Kosovo u 2010 godini, Republika ili pokrajina

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Svim ljudima na Kosovu zelim srecnu i uspesnu novu 2010 a pre svega MIR i bratsku ljubav

za pocetak nesto veselo i lepoooo

[Schmetterling]

Па сад... да је весело и лепо... и није. Али је макар политика.

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Da vidimo ovde kakvu bi ste politiku zelili da nasa vlada vodi prema Kosovu ?

Samo da napomenem da vecinu nasih proizvoda i dan danas uspesno prodajemo sirom Kosova i da srpska ekonomija dosta zavisi od toga

[Guest nikolastojanoviccuprija]

?? ???... ?? ?? ?????? ? ????... ? ????. ??? ?? ????? ????????.

care ako tebi Mimoza nije lepa onda neznam ....

[Schmetterling]

?? ???... ?? ?? ?????? ? ????... ? ????. ??? ?? ????? ????????.

care ako tebi Mimoza nije lepa onda neznam ....

?? ???? ?? ??  0104_cheesy

[shalom777]

Hm, Kosovo je definitivo suvereno, i tu se- na zalost- slabo sta moze uraditi. Kad Tadic ili Jeremic govore o nekakvim ''diplomatskim pobjedama Srbije''- to je, samo mlacenje prazne slame. Ipak, tesko bi DS ostao pri sadasnjem rejtingu kada bi rekao, zalosnu istinu: nekadasnja pokrajina KiM- je sada suverena drzava, od najvecih svjetskih sila(drzava EU i SAD)- priznata i ima njihovu punu podrsku.

Ne znam,zasita, koliko gradjani Srbije i ostali Srbi van Srbije imaju koristi od ovakvih govora i zamlacivanja...

Moje misljenje jeste da bi Vlada Srbije trebala da se brine o srpskom narodu na Kosovu-da ih pomaze, da svijetu govori o nepravdi koja se dogodila, da siri istinu o unistenim srpskim svetinjama i protjeranom narodu i sl... Opet kazem, mislim da se tesko sta vise moze uraditi,od ovoga...

Pozz

[pokajnik83]

За мене је

ЗАУВЕК ЈУЖНА СРПСКА ПОКРАЈИНА, СРЦЕ СРБИЈЕ...! И у 2110. 2210. 3010. години!

[konstantin]

?? ???? ??

?????? ????? ?????? ?????????, ???? ??????...! ? ? 2110. 2210. 3010. ??????!

bilo, jeste , bice

[Justin Waters]

Разуме се да за Србина било да живи у Србији или ван, Косово никад не може и неће бити држава. Него срце Србије, које је сад окупирано. Када како и да ли ће уопште бити могуће повратити контролу на Косову, то је сад питање. Из ове перспективе то се чини немогућим. Већина утицајних држава је била против Србије, изузев Шпаније мада је питање сад колико је Шпанија искрена у свом ставу да не призна Косово, јер да нема у својој држави проблем са сепаратизмом, можда би и они били ти који би признали. Словачка, Румунија и евентуално Грчка су они који држе свој став чисто ради тога јер не бране свој интерес, јер ге и немају на Косову, него залажу за поштовање међународног права. Русија је све упрскала признањем Абхазије и Осетије, и показала да не брани Косово ради истине и пријатељства са Србијом као братским народом, него ради својих интереса. Углавном ако Косово називамо срцем Србије, а видимо да је 90% Косова сад заражено албанском популацијом, странцима и туђинцима, то онда пренесно значи да је српско срце искварено, и да је народ далеко од Бога. Када код Срба почне буђење и повратак Богу кроз покајање, онда ћемо можда и дочекати да видимо како се на Косову мења ситуација, до тад Срби ће бити карани, и карани док год не дају хвалу Господу која му и припада.

Већина Срба је данас оваква:

Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени,

(Ис 29,13)

А када би Србима Бог био на срцу онда би знали да Бог тражи ово:

Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.

И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!

(Пс 81,10-13)

Заузврат би им дао ово:

Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;

Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их.

(Пс 81,14-16)

Хоће ли Срби икад схватити ово?

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Kabinet predsednika Kosova Fatmira Sejdiua je saopštio da je američki admiral Džejms Stavridis potvrdio danas u Prištini podršku NATO Kosovu.

