Сукоб владике Григорија и новинара Небојше Вукановића

[виноградар]

Ко је Небојша Вукановић? За почетак ево вам његов сајт, па погледајте:

http://www.nebojsavukanovic.info/

 

Он је дописник ТВ Бијељина из Требиња. Извјештава сензационалистички, али људима се то код нас углавном свиђа. Сад ћу мало прогуглати о сукобу њега и мога владике...

 

Молим све чланове форума да не убацују никакве постове док не завршим тему, док не кажем да можете коментарисати. Хвала на разумијевању.

[виноградар]

Откуд линколн лимузина у возном парку владике Григорија

Херцеговачки владика Григорије у последњих неколико година постао је препознатљив по новом имиџу, животу на "високој нози", а умјесто у мантији у јавности се појављује у маркираним одјелима, кошуљама и "прада" ципелама. Владика има више сједиште у Требињу и Мостару, а владичанске дворе краси стилски намјештај и луксуз. По канонима Српске православне цркве ниједан монах, па сам тим ни владика, не може имати своју приватну имовину, и све ствари морају бити у власништву манастира или епархије. Због тога ни возила које користи владика Григорије не могу бити регистрована на његово име, већ на Епархију, или предузећа која су повезана са владиком и Епархијом.

Након "пежоа 607" и "шкоде октавије", које је користио претходних година, последњих шест мјесеци владика Григорије користи луксузни џип "ренџ ровер спорт" регистарских ознака "Е28-К-180" са кожним сједиштима, навигацијом и свом осталом опремом вриједан 138 700 марака. Џип је регистрован на грађевинску фирму "Гемаx БХ", која изводи радове на обнови Саборног храма у Мостару, и која је настала након што је претходни извођач, београдски "Гемакс" власништво бизнисмена Ђорђа Антеља, упала у велику кризу. Занимљиво је да је поред радова на Саборном храму у Мостару, Гемакс БХ ангажован још на само једном послу, обнови спомен-цркве у Пребиловцима, а новац за обнову обезбједила је канцеларија предсједника Милорада Додика.

Сједиште фирме "Гемакс БХ" је у владиком двору, у Улици Конак бр 7 у Мостару, на истој адреси у којој се налази и сједиште Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Фирму "Гемакс БХ" основала је фирма "Wине анд море", а ради се о епархијској винотеци-ресторану и туристичкој агенцији смјештеној у Улици Стари град бр 3, непосредно уз мостарски стари мост. "Wине анд море" има и своју подружницу, погребно предузеће "Српско погребно друштво" у коме је поред Вање Пешута као одговорно лице у судски регистар уписан Драго Антељ. Винотеку у Старом граду отворила је Епархија у простору које су власти Федерације БиХ након врата вратиле у посјед цркви и Епархији.

Према подацима до којих смо дошли у Судском регистру Општинског суда у Мостару и "Гемакс БХ" и фирма "Wине анд море" основани су као друштва са ограниченом одговорношћу са оснивачким капиталом од 2 000 макара, а као одговорно лице именован је Вања Пешут. Пешут је мостарски бизнисмен, власник авио компаније "ВИП авиатион", и близак пријатељ владике Григорија. Након пресељења у Мостар владика је једно вријеме живио у Пешутовом стану. Пешут дуже времена има добру сарадњу са херцеговачком епархијом, а игуман манастира Тврдош отац Саво прије три године основао је у Требињу Коњички клуб "Вранац" захваљујући расним коњима које му је поклонио Пешут.

Поред луксузног џипа "ренџ ровера", који се углавном користи за теренску вожњу и дужа путовања, владика Григорије повремено користи и возило за градску вожњу, лимузину "линколн тоwн цар" регистарских ознака "Е05-О-005". Ради се о луксузној лимузини дугој око 8 метара, какву користе амерички предсједници, популарни глумци и велике музичке звијезде. Према нашим сазнањима луксузну лимузину раније је користио хотел "Беллевуе" из Требиња, а након тога један херцеговачки бизнисмен поклонио је возило Епархији. Према подацима до којих смо дошли у Кантоналној полицији лимузина ипак није регистрована на Епархију већ на име Вање Пешута. Протеклих неколико мјесеци лимузина "линколн" била је паркирана непосредно уз Саборни храм који се обнавља у Мостару, и магистрални пут Мостар - Сарајево, али након што смо владици поставили питање која све возила користи за путовања и своје потребе риједак аутомобил на нашим друмовима је мистериозно је нестао из комплекса у коме се налази сједиште Захумско-херцеговачке епархије.

Од владике Григорија смо покушали добити одговор на питања због чега Епархија оснива читав низ увезаних фирми у којима се као одговорно лице води Вања Пешут, да ли је Еапрхија власник фирми "Гемакса БХ" и "Wине анд море", и која све возила користи владика Григорије, али умјесто адекватног одговора добили смо чудно образложење да владика наводно не одговара на дневно политичка и питања и свакодневног живота.

"Као што из праксе наших односа са новинарима, медијским кућама и осталим лицима из јавног цивилног сектора знате, Епархија не даје коментаре нити има портпарола који се изјашњава о појединим питањима из свакодневног живота нити о дневно-политичким догађајима. Такође, Епархија, нити било ко у Епархији, осим Епископа, нема благослов да о таквим стварима даје изјаве за јавност. Наравно, свако је слободан и може у своје име да каже и изјави шта жели, али не и у име Епархије.То нам се чини логичним и прихватљивим. Постоји могућност, и ми у пракси такве ствари и радимо, да се путем молбе затражи неки свеобухватнији, већи интервју са Епископом, наравно, поводом неких крупних догађаја, везаних за Цркву и живот у Цркви" стоји у Саопштењу које смо добили из владикине канцеларије.

