Jump to content

Православно-англикански дијалог

Оцени ову тему


Препоручена порука

Vladika Nikolaj je propovedao u Anglikanskoj crkvi i bio prijatelj sa biskupom Dzordzom Belom koji dolazio u tadasnju Jugoslaviju cak i na bogomoljacke sabore.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Међународна Комисија за англиканско-православни теолошки дијалог


icaotd_members_kovilj_serbia_2013515.jpg

Саопштење за јавност (Communiqué)
Септембар 2013, Нови Сад, Србија

У име Триједног Бога и са благословом и руководством наших Цркава Међународна Комисија за англиканско-православни теолошки дијалог (ICAOTD = Комисија) састала се у Новом Саду, Србија, у периоду 4-11. септембар 2013. године, а на позив патријарха Српске Православне Цркве, Његове Светости Г. Г. Иринеја. Комисија исказује велику захвалност за широкогрудо гостопримство које су пружили преосвећени епископ Иринеј и епархија бачка са Новим Садом као градом у којем је смештена епископска катедра.

 

Преосвећени епископи Иринеј бачки и Давид крушевачки, у име Његове Светости патријарха Иринеја, срдачно су дочекали чланове Комисије у Новом Саду. Поменути епископи изразили су спремност да се ангажују у вези са радом Комисије, посебно наглашавајући духовне димензије изучавања теолошке антропологије. Они су том приликом са члановима Комисије поделили своје разумевање искуства хришћана у Србији.

 

Настављајући да фокусира хришћанску антропологију, нарочито питање шта значи бити људска личност створена према образу и подобију Бога, Комисија је уложила значајне напоре у критичко прегледање нацрта сопственог заједничког теолошког рада посвећеног том предмету. Рефлексије на теологију славе творевине и на јединственост човечанства у поретку творевине одвеле су Комисију у још дубља разматрања. Надаље, Комисија је истрајно радила на конкретном изражавању проблема образа и подобија, узимајући у обзир многе компоненте те теме, притом, специјална пажња је посвећена и светописамским основама поменуте теме. Као део расправе о људским односима, Комисија је констатовала да је учење свих Православних и Англиканских Цркава сагласно у томе да је брак установа која подразумева однос мушкарца и жене. Нацрт текста (будуће Заједничке договорене изјаве двеју Цркава), који је развијен кроз студије са пређашњих састанака, унапређен је приликом овог скупа, и то прилозима из предметне материје која је обухватила питање људског бића у друштву; питање људског бића као друштвеног бића; затим питање начина задобијања личносности кроз заједницу, а из традиционалне афричке перспективе; најзад и питање покајања, преображења и светости. Комисија се сложила да новопостављени тим за рад на нацрту заједничке договорене изјаве настави да ради на постојећем нацрту (draft) до следећег састанка, узимајући у обзир многе целисходне примедбе и теолошка разматрања који су приложени на садашњем скупу.

 

Као и приликом пређашњих скупова, свакодневне молитве ојачавале су и утемељивале рад Комисије. Англикански чланови Комисије узносили су јутарње молитве. Вечерње службе одвијале су се сходно поретку српског православног предања, у оближњој парохији, односно у храму Успења Пресвете Богородице. Чланови Комисије присуствовали су англиканској евхаристији која је одржана у Словачком евангелистичком храму. Чланови Комисије такође су присуствовали светој божанској литургији у манастиру Ковиљ. Током свих прилика за молитву, Комисија (ICAOTD) је подржавала народ Сирије, молећи се за мир, нормалност и сигурност у тој земљи.

 

У време одржавања састанка Комисије, патријарх Српске Православне Цркве обратио се генералној скупштини Уједињених Нација у Њујорку говором насловљеним „Култура мира и наша одговорност“. Чланови Комисије похвалили су то саопштење на основу правовремености поруке коју је то саопштење пренело, и са захвалношћу су примили његов говор.

 

Приликом заседања Комисије примећено је да ова година обележава 1700-ту годишњицу Миланског едикта. Прослава годишњице таквог едикта, који нуди потврду сигурности и религијске слободе, посебно је релевантна у наше доба.

