Stara slovenska vera - rodnoverje (neopaganizam)

[Баба]

Немогуће је утврдити које је врховно божанство старих Словена.

Нема се поузданих доказа да је то Перун ( Зевс је из грчке митологије).

Раздвајање Словена по племенима се десило већ у време Христа или можда још много раније.

Углавном многа Словенаска племена се помињу понаособ већ од првих Хришћанских векова.Од тад до сад је прошло две иљаде година.

Свако Словенско племе и поред многих међусобних сличности како у језику и обичајима имало је и различитости па и у веровањима.

Најновија истраживања рецимо за старе Србе тврде да је њихово врховно божанство било Триглав или Троглав а не Перун.

Имали су и Перуна у свом пантеону али изгледа није био главни.

Што се тиче поистовећивања у простом народу Перуна и св. Пророка Илије . шта рећи , ако ћемо замерати простом народу , замераћемо му по целом свету а не само код нас.

Али званична православна Црква у Срба није подстицала ове аналогије .

Код свих паганских народа се може наћи неко божанство коме је занат грмљавина на небесима.

И код Индуса и код Грка и код Германа и код Словена , то је једна општа ставка код пагана.

Па и стари Јудеји су волели да се њихов једини и врховни Бог бави муњама има описа тога у Библији.

Ne verujem da Svetska Hronika iz 1493. godine laze, pre ce biti da je u danasnje vreme dosta toga izbrisano iz nasih glava...

Prost narod je slika verovanja tadasnjeg politeistickog doba kod Slovena... nema zameranja, to je cinjenica da oni Hriscanstvo nisu primili oberucke, nego su svoje neznabozacke obrede jos dugo vremena vrsili u tajnosti. To je kao i danas, stariji ljudi teze primaju novotarije, sto je Hriscanstvo za to doba bilo, nametnuto od vlasti...

Наука је ипак данас у неупоредиво бољој позицији него ономад.

Зато баш не бих тако оспоравао радове данашњих историчара и етнолога.

Што се тиче државног наметања и тајног вршења култова, то пак никако не стоји .

Никакви тајни култови нису вршену у нашем народу по примању Хришћанства, заправо овај народ и није нешто склон таквим марифетлуцима.

Или јавно ил никако.

Источна православна Црква није вршила никакву инквизицију над народним обичајима , али се јесте трудила на просвећивању народа , како по питању писмености и опште културе тако и по питању вере.

Зато ми данас имамо богато етно наслеђе , но опет и поред тога се суштина јеванђеоског учења укоренила у овоме народу.

Што се тиче државног наметања, када би то заиста било истина Срби би били сви Хришћани још у осмом веку а овако пошто је то био постепен прелазак имали смо чак и државу која се звала Паганија.

Дакле Византија и Византијски комонвелт нису силом државне управе наметали Христијанизовање Срба.

Уосталом то и није у духу Источног поимања Хришћанства.

На силу је Хришћанство наметано западним Србима - Лужичким Србима зато је и било отпора према немачким бискупима и дуго се намерно истицало паганство насупрот Хришћанства, али чак ни они (западни Срби ) нису тајно вршили никакве култове иако им је била реална претња од Франака због тога.

[Jestira]

Ne verujem da Svetska Hronika iz 1493. godine laze, pre ce biti da je u danasnje vreme dosta toga izbrisano iz nasih glava...

Prost narod je slika verovanja tadasnjeg politeistickog doba kod Slovena... nema zameranja, to je cinjenica da oni Hriscanstvo nisu primili oberucke, nego su svoje neznabozacke obrede jos dugo vremena vrsili u tajnosti. To je kao i danas, stariji ljudi teze primaju novotarije, sto je Hriscanstvo za to doba bilo, nametnuto od vlasti...

Као што претпостављам примећујете и сами, спис из XV века се тешко може третирати као озбиљан историјски извор за период од барем 600 година раније. Тим пре што је у питању хроника, а та врста списа је ближа митографији него митологији или историји.

За ову тему једини озбиљан увод могу да буду радови нашег великог класичара Веселина Чајкановића, који крећу од много реалнијих историјско-књижевних премиса. Када је у питању прошлост старија од  штампарске машине, свако "знање" о њој је врло релативна категорија.

