Свештеник навијач

[Срђан Шијакињић]

@,

 

Хм, о чему ја видим да се ради... Не бих рекао да је хулиганска култура полигон за регрутацију криминалаца, мада има и тога. Али не бих рекао да је та култура најбитнији узрок повећаног криминалитета код младих који припадају тој култури, али може бити један од узрока, просто јер су неки људи који су спремни на насиље спремнији и за криминал од неких који нису насилни. Иако јесте дакле један од узрока, мислим да број младих криминалаца би био исти и да нема феномена навијања/ хулиганства јер криминалци који су на трибини, не користе само трибину за своје послове, већ им то пре дође као две паралелене активности, дакле они су и на улици и на стадиону, и ко од клинаца који су склони томе жели да крене тим путем, иста је шанса да се на улици повеже са криминалом, ако не и пре, у односу на стадион.

 

Битно је раздвојити навијаче од хулигана, а и унутар ове поделе хулигане/ ултрасе од криминалаца. Навијачи су они који прате свој клуб и навијају, али за разлику од хулигана не учествују ван утакмица у заказаним тучама, "походима" на ривалске крајеве у смислу писања графита, "обарања" туђих и осталим насилним акцијама. Криминалци су они који се баве криминалом, просто. Не изгледа ми вероватно да је неко постао криминалац само јер је био део хулиганског света, јер колико год он био насилан и неразумљив за људе ван њега, он у својој суштини ипак није криминалан. Ко је криминалац и истовремено ултрас, вероватно би био криминалац и да је било шта друго, по занимању, или хобију (бајкер, репер, панкер...).

 

Хул/ ултрас култура, у свом чистијем облику (каквог смо имали и можда данас имамо још на Острву) је, иако насилна и на први поглед опасна, у стварни много безазленија од криминала и неких других друштвених појава. Прави хулигани никад неће нападати не-хулигане (општа појава у Енглеској, да обични навијачи у дресовима мирно пролазе док се хулиганске фирме млате), неће ићи на то да убију/ теже повреде противника (број убијених у тучама је екстремно низак - мислим од 50 до 100 за 40 и више година редовног насиља; кључни услов да феномен опстане је баш то - искаљивање фрустрација/ бављење адреналинских хобијем уз јако мали ризик да се настрада), неће користити ножеве и пиштоље итд. Дакле, у изворном и чистом облику, сем самог (не-фаталног додуше) насиља (које је мени лично у свакој мери одвратно и неприхватљиво; уосталом, и песницом можеш убити човека а и никад нисам имао жељу неког да млатнем песницом), које је пристуно у многим другим супкултурама (бајкерска, скинхед...), хулиганство је мало друштвено опасно, и не говори ништа обавезно негативно о клинцима који се неко времем одрастања траже у томе. 

 

Е сад, нажалост, хулиганства у овом чистом облику код нас (а и у свету) скоро да нема. Нема кодекса (сем на речима), нема обзира, нема ничег сем гледања на навијања као на средство да се иживљава и доминира. Тако је хулиганство од једне само некултурне, сирове и ограничено опасне приче (ипак мање опасе него криминалитет) потпало под утицај општег распада сваке нормалности код нас, постало искварено и зло, повезано са криминалом, и допринело томе да се на њега гледа тако како се гледа... Као и скинхеди рецимо, покрет који је био изразито анти-класни, псотао је временом препознатљив по расизму, који није био нигде ни на компасу у првобитној идеји. Наравно, није ни кад нас све црно, има људи који капирају праву причу (да се послужим овом паролом забрањених, нерадо наравно ), али и много и превише, младих и усијаних глава, који не знају ни где бију, и који су пре продукт једног општег бесмисла и културе насиља и општег неваспитања, него хулиганске културе, која им је само погодан начин да изразе своје промашене личности... Опростите на дужини, занео сам се.

[Млађони]

Razdvajam ja sve to, ali i dalje mislim da je Huliganska kultura plodno tle za radjanje kriminalaca i da treba da postoji neka kontra na stadionu u vidu svestenika koji bi skrenuo huligane da ne odu mnogo dalje od huliganizma.