 

Рад Комисије значајно је обогаћен приликама за ангажман које су отворене захваљујући помесном окружењу. Током њеног рада, Комисију су веома срдачно и дарежљиво дочекали преосвећени епископ Андреј, шеф канцеларије за спољне односе Српске патријаршије, као и игуман преосвећени епископ Порфирије јегарски са бројним ковиљским монасима, од којих су чланови Комисије сазнали више о садржајима делатности манастира, укључујући старање о онима који страдају од злоупотребе алкохола и од болести зависности од наркотика. Посета граду Сремски Карловци пружила је прилику за разгледање саборног храма посвећеног Светом Николи, као и за посету православној Богословији Светог Арсенија Сремца, где је чланове Комисије дочекао преосвећени епископ Василије који је све присутне упознао са образовањем младих богослова, као и са начином на који се они припремају да понесу мисију Божију у контексту савремености.

 

Комисија је са жаљењем констатовала да је православни сапредседавајући, високопреосвећени митрополит Калист диоклијски, спречен да учествује у њеном раду. Представник јелинске Патријаршије Александријске, високопреосвећени митрополит Серафим зимбабвеански, прихватио је да приликом овог скупа врши дужност привременог сапредседавајућег.

 

Рад Комисије наставиће се приликом следећег скупа који је заказан за септембар 2014. године, са Англиканском Црквом као домаћином.

 

 

Митрополит зимбабвеански Серафим, православни Сапредседавајући

Архиепископ пертски Роџер Херфт, англикански Сапредседавајући

Нови Сад, среда, 11. септембар 2013. г.

 

 

Чланови Комисије присутни у Новом Саду:

  • Представници Православне Цркве:
  • Mитрополит зимбабвеански и анголански Серафим (Александријска Патријаршија)
  • Високочасни отац Александар Хејг (Антиохијска Патријаршија)
  • Високочасни отац Валентин Васечко (Московска Патријаршија)
  • Професор др Богдан Лубардић (Српска Патријаршија)
  • Митрополит трговиштански Нифон (Румунска Патријаршија)
  • Протојереј Георгиј Звиададзе (Грузијска Патријаршија)
  • Професор др Милтиадис Константину (Грчка Црква)
  • Високочасни отац Анджеј Минко (Пољска Црква)
  • Епископ филомелионски Илија (Албанска Црква)
  • Часни отац др Христос Христакис (са-секретар)

 

Чланови који нису присуствовали скупу:

  •  Митрополит диоклијски Калист (Цариградска патријаршија)
  •  Часни отац Георгије Д. Драгаш (Јерусалимска Патријаршија)
  • Представници Англиканске цркве:
  • Архиепископ пертски Роџер Херфт (Англиканска црква Аустралије)
  • Часни отац Марк Билимориа (Црква Цејлона)
  • Часни отац др Тим Бредшоу (Црква Енглеске)
  • Архиепископ армашки др Ричард Кларк (Англиканска црква Ирске)
  • Часни каноник Џонатан Гудол (Представник Архиепископа кантерберијског)
  • Часни ђакон др Кристина Хол (Енглеска црква)
  • Часни каноник Филип Хобсон OGS (Англиканска црква Канаде)
  • Госпођица Наташа Куклач (Англиканска црква Канаде)
  • Епископ кипарски и заливски Мајкл Луис (Епископална црква у Јерусалиму и Средњем Истоку)
  • Часни др Глорија Мапангдол (Епископална црква у Филипинима)
  • Часни др Данкан Рид (Англиканска црква Аустралије)
  • Часни каноник професор др Џон Ричес (Епископална црква Шкотске)
  • Епископ воришки Џон Стројан (Црква Енглеске)
  • Часни отац Џозеф Вандера (Англиканска црква Кеније)
  • Часни канон др Алисон Барнет-Коуан (са-секретар)

Саопштења приложена на скупу:

Покајање, преображење и светост, Епископ воришки Џон Стројан

Достизање личносности кроз заједницу: афричка традиционална перспектива, Часни отац Џозеф Вандера

Људско биће у друштву: англиканска перспектива, Часни каноник професор др Џон Ричес

Људско биће као друштвено биће, Професор др Милтиадис Константину

 

 

http://www.spc.rs/sr/medjunarodna_komisija_za_anglikanskopravoslavni_teoloshki_dijalog

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Некад су Православна и Англиканска црква имале веома блиске односе и озбиљно се разговарало о уједињењу. Данас је ситуација нешто другачија. Има ли православно - англикански дијалог будућност?