U starim hronikama obicno nije rec o novinskim izvestajima kakve mi danas poznajemo, nego o prepricanom znanju ili izvoru koji se koristio. Ne vidim razlog zasto u tome ne bi bilo istine. Nije tacko da spis iu 15. veka ne moze iti tretiran kao ozbiljan istorijski izvor za taj period ili raniji period. Uzmimo za primer "Natiralis Historia". Nastala je 79. godine posle Hrista i ona se sadrzi od 37 knjiga koje imaju 2.493 poglavlja. Prema spisku autora, obradjeni su spisi oko 500 autora, medju njima oko 100 izvora i skoro 400 dela sekundarne literature. Vidite da ni hiljadu i po godine pre ove hronike, takva dela nisu bila pisana "od prilike", a kamoli kasnije. Pogotovo, zato sto je ova hronika reprintovana prosle godine kao vredan istorijski izvor na nemackom govornom podrucju. Ne bih citirala sigurno nesto sto je neko izmislio da to vec nije bilo potvrdjeno, tako da pausalne ocene starih hronika ili izvora smatram neprofesionalnim, jer se i profesor Cajkanovic orijentisao prema njemu dostupnim izvorima, ciju verodostojnost on nije mogao da potvrdi s obzirom da je ziveo par stotina godina kasnije. 

[andrej]

U starim hronikama obicno nije rec o novinskim izvestajima kakve mi danas poznajemo, nego o prepricanom znanju ili izvoru koji se koristio. Ne vidim razlog zasto u tome ne bi bilo istine. Nije tacko da spis iu 15. veka ne moze iti tretiran kao ozbiljan istorijski izvor za taj period ili raniji period. Uzmimo za primer "Natiralis Historia". Nastala je 79. godine posle Hrista i ona se sadrzi od 37 knjiga koje imaju 2.493 poglavlja. Prema spisku autora, obradjeni su spisi oko 500 autora, medju njima oko 100 izvora i skoro 400 dela sekundarne literature. Vidite da ni hiljadu i po godine pre ove hronike, takva dela nisu bila pisana "od prilike", a kamoli kasnije. Pogotovo, zato sto je ova hronika reprintovana prosle godine kao vredan istorijski izvor na nemackom govornom podrucju. Ne bih citirala sigurno nesto sto je neko izmislio da to vec nije bilo potvrdjeno, tako da pausalne ocene starih hronika ili izvora smatram neprofesionalnim, jer se i profesor Cajkanovic orijentisao prema njemu dostupnim izvorima, ciju verodostojnost on nije mogao da potvrdi s obzirom da je ziveo par stotina godina kasnije. 

Није била паушална оцена. Да ли се Ви Јестиро, можда, сећате разлике између историје и хронике? Препоручио бих Вам да с подсетите, уместо да се непотребно вређате као да сте Ви лично аутор Светске хронике па да сам Вас лично прозвао истакавши релативну вредност хроника као историјских извора. Ако желите, могу да се потрудим и да Вам таксативно побројим списак будалаштина наведених по разним "Хроникама" (за разлику од "Историја" које су увек писане знатно озбиљније). Пошто сам игром случаја студирао и историју, сећам се помало тих примера али ми није проблем и да се подсетим, уколико је потребно?

Што се тиче дела које сте навели, претпостављам да сте мислили на Naturalis Historia чувено и славно дело Плинија Старијег. Не видим сврху поређења ова два дела која су овојена дистанцом од око петнаест векова и припадају потпуно различитим академским жанровима?

[Драган]

Интересантно.

Драган, велики слободар који је спреман да увек буде на бранику одбране православља од разних "паписта" "архијеретика"  и "епископа издајника" на челу са патријархом Иринејем сада поставља књигу у којој аутор истиче да су хришћански калуђери са мржњом посматрали античку словенску "религију" (да је тако назовемо) и да су мисионари створили "Расно словенско хришћанство" (штагод то значило)

Очигледно није дугачак пут од Драгана "Талибана" који брани веру до Драгана "расног хришћанина".

    Дали је чаша полупразна или полупуна ?

[Jestira]

Као што претпостављам примећујете и сами, спис из XV века се тешко може третирати као озбиљан историјски извор за период од барем 600 година раније. Тим пре што је у питању хроника, а та врста списа је ближа митографији него митологији или историји.