 

Jer je cinjenica - to se desava. Sudbina nije upisana i treba se boriti protiv kriminala na svakom koraku. Jedan od frontova je svakako tribina. 

[Срђан Шијакињић]

Razdvajam ja sve to, ali i dalje mislim da je Huliganska kultura plodno tle za radjanje kriminalaca i da treba da postoji neka kontra na stadionu u vidu svestenika koji bi skrenuo huligane da ne odu mnogo dalje od huliganizma.

 

Jer je cinjenica - to se desava. Sudbina nije upisana i treba se boriti protiv kriminala na svakom koraku. Jedan od frontova je svakako tribina. 

 

Не бих уопште хтео да ово оспоравам, само треба да нагласиш ако већ не мислиш то (а капирам да не мислиш) да сама та култура није неки узрок криминала, већ је једно од места на коме клинци имају прилику да уђу у те воде. У крајњој линији свако место на коме се редовно окупља омладина може да буде такво. А узроци су многобројни и сложени... 

[Аурор]

У крајњој линији свако место на коме се редовно окупља омладина може да буде такво. А узроци су многобројни и сложени...

 

 

Relativizacija, jer "tribine" vode gangsteri i kriminalci koji su bliski sa krugovima DB.

[МилошБГ]

Pricas o kad su cvetale tivke? Pa one prve ilustruju kako takav "mangupski" zivot caskom stvori kriminalca.

Da si iskren sam bi priznao da si u takvim situacijama vidjao likove koji su preko takvih situacija postali kriminalci.

 

Ti nastavi da relativizujes, stvarno nemam potrebu da diskutujem sa nekim ko ne razume sta zelim da kazem, jer sam se smorio objasnjavajuci. 

 

Ovaj film je radjen po istinitoj prici i lepo ilustruje kako se od tih tuca izrodi jedan kriminalac i kriminalna grupa  http://www.imdb.com/title/tt0901507/

Sto se desava i u Srbiji.

A ja cu opet da ti ponovim. Nisu svi navijaci takvi. Ajd da kazemo da 40 % ispoljava neki veci huliganizam, od tih 40 % .. 20 % ce da zavrsi tak osto ce da oformi kriminalnu grupu sa ortacima sa stadiona ili ce preko stadioan da se pridruzi nekoj vec oformljenoj kriminalnoj grupi.

 

Ako to nisi sposoban da shvatis i prihvatis - ne znam sta da ti kazem. 

 

 

Fora je u tome sto ti mislis da sam ja tamo neki naivni decaci, koji nikad nije isao na utakmicu koji ne zna i ne druzi se sa navijachima. E moj ti.... meni su neki od najblziih drugara vatreni navijaci. 

 

Pricam o fer tucama koje su uvek bile prisutne i koje nisu nesto sto se vezuje za kriminal. Ako bi se bavio relativizacijom kao ti sto radis,onda bih na konto toga sto je Hitler pio koka kolu,rekao da svi koji piju koka kolu su potencijalni monstrumi.

 

Moras da shvatis da na tribini nema regrutovanja kriminalaca niti pravljenja kriminalca od navijaca. Onaj ko je sklon kriminalu i koji je kriminalac to ce postati ma gde god bio. Na tribini imas kriminalaca ali to su pojedini slucajevi koji ne sacinjavaju grupu,niti se na konto njih moze pricati o regrutovanju kriminalaca i kriminalnim grupama.

 

Opet ja pricam iz prve ruke,ja sam bio 12 godina na jednoj tribini,ja sam bio pored vodja,pored ekipa,ja sam mnogo sta video svojim ocima. Ti sa druge strane pricas o nekim filmovima,floskulama iz medija,preko ortaka koji su ti navijaci ili ne znam koga. Tu je razlika izmedju nas dvoje.

 

Ono sto ti objasnjavas jeste da su navijaci huligani i da je to pokretna traka za pravljenje kriminalaca. Ja kazem da nije tako i da se ne mogu pojedini slucajevi vaditi iz gomile i predstavljati kao vecinski.

Ja kazem da je problem celog drustva to sto je prelako poceti se drogirati,baviti se kriminalom,upucati,raniti,ubiti nekog.

