доказано, сваки састојак у старом рецепту је незамењив. Када, на пример, уместо коњске балеге мајстор покушао да дода крављу, звона нису успела. Непрекидан рад на сваком звону, његовом будућем калупу и гласу траје три месеца.

51-годишњи Николај Шувалов сећа се како је постао мајстор звона:

Рођен сам далеко одавде, на Уралу. Завршио сам Ижевски механички институт, радио у пољопривреди. А 1990. године прешао сам овамо, у Тутаев, и отац Николај, настојник Воскресенског сабора, и ја смо се спријатељили. Он ми је наручио ново звоно за нашу цркву.

У то време, када се велика породица Шувалова, жена, петоро деце, два брата и родитељи, преселила у кућу на обалу Волге, нико се није латио прављења звона. А пошто је Воскресенски сабор остао без свог гласа: на великом звонику није остало ни једног звона, отац Николај је благословио браћу Шувалове за ливење. Тако су они први одгонетнули тајне кампанологије – науке о звонима.

Шест година браћа Шувалов препорађала су старински начин ливења звона. Главни уџбеник су била стара звона очувана у неким јарославским црквама са предивним звуком, складним пропорцијама, строгим декором.

Сваки мајстор ливац звона сања да направи своје Цар-звоно, које ће кроз векове пронети име свог творца. Николај Шувалов је сигуран да га његово главно звоно тек чека.

08.02.2010

[Милан Меденица :)]

  ?????????? рече:

???? ?????? ??????? ??? ???? ???? ???? ?? ????? ? ??????. ????? ?? ? ????? ?? ?? ????? , ?? ?????.?????? ??? ???? ?? ?????? ????? ??????

??? ??? ?? ?? ????? ???? 

[Guest Оливера]

Магија и реалност звона и звончића

Photo: RIA Novosti

Права као чаше, округла као лопте, троугласта, пљосната звона, и, наравно класична, која се шире према дну... Преко хиљаду звона и звончића са четири континента представљено је у Москви на међународној изложби. Време за њено одржавање није изабрано случајно - у руској престоници траје Ускршњи фестивал, чији сваки дан је обележен празничном звоњавом.

Први пут у Москви представљена је јединствена експозиција, која говори о звонцу као самониклој културној и историјској појави. Одредити ко је, где и када напарвио прво звонце, немогуће је. Она су се појавила врло давно и уврежила су се практично у свим земљама. Звончиће су причвршћивали на чамце и бродове, да се не сударе у магли. Звончићима су давали сигнале и „звонили" на врата. Посебна ствар су звончићи за путовање. На изложби се могу видети индијски звончићи из 19. века, који су се вешали на слонове, „гирланда" за камиле из Арапских Емирата, која се састоји од 21 звона, бугарски, грчки, шведски прапорци. Сви ти звончићи су декорисани у складу са својом земљом и временом. Овде су и чувени валдајски звончићи, који су се појавили 70-их година 18. века. Њихов звук прати јурњаву руске тројке, која је, као и сами звончићи, један од симбола Русије. Натписи на звонима говоре о мајсторима који су их изливали, месту и времену израде, о трговцима, који су продавали ову робу. Људи су увек веровали у магичну снагу звона, које штити од злин чини, тврди историчар Надежда Јаковљева.

У свим културама, у сва времена, од дивљих племена до савремених цивилизованих људи, сматра се да је звоно глас божанства и знак заштите, знак хармоничног света. У будузму постоје посебна звона за храмове, она се чују и унутар, и ван храма. У католицизму свештених за време богослужења сам звони у мало олтарно звонце. А шта да се каже о звоњави црквених звона! Осим тога, у православљу на одећи свештеника причвршћена су звонца дугмад: када они ходају за време службе, она звоне.

Посебан одељак говори о култним звончићима, између осталог о скитским, угро-финским из 5-3. века пре наше ере, кинеским, вијентамским. По речима Надежде Јаковљеве, о појави првих хришћанских звона говори италијанско предање из 4. века.

Једном је Свети Павлиниј Нољски, пробудивши се у трави, чуо неки зачуђујући звук. То су анђели њихали пољско цвеће - звончиће, и чудесно певали. Он је по угледу на те цветове направиол бронзана звона, обесио на кров цркве и од тада су на звоницима почели да причвршћују звона.

И у Русији исто. По речима московског звонара Константина Мишуровског, високи звоници цркава омогућавају да се створи талас летеће звоњаве.

Тема узлета својствена за архитектуру цркава и звоника. Између осталог, за звоњаву као такву, пошто звук звона који почиње у одређеном тренутку постепено гасне, и ми никада не можемо да кажемо када престајемо да га чујемо. Зато интеракција звона једних са другима даје непоновљив акустички ефекат, сматра Константин Мишуровски.

И у то можете да се уверите 9. маја, када ће сва звона Москве бити уједињена у Велики Ускршњи звон.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Јосиф II]

Јес'да није звоно - клепало је, али је једнако моћно:

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=VxzTkBIyJBg&feature=player_embedded

Техно.  bliss jeeee

[Guest]

bliss jeeee

[Guest Оливера]

facenew22222222

[Guest]

КУРСЕВИ ЗВОЊЕЊА ЗА ЗАТВОРЕНИКЕ

Објављено од стране Светигора на 22. септембар 2011.

НОВОСИБИРСК, 22. септембра – Први часови курса за звонаре, који су организовали заједно Школа звонара и Одсјек за служење међу затвореницима Новосибирске епархије, одржани су у Поправном дому са посебним третманом број 13.

Ту су довезли звоник са седам звона, која су специјално изливена у фабрици Вера, саопштава портал Образовање и православље.

Обука је почела молебаном који је служио руководилац Одјела за служење међу затвореницима, игуман Владимир Соколов. Послије бесједе сви су се скупили поред звоника намјештеног поред зида цркве. Затвореницима су показали канонску звоњаву разних традиција, послије чега су сви који су хтјели приступили изучавању основа. Послушник храма је добио методичку литературу, снимке звука звона, компилацију часописа Сибирски звоник, материјал за предавање, звонарски статут…Курс ће трајати три мјесеца и завршиће се завршним испитом.

16. септембра слични курсеви су организовани у поправној колонији број 18 и та колонија је била прва гдје су звона трајно инсталирана на зиду храма.

Ускоро ће се звонарски курсеви отворити и у Новосибирској васпитној колонији. Циљ тих курсева је да затвореници дубље схвате богослужења, да се пробуди интерес за изучавање руске културе, да се мотивишу за одлазак у цркву они робијаши који нијесу црквени.■