Јавност интересује каква је сарадња и везе између Епархије захумско-херцеговачке и приморске и предузећа чије је сједиште у епархијским просторима и која су у васништву Вање Пешута. Због чега се оснива велики број увезаних доо предузећа, и шта ће бити са имовином коју је добила Епархија а која се воде на разним предузећима уколико владика Григорије у догледно вријеме пређе у неку други епархију?

Захваљујући блиским везама са локалним и републичким властима, прије свега са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, владика Григорије и Еапрхија у последњих десетак година покренули су низ послова и посједују два хотела у центру Требиња, више пословних простора на најатрактивнијим локацијама, винарију, акције у највећем херцеговачком виногорју "Агрокоп"... Иако у својим бесједама вјерницима наглашава да је скромност врлина, очито је да владика Григорије није познат као велики подвижник. На крају би се требало просјетити ријечи покојног патријарха српског Павла који се, изненађен луксузним возним парком којим су владике дошле на сабор запитао "Шта ли би тек радили и возили да се нису завјетовали на скромност"?

Бокс 1: Имовина на Рондоу: Прије 10 година владика Григорије у Мостару је на Рондоу у центру града продао атрактивно земљиште на коме је изграђен тржни центар. Земљиште је било задужбина српских трговаца који су га поклонили цркви прије Другог свјетског рата. Занимљиво је да је и сам Милорад Додик 2003, године, док је био у опозицији и лошим односиам са владиком који је тада подржавао СДС, критиковао владику одлуку да прода црквено земљиште и задужбину српских трговаца из Мостара. Владика Григорије прије три године ставио је под хипотеку и тек саграђену цркву Арханђела Михајла у требињском насељу Хрупјела како би од банке добио кредит од 300 000 швајцарских франака.

Бокс 2: Коњички клуб угашен: Владика Григорије и игуман манастира Тврдош отац Саво 2010. године свечано су у бившој касарни у требињу отворили Коњички клуб под именом "Вранац" и тврдили како је он намијењен дјеци са посебним потребама која се лијече хипотерапијом. Коње за оснивање клуба поклонио је Вања Пешут, а за потрпедсједника Клуба био је именован садашњи директор СИПЕ и бивши начелник ЦЈБ Требиње Горан Зубац, такође велики пријатељ владике Григорија. Послије само неколико мјесеци клуб је затворен, коњи су нестали, а неки су од глади угинули у близини Брвеника на Зубцима.

Бокс 3: Богати дарови политичара: Бивши предсједник СО Требиње Божидар Вучуревић поклонио је Епархији хотел "Платани", као и десетак станова и пословних простора у центру Требиња. Предсједник Додик Епархији је поклонио више десетина хектара земљишта у бившој касарни "Лука Вукаловић" у центру Требиње, те бившу касарну у селу Дужи, и Брвенику на Зубцима. Док је био премијер Додик је преко ИРБ-а обезбједио више милионских кредита за Подруме манастира Тврдош који су у власништву Епархије.

Небојша Вукановић

[виноградар]

Григоријев васкршњи утисак

 

Гостовање преосвештеног владике Григорија код Оље Бећковић вјероватно ће бити један од утисака који ће обиљежити ову годину. Херцеговачког владика напрасно је у Београду пропричао екавски, али уврдеде, тешке и непримјерене ријечи који је изговорио, и које би по нас Херцеговце могле имати велике посљедице, ставиле су у други план напрасне промјене изговора.

Владикин пријатељ Драган Ђилас, са којим је владика као студент Богословског факултета почетком деведесетих организовао протесте и демонстрације против Слободана Милошевића, за само десетак дана два пута је боравио у Требињу и вјероватно тада темељно припремио владикин наступ у свом медијском пројекту (ПГ мрежа која емитује Утисак недеље преко увезаних фирми "Мултиком", "Дирецт медиа" и "Лове, идолс анд фриендс" блиско је повезана са Ђиласом, Шапером и Небојшом Крстићем, бившим савјетником Бориса Тадића). Било је више него очигледно да је водитељица имала благонаклон однос порема херцеговачком владици, и да му није постављала незгодна питања везана за послове епархије, приватизације, спорно поклањање имовине, цркве заробљене банкарским хипотекама, луксузан живот, и возни парк, пријетње новинарима који треба да се једу као шампите, црквене спорове које је водио са непослушним вјерницима и које је морао да поништава патријарх... Владика је очито имао задатак, и није се ни мало трудио да га прикрије. Отворено сврставање на страну једне политичке опције и тешке увреде на рачун нешколованог магарца, како преосвештени владика назва предсједника Србије и остаде жив, до сада невиђена дрскост на овим просторима за једног високог црквеног великодостојника. Можда је преосвештени владика љут што је нова власт у Србији смањила трошкове конзулата који је смјештен у његовом владичанском двору у Мостару и што ће Епархија добити мање новца за закуп и раднике, можда су Николић и СНС помрсили планове и уносне послове који су били договорени са Борисом, Ђиласом и другарима на власти, али нервоза никако не може бити оправдање за непримјерене ријечи и тешке увреде изнесене на рачун предсједника Србије, ма ко он био и какве потезе повлачио. Предсједнику матичне државе треба указати на грешке које је починио, али најодговорнији државници једне нације никако не би требало јавно да се понижавају, вријеђају и блате. Да ли је владика Григорије свјестан да би овакав испад могао имати далекосежне негативне посљедице по Требиње и Херцеговину јер након што је Славко задњицом затворио врата у Бањалуци, а владика на исти начин у Београду, питање је са ким ћемо сарађивати и на кога ћемо се наслонити? У чије то име и за чије интересе владика овако иступа, и зашто на сличан начин раније није говорио о лошим потезима и рђавој управи Бориса Тадића и Милорада Додика и других политичара који су нас довели на ивицу провалије?