U saopštenju posle sastanka komandanta NATO i predsednika navodi se da su Stavridis i Sejdiu razgovarali o stanju na Kosovu i saradnji institucija Kosova sa NATO-om.

Sejdiu je zahvalio za podršku NATO i istakao "posebno poštovanje građana Kosova prema KFOR-u".

Džejms Stavridis ocenio je danas u Prištini da su se Bezbednosne snage Kosova (BSK) osposobile u značajnoj meri.

Admiral Stavridis je na konferenciji za novinare na vojnom delu aerodroma Slatina ocenio uspešnim razvoj BSK, dok je na pitanje o nesporazumima Kfora i BSK rekao je da je to "iza nas".

Stavridis je, takođe, izrazio uverenje da će se nastaviti saradnja BSK i Kfora.

Ranije danas admiral se sastao sa premijerom Hašimom Tačijem.

Stavridis je posetio i manastir Visoki Dečani i sa lipljanskim vikarnim episkopom Teodosijem razgovarao o obezbeđivanju srpskih crkava i manastira na Kosovu, saopštila je danas Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve.

"Admiral Stavridis, koji je grčkog i pravoslavnog porekla, pokazao je veliko interesovanje za manastir Visoki Dečani i očuvanje srpskih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju Eparhije raško-prizrenske.

Vladika Teodosije je ukazao na značaj prisustva međunarodnih civilnih snaga na Kosovu i istakao da je za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) značajno da snage Kfora nastave da obezbeđuju osam najvažnijih srpskih svetinja na Kosovu.

"Stavridis je uverio vladiku Teodosija da NATO neće preduzimati nikakve dalje korake vezane za zaštitu srspkih svetinja bez dijaloga sa SPC i da će se zabrinutost SPC za bezbednosna pitanja ozbiljno uzeti u obzir", piše u saopštenju.

Pored Stavridisa, Dečane su danas posetili i komandant Kfora Markus Bentler, komandanti borbenih grupa Istok i Zapad Alan Dorman i Vinčenco Graso, kao i članovi užeg tima Stavridisa i Glavnog štaba NATO-a.

"Vladika Teodosije je admiralu Stavridisu zahvalio na trudu koji Kfor ulaže u zaštitu srpskih pravoslavnih svetinja i dodao da SPC ceni doprinos Kfora u procesu povratka, naročito u metohijskim enklavama, kao i podršku koju vojnici redovno pružaju prilikom obezbeđivanja verskih svečanosti u bezbednosno ugroženim delovima Kosova i Metohije", piše u saopštenju.

Kfor, pored Visokih Dečana, obezbeđuje i Pećku patrijaršiju, Gračanicu, Devič, Svete arhangele, Gorioč, Zočište i Budisavce.

Devič i Sveti arhangeli zapaljeni su u talasu nasilja marta 2004. godine.

[gane]

Јесу га признали неки од најмоћнијих,проблем ће им бити што њима немају шта да понуде!Биће им извор за сировине у мери у којој то могу и ништа више!Али кад косовски грађани покушају да путују,у једни три четвртине светских држава својим пасошем неће моћи.Српска привреда пак,ако јој Косово буде оријентација и одредница је унапред пропала.Јевреји су се две хиљаде година поздрављали са "идуће године у Јерусалиму", па су и дочекали да да се поздрављају у Јерусалиму.И највећа царства су пропала,нису могла сама себе да издрже,па ће и ова која сад Косово подржавају.А ми морамо имати веру и програм,слогу и мудрост,паће и нашдан доћи.Правда је спора али доистжна,види се то на много примера,

изгубљено полувреме није изгубљена утакмица.

[gane]

КОСОВО, ДВЕ ГОДИНЕ КАСНИЈЕ – ПОГЛЕД ИЗ АМЕРИКЕ: Лобистички неуспех САД

Аутор: www.standard.rs, Објављено: 23. 02. 2010. 

Иако је за две године већ 65 држава признало независност Косова, Игор Данченко, експерт у вашингтонском Броокингс институту оцењује да ипак није постигнут значајан успех по том питању

За две године, од када је Косово прогласило независност, 65 од укупно 192 земље чланице Уједињених нација признало је Косово. Чланство у Уједињеним нацијама, међутим, није изгледан циљ због права вета којим располажу сталне чланице Савета безбедности Русија и Кина.