 

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1092/tekst/saopstenje-medjunarodne-komisije-za-anglikansko-pravoslavni-teoloski-dijalog/print

 

Nema.

Anglikanci se sve više udaljavaju od uzora prve Crkve.

Taj put slijedi većina.

Manjina (ne baš mala) napušta Anglikanski crkvu.

To većinu ne ljuti nego ih raduje. Sretni su da se riješe tih "konzervativaca".

Opisani proces traje već više desetaka godina i sve se više intenzivira i ubrzava...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да постоје и те тенденције. Шта више, велики број незадовољних традиционалних англиканаца прелази у РКЦ. И то има логике, ипак је Англиканска црква настала одвајањем од РКЦ и по много чему је та црква  ближа него Православна. Са друге стране има и англиканаца који прилазе православљу кроз тзв. западни обред (Western Rite Orthodoxy) http://en.wikipedia.org/wiki/Western_Rite_Orthodoxy

 

Никад се не зна, можда се после разних лутања, Англиканска црква врати својим коренима тј. православљу.  :)

Зато је и дијалог неопхoдан. Он може дати резултате и касније, за 100 или 200 година. Ко то може знати?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mitropolit Ilarion je više puta rekao i napisao da postoje dvije vrste kršćana u svijetu: jedni shvaćaju ozbiljno Sveto Pismo, a drugi se prvenstveno žele prilagoditi modernim (antikršćanskim) trendovima, temeljno mjerilo ponašanja su im ti trendovi.

 

To je bitna razlika. I mislim da je on tu potpuno u pravu.

 

Druga grupa nema nikakve budućnosti, već gledajući iz sasvim naravne perspektive. Zašto bi se netko "obratio" i pristupio jednoj takvoj zajednici, kad baš potpuno isto može živjeti i bez nje i bez dodatnih komplikacija? Sociološka istraživanja (tu je Tvoje područje) pokazuju da takve zajednice rapidno gube članstvo. Protestantske zajednice u SAD koje pripadaju toj drugoj grupi su u 20-30 godina pali na (ne ZA nego NA) 20% članstva.

 

Zašto ima perspektive razgovarati samo sa kršćanskim zajednicama iz prve grupe? Pa jedino s njima se ima nešto zajedničko, ima se TEMELJ za razgovore. S drugima se nema NIŠTA zajedničko, ništa što bi bio zajednički temelj.

 

Jasno, ovdje govorim o zajednicama, ne o pojedincima. Sa svim pojedincima se može i treba razgovarati, jer Sveto Pismo nas uči da "Bog hoće da se svi ljudi spase".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Православни воде разговоре и са тим традиционалнијим англиканцима  (на слици је Митрополит Иларион са члановима Англиканске цркве у Северној Америци)

 

ERTF_Meeting_With_Metropolitan_Hilarion_

 

http://www.anglicanchurch.net/?/main/page/532

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Složena je to situacija koja ima dugu povijest.

 

Ti anglikanski tzv. konzervativci (zapravo oni koji ozbiljno shvaćaju vjeru) se već desetljećima za svoje stavove bore unutar anglikanske zajednice i sad su već izgubili nadu da će išta postići. Zato su mnogi, najprije pojedinačno a onda i kolektivno, počeli prelaziti u "konzervativne" Crkve, prije svega Katoličku Crkvu. A vladajuće strukture su zadovoljni što su ih se riješili!