Након ове емисије свима би требало бити јасно ко је "извор Блиц-а из врха СПЦ" на који се ова новина у власништву швајцарске Рингијер групе годинама позива, јер нам је преосвештени владика говорио о интимним детаљима из живота пензионисаног владике Василија до којих је дошао прегледајући досије БИА-е и бивше Државне безбједности, а већ у понедељак у Блицу су сасвим случајно изашли су детаљи о "Паблу", како је у ДБ-у било конспиративно име за владику Василија Качавенду, и како смо то већ раније имали прилику прочитати у књизи "Чувари Југославије". Сигурно је да је и владика Василије, као и сви ми, велики грешник који је у животу направиомного лоших потеза, можда и тешких кривичних дјела, али је велико питање колико су истините и монтиране оптужнице које се последњих дана могу прочитати у појединим прозападним гласилима. Нико није крив док се то не докаже у судском спору, па није јасно откуд Григорију толико дрскости да отворено говори о наводној педофилији и педерастији и осталим тешким оптужбама? Једна од десет Божијих заповјести каже да не треба свједочити лажно на ближњега свога, па се поставља питање ко је дао за право Григорију да јавно на телевизији говори о интимним детаљима из живота владике Василија, његовом тешком дјетињству, сиромаштву, мајци, наводно принудном одласку у манастир, уцјхенама и сарадњи са тајним службама које је тобоже у досијеу прочитао први херцеговачки подвижник. У чије име говори владика, ко му је и зашто доставио досије и документа, и ко му је дао за право да јавно клевеће и напада владике, своју браћу у Христу, са којима се не слаже и не дијели ставове? Је ли телевизија или црквени Сабор мјесто о коме се о томе расправља, и да ли је владика Григорије свјестан какве ће бити посљедице његових изјава и учесталих испада? Зашто се у судбоносном часу за Србе на Косову и Метохији у јавности линчују поједине владике, као што је то раније након проглашења независности био случај са епископом рашко-призренским Артемијем? Како то да Григорије у емисији говори о владикама Василију, Филарету и Пахомију, а у следећа три дана у Блицу и осталим новинама се објављују тешке оптужбе управо на рачун ових епископа? Зашто се отварају Досијеи само појединих владика, и зашто се јавности не каже ко је све био сарадник и којих страних и домаћих обавјештајних служби? Откуд то да компромитујући снимак на коме је наводно владика Василије у загрљају неког мушкарца прво објави портал из маленог Љубиња, а да се на њега потом позову Б 92, Блиц, Глас Српске, Независне... Зар је већи гријех штрајк глађу владике Филарета, због чега би по Григоријевом мишљењу епископ милешевски требао бити разријешен, од продаје вишемилионске црквене имовине, уништавања приватизационих фирми, отимања туђе имовине, уклањања иконостаса, стављање цркви под хипотеку...

Да ли је случајност то што пензионисани владика Василије, као и већина владика који су на мети одређених прозападних медија, имају блиске односе са Русијом и Руском православном црквом, а да након владикиног наступа на Б 92 у Дневнику ове телевизије гледамо извјештај колегинице Александре Годфроа о протестима у Москви организованих против руског предсједника Владимира Путина? Да ли је окупљање десетак хиљада Руса довољан разлог да Веран Матић, или неко други, шаље телевизијску екипу у Москву да прави извјештај? Да ли је сасвим случајно владика Григорије промијенио некада тврде националне ставове и имиџ, скратио косу и браду и скинуо мантију, након што је 2005. годиен као члан Синодске делегације боравио у Вашингтону заједно са владиком аустралијским владиком Иринејом Добријевићем, јеромонахом Теодосијем (сада владиком рашко-призренским) и бившим министром вјера Богољубом Шијаковићем? Како су након те посјете сви чланови ове делегације вртоглавно напредовали и дошли до важних функција и позиција? Многим гледаоцима ће бити жао што водитељка није стигла да од владике затражин коментар на писање Викиликса, и констатације америчких дипломата са којима је владика својевремено разговарао и који су га назвали мудром политичком животињом.

Преосвештени владика Григорије у Утиску недеље говорио је у своје лично, и у име вјернике Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Лично осјећам велику срамоту због политичких ставова, непримјерених изјава и увреда које је владика изнио на рачун српског предсједника и своје у Христу браће, и због тога желим јавно да кажем да владика није говорио у моје, а сигуран сам ни у име великог броја вјерника са којима сам разговарао протеклих дана, и који су разочарани његовим иступима у јавности. Људски и хришћански је праштати, па и за овакве наступе треба наћи разумјевање. Искрено се надам да у Херцеговини има довољно свјесних и храбрих интелектуалаца који ће покренути иницијативу и потписивање петиције како би се од Сабора и Синода Српске православне цркве затражило да преиспита рад и понашање нашег владике Григорија, и умири владику који очито у појединим тренутцима због велике моћи не може најбоље да контролише своје понашање. Црква и црквени великодостојници требају имати став о важним националним и црквеним питањима, понекад изнијети мишљење и сугестије о крупним проблемима, али владике никако не треба да се отворено баве политиком, учествују у кампањи и коментаришу дневно-политичке догађаје. Већ дуги низ година ствари у Херцеговини нису на свом мјесту и полако измичу контроли па је крајње вријеме да се владика Григорије уразуми и врати правом монашком животу, или да столицу на којој је сједао Свети Василије Острошки уступи неком подвижнику који ће својом вјером, духовношћи и скромношћу подржати Херцеговце да изађу из тешке ситуације у којој се налазе. У недељу ћемо обиљежити дан заштитника Херцеговине и српског народа, Светог Василија Острошког и Тврдошког слава му и милост, и надам се да ће велики светитељ услишити наше молитве, помирити завађену браћу, укротити самовољне и даривати здравље душевно и тјелесно нашем народу, а прије свега његовим вођама, духовним и свјетовним!