Србија је у међувремену преко УН покренула акцију при Међународном суду правде за саветодавно мишљење о легалности једностраног проглашења косовске независности.

Игор Данченко, експерт у вашингтонском Броокингс институту, најпре се осврће на две године независног Косова и динамику његовог признавања:

-Није одвећ велики број земаља које су признале Косово за протекле две године од када је прогласило независност. САД нису постигле значајнији успех, посебно не у настојању да Косово признају Руска Федерација и Кина. Ово су две кључне земље и, када би оне неким стицајем околности признале независност Косова, Србија би могла сматрати да је ту територију дефинитивно изгубила, чак и на дипломатском плану. У овом тренутку, међутим, чини се да је слика прилично “замрзнута”. Разуме се, ситуација се може и променити ако би се променио сам статус Косова – у случају да се, рецимо, Косово придружи Албанији, што није вероватно да би се у догледно време могло десити, али што на дужи рок не мора бити незамисливо. Стање ствари могло би се променити и кад би Косово, односно Србија, били примљени у Европску унију или НАТО савез.

У полемици која се у последње време водила у Србији о томе да ли земља треба или не треба да уђе у НАТО чуо се и став руских представика да би Москва могла преиспитати своју позицију непризнавања Косова ако би Србија одлучила да се учлани у НАТО. Како читате ово упозорење?

-Верујем да се иза тог упозорења заправо може видети нешто важније што Русија има на “менију”. Преко овог, за Русију мање интересантног, региона – Србије и Косова – Москва заправо поручује да тражи подршку у контексту значајнијих несагласности које има са Европском унијом и НАТО-ом. Као што је познато, Русија се одувек противила ширењу Алијансе. А недавно је предложила нову европску безбедносну архитектуру која би. према њеном мишљењу, требало да постане недељив паневропски безбедносни систем. Нови и свеобухватни безбедносни аранжман између Вашингтона, Брисела и Москве је, подсетимо се, изложио и образложио сам председник Медведев и та понуда Русије је још на столу. Руску платформу недељиве европске безбедносне архитектуре већ је подржао новоизабрани украјински председник Виктор Јанукович. Русија, разуме се, очекује дипломатску подршку за своју безбедносну платформу и од других држава, пре свих од земаља које су некад чиниле Совјетски Савез – нарочито од Украјине, Белорусије, Казахстана. Али веома је могуће да подршку и прихватање очекује и од других држава, пре свих својих савезница, као што су Србија и још неке источноевропске земље. Дакле, Русија се нада да ће се Србија, уместо амбиције да се укључи у НАТО, одлучити да подржи руски предлог новог европског безбедносног система. По Србију је, међутим, изузетно несрећна околност што се у овом контексту Косово може користити као политичка карта којом би се на њу могао вршити притисак.”

Како објашњавате нову руску војну доктрину у којој се НАТО види као највећа претња по руску безбедност?

-Слажем се да је Русија своју нову војну доктрину објавила оштријим тоном, али нема ничег новог у њој. То је само адаптирана верзија доктрине која је већ постојала пре неколико година. У суштини, Русија види НАТО као свог главног потенцијалног противника, пошто и НАТО Русију тако види. Москва је задржала опцију превентивног нуклеарног удара, али ни то није новина. У овом контексту не треба заборавити да Русија заправо тражи концесије, односно, консензус о неколико питања – и са Европском унијом и НАТО-ом и са САД. Са Америком жели да финализује нови споразум о неширењу нуклеарног наоружања, а са Бриселом и НАТО-ом да постигне консензус о споразуму о конвенционалним снагама у Европи. Оштријим тоном нове војне доктрине Москва покушава да изврши притисак на НАТО, Унију и САД како би постигла те компромисе. Генерални секретар НАТО-а Фог Расмусен и други амерички и европски званичници изражавају чуђење због тог оштрог тона руске доктрине, али и у Москви се чује изненађење доктрином НАТО-а, у којој се на Русију још увек указује као на потенцијалног непријатеља.

Под вођством свог министра за ванредне ситуације Сергеја Шојгуа, Русија, заједно са Србијом, поставља у Нишу такозвани центар за ванредне ситуације, за који у САД многи кажу да се може лако претворити у војну базу. Ниш је близу америчке базе на Косову, а није далеко ни од потенцијалног америчког ракетног штита у Бугарској, односно, Румунији. Да ли се може догодити да се поново америчке и руске војне базе гледају преко нишана?