 

Mitropolit Ilarion kaže da SVI hrišćani u Rusiji spadaju u prvu grupu. To nije čudno, u Rusiji je trebali biti spreman puno toga riskirati i žrtvovati ako si bio hrišćanin. Hrišćana druge grupe ima veći broj jedino u bogatim zemljama, uzapadnoj Evropi i sjevernoj Americi. A Isus je davno rekao da se ne može služiti dvojici gospodara: Bogu i bogatstvu. U tome je, po mome mišljenju, ključ problema.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Митрополит волоколамски Иларион код Архиепископа кентерберијског Јустина Велбија

26. Септембар 2013 - 12:01

jpg.jpg

На позив Архиепископа кентерберијског Јустина Велбија, Митрополит волоколамски Иларион, директор Оделења за спољне црквене односе Московске Патријаршије и Архиепископ сорошки Јелисеј присуствовали су 25. септембра бискупском посвећењу каноника Џонатана Гудола у  катедрали Вестминстерске опатије.

Каноник Џонатан Гудол је радио као секретар за екуменске односе при Архиепископији кентерберијској више година. Међу  присутни су били Архиепископ тијатирски и великобритански Григорије (Васељенска Патријаршија), Митрополит јужне и западне Европе Јосиф (Румунска Православна Црква), архијереји и свештенство помесних Православних и Источних Цркава, и Апостолски нунцио у Великој Британији, Надбискуп Антонио Менини.

После хиротоније гости су се упутили у Ламбет Плас, где је Архиепископ кентерберијски приредио свечани пријем.

Током пријема Митрополит Иларион је разговарао са др Џефријем Роувелом, епископом гибралтарским у Европи, о разним темама међухришћанских односа, као и о изгледима у вези размене студената између богословских образовних инстутуција. Митрополит волоколамски Иларион је водио разговор са бившим Архиепископом кентерберијским др Роаном Вилијамсом и са Бискупом Лондона др Ричардом Шартром. 

Извор: Московска Патријаршија

http://www.spc.rs/sr/mitropolit_volokolamski_ilarion_kod_arhiepiskopa_kenterberijskog_justina_velbija

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тачно је да постоје и те тенденције. Шта више, велики број незадовољних традиционалних англиканаца прелази у РКЦ. И то има логике, ипак је Англиканска црква настала одвајањем од РКЦ и по много чему је та црква  ближа него Православна. Са друге стране има и англиканаца који прилазе православљу кроз тзв. западни обред (Western Rite Orthodoxy) http://en.wikipedia.org/wiki/Western_Rite_Orthodoxy

 

Никад се не зна, можда се после разних лутања, Англиканска црква врати својим коренима тј. православљу.  :)

Зато је и дијалог неопхoдан. Он може дати резултате и касније, за 100 или 200 година. Ко то може знати?

Било би дивно, да у тој дивној земљи замирише тамјан православни, да се у њихове лепе домове уселе иконе :)

 

Има тамо јако добрих људи, који имају искрену веру у Бога

 

Кад бејах пре 13 година, помислио сам како бих волео да налетим на неке побожне домаћине и тако је и било :)

 

Једноставни људи који имају срца, али фали им Црква, јер је на тим просторима пуно разних "варијанти" да кажем

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Možda je ovo spam što ću napisati ali dodao bih i ovo u vezi Manasije.

 

U sestrinstvu manasije bila bile su dve belgijanke,

 

jedna je sestra Serafima sa­da u Esek­su, u En­gle­skoj (mislim da se upokojila i da je pre upokojenja primila shimu sa imenom Nadežda - nisam siguran ali sam tako načuo) i jedna sestra Marija , ona je na poziv ep.Luke pre 3-4.g. vratila se u Belgiju i osnovala je jedan manastir pod SPC i koliko sam čuo već ih ima 3 - tri monahinje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Због чега?

Sada ce tesko biti, zbog nasih razlicitih pogleda na eskatologiju i tumacenju dolaska anti-hrista, i ima velike podjele oko drzave ''Israel'' na primjer. Koliko ja znam ''crkva'' je novi Izrailj a ne drzava na bliskom istoku.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...