Небојша Вукановић

[виноградар]

Одговор Небојше Вукановића владици Григорију

 

Жао ми је преосвештени владико што Вам поново морам писати и одговорити на Ваше неистине, увреде и затворено писмо које сте објавили двије године након писања. Иако пред нашом светињом кажете да сам лош и покварен човјек јер нисам објавио Ваше затворено писмо, наивно мислећи да се таква писма не објављују јавно, и које сте Ви мени наводно прво послали и написали прије него ја Вама отворено, већ прва реченица Вашег писма каже да сте дијагонално прочитали моје и јасно показује ко говори истину.

Својим писањем покушали сте да ме омаловажите и исмијете мој ауторитет, али управо је мој велики ауторитет и углед који имам у Херцеговини и осталим подручјима гдје живи наш народ разлог за Ваше нервозно и недолично понашање, учестале испаде. Подчинили сте себи све остале моћнике, манипулишете њима, злоупотребљавате њих и функције које обављају како би Вам подарили још веће богатство и моћ, и брине Вас што постоји неки ауторитет који није под Вашом контролом. Одмах послије избора послали сте свог човјека и нудили ми да рекламирам и промовишем Вашу Фондацију "Свети Вукашин" како бисте прикупили још више новаца, а ја Вас питам што сте то нудили рђавом, лошем и поквареном човјеку? Што Вас брине чињеница да сам одбио Вашу великодушну понуду и новац? Нисте ваљда мислили да ћете мене купити за шаку новаца?

Ја сам свој углед стварао радом, у последње вријеме са камером, микрофоном и подршком матичне куће која је имала довољно повјерења и потпуну слободу у раду. Никада нисам желио да правим никакав компомис и дил са Вама моћницима, и можда баш у томе лежи углед који имам. Како сте Ви преосвештени владико стварали свој углед? Да ли сте подвижништвом, писањем, хуманитарним радом или злоупотребом институције иза која упорно покушавате да се сакријете? Шта бисте Ви били без хотела, луксузних аутомобила, новаца, моћних пријатеља, финансијера и заштитника у политици, да нисте у прилици да злоупотребом мантије, коју још увијек понекад и обучете, запошљавате послушнике, водите кадровску политику... Да Сабор којим случајем одлучи да будете монах у неком малом манастиру ко би од вјерника, а посебно ових новокомпонованих, дошао да Вас види и узме благослов? Колико бисте провели времена у манастиру да живите обичним монашким животом?

- У Вашем затвореном писму изнијели сте читав низ неистина, па када сте га објавили послије толико година ред је да на неке од њих одговорим. Прво лажно тврдите да се нисте обраћали мени лично у Билећи, и да ми нисте тобоже знали име, али на видео снимку јасно се може чути да кажете "овдје је младић који ради за ову бијељинску телевизију, па ми треба данас да му поручимо... он понижава Херцеговину, а тиме понижава Светог Саву и Србе уопште... он дијели народ, сије мржњу и нека се узме у памет и пази шта говори јер послије када се деси, када се разболи човјек пита се зашто, откуда... На то се усуђују неки фићфирићи имајући моћ медијску или неку другу у рукама јер не знају шта раде... Нико не смије да утиче како ће ко да гласа, ето и ја сам поражен на изборима за патријарха, али сам имао 15 гласова, а за нешто је то и добро, ето могу и даље да играм фудбал.... Само десетак дана послије Ваших клетви и пријетњи да ћу да се разболим оперисао сам ногу у Фочи, и стигао ми је налаз да имам рак костију и да највјероватније морам ампутирати ногу... Завршио сам на Бањици, али срећом испоставило се да је патолог погријешио, да нисам имао рак, и Хвала Богу и Светом Василији Острошком још увијек сам жив и здрав.

- Пред тридесетак људи послије утакмице на стадиону "Полице", након што сам снимио изјаве од тренера, позвали сте ме као пса "дођи овамо мали" како бисте показали своју моћ пред директорима и послушницима који се деценијама традициуонално окупљају у ложи Леотара. Рекао сам да нећу, а потом сте Ви дошли до мене и рекли ми да сам "папарацо" јер сам Ва сликао тајно под Платанима. Одговорих Вам да то није било тајно јер се нисам крио иза жбуна, већ сам Вас снимао нормално док сједите у башти стојећи испред Вас, али Вам нисам рекао да се намјестите и позирате, што иначе волите да радите. Рекли сте ми "Лажеш, бриши одавде", унијели ми се у лице и почели да ми крстите испред очију и нешто у себи мрмљате. Ја сам рекао да нећу јер нисам на Вашој земљи, а након краћег убјеђивања Ви сте ми се помакли са пута, који сте ми били попријечили, а онда се на мене галамећи и добацујући обрушила руља окупљених директора којима је психологија масе савладала страх који иначе осјете сваки пут када ме виде. Тада је из канцеларија изашао предсједник Леотара Владо Владичић, рекао им да ме пусте и помогао да изађем са стадиона.... Поред њега истинитост мојих ријечи могу да потврде и колеге новинари као и двадесетак локалних моћника који су рада стајали испред управе клуба.