 

Ako bi svi razmisljali i tako bili trezveni ko ti,onda bi imali prepune medije o tome da je primer Egzit poligon za kriminalce,da je policija i obuka kod njih poligon za pravljenje uterivaca dugova,dilera,iznudjivaca,ubica. A posto se tako ne posmatra nijedna drustvena onda je licemerno jako okomiti se tako na samo navijace.

 

I ko sto rece Srdjan ako tako budemo relativizovali i na taj nacin se bavili svim ovim stvarima,onda realno treba da sagledamo da svako mesto na kome se okuplja omladina jeste potencijalno mesto gde se oni uvode u kriminal.

[Arsenija]

Možda je trebalo da skine mantiju...i da se uklopi u navijače,ovako štrči.

Sveštenik mora da bude pristojan....,ja nemam ništa protiv da sveštenici budu navijači,ali imam svašta protiv da budu nevaspitani i bučni huligani,to im kvari ugled i autoritet sveštenog lica,ništa više ako mene pitate.

[Срђан Шијакињић]

Relativizacija, jer "tribine" vode gangsteri i kriminalci koji su bliski sa krugovima DB.

Није баш тако, има и таквих али нису сви такви... Иначе, то може да важи за север и југ, остале групе су мање-више скроз незанимљиве за државу. Иначе, та прича је стајала када је Аркан, лик који је пре тога имао везе са навијањем к'о ја са Playboy mansion-ом, дошао и као завео неки ред на северу, а уствари регрутовао људе за неке своје акције, или шта је већ радио ко зна. 

[МилошБГ]

Jako je i prenampupana uloga Arkana tada. Pouzdano da on nije bio sveukupno 3 utakmice na severu ali je medijski i tada i danas proklamovan kao vodja navijaca i kao neko ko je bio glavni. Jednostavno njegova uloga je bila da se tu pojavi i tada u tom ratnom dobu i probudjenoj nacionalnoj svesti da na severu regrutuje ljude za svoju gardu.

 

Jedan od ljudi koji su tada otisli sa njim na ratiste bio je i legenda severa i jedan od osnivaca Delija pokojni Branislav Zeljkovic. Malo je reci da je taj covek,jednostavno bio ljudina.Toliko stvari o njemu bi moglo da se pise, on je trenutno covek ciji duh ljudi na severu treba da slede.

[Милош 125]

Помаже Бог.

 

С обзиром да сам један део свог живота учествовао у навијачким активностима, поделио бих са вама свој поглед на навијање.

 

Сваки навијач се труди да за време утакмице осети што веће узбуђење, што јачи налет адреналина и озбиљни људи у навијачким групама се труде да на својој трибини створе што квалитетнију атмосферу како би то осећање еуфорије било што чешће и што јаче. Они који нису упућени не би веровали колике напоре ти људи улажу да своја страсна осећања доведу до врхунца и да целу трибину истренирају у томе.

 

Појачано лучење адреналина, осећај тог врхунског узбуђења је једна врста наркотика који човек сам у себи ствара (аутонаркоманија). Он то осећање може да ствара и ван стадиона и хала једноставно маштајући о томе или гледајући снимке навијања на интернету (који су иначе јако популарни). Такво наслађивање, које човек сам у себи ствара, спада у греховне насладе и духовно је штетно. Могу на личном примеру да кажем да, када сам то све напустио, још дуго нисам могао да се ослободим страсти према навијању и још увек се са том страшћу борим, што већ само по себи говори о како се штетној зависности ради.

 

Такође, однос према клубовима је једна врста идолопоклонства. Довољно је погледати текстове песама које се певају на утакмицама. Ту је и обавезна мржња према ривалским групама и клубовима, која се подстиче на разне начине. Има и страшно много сујете која се може испољавати на личном нивоу, на нивоу под-групе и на нивоу целе навијачке групе (али да не ширим много причу).