За ову тему једини озбиљан увод могу да буду радови нашег великог класичара Веселина Чајкановића, који крећу од много реалнијих историјско-књижевних премиса. Када је у питању прошлост старија од  штампарске машине, свако "знање" о њој је врло релативна категорија.

U starim hronikama obicno nije rec o novinskim izvestajima kakve mi danas poznajemo, nego o prepricanom znanju ili izvoru koji se koristio. Ne vidim razlog zasto u tome ne bi bilo istine. Nije tacno da spis iz 15. veka ne moze biti tretiran kao ozbiljan istorijski izvor za taj period ili raniji period. Uzmimo za primer "Naturalis Historia". Nastala je 79. godine posle Hrista i ona se sadrzi od 37 knjiga koje imaju 2.493 poglavlja. Prema spisku autora, obradjeni su spisi oko 500 autora, medju njima oko 100 izvora i skoro 400 dela sekundarne literature. Vidite da ni hiljadu i po godine pre ove hronike, takva dela nisu bila pisana "od prilike", a kamoli kasnije. Pogotovo, zato sto je ova hronika reprintovana prosle godine kao vredan istorijski izvor na nemackom govornom podrucju. Ne bih citirala sigurno nesto sto je neko izmislio da to vec nije bilo potvrdjeno, tako da pausalne ocene starih hronika ili izvora smatram neprofesionalnim, jer se i profesor Cajkanovic orijentisao prema njemu dostupnim izvorima, ciju verodostojnost on nije mogao da potvrdi s obzirom da je ziveo par stotina godina kasnije.  

[Стефан]

Prost narod je slika verovanja tadasnjeg politeistickog doba kod Slovena... nema zameranja, to je cinjenica da oni Hriscanstvo nisu primili oberucke, nego su svoje neznabozacke obrede jos dugo vremena vrsili u tajnosti. To je kao i danas, stariji ljudi teze primaju novotarije, sto je Hriscanstvo za to doba bilo, nametnuto od vlasti...

Не бих се сложио са оваквом вашом паушалном оценом. Не постоји релевантан историјски извор који говори о вековном упражњавању паганских обреда.

Срби управо примањем једине праве вере, и јеванђељског учења добијају свој историјски легитимитет; јер се пре христијанизације врло слабо знало ко је где владао, и које су земље биле српске...

Пре свега словенска "религија" није ни била религија у правом смислу те речи, јер уопште није постојала као институција. И не постоје прави извори који би о њој сведочили.

Најбоље што можемо приметити је да је код Срба пагана био слабо поштован култ зла, јер у супротном се Срби не би покрстили и у хришћанству пронашли свој образ.

Не заборавите никада да је владика Николај стару паганску веру називао "мраком незанања".

Поред хиљаде и хиљаде страница о славним данима Србије током Немањића, о раскошном процвату српске средњевековне државе (које и јесте пре свега успело кроз призму православља), силних задужбина, сачуваних црквених књига-из историјских примера можемо видети да је за Србе православље једина права вера.

Ето Срби који су присилом или добровољно постали католици готово аутоматски су постајали део хрватског националног бића. И исламизовани Срби су убрзо нашли ухлебљење у новој, сада већ измишљеној нацији-муслимана, Бошњака, како већ.

Срби примањем православља нису постали Грци, већ су остали Срби, знатно јачи, знатно утемељенији, са независном и јаком државом, самосталном црквом као и непроцењивом националном културом.

[Jestira]

Za Srbe i važi da su kao narod nastali kao Hrišćani. Osim toga, Srbi poreklom nisu jedino Sloveni odnosno oni stari Srbosloveni iz 6. ili 7. veka, nego isto i Iliri, uglavnom romanozavi, dakle oni koji su manje više postali Rimljani, te poreklom i Vlasi i drugih naroda. Samo što je u Srbe nadvladao slovenski element, a ova nivelacija u jednu naciju, u jedan narod, desilo se sa Hrišćanstvom. Zato i sve te priče o nekim bogovima - srpska duša se ne pali na to..

Na neki način jedan Konstantin Veliki i carica Jelena jesu bili od nas, ali su pripadali neslovenskom elementu naših predaka.