- Недоличним понашањем митру и столицу на којој сједите осрамотили сте и током пријема који је приредио Ваш бивши пријатељ Доброслав Ћук (занимљиво је да Ваша пријатељства углавном трају док су Вам пријатељи на функцији, како склизну Ви их брзо заборавите...). Стајао сам у холу чекајући почетак церемоније, а потом сте дошли Ви са Вашим сарадницима, гурнули ме бахато и дрско раменом и рекли "макни се сељачино са врата". Улетио сам за Вама, повукао Вас за мантију да питам зашто то радите, али се Ви нисте обазирали, а Ваши људи су ме одгурнули. Чак сте и у свом говору рекли (имате га на мом сајту па провјерите, као и ријечи које сте ми изговорили на Светог Саву у Билећи 2010. године) да треба бити дрзак и груб, макнути са врата неког сељака који не може да се научи реду...

- Углавном сам дуго времена ћутао и нисам пуно обраћао пажњу на Ваше испаде, пријетње, клетве, увреде, и надам сам се да је у Вама остало бар мало монашке смирености и да ће те престати са недоличним понашањем и испадима. Но врхунац сте доживјели уочи донаторске вечере за оснивање Ваше Фондацију која је на Преображење Господње одржана испред Херцеговачке Грачанице. Уредник ми је рекао да од предсједника Додика узем реакцију на неку изјаву Вашег колеге реиса Церића да Бошњаци морају да се уједине, и пошто је током литије на славу града на улицама била велика гужва договорио сам да изјаву узмем на Црквини. И док су новинари између столова снимали госте ја сам са колегом сниматељем стајао испред паркинга и чекао да предсједник дође. Неки од Ваших момака дошао је да ме пита шта радим ту, и послије пар тренутака са групом људи појавили сте се и Ви. Рекли сте ми да бјежим, да идем некуд, да пијем пиће, склоним се јер не могу да радим свој посао. Лијепо сам Вам рекао да морам узети изјаву од предсједника, а Ви сте у тренутку изгубили разум, почели да вичете "дижите га, ово је моје, носите га тамо" притом ми се уносећи у лице са избезуљеном гримасом и звјерским погледом који нећу заборавити и говорили "нека ти суди Свети Василије", слава му и милост....

Пред неколико стотина људи који су нијемо посматрали Ваше дивљање бацили сте ме на паркинг у пијесак, неки од Ваших момака су ме чак гађали камењима као пса, а онда је дошао свештеник Тупањанин покушавајући да ме умири. Иако није био мета напада, мој сниматељ је претрпио такав стрес да је одлучио да више не може да ради са мном, и од тада радим сам.

Писао сам након тога патријарху, ал нажалост у Патријаршји никада нису жељели да разговарају са мном и покушају да Вас на неки начин обуздају, па сам након тога одлучио да Вам пошаљем оно чувено отворено писмо које је тако јако одјекнуло у народу да су људи на улици плакали када би ме срели и тражили да се репризира емисија на Радио Корони. Ви сте ми одговорили затвореним писмом, и низом неистина покушали да нађете оправдање за своје недолично понашање (занимљиво да ибивши начелник Билеће Драган Бабић тврди да не говорите истину, да Вас није позвао и да чак нема ваш број, па ако се некада састанете, мада је то сада тешко јер он више није на функцији, утврдите ко од Вас двојице не говори истину)

Од тада до последње посјете предсједника Додика нисмо имали пуно контаката, и нисте ме више нападали. Надао сам се да сте извукли поуке, и да имате довољно поштовања да ме више нећете вријеђати, омаловажавати и нападати... Но ипак моје питање Вашем пријатељу предсједнику Додику гдје му је аеродром, пруге, ЧЕЗ и друга обећања било је довољно да Ви поново наставите по старом и без икаквог аргумента назовете ме ноторним лажовом, непоштеним нечасним човјеком, никоговићем.... Додик зна да сте на Црквини са камене чесме склонили плочу, поколон бившег предсједника Мирка Шаровића, и бацили је у траву да је нико не види чим је отишао са власти. Свјестан је да за годину, двије или пет када и он слети са функција и изгуби моћ, ни за њега нећете имати лијепу ријеч као што сада немате за бившег директора аеродрома, начелника и друге функционере које сте искористили и одбацили. Покушавате бити већи католик, пардон бискуп од папе, и нападима на мене показати лојалност шефу док још може да поклони новац из буџета, земљиште, хотеле донације, кредите ИРБ-а. Мало Вам је што сте злоупотријебили мантију, који сте давно скинули, па сада злоупотребљавате и нашу светињу, древни манастир Тврдош и у светињама окупљате партијске комесаре, директоре предузећа, шефове полиције како би ковали неке планове. Јел то посао једног владике? Јел Ваша мисија да продајете вишемилионску црквену имовину у Мостару како би се градио тржни центар, возите хамере, линколн лимузине, тврдите да тобоже џип није Ваш већ фирме која је регистрована у Владичанском двору. Кулучите раднике у предузећима која су вам поклоњена и тражите да раде гладни у виноградима чекајући минималац осам мјесеци док Ви и Ваш игуман путујете по Хавајима, Емиратима, Аустралији, Америци... Неки иду по Европи у бермудама, пију, пуше са дјевојкама.... понашају се као неиживљени тинејџери!