 

Како делују страсти? Свети Оци уче да страсти, у време свог задовољавања, дају човеку осећање опијености и еуфорије, а да затим након тога наступа осећање немира, чамотиње, неиспуњености, промашености... И онда човек има избор: да се окрене Богу кроз покајничку молитву и остало што следи за тим или да крене у потрагу за неким новим („безазленим“) задовољствима којима ће да се опија и да наставља да рањава своју душу. Свети Владика Николај је рекао да човек нема непријатеље у свету изван себе. Наш непријатељ је у нама, а то су греховне навике или страсти због којих губимо благодат и одвајамо се од Бога. Данас се много говори о љубави, а јако мало о борби са страстима. Свети Максим Исповедник каже: „Љубав се рађа од бестрашћа“. Нажалост, многи данас имају потпуно неправилно схватање шта је заправо љубав, па разне фалсификате (тојест страсти) проглашавају љубављу и њима посвећују цео свој живот. А то не дао Бог ником.

 

Свако добро од Господа.

[Guest]

@@Милош 125,

 

Бог ти помогао и добро дошао Милоше!

 

Пошто сте нови, први пост вам био на чекању.

 

После трећег - аутомацки излази, без потребе за нашим одобравањем.

[МилошБГ]

Milos125 prvo dobrodosao.

 

Ako tako posmatramo idolopoklonstvo onda moramo tako posmatrati i ljubav prema nekoj muzickoj grupi,pevacu,pevacici,slikaru,umetnosti...Sta je onda onaj koji voli recimo Mikelandjela i koji trci sa izlozbe na izlozbu i to u njemu izaziva veliku strast?

 

Sto se navijackih pesama tice,moras da znas da one uglavnom imaju preneseno znacenje i da nisu bukvalisticke. Naravno da niko nije srusio i spalio do temelja i da ima hiljade mrtvih grobara,naravno da na severu nisu sve ljude pravile dede od 65 leta i slicno.

 

Sujete ima svuda,pa ima izmedju vladika,i ? Ali i sujeta se pobedi pa imas lupam delije i grobare i firmase na istom zadatku da pomognu nekome.

Ja ne znam koliko ides na utakmice,kakav si ti lik,znam mnoge ljude koji su bili zagrizeni do koske pa su prestali da idu,ja isto isao sam 12 godina,domace,gostovanja i jednostavno prestao da idem.

 

Mislim da si prestrog,ali dobro,tvoj stav.

[Berkut]

Opila ga pocetnicka vera(tkz.Petrova vera),pa se tako oseca.Kao sto postoji taj narkomanski filing ili autonarkomanije na tribinama,svakako postoji i u religiji.N moje razmisljanje nije isto kao na pocetku "primanja vere",danima postajem liberalniji....propast.Blago njemu,pa mu sve u Hriscanskom kontrastu.

[Милош 125]

„Sto se navijackih pesama tice,moras da znas da one uglavnom imaju preneseno znacenje i da nisu bukvalisticke. Naravno da niko nije srusio i spalio do temelja i da ima hiljade mrtvih grobara,naravno da na severu nisu sve ljude pravile dede od 65 leta i slicno.“

                                             

Са овим се делимично слажем. Наравно да се те песме буквално не схватају, али њихов садржај је идолопоклонички и као такав он човека „вуче“ ка што већој везаности за клуб и опседнутост њиме.

 

„Sujete ima svuda,pa ima izmedju vladika,i ?“

 

Тачно је да сујете има свуда, али је за навијачки свет карактеристично да се та сујета форсира. Свим навијачким групама, признале оне то или не, је јако стало да имају што већи углед у навијачком свету и да се покажу пред овима или онима. Не кажем да је то највећи проблем, већ сам истакао као једну од негативних појава.

 

„Opila ga pocetnicka vera(tkz.Petrova vera),pa se tako oseca.Kao sto postoji taj narkomanski filing ili autonarkomanije na tribinama,svakako postoji i u religiji.N moje razmisljanje nije isto kao na pocetku "primanja vere",danima postajem liberalniji....propast.Blago njemu,pa mu sve u Hriscanskom kontrastu.“

 

Не знам да ли је шест година почетнички стаж, али на почетку сам био бољи Хришћанин него сад. Циљ ми је да искореним и последњу трунчицу либералне поганштине из себе :-)

[Милош 125]

„Ako tako posmatramo idolopoklonstvo onda moramo tako posmatrati i ljubav prema nekoj muzickoj grupi,pevacu,pevacici,slikaru,umetnosti...Sta je onda onaj koji voli recimo Mikelandjela i koji trci sa izlozbe na izlozbu i to u njemu izaziva veliku strast?“

                     

Поставио сам испод текст архимандрита Рафаила Карелина. Само бих додао: колико је нешто штетно зависи шта је тачно у питању и колики је интензитет везаности. Дакле све зависи од страсти до страсти, од човека до човека. Разлог због кога сам се јавио на ову тему је моје мишљење да је навијање доста штетно.