Narodna vera, dakle, može da veruje u vile, vukodlake, vampire, babaroge, travare i tako dalje - ali jedan je Bog. Ovo je duboko ukoreno u nas. Ko od nas odbija jednog Boga tražeći tamo neke kurte murte, taj nam je nekako odvratan, nećemo ga.. Lakše primamo recimo ateistu nego li takvoga jednog.

O cemu ti pricas, to valjda samo ti znas...

[uros]

Za Srbe i važi da su kao narod nastali kao Hrišćani. Osim toga, Srbi poreklom nisu jedino Sloveni odnosno oni stari Srbosloveni iz 6. ili 7. veka, nego isto i Iliri, uglavnom romanozavi, dakle oni koji su manje više postali Rimljani, te poreklom i Vlasi i drugih naroda. Samo što je u Srbe nadvladao slovenski element, a ova nivelacija u jednu naciju, u jedan narod, desilo se sa Hrišćanstvom. Zato i sve te priče o nekim bogovima - srpska duša se ne pali na to..

Na neki način jedan Konstantin Veliki i carica Jelena jesu bili od nas, ali su pripadali neslovenskom elementu naših predaka.

Narodna vera, dakle, može da veruje u vile, vukodlake, vampire, babaroge, travare i tako dalje - ali jedan je Bog. Ovo je duboko ukoreno u nas. Ko od nas odbija jednog Boga tražeći tamo neke kurte murte, taj nam je nekako odvratan, nećemo ga.. Lakše primamo recimo ateistu nego li takvoga jednog.

Brate, sve stoji ali

Narodna vera, dakle, može da veruje u vile, vukodlake, vampire, babaroge, travare i tako dalje

nemere. Pusti me te "narodne vere" to veze nema sa "verom" nego upravo sa ilirskim romanizovanim paganskim korenima (cak mnogo manje nego sa tim slovenskim Perunima i Hromim Dabama). Sklonost ka vradzbinama, to je latinski (rimski) mentalitet, bolje to da bude (pu, pu) sto dalje od nas, a kad nije daleko svakako da nije "vera".

[Jestira]

Prost narod je slika verovanja tadasnjeg politeistickog doba kod Slovena... nema zameranja, to je cinjenica da oni Hriscanstvo nisu primili oberucke, nego su svoje neznabozacke obrede jos dugo vremena vrsili u tajnosti. To je kao i danas, stariji ljudi teze primaju novotarije, sto je Hriscanstvo za to doba bilo, nametnuto od vlasti...

Не бих се сложио са оваквом вашом паушалном оценом. Не постоји релевантан историјски извор који говори о вековном упражњавању паганских обреда.

Срби управо примањем једине праве вере, и јеванђељског учења добијају свој историјски легитимитет; јер се пре христијанизације врло слабо знало ко је где владао, и које су земље биле српске...

Пре свега словенска "религија" није ни била религија у правом смислу те речи, јер уопште није постојала као институција. И не постоје прави извори који би о њој сведочили.

Најбоље што можемо приметити је да је код Срба пагана био слабо поштован култ зла, јер у супротном се Срби не би покрстили и у хришћанству пронашли свој образ.

Не заборавите никада да је владика Николај стару паганску веру називао "мраком незанања".

Поред хиљаде и хиљаде страница о славним данима Србије током Немањића, о раскошном процвату српске средњевековне државе (које и јесте пре свега успело кроз призму православља), силних задужбина, сачуваних црквених књига-из историјских примера можемо видети да је за Србе православље једина права вера.

Ето Срби који су присилом или добровољно постали католици готово аутоматски су постајали део хрватског националног бића. И исламизовани Срби су убрзо нашли ухлебљење у новој, сада већ измишљеној нацији-муслимана, Бошњака, како већ.

Срби примањем православља нису постали Грци, већ су остали Срби, знатно јачи, знатно утемељенији, са независном и јаком државом, самосталном црквом као и непроцењивом националном културом.

Mesate vremenske periode pre i posle Hriscanstva kod Srba. Ovde je rec i dobu PRE nego sto su Srbi prihvatili Hriscanstvo, dakle o paganskom dobu.

[Стефан]

Mesate vremenske periode pre i posle Hriscanstva kod Srba. Ovde je rec i dobu PRE nego sto su Srbi prihvatili Hriscanstvo, dakle o paganskom dobu.