Знате ли шта сте Ви? Јесте ли тенисер, фудбалер, кошаркаш, искусни боксер, приватник, политичар, портпарол и поданик сваке власти, или монах подвижник који би требао да се моли Богу за мене и остале грешнике? Јесте ли наша Влада и Дика на коју би требали да се поносимо, или сте постали срамота Херцеговине?

Ја Вас већ дуже времан посматрам као једно велико искушење које нам је Бог послао у Херцеговину како би утврдио нашу вјеру. Преживио је овај напаћени народ много већа искушења, па ће лако преживјете и Вас и мене грешног. Када све прође судиће нам покољења по дјелима које оставимо, а сигуран сам да и Ви грешни владико знате ко би лакше изашао пред Милоша.

П.С. Не желим више да се овако дописујем са Вама преко медија, отворених или писама, досадили смо свима. Ако желите и ако имате храбрости ја сам расположен да организујемо један телевизијску дуел, Ви бирајте вријеме, новинаре и медијску кућу, па да пред очима јавности скинемо маске и отклонимо све недоумице, надајући се да ће након тога тада престати сви Ваши испади мржње и бијеса, и да ћемо наставити живот као два православна грешника.

Небојша Вукановић

[виноградар]

Мислим да је оволико довољно, и овако ће вам требати доста времена да прочитате. Сад можете почети да коментаришете.

[Margareta]

psi laju, vetar nosi...

[виноградар]

Колико знам све је почело једног љетног дана у Требињу. Случајно сам био присутан и био свједок сцене. Сједио сам у башти под Платанима и читао књигу. Пар столова даље од мене сједио је познати бивши кошаркаш (иначе Херцеговац) Дејан Бодирога са супругом. Нешто касније дошао је владика Григорије и сјео за њихов сто. Владика је био обучен у кошуљу дугих рукава и црне панталоне. Изненадио сам се што видим владику без мантије, али ко сам ја да осуђујем владику, он много боље зна како може обучен шетати градом. Послије неколико минута створио се Вукановић са камерманом и снимао владику, баш онако сензационалистички, да не кажем мангупски. Дечко као прави новинарчић дочекао да сними сензацију и шансу да се мало "прослави" прилогом. 

 

Мене лично чуди како ТВ Бијељина, као патриотски оријентисана ТВ у Републици Српској подржава свог дописника и емитује његова блаћења Епископа СПЦ и тиме нарушава углед СПЦ, уноси раздор у народ. Наћи ћу вам владикино писмо њему, гдје му владика објашњава смирено да он има проблем с ауторитетима. Он је јадан умислио да је фаца у Требињу и у Херцеговини, бацио се и у политику, кандидовао на општинским изборима за начелника општине. Како је кренуо, доћи ће и до Холивуда...

[Guest - . . .-]

Која је поента теме?

[виноградар]

Затворено писмо од владике Небојши:

Летимично сам прочитао Ваше отворено писмо, које сте, изгледа, послали и прочитали свима осим мени. Пошто је дугачко, прочитао сам га дијагонално и, чини ми се, схватио шта је – између осталог – Ваш проблем у погледу мене. Ви суштински имате проблем са поштовањем ауторитета уопште, и из тога разлога не поштујете ни предсједника, ни градоначелника, ни владику нити икога ко представља некакву власт. То је Ваше право. У томе не видим никакву злонамјерност, међутим, хтио бих да Вам скренем пажњу да ауторитети (генерално гледано), ма колико се то нама свиђало или не – морају постојати.

Први који спознајемо је онај очев, без којег свака породица стоји на климавим ногама. Он је ту први, главни и најодговорнији, а онда редом свуда постоји неко први – просто, такав је поредак. Први пак треба да зна да зависи од других, осталих. А остали опет треба да знају да је први – први. Једноставно, једни без других не могу, ни први без других, ни други без првог. Тако је од постања свијета – од Адама, нашег праоца, чију боголикост носимо и ми, али и чије гријехе, нажалост, исто тако носимо. У историји свијета било је много покушаја да тако не буде: неки су дизали револуције, неки су заговарали анархију и не би било тачно рећи да су сви они били злонамјерни, али је истинито признати да се свака анархија завршавала тужно.

Да се вратимо нашем проблему. Уопштено, шта се заправо збива са људима који поричу или не поштују ауторитете? Они на крају најчешће постају једини ауторитет сами себи. Подвлачим – постају ауторитет. Не би било згорег посумњати да сте тим путем идући и Ви, уважени Небојша, постали ауторитет у нашем градићу. Имена често говоре много, али Ваше име доприноси да помислимо да нисте сами и једни у историји били Небојша. Стога Вама, као важном ауторитету, пишем ово затворено писмо. Без намјере да и једним словом ударам у темеље Вашег ауторитета. Но прије свега, ради Ваше славе и правдољубивости, споменућу Вам двије-три ствари:

1. Чини ми се да сте почели од Билеће, када сам Вас – како се Ви жалисте – назвао фићфирићем (истини за вољу, нисам тада мислио само на Вас, нити сам се обраћао искључиво Вама, притом и не слутећи какав ћете ауторитет постати). То је било у бившем Дому војске; оне године када је у Билећи изабран нови градоначелиник, господин Бабић. Ни до данас не знам која је он партија, али сам сигуран да је опозициона. Лијепа слава бјеше, са пуно дјеце у цркви, али су људи страшно били завађени око политике и избора. Иако никакав човјек, као владика говорих цијели дан о миру и помирењу и подржах новог градоначелника, рекавши да је он сада први у Билећи и да га сви морамо поштовати. Опоменух се Св. Саве, опет уочи ручка у Дому војске, и рекох како смо сви ми мали у односу на њега, превасходно градоначелници и први ја (има та бесједа и снимљена). Усред те моје бесједе, Ви се однекуд појависте (јер увијек некако касните). „Не бисмо требали ову земљу представљати пред свијетом као да у њој живе само лупежи и лопови, јер је ово земља Св. Саве и Светог Василија“, рекох видјевши Вас. Казах то као отац и владика, не поменувши Ваше име ни једанпут (извините, нисам тада знао ни како се зовете, а још мање у какву ћете громаду израсти!). Кад сутрадан – зове ме нови градоначелник. „Све бјеше лијепо, само не знам шта би ономе Вукановићу“, вели. Ништа не знадох тада. Замолих га још једном да се све смири у Билећи“. И смирило се, слава Богу.