-Па, то је сасвим могуће. Нисам, додуше, сигуран око Румуније и Бугарске зато што се о елементима америчког одбрамбеног штита у тим земљама тек преговара. Оно што Русија ради своди се на то да реагује брже у предупређивању САД. А што се тиче вашег питања, већ се могу видети америчке и руске базе које се “гледају у очи у очи и” у Киргистану. Међутим, Русија и НАТО тамо одржавају заједничке војне маневре. Дакле, отварање база не значи нужно да ће оне окренути нишане једна на другу. Овде се ради о елементима међусобне компетиције и притисака и то ће вероватно трајати све док САД и Русија не финализују нови споразум о нуклеарном наоружању. Док тај споразум не буде закључен, сувише је рано говорити о војним базама које се нишане. Што се тиче центра за ванредне ситуације у Нишу, ако САД не поставе елементе своје противракетне одбране у Румунији и Бугарској и не прошире своје војно присуство у источноевропским земљама, сигуран сам да ће тај центар бити коришћен за циљеве који му и стоје у називу.

(РСЕ)

Преузето са сајта: www.standard.rs

[Guest nikolastojanoviccuprija]

mimoza shkodra

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Nema vise predajnika nasih mobilnih operatera na Kosovu a drzava cuti i ostavlja one preostale Srbe na milost i nemilost prepustajuci ih da se snalaze kako stignu i mogu !

Na ovom malom primeru Kostunicina krilatica "Kosovo je Srbija " je totalno porazena i devastirana jer Kosovo iz srpske duse i osecaja niko ne moze da izbrise ali Kosovo nije deo Republike Srbije

[Стефан]

Србија је губила и добијала територије,то је неоспорно. Реално,били смо у већим мукама 1914. па смо јуначки ослободили све српске земље. Данас Косово на жалост,због велике политичке подршке коју безрезервно завређује,функционише као независна држава,али је законским актима наше и суверенитет Србије јемчи међународна резолуција.

Дакле,сама територија није битна-најбитније је да се очува духовна спона са Косовом као колевке српске државе и српске Цркве; да у молитвама увек помињемо наше многострадално Косово и не заборавимо српске светиње које су доле пострадале,и које се још држе; да не заборавимо светог кнеза Лазара и завет.

Јер ако легенда умре тада ће умрети српска држава на Космету; само парче земље као територијална јединица јесте важан,али не и пресудан елемент.

Наравно,не требамо галамити о оружју,покретању војске на Космет и сличним бизарним и сулудим идејама,јер тиме не бисмо ништа постигли. Колико је држава пало без испаљеног метка? Колико се некада вештим дипломатским дискурсом може постићи него ли пушком?

На жалост,надобудним трактатима о Косову можемо само да купујемо време: битно је да држава уложи све да српска заједница на КиМ остане барем на позитивној нули и да им живот буде подношљив.

Ерго,не бих се баш сложио са Борисовом констатацијом да се "ништа више НИКАД не може урадити",јер да смо тако размишљали кроз векове,не знам да ли би и направили независну државу.

А та политика Демократске странке "суверенитет & територијални интегритет" вс "Еулекс",дакле ти потези који се нижу,а сваки је антипод оном претходном,јесте јако штетна,па чак и катастрофална јер то јесте маркентишко удодворавање бирачком телу-а и одржавању на власти (а да добро није урађено ништа) и резултат ће бити пуштање пипака ДС-а у министарствима,јавним предузећима,управним одборима,владиним агенцијама итд...

А какво је стање,данас се територија може и економски подвести под неку другу,"заробити" стабилном економијом и ресурсима...али на жалост,економија у Србији у последњих 20-50 година ради на принципу сјахавања и узјахавања Курте и Мурте...

Битно је да се појави политичар који ће на власти јасно раздвојити,а потом и интересно уједначити две Србије; Србију као геополитичку и стратешку чињеницу и Србију као географски појам.

Како ствари стоје,данашњи српски политички естаблишмент већ полако губи ону танку нит са реалношћу и здравим разумом,тако да треба да полажемо наду у генерације које долазе!

:smiley: