О монасима и њиховим саветима

[Јаков.]

Да напишем ову поруку инспирисала ме је једна друга скорашња порука у којој су цитиране неке отачке поуке о браку, па се јавио незадовољни брат, који је онако паушално рекао да монаси су да монахују и саветују духовне ствари, а да овоземаљске могу само свештеници ван монаштва. 

То је тако опште мишљење постало и сам сам био уверен да је управо тако. 

 

Онда је Жељко одговорио прилично приземно и тако тачно, да се осећам на позитиван начин због тога испровоциран те и пишем ову нову поруку и тему. 

-------------------

Чињеница је да монаси данас су, због потпуне пријемчивости, медија, икономије, мисионарења и других видова комуникације (радио, тв, интернет) неки ултра-гига-техно монаси. Одударају од оног што је и њима самима био идеал, а читали су пре монашења можда у Светачницима и код Светих Отаца. 

Опет је чињеница да је такав вид комуникативности вероватно многим мирјанима донео мир и одговоре који су им били потребни. Човек је такав. Има чесму у кући са које сасвим добра вода тече, употребљива за све (то су наши пароси и локални попићи), али ето, жедан је. Јер Христос је такав. То је извор живе воде, па човек је и када је намирен, опет жедан и тражи га. Иде по манастирима где мисли (сасвим оправдано) да је та вода бистрија. 

 

- Е сад да ли монаха питати за све?

Наравно. Неће ни сваки монах да одговара. Ако треба упутиће на неког другог. Све се ради по послушању. Свакако да српски владика има разлога и потребе да о свему овоземаљском и оноземаљском прича верницима. Ко ће тачније износити догмате вере и саветовати о животу. 

 

Проблем је у оним монасима који нису могли да понесу Крст (што је опет сасвим људски) па су и без послушања постајали на своју руку ад-хок духовници и саветодавци. Не ради се наравно само о обичним црнорисцима већ и о већим главоњама. Има савета и савета, а баш зато нек човек тражи и тражи. Многи су се због духовничких савета жестоко опекли у животу. 

 

Човек онда вуче за рукав сваког мантијаша за свакакву глупост.

Али и није баш тако... Ниједно питање није глупост, ниједан захтев или молба није глупост. Чим човек тражи, ти му црноришче подај. Није ти дато да кријеш нити да будеш мутав. Ако ти не умеш да говориш, ти се тад помоли, али на вапаје тог људског стада никад не остани глув. 

Ако не разумеш питање или не желиш да одговориш, а ти помени тог човека. Он ће наћи свој одговор, а са њим и ти, па ћеш другоме моћи да помогнеш када те то исто пита. 

 

Тако да да. И ако су ван света, монаси су ипак меродавни да управљају нашим животима и у оним сферама које нису за њих искуствене. Попут брака и сличног. 

Наравно не ићи у вађење цреваца и лупетање, него питања ограничити на ниво духовног. За остало постоје сексолози и психолози. Што се тиче брака рецимо и уопште тих м-ж односа. 

[Gordana .]

...а друга је ствар што смо ми навикли да када нам се одговор не допада или га не разумемо прогласимо за "глупост"...

[Иван Дабижљевић]

За сад хвала Богу немам лошег искуства са монахујућима, саме добре ствари су ме научили, једино што ми је дуго требало да сам почео неке од њих да примењујем у пракси. Имам велико поверење у монахујуће, због чега сам био чак оптуживан да си од њих правим идоле, Боже сачувај. 

 

Све у свему, нису можда најбољи монаси данас али су још увек хвала Богу меродавни, бар кад се пореде са светом. Уосталом није наше да судимо, а и ако смо ми одани Богу, Бог ће нам дати савет и преко највећег лопова ако је то Њему по вољи.

[Баба]

Не спорим ја да има међу монасима оних који деле савете а који су у најмању руку неумесни.

Него ди баш нађе + Порфирија. Он је свештеник и калуђер љубави а не закона. И сам његов одговор је пре постављен на основу љубави и полази првенствено са тог становишта а не са становишта брака као институције.

 

Није мој одговор на оној теми био одговор који ће комплетно разјаснити позицију монаха, него просто питање ономе форумашу који одриче сваку могућност монаху да зна ишта о нечему што није монаштво.

 

Не значи ако је рецимо неко доктор физике да се не разуме у фудбал. Или ако је неко мирјанин да се боље разуме у брак. То је пре свега у Цркви, не само поимање брака него уопште живота у Цркви нешто што се најбоље сазнаје љубављу. Не волим да користим ту реч пошто је отрцана, али овог момента ми је немогуће да употребим неку другу.

 

Такође не бих искључио ни ту критику гоподина Х https://www.pouke.org/forum/topic/27466-постоји-ли-идеалан-брак/?p=883416 као потпуно бесмислену. Није, али није добро ни постављена, не само зато што је + Порфирије у питању него просто зато што је искључива.

Али неки елементи те критике на рачун монаштва су тачни.

Док Н.Влада полази од тога да монах чак и кад не уме да одговори ипак може да се помоли, што је тачно, ја полазим од тога да није свакоме све дато. Неки монаси имају таленат за појање, неки за созерцање, неки за иконопис, неки за духовништво.

Ко може оспорити св. Јовану Златоустом духовно руковођење Црквом или његове савете о браку или мирском свештенству?

А опет таквих сам се глупости наслушао од појединих духовних чада неких квази духовника монаха да је то за једну Томину медаљу.

 

Ствар је као и увек у ономе ко служи Цркви и ко се служи Црквом.

[feeble]

Или да смо по том принципу забранили о. Јустину Тасићу да саветује људе са брачним и љубавним проблемима. А прича се да је он многима помогао.

[Јаков.]

Поставља се питање како уопште неког духовника и питати ишта?

Ми избегавамо и наше попове (а реално гледано избегавају и они нас ) а нећемо монахе, који су танани и осетљиви ко јагањци. 

Некако сам највише духовних савета примио и прихватио из штампе (књига) духовника и Светих Отаца Цркве. 

Оно што сам чуо уживо, углавном сам и заборавио, а оно што сам прочитао сам запамтио.

 

У принципу и ови што причају уживот, ослањају се на свете оце, па боље онда да читам из прве руке.

Али нема везе. Питајте и питајте. Рече неко "Ко куца, отвориће му се". Кноцк кноцк он д хаевенс дор.