2. Помињете, видим, и како сам Вас напао на стадиону. „Душо моја, пиши ти шта хоћеш, али немој да ме сликаш гдје год кренем, то није нормално. Макар би био ред да питаш да ли можеш да сликаш“, говорих Вам. Ви на брзину одговористе да нисте Ви сликали. „Како, болан“, упитах, „када сам те видио да ме сликаш док сам сједио Под Платанима?“ Ви се мало разабрасте, па рекосте: „Јесам, сликао сам “. „Ја мислих да си Ти поштен, а Ти зачас посла слага“, казах му, а потом додах, „прођи ме се“. А Ви, као велики ауторитет, наредисте мени да ја прођем – и ја прођох. Ви то данас називате нападом. Добро, нека буде.

3. Трећи пут, колико се сјећам, стајасте Ви и Ваш камерман насред врата у Општини, на улазу, а ја се огријеших те рекох: „Склоните се са врата, сељачине“. Иначе, сваког ружим ко стоји на вратима или на путу. А Вас ми баш бјеше воља наружити. Ви се склонисте, а ја некако прођох мимо Вас. Нити Вас погледах нити више иједну ријеч казах. А ви цијелом свијету објависте како сам вас физички напао. Крив сам – није моје да људе на тако груб начин ословљавам. Нажалост, није ми први пут. Но, на Вашу срећу, Ви искористисте прилику да постанете још славнији ауторитет и жртва страшнога насиља.

4. Четврти пут. Преображење, дивна слава; наш народ, а дошли и људи из цијелог свијета. Чудесна слава у чудесном граду. Многи од ових људи ме увјераваше да нити видјеше дивније славе нити дивнијег града. У мени бјеше велики трепет и брига. Толики народ, а и такви ауторитети – предсједник Републике Српске, градоначелник Београда, Кустурица, Тасовац и остали. Сви се нешто радују, хвале град и људе. Ништа ми није помагало, ништа ме није тјешило. Стално сам се преиспитивао – зашто представљам људима ствари онакве какве можда и нису . Зар цијеле године не слушамо од виших ауторитета, као што је Ваш, да је све само зло, биједа и ругоба!? И стварно помислих да сам лопов, криминалац и разбојник. Највише вјероватно зато што не видим ствари онаквим какве оне јесу него некако увијек љепше. Али нису важне моје мисли него моја главна брига бјеше како из онолике гужве извести најважније званице на Црквину, на вечеру. Угледни су људи, дошли су издалека, а и такав је ред – да вечерају. Једва стигох на Црквину, када Ви опет насред пута са оним својим микрофоном неког интервјуишете. Прођох мимо Вас и рекох оним људима да ослободе пролаз. Сви се помјерише – осим Вас. Ви сте ту били и стајали с пуним правом да испитате оне моје госте што их цијеле године сабирах из цијелог свијета. Видим, моји Вас не мичу (схватам и ја већ – ауторитет је то). „Није културно да људе пресрећете ту“, приђем и замолим Вас понизно. Ви са највећим ауторитетом рекосте да Вас не дирам и да Ви радите свој посао. Један од оних младића још понизније Вас замоли да сједнете и попијете пиће, а Ви се на њега, као врхунски ауторитет, осорно брецнусте и рекосте да нећете пиће. Казах оним мојим шмокљанима да Вас носе, макну (извините, на тренутак сам заборавио о каквом се ауторитету ради), а они Вас кумише, молише као истинског ауторитета. Морам признати да сам у секунди помислио колико је важан тај дан и сви ти људи, а како сте Ви тако себични. Сјећам се да ми је кроз главу прошло: „Боже драги, будале“. То је била грешна мисао. А друга је још грешнија била, али практична. Помислих да Вас, као стари и искусни боксер, нокаутирам и да се вечера макар с миром сврши. Али, у том часу, слава му и милост, сјетих се Светог Василија и рекох оно што често говорим себи и у себи. И она моја боксерска десница претвори се у оно што и треба да буде – у руку благослова. Подигох је и благослових Вас, рекавши: „Свети Василије нека ти суди. Боље он него ја. Он је милостив – ако бих ти ја судио, куку би ти било ноћас“. Окренух се и отиђох, а Ви сте тамо, као сваки повређен ауторитет, вриштали и пиштали. Срећа моја, ништа од тога нисам чуо.

Све добро прође те ноћи. Дадоше људи велику помоћ мајкама које рађају и онима које би ти жељеле, а не могу. Слава Богу! Али, шта би сутрадан? Ништа од свега тога не би важно: ни Преображење ни слава, ни лијепе ријечи оних дивних људи – само се онај мој благослов у проклетство претвори, а Ви славнији и важнији од славе града постадосте. И читасте ми писмо које ми и не посласте. Ваљда подразумијевате да ја слушам Радио Корону, а шта бих паметније и имао радити! Нисам чуо, али ми они што су Вас слушали (и они што Вам се диве и оно што Вам се чуде – једногласно рекоше: „Богами се Небојша грдно препао“. „Кога“, велим ја, „Св. Василија“, кажу они. Е, хвала Богу, што и над сваким ауторитетом већи ауторитет има.

Брате мили, не мрзим Те ја него, напротив, Богу се молим и за Тебе и за себе. Видим да ми се тамо обраћаш као грешник грешнику. Нажалост, синко, као и у много чему другом, ни у гријеху нисмо равни. Сваки мој гријех је грднији од Твога стотину пута, управо зато што на тако страшном мјесту стојим: на трону који је успоставио Св. Сава, а утврдио Свети Василије. Када бих се ја, грешни Григорије, спустио са тога трона, вјероватно би Твојој доброти и богобојажљивости био до кољена. Али сам још тамо, Бог зна зашто и Бог зна још колико. А све док сам тамо – дужан сам и отац и учитељ бити и (по ријечи апостоловој) грдити и у вријеме и у невријеме. Морам бити ауторитет.

Желим Ти свако добро од Господа и Светог Василија. И стварно не желим ничим нарушити Твој ауторитет, па Ти стога написах затворено писмо (иако си Ти мени писао отворено управо из супротних разлога – да уздрмаш мој ауторитет). Бог нека опрости. Ударали су на мене и страшнији ауторитети од Твога. Утјеха је што су ударили страшнији ауторитети и на светитеље који служише на овом мјесту на којем служим и ја грешни. Ово Ти не написах ни због чега другог (ни због свога ни због Твога ауторитета) него ради своје и ради Твоје душе. Ја овако, а Ти – како рече Св. Вукашин – синко, само ради свој посао.

Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски

[виноградар]

Која је поента теме?

Уважени администраторе, ако сте прочитали читаву тему (што би било пожељно да ме боље разумијете) рећи ћу вам. У Требињу тај новинар перманентно нарушава владикин углед, грађани стално причају о томе, препричавају шта је Небојша написао. Ово је мали град и људи воле да причају о политици, рату, ... Хвала Богу у мом граду има доста вјерника, Саборна црква је на литургијама пуна вјерника. Али, град је пун и невјерника. Шта сам све од суграђана чуо о владици то на интернету не смијем да пишем. Град је пун дрогераша, мафијаша, локалних мангупа који измишљају свакакве лажи о владици, чисто из своје пакости, што су лоши људи.

Моја искрена намјера је била да се на овом форуму попричамо о вом проблему и да заштитимо мога владику, да кажемо људима који читају овај форум какав је он човјек. Био сам небројено пута на литургијама које је он служио, слушао његова обраћања народу. Био сам прилично пута и на његовим предавањима у епархијском дому.

Сад сам се сјетио да сам пар ствари заборавио написати. Мени је госпођа која ради у епархијској библиотеци више пута, кад бисмо споменули владику Григорија, рекла да њега треба заштитити. Даље, ово је ВРЛО ВАЖНО: у Требињу и у читавој Херцеговини постоји нешто што се зове шупља. То је мангупско измишљање лажи, из чисте зафрканције. Мишљења сам да о владици кружи много шупљих прича.

Ето, браћо и сестре, мислим да сам објаснио зашто сам отворио ову тему. Праштајте ми ако мислите да сам згријешио. Тако ми Бога, имао сам најбољу намјеру. Ако администрација сматра да тако треба, нека избрише тему.

[Guest - . . .-]

Битно је да знамо јер и ми не желимо да се на бил који начин схвати да неко овде покушава да рушђи углед било којег Епископа. Имамо бар толико црквене свести да се то не ради.

 

Добро је што си појаснио твоје намере.

 

Одавно се зна за ово што ради Вукановић.

[виноградар]

Битно је да знамо јер и ми не желимо да се на бил који начин схвати да неко овде покушава да рушђи углед било којег Епископа. Имамо бар толико црквене свести да се то не ради.

 

Добро је што си појаснио твоје намере.

 

Одавно се зна за ово што ради Вукановић.

Није он једини, такође локални политичар Никола Секуловић сипа дрвље и камење на владику већ годинама, он је још гори, још радикалнији у својим наступима.

[МилошБГ]

Ono sto sam ja mislio pre kad sam citao par nekih vesti o tom sukobu da je taj novinar neko pandan blicovim i b92 novinarima,dakle neko ko samo trazi neku supljinu u crkvi da ospe paljbu a da je pritom ateista i ne samo to nego neko ko crkvu ne podnosi.

 

Nemam vremena da procitam sve tekstove i pisma,ali ovde to vidim da nije slucaj,vec naprotiv vidi se da je i taj novinar covek vere. Ima tu nekih pitanja koja i mene interesuju a koje je taj novinar zagrebao i mislim da niko ne treba sve olako da odbaci bar u svojoj glavi.

Isto ne znam kakvo je stanje tamo u R.Srpskoj ali ako dosta naroda slusa sta novinar govori i veruje mu,mislim da onda nije samo njegova proizvoljna masta krivac.

 

Ne znam ni da li je sve to bitno,ali eto to je moj utisak.

[Драган Јашић]

Ако Бога знате и у име Бога не дирајте предивног владику Григорија ! Свако ће доћи тамо где ће одговарати где треба па и тај , назовимо новинарчић кога плаћа највероватније Веран Матић и сваки други који је против СПЦ . Да није он сарадник Блиц новина и још много сличних штампаних медија који блате на сваком кораку цркву Светог Саве . 

[Макрина]

Stvarno, sta ce mu Linkoln?  

 

Ма нема појма да Владика то вози... лупају само...