 

 

Не чини себи кумира

 

 

Друга заповест гласи: Не чини себи кумира. (2 Мојс. 20, 4. - Ред.) Стално правимо себи кумире. Пре свега, кумир себи самима смо ми сами. Уобичајени циљ нашег живота јесте да припремимо место на земљи за кумир као што смо ми. У овоме пролазе године нашег труда и брига.

 

У душевној равни кумири су оне тежње због којих заборављамо Бога и губимо благодат. Сва наша маштања и снови јесу непрекидно стварање кумира. Наша машта као уметник слика замамне слике кумира за наше страсти.

 

Кумир може да постане човек, страсна заљубљеност - управо то је стварање кумира. Заљубљени личи на човека који прави идоле од клада од дрвета и крхотина камења. Ове идоле које је створила његова сопствена машта, он украшава, њима се клања и служи.

 

Човек је образ и подобије Божије. Дата нам је заповест да волимо човека, али обожавати човека понекад до стања некаквог безумља значи правити себи кумир од гомиле меса и костију који ће се једном свакако претворити у трулеж.

 

Кумир може бити новац, које човек у својој обмани приписује непобедиву моћ. Кумир може да буде наука: већина научника који сматрају да се силама науке може спасити човечанство, прави од ње себи кумир који они супротстављају Богу Живом, при чему сами наступају у улози жречева овог "божанства интелекта". Кумир може бити уметност која не служи у славу Божију, већ ради боготворења овог света и људских страсти.

 

Кумир за родитеље могу да постану њихова сопствена деца ради које они понекад бивају спремни да у буквалном смислу продају душу ђаволу.

 

На једном месту Светог Писма је написано: "Идоли су ништа", а на другом: "Идоли су демони". Сам по себи идол је духовна обмана, празнина, али ову празнину, овај духовни вакуум, испуњавају мрачне силе. Због тога се човек који је више везан за творевину него за Творца налази под утицајем демонских сила.

 

Ако се каже кратко, душевна раван друге заповести је провера сопственог срца: да ли у њему постоје прекомерна везаност или мржња који одузимају место Самог Бога у људској души, кад се сликовито говорећи, престо душе добровољно даје другом и на њега се пење невидљива звер.

 

Занимљиво је како су примитивни народи изображавали своје богове. Њихови идоли имају обличје чудовишта, некаквих фантастичних животиња с кљовама пруженим напред и канџама повијеним као код птица грабљивица. Уколико имају људско обличје личе на демоне с избуљеним очима, искешеним зубима, чини се да су ови идоли спремни да се баце на своју жртву и раскомадају је на делове. Идоли наших страсти су подједнако одвратни, страшни и ружни као божанства афричких племена и становника тихоокеанских острва. Ма како да их украшавамо истинско лице ових идола је немилосрдно и сурово као лице духова подземља. Они муче своју жртву, упијају се у њу својим канџама, али заслепљеној жртви се свеједно чини да су јој дражи од свега на свету. Кад за време искушења ови глинени богови бивају разбијени, и душа пада у такву тугу да јој се већ чини да је боље да умре него да види ништавност и бруку својих кумира.

 

Христос се не може увести у пантеон. Благодат не може да уђе у душу у којој царују страсти. Због тога заповест учи да се откида од срца оно што му је драгоценије од Бога; да се откида с болом, као што се спаљује тело оштећено гангреном.

 

У духовном смислу друга заповест говори о томе да људски дух треба да буде храм. У олтар се не може уносити ништа што није свештено, све то треба да буде остављено ван њега. За време срдачне молитве појављују се помисли и образи најчешће подижу главу, поново зову. И у овом смислу заповест не чини себи кумира говори о потреби да се у молитви човек одрешује и одваја од свега земаљског.