Грешите, не мешам ја ништа. О Србима који су били пагани, многобошци фактички се и не зна ништа, пре свега јер су они били неписмени, нити су градили било шта што је од културно-историјског значаја. Остали су бледи нацрти земуница, колибица...али поента је да Срби нису остварили свој историјски идентитет као пагани.

Све што се зна о Србима пре христијанизације јесу византијски извори. Нпр. о циркулисању и српским миграцијама најбоље нам дочарава Константин Порфирогенит.

Како не схватате да ми не знамо да ли су Срби-пагани учинили нешто добро, нешто напредно, нешто лоше или накарадно, да су учинили ИШТА.

Критички одбијам да се временски период пре христијанизације назива "паганско доба", јер се такав скуп обичаја не може назвати религијом.

Ми најпре не знамо колико су поштовали душе умрлих, не знамо који се култ поштовао у којој српској земљи, не знамо да ли су умрле спаљивали или сахрањивали...имамо један бућкуриш обичаја, који данас покушавамо да упакујемо у фолије институционализоване религије.

[Драган]

Као одговор зашто се мало зна или незна о том периоду, овај серијал разговора о Српској историји са професором Деретићем је интересантан.

[Стефан]

Ко још узима здраво за готово једног самозваног историчара који је вероватно луд; који носи фантомски докторат Руске академије, а који не познаје основне историјске чињенице.

Како да слушам "интересантан" разговор овог "интересантног" човека (иначе бившег посланика Арканове странке) који тврди да је Сулејман Величанствени био Србин, који тврди да је цар Александар Македонски био Србин?

Његове лажи су биле више пута проваљене.

Уосталом, треба пажљиво приступати делима разних лудака попут горепоменутог, укључујући Екмечића, Божидара Митровића, Олге Луковић Пјановић и сл. који "имају доказе" да је и сама Васељена српског порекла...

[Драган]

Deretić je ***. Čoek izmišlja priče koje onda prodaje kao "nauku". Samo kad govori da nijedan antički pisac nije preveden na savremeni jezik jeste nebuloza, a još veća nebuloza jeste kada tvrdi (pošto je naučio i latinski, i starogrčki, i staroegipatski i tako dalje) da svaki antički pisac piše o Srbima.. Budalašte priče za budale...

Брате немој да вређаш.

[andrej]

Deretić je budala. Čoek izmišlja priče koje onda prodaje kao "nauku". Samo kad govori da nijedan antički pisac nije preveden na savremeni jezik jeste nebuloza, a još veća nebuloza jeste kada tvrdi (pošto je naučio i latinski, i starogrčki, i staroegipatski i tako dalje) da svaki antički pisac piše o Srbima.. Budalašte priče za budale...

Брате немој да вређаш.

Заиста, слажем се у значајној мери са оценом Деретићеве "стручности" али ово "за будале" је већ неумесно.    crvenilo

хајде да се не опомињемо око тих ad hominem квалификација...  4chsmu1

Није свако историчар па да препозна тзв. "аутохтонистичка" булажњења. Драгане, препоручио бих Вам књигу Радивоја Радића, СРБИ ПРЕ АДАМА И ПОСЛЕ ЊЕГА. Издавач су Стубови културе из Београда. Мислим да би нило корисно да мало истражите Деретићеве тезе, пре него што их исувише олако прихватите, а ова књига је одличан и надасве духовит почетак за тако нешто.

crvenilo

[andrej]

Iskreno, nisam ni milisekundu pomislio na Dragana, jer nisam ni slutio da on toliko uvažuje jednog Deretića. A da Deretić piše budalaštine, ovo jeste i tu ne mogu da se izvinem.

Погледајте горе, молим Вас - није проблем да ли је Деретић будала (чак ни за њега није лепо даа се тако прича, можда је човек болестан) него да је у питању "штиво за будале." Пошто је Драган навео Деретића у позитивном контексту, Ви сте га имплицитно у вашем посту назвали "будалом" а онда је он Вама послао сличицу "мачка у чизмама..."  animal-smiley-030

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7470.msg199078.html#msg199078

А хајде да сада мало заиста буде Христос посреди нас, да не морамо безвезе да делимо опомене - и то обојици, без дискриминације?  4